Za Vaskrs smo otvorili "Mondo specijal" o golovima koji su promenili istoriju našeg i ne samo našeg fudbala.
Danas je veliko finale!
Krenimo redom, sve do "Broja 1".
Ko je "Broj 1" u Mondo specijalu?
50 Dragoslav STEPANOVIĆ, OFK Beograd – Fejenord 2:1 (Kup UEFA, 1972)
Beograđani su u Rotardamu od 2:0 golovima Santrača, dogurali do 2:4, da bi u finišu meča preko Dragana Stojanovića ublažili poraz i sačuvali šanse pred revanš. Fejenord je u to vreme bio jedna od najjačih ekipa u Evropi. Imali su Van Hanegema, Jansena, van Dujvenbodea i Hasila, članove tima koji je dve godine ranije tukao Seltik u finalu Kupa šampiona.
"Ernst Hapel je odbio da dođe u 'izvidnicu' na Karaburmu i to nam je ulilo dodatni motiv. Raki mi je dao neku crvenu pilulu i trčao sam kao navijen. Ali sam čitavu noć posle utakmice presedeo na WC šolji. Hteo sam da ga ubijem", prepričava legendarni Stepi, strelac drugog gola za OFK Beograd.
49 Stjepan DEVERIĆ, Jugoslavija – Italija 2:1 (Olimpijske igre, 1984)
Malo je falilo da golman Ivković zaigra na poziciji špica u meču za treće mesto. Desetkovana Jugoslavija je smogla snage da preokrene rezultat i osvoji bronzanu medalju. Baždarević je centrirao na drugu stativu, lopta okrznula Barezija i od Štefove noge se odbila u Tankredijevu mrežu.
Prethodno smo Nemcima naneli jedan od najtežih poraza u njihovoj istoriji (5:2), uz tri komada Bore Cvetkovića. Skoro svaku utakmicu, Plavi su gubili na poluvremenu i dobijali na kraju.
"Novinari su pitali Toplaka u čemu je tajna, a on je, ne znajući šta da odgovori, govorio da je to deo taktike", smeje se Piksi.
48 Slobodan KOMLJENOVIĆ, Jugoslavija – SAD 1:0 (Svetsko prvenstvo, 1998)
Opet kilavo kao protiv Irana i opet nas je spasila levica Siniše Mihajlovića. Praćka iz slobodnog udarca, odbitak golmana Fridela i 'tap-in' Slobodana Komljenovića.
Osetio je trenutak i glavom ćušnuo loptu u mrežu. Igrao se 4. minut i sve je slutilo na goleadu u Nantu. Tim pre što nam je trebala ubedljiva pobeda za prvo mesto u grupi i lakšeg rivala u osmini finala. Ali, ostalo je na minimalcu.
Čak su Ameri imali više od igre i nisu nas kaznili isključivo zahvaljujući refleksu Ivice Kralja. Morali smo na Holandiju i to je bio kraj našeg učešća u Francuskoj. Kao i kraj jedne velike generacije.
47 Savo MILOŠEVIĆ, Holandija – Jugoslavija 6:1 (Evropsko prvenstvo, 2000)
Počasni gol u jednom od najtežih poraza jugoslovenske reprezentacije. Pitate se šta će on u grupi onih koji su izmenili istoriju našeg fudbala. Odgovor je prost. Pogotkom u finišu meča sa Holandijom, Savo Milošević je ponovio podvig svog dečačkog idola.
"Van Basten je 'EURO 88' počeo na klupi, kasnije zablistao i postao najbolji strelac Evropskog prvenstva. Jedno je kad sanjaš da igraš u Partizanu, da odeš negde u inostranstvo, sve je to ok Ali da uradiš potpuno identičnu stvar, a opet teško ostvarivu, kao tvoj omiljeni fudbaler to je već blago nezamislivo. Ludo", iskren je Milošević.
46 Miloš KRASIĆ, Austrija – Srbija 1:3 (kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, 2008)
Antić mu je na sastanku pre utakmice rekao 'kad dobiješ loptu, ne moraš uvek da je dodaš okreni se napred, povuci je, šutni čega se plašiš'. Krasa ga je poslušao i postigao fenomenalan gol. Za tili čas bilo je 3:0 za našu reprezentaciju.
Toliko smo dobro igrali, da je i Obradović stigao da zatrese mrežu. A na tribinama u Beču, 13.000 naših navijača. Fešta u znaku srpskih simbola. I prvi veliki korak ka Mundijalu u Južnoj Africi.
45 Dragan MANCE, Kvins Park Rendžers – Partizan 2:6 (Kup UEFA, 1984)
Najleši od šest komada koliko je Partizan u dve utakmice smestio u mrežu 'Kju Pi Ara'. Posle 2:6 u Londonu, Smajić se kladio sa Darkom Belojevićem da Partizan ide u naredno kolo. Uoči revanša, euforija. Ljudi su osetili da se sprema senzacija. Mance, Kaličanin, Ješić. 3:0. Falio je još jedan.
"Sreća da je Žile taj četvrti dao u finišu meča. Noge su se vezale. Ruski sudija je svirao kraj usred njihove kontre", prisetio se Miodrag Ješić. Palo je i šišanje na centru terena. Ne baš na ćelavo. Darko je zakukao, pa je Smaja isključio brijač.
44 Dejan STANKOVIĆ, Crvena zvezda – Kajzerslautern 4:0 (Kup pobednika kupova, 1996)
Dan kada je 'Mali od palube' postao Deki Stanković. Pižon je doneo odluku da ohladi mladog fudbalera i Kajzer je do 55. minuta imao rezultat koji ga vodi u naredno kolo. U poluvremenu, Ljubojević ostaje u svlačionici, a šansu dobija dete koje je krupnim koracima grabilo ka fudbalskoj slavi. Asistencija Jovičića, šut sa ivice šesnaesterca, 1:0. Produžeci. Povratna lopta Pantelića, prijem na grudi, desnom iz kolena, 2:0.
'Aufiderzen' Kajzerslautern, 'Vilkomen' Barselona.
"To su oni dani kada kupuješ sve novine na trafici i uživaš u svakom napisanom slovu", rekao je Stanković o meču koji ga je lansirao u orbitu.
43 Dragan STOJKOVIĆ, Jugoslavija – Nemačka 2:2 (Svetsko prvenstvo, 1998)
Kakva transformacija Sanijevih pulena. Od ekipe koja se mučila protiv anonimusa iz Irana, do mašine koja 60 minuta melje trostrukog šampiona planete. Jokanović je u stilu Franca Bekenbauera izneo loptu i poslednjim atomom snage proigrao Darka Kovačevića, ovaj oštro šutirao, a Stojković iskoristio grešku Kepkea i sa par metara pogodio praznu mrežu.
U sećanju je proslava gola, koju nam je pojasnio Deki Stanković:
"Ono zezanje za sat je moja ideja. To je iz ‘Mi nismo anđeli'. Pominjao sam scenu iz filma, Piksi je zapamtio i iskoristio".
42 Aleksandar KOLAROV, Srbija – Kostarika 1:0 (Svetsko prvenstvo, 2018)
Prva utakmica, specifične okolnosti, imperativ pobede. Vreme je proticalo, a lopta nije htela u mrežu. Znalo se da Kejlor Navas ne prima obične golove. Potrebna je neka majstorija. Možda makazice Milinković-Savića?
Za malo.
Možda kifla Kolarova iz slobodnog udarca? Baš to. Efektno i neodbranjivo. Za prva tri boda i lidersku poziciju u grupi. Pet dana raja, dok nas Đaka i Šaćiri nisu vratili u pradvorje pakla. Dobro, uz asistenciju Feliksa Briha. Ako vam je tako lakše.
41 Savo MILOŠEVIĆ, Jugoslavija – Slovenija 3:3 (Evropsko prvenstvo 2000)
Bili smo na ivici ambisa. Pola sata pre kraja, 3:0 za Sloveniju i igrač manje zbog isključenja Mihajlovića. Neki kažu da je proradio inat. Istina je na drugoj strani. Javio se strah kod skupih zvezda jugoslovenskog tima da u analima evropskog fudbala ne ostanu upamćeni po sramoti u Šarlroi.
Malo su se uozbiljili i šou je mogao da počne. Spektakularni povratak iz mrtvih, u režiji 'Tandema iz Praga'. Milošević – Drulović – Milošević. Čak je Jokan u poslednjem minutu imao šansu za totalni preokret. Jedna od najluđih utakmica u istoriji Evropskog prvenstva.
40 Savo MILOŠEVIĆ, Republika Češka – Jugoslavija 1:2 (Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, 1997)
Češka je preko Radeka Bejbla anulirala Peđin gol iz slobodnog udarca i francuski sudija se pripremao da označi kraj utakmice. Jugoslavija je krenula u poslednji napad i lopta je došla do Ljubinka Drulovića.
'El Jugador del Pueblo' je u svom stilu protutnjao levim krilom, centrirao na drugu stativu, a Savo se kao i obično, našao na pravom mestu. Kakva pobeda! I kakve izmene selektora Santrača! Drula umesto Piksija, Savo umesto Deje.
"To je gol koji mi ljudi najviše pamte u Srbiji. Onako, kad me sretnu na ulici baš taj im je najdraži. Pa kad je njima, onda je i meni", rekao je Milošević u 'Mojih TOP 11'.
39 Siniša MIHAJLOVIĆ, Jugoslavija – Iran 1:0 (Svetsko prvenstvo, 1998)
Bilo je to 75 minuta mučenja u Sent Etjenu. Srednji red naše reprezentacije nijednog trenutka nije ostavio utisak da tu sve pršti od klase i miliona. Santrač je morao da ubrza igru i u drugom poluvremenu šalje na teren Darka Kovačevića i dva 'vunderkinda' Dejana Stankovića i Pericu Ognjenovića.
Upravo je Kovačević srušen u blizini iranskog šesnaesterca, na poziciji koja je za Sinišu Mihajlovića zgodnija od penala. Svi su očekivali parabolu preko živog zida, a Miha je lukavo gađao bliži ugao, uhvatio golmana na krivoj nozi i konačno probio bunker. Pao je kamen sa srca i lakše se disalo u nastavku turnira.
38 Vladimir PETROVIĆ, Danska – Jugoslavija 1:2 (Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, 1981)
Samo minut nakon što je Preben Elkjer iskoristio grešku Dragana Pantelića i izjednačio rezultat, Pižon se dokopao jedne lopte na sredini terena i krenuo potpuno sam ka golu Kvista. Nije se zadovoljio jednostavnom realizacijom, već je predriblao golmana Danske i pogodio nebranjenu mrežu.
Pogodak je ulepšao komentar legendarnog Vladanka Stojakovića, a Jugoslavija je osvajanjem celog plena u Kopenhagenu, overila vizu za Mundijal u Španiji. Jednu od najkvalitetnijih generacija u istoriji jugoslovenskog fudbala zaustaviće sudija Sorensen na stadionu 'Luis Kazanova' u Valensiji.
37 Safet SUŠIĆ, Rumunija – Jugoslavija 4:6 (Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, 1977)
Dan pre utakmice, legendarni fizioterapeut Raki Aranđelović je naslutio dešavanja na stadionu Steaue:
"Ovaj mali Sušić, samo ćuti i ni sa kim ne govori. Osećam da će sutra da eksplodira".
Papetu je to bila druga utakmica u državnom timu, na debiju je protiv Mađara postigao dva gola. A u Bukureštu tri. Biramo onaj za 3:3, kada je prihvatio loptu na sredini terena i posle nezadrživog prodora savladao Morarua. Jedna od najdramatičnijih utakmica u istoriji našeg nacionalnog tima i pobeda koja nam nije bila dovoljna za plasman u Argentinu.
36 Vladimir JUGOVIĆ, Crvena zvezda – Kolo Kolo 3:0 (Interkontinentalni kup, 1991)
Nije bilo puno informacija o tom čudu iz Čilea koje je pod vođstvom tvorca "Zlatnih Čileanaca" Mirka Jozića osvojilo Kup Libertadores. Utakmica u Tokiju je Jugovića definitivno lansirala u orbitu. Tu je dokazao da ne ume samo da trči, već i da postiže golove.
Iskoristio je pas Dejana Savićevića (na vreme, jer je Dejo ubrzo izgubio živce i zaradio crveni karton) i trasirao put ka tituli svetskog šampiona. Dao je kasnije još jedan, zasluživši epitet igrača utakmica. Ipak, ključeve Tojote nikada nije dobio:
"Cvele mi je šapnuo posle meča da bi bilo bolje da se ta premija podeli svima koji su doprineli osvajanju trofeja", otkrio nam je Juga u rubrici "Mojih TOP 11".
35 Aleksandar PANAJOTOVIĆ, Radnički – Dandi 3:0 (Kup UEFA, 1982)
Kumovska veza je presudila čuvenoj generaciji Dandi junajteda, koja je godinu dana ranije nepravedno eliminisana od Rome u polufinalu Kupa šampiona. Panajotović je sa dva gola anulirao deficit iz Škotske, a Bane Đorđević iz penala preduhitrio produžetke. Zlatni dani niškog fudbala, Čair u transu, Radnički među četiri najbolje ekipe u kupu UEFA.
"Prvi put sam doživeo da cela protivnička ekipa plače u hodniku ispred svlačionice. Panajotović je bio besan kao ris što ga Duca nije stavio u prvih jedanaest. Još uvek mi zvone u ušima reči fizioterapeuta Kocića koji mu je rekao da se smiri i da će čim uđe dati tri komada. Dao je dva, a za treći se pobrinuo njegov kum", priseća se Miloš Drizić.
34 Darko PANČEV, Panatinaikos – Crvena zvezda 0:2 (Kup šampiona, 1992)
'Nema svet takvog strelca kakav je Darko Pančev', urlao je Milojko Pantić sa reporterskog mesta stadiona u Atini. Verovatno dva najlepša gola u čitavoj karijeri Kobre sa Vardara.
Iako je onaj drugi ušao u anale, mi se opredeljujemo za prvi. Ivić je ukrao loptu Apostolakisu, vratio ka Mihajloviću, a ono što se dogodilo u završnici akcije predstavlja najuzvišeniji vid golgeterskog majstorstva. Instinkt, anticipacija, koordinacija, preciznost.
Volej je došao na kraju, kao kruna savršenog perfomansa vanserijskog napadača.
33 Milivoje ĆIRKOVIĆ, Njukasl – Partizan 0:1 (kvalifikacije za Ligu šampiona, 2003)
Ilijev je u 56. minutu anulirao prednost Njukasla iz prve utakmice i krenulo se od nule. Profesorska partija Saleta Ilića i bravure Ivice Kralja omogućile su srpskom šampionu da na penal-lutriji potraži šansu za istorijski plasman u evropsku elitu. Hjuz je šutirao nebu pod oblake i red je došao na Milivoja Ćirkovića.
"Ajmooooo Milivojeeee", kultni povik Predraga Strajnića koji se pre utakmice kladio sa Nađem u piće za ceo avion da Partizan neće ući u Ligu šampiona.
"Rekao sam Strajni ‘opusti se, ja častim'", otkrio nam je Adi kako je komentatora RTS-a poštedeo velikog troška.
32 Bora KOSTIĆ, Crvena zvezda – Barselona 1:0 (Kup sajamskih gradova, 1963)
Tada je bilo normalno da se za izazove na međunarodnoj sceni privremeno angažuju pojačanja iz protivničkih tabora. Tako je Rajko Mitić zaigrao za Partizan, a Milan Galić za Crvenu zvezdu. Kao što su vedete OFK Beograda, Paja Samardžić i Josip Skoblar, pojačale Zvezdin tim u duelima sa Barselonom, koja je u Beogradu posle sat vremena igre vodila sa 2:0.
"Romantičari" vraćaju rezultatski egal, a Rade Ognjanović stavlja tačku na potpuni preokret. U revanšu je 1:0 za Barsu, a pošto nije važio gol u gostima, majstorica se igrala u Nici. Kostić je za bele tačke zakucao u mrežu i Zvezda je otišla u naredno kolo.
31 Spasoje SAMARDŽIĆ, OFK Beograd – Napoli 3:1 (Kup pobednika kupova, 1963)
Paja im je u tri utakmice dao četiri komada. Majstorica se igrala u Marseju, a čuveni radio reporter Radivoje Marković je ostao bez glasa dok je opisivao vodeći gol OFK Beograda: ' evo Samardžića, dribla i dribla sam je, zašto ne šutira šta on to radi diže golmana sa zemlje i čeka zašto čekaš Spasoje'. Utakmica života legendarnog krilnog fudbalera.
"Raća je putovao sa nama i spavao u istom hotelu. Prišao mi je posle utakmice i rekao ‘oznojio si me čoveče, šta toliko čekaš'", opisao je Samardžić scenu iz Marseja.
30 Miloš ŠESTIĆ, Herta – Crvena zvezda 2:1 (Kup UEFA, 1979)
Lepši je bio onaj Duletov u prvoj utakmici, ali ovaj je postignut u komplikovanom trenutku i obezbedio je plasman u finale. Akcija je krenula od golmana Stojanovića, išla preko Muslina i Jovanovića, Blagojević se na desnom krilu oslobodio Difenbaha, centrirao na drugu stativu, Pižon glavom vratio u sredinu, a Šele iz peterca zakucao u mrežu.
Odličan potez Branka Stankovića koji se u drugom poluvremenu opredelio za totalnu ofanzivu i umesto defanzivca Krmpotića poslao na teren lucidnog Šestića. Isti igrač je i protiv Vest Bromviča u prethodnoj rundi bio čovek odluke u 88. minutu meča.
29 Dušan SAVIĆ, Crvena zvezda – PAOK 2:0 (Kup pobednika kupova, 1974)
Da nije bilo tog gola, ne bi bilo ni penal-drame sa Real Madridom, ni one rekordne posete protiv Ferencvaroša.
PAOK je slavio u Solunu sa 1:0 i dugo odolevao Zvezdinim napadima u revanšu u Beogradu. Samo zahvaljujući neshvatljivom kiksu holandskog golmana Deka kome je lopta prošla kroz ruke posle centaršuta Petrovića, jugoslovenski osvajač kupa se spasao eliminacije već na startu takmičenja. U produžecima je do izražaja došla bolja fizička sprema Zvezdinih fudbalera i klasa dva velemajstora s Uba.
Džajić je 'pregazio' grčkog defanzivca, a Savić pokazao koliko mu malo prostora treba da zatrese protivničku mrežu.
28 Dušan SAVIĆ, Crvena zvezda – Vest Bromvič 1:0 (Kup UEFA, 1979)
Umele su u prošlosti Zvezdine 'devetke' da na kvarno preotmu posao nekoj od onih nedodirljivih 'desetki' koje su imale monopol nad svakim slobodnim udarcem. Setite se golčine Darka Pančeva na Karaburmi 1992. godine. Od pet golova koliko je Savić postigao na trijumfalnom putu ka finalu Kupu UEFA, četiri su među najlepšim u njegovoj karijeri. Protiv Engleza je dokazao da ume da 'pliva' i van protivničkog šesnaesterca.
Preuzeo je odgovornost i fenomenalnim pogotkom izazvao delirijum na stadionu.
"Šteta što golovi protiv VBA i Herte nisu toliko eksponirani u javnosti kao onaj protiv Arsenala", otelo se Saviću u rubrici 'Mojih TOP 11'.
27 Olja PETROVIĆ, Crvena zvezda – Real Madrid 2:0 (Kup pobednika kupova, 1975)
Miljanu je Santijago Bernabeu izašao u susret i oslobodio ga obaveze da putuje u Beograd na revanš protiv svoje Crvene zvezde. A i zašto bi, kad je Real dobio u Madridu sa 2:0 i jednom nogom već bio u polufinalu. Računali su, daće Džaja jedan i to je to. Nisu ni slutili da bi golman protivničkog tima mogao dva puta da zatrese njihovu mrežu. A upravo se to dogodilo. Olja je matirao svog kolegu Migela Anhela i u regularnom toku i u seriji penala, pritom odbranio šut Santiljane i izrastao u istinskog junaka susreta.
"Voleo je da izvodi jedanaesterce i za celu karijeru, samo je Blagoja Istatov uspeo da mu zaustavi udarac". pohvalio je svog saigrača Dule Savić.
26 Velibor VASOVIĆ, Real Madrid – Partizan 2:1 (Kup šampiona, 1966)
Mnogo je lepih fotografija iz Brisela, ali jedna privlači posebnu pažnju. Na njoj su u gro planu Atomik i Velibor Vasović u nebeskom skoku iznad defanzivaca Reala. Partizan je u tom trenutku poveo sa 1:0 i svega 20 minuta delilo je 'Matekalove bebe' od ulaska u istoriju.
"Najviše me boli način na koji smo primili izjednačujući gol. Bukvalno iz našeg kornera. Lopta je pogodila Galića u butinu i otvorila kontru španskim fudbalerima. Vaske je bio veliki sportista, imponovao je harizmom i pobedničkim duhom. Ali je u toj situaciji morao da sruši Amansija", rekao je za Mondo Mustafa Hasanagić, najbolji strelac Partizana u tom ciklusu Kupa šampiona.
25 Siniša MIHAJLOVIĆ, Crvena zvezda – Bajern 2:2 (Kup šampiona, 1991)
Dao ih je još mnogo na sličan način. U Italiji će postati rekorder po broju golova iz prekida. Ući će u anale sa tri hica iz slobodnog udarca na jednoj utakmici.
Ali taj 'slobodnjak' protiv Bajerna zauvek je stvorio mit o levonogom bombarderu iz Borova sela. Savićević je srušen u svom prepoznatljivom prodoru koji se samo faulom i može osujetiti. Sevnula je Mihina levica i Auman je bio nemoćan. Osmeh i lepršanje kose u punom trku tokom proslave gola, ostali su urezani u memoriji svakog navijača Crvene zvezde.
Bajern se preko Augentalera i Bendera vratio iz mrtvih, a onda je "stadion eksplodirao i nebo se otvorilo".
24 Miloš MILUTINOVIĆ, Jugoslavija – Francuska 1:0 (Svetsko prvenstvo, 1954)
Čudan sistem. Četiri reprezentacije u grupi, a samo dva kola. Zato taj gol Plave Čigre ima posebnu vrednost. Sve se odigralo u deliću sekunde. Mekani prijem, dijagonala, 1:0. I sve desnom nogom, onom iz koje je sevala magija. Duel u Lozani obeležila je i bravura Vladimira Beare, koji je ispod prečke izvadio loptu posle sjajnih makazica jednog francuskog igrača. Tako je Miloš u 21. godini postigao jedan od najvažnijih golova u karijeri. Iako je bratu Bori draži onaj protiv Rumuna na stadionu Partizana:
"Dao je dva komada sa čalmom na glavi i navijači su ga na ramenima nosili od Humske do Slavije".
23 Milko ĐUROVSKI, Partizan – Groningen 3:1 (Kup pobednika kupova, 1989)
Trebalo je valorizovati spektakularan trijumf protiv Seltika i izboriti evropsko proleće u Humskoj. U Groningenu je palo sedam golova, a Partizan je minimalnim porazom stekao realne šanse za prolaz u četvrtfinale. U revanšu je do izražaja došla vanserijska klasa virtuoza iz Makedonije. Način na koji je postigao vodeći gol, predstavlja savšeni koktel majstorsta i elegancije:
"Pa drugačije nisam ni mogao da zatresem mrežu. Otišao sam suviše ukoso, golman je skratio ugao i morao sam da je bocnem sa malo felša. Pižon mi je jednom prilikom rekao da su takvi potezi stvar instinkta. I stvarno je tako", skromno je Milko opisao jedan od najvažnijih golova u dresu Partizana.
22 Danko LAZOVIĆ, Republika Češka – Srbija 1:3 (Prijateljska utakmica, 2006)
Posle silnih državnih zajednica, socijalističkih federacija i saveznih republika, konačno smo se osamostalili i zaigrali kao Srbija. Niko od igrača nije rekao javno, ali su svi potajno priželjkivali da postignu prvi gol u istoriji svoje zemlje. Četiri minuta pre odlaska na odmor, Luković centrira na drugu stativu, a Danko Lazović fenomenalno skače i postiže gol.
"Odigrao sam kasnije mnogo utakmica za reprezentaciju, ali ta protiv Češke je bila jedno od mojih najlošijih izdanja u karijeri. Nisam ni bio svestan kako me je lopta uopšte pogodila u čelo. Dugo sam tražio odgovor na pitanje 'zašto baš ja'. Ali, kada bolje razmislim, sklon sam zaključku da sam tako nešto i zaslužio”. ponosno ističe Lazović.
21 Milovan OBRADOVIĆ, Radnički – Hamburger 2:1 (Kup UEFA, 1982)
Feliks Magat, Horst Hrubeš, Manfred Kalc, Tomas fon Hesen Plus Ernst Hapel, jedini trener koji je sa tri različita kluba osvojio trofej Kupa šampiona. Ostaje zapisano da su puleni Duce Nenkovića tukli ekipu koja će godinu dana kasnije osvojiti titulu evropskog šampiona. Pobedonosni gol postigao je legendarni Milovan Obradović u 78. minutu i Radnički je 14 dana živeo u nadi da će to biti dovoljna zaliha za plasman u finale Kupa UEFA.
"Duca je bio trenerski genije, ali mislim da je u Hamburgu prvi put u karijeri loše procenio situaciju. Nismo smeli da srljamo", rekao je Miloš Drizić, koji kao i većina članova najslavnije generacije niškog kluba veruje da bi Radnički sigurno osvojio trofej u dve finalne utakmice protiv Geteborga.
20 Zlatko ČAJKOVSKI, Jugoslavija – SSSR 3:1 (Olimpijske igre, 1952)
Utakmica veka. U jeku hladnog rata i političkih previranja na relaciji dve vodeće socijalističke sile. Poraz se nije uzimao u obzir. Jednima je pretio Sibir, drugima Goli otok. U svlačionicama su pre izlaska na teren čitana pisma Tita i Staljina.
Jugoslavija je pola sata pre kraja vodila sa 5:1, Sovjeti su za 15 minuta postigli 4 gola i izborili novu utakmicu. Legendarni radio prenos Raće Markovića našao se u antologijskom filmu Emira Kusturice ‘Otac na službenom putu'. Sada vam je jasno zašto je gol popularnog Čika dva dana kasnije, toliko bitan.
Stavio je tačku na okršaj koji definitivno nije imao nikakve veze sa fudbalom.
19 Nenad BJEKOVIĆ, Olimpija – Partizan 0:1 (Prvenstvo Jugoslavije, 1976)
Uoči poslednjeg kola, Hajduk 48, Partizan 48. Zavišić je kum sa Dalanovićem, Bjeković prijatelj sa Dogandžićem. Ali šta vredi kad su Splićani došli u Ljubljanu i iskeširali 30 miliona dinara. Olimpija grize kao da je pitanje života i smrti. Hajduk na Karaburmi osvaja bod i Buljan je pojačao tranzistor do daske. Ako Zmajčeki izdrže, titula ide na Poljud.
"Ivanča izvodi aut, Stojković na palac pa u šesnaesterac i odjednom lopta je u mojim nogama. Da sam je šutnuo kako sam želeo, završila bi negde pod Bežigradom", opisuje Bjeković momenat koji mu je obeležio karijeru:
"Zario sam kopačku u zemlju i lopta je nekako odskakutala u Dalanovićevu mrežu".
U 100. minutu.
"Ma to su gluposti. Oproštao se Luštica, pa je utakmica trajala duže nego ove druge".
18 Petar RADAKOVIĆ, Jugoslavija – SR Nemačka 1:0 (Svetsko prvenstvo, 1962)
Konačno! Treća sreća. Posle poraza od istog rivala na prethodna dva Svetska prvenstva, Jugoslavija je uspela da sruši mit o nepobedivosti Zapadne Nemačke. U utakmici bez puno šansi, presudio je gol Petra Radakovića.
Galić je na desnom krilu probio Šulca, odigrao povratni pas, a stasiti Riječanin u punom trku zahvatio loptu i zakucao je pod prečku golmana Farijana. I nemojte se iznenaditi što je igrao sa čalmom na glavi. Svojevremeno je u Skoplju ostao bez svesti posle vazdušnog duela sa igračem Vardara. Dok su svi na stadionu brinuli za njegovo zdravlje, on je otvorio oči i pitao:
"Nismo valjda primili gol".
Pridigao se i nastavio utakmicu.
17 Ilija PANTELIĆ, Vojvodina – Atletiko Madrid 3:1 (Kup šampiona, 1966)
Prvi golman u istoriji Kupa šampiona koji je postigao gol iz igre. Visprenom Panti nije bilo strano da trese mreže sa bele tačke. U prvenstvenom meču protiv Trešnjevke iz Zagreba, tri puta se upisao u strelce (!?).
Caka je u tome što protiv Atletika nije pogodio iz prvog pokušaja. Kolega Madinabejtija je pročitao njegov šut, ali je Pantelić pritrčao na odbitak i ispravio grešku. Bila je to prva od tri antologijske utakmice koje je Vojvodina pod vođstvom Branka Stankovića odigrala protiv španskog šampiona. Madriđani su u revanšu slavili sa 2:0, a propozicije su u tom slučaju nalagale odigravanje majstorice. Lukavi Vujadin Boškov je prihvatio predlog Atletika da za sumu od 40.000 dolara Manzanares bude poprište i odlučujućeg duela.
16 Dušan SAVIĆ, Arsenal – Crvena zvezda 1:1 (Kup UEFA, 1978)
'Dule, poluvolej TRAS, direktno u rašlje A u Londonu MUK'.
Kultna scena iz filma 'Munje' u kojoj se Nebojša Glogovac divi legendarnom centarforu Crvene zvezde, najbolje opisuje odlučujući trenutak utakmice na Hajberiju. Filigrantska kombinacija, 14 dodavanja, štikla Petrovića, centaršut spoljnom Blagojevića i neodbranjiv šut Savića. Gol koji je UEFA na kraju sezone proglasila najlepšim u sva tri evropska kupa. Dule je tokom zagrevanja bio ubeđen da golman Dženings nije u kombinacji za sastav:
"Video sam ga ispred svlačionice kako jede veliki sendvič. Šokirao sam se kada je pola sata kasnije navukao rukavice i stao na gol. Ja tri dana ne bih trčao da sam pojeo toliki sendvič", prisetio se golgeter s Uba, kome je gol protiv Arsenala obeležio čitavu karijeru.
15 Stanislav KARASI, Grčka – Jugoslavija 2:4 (Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, 1973)
Gol koji nam je obezbedio majstoricu u Frankfurtu protiv Španije. Isticao je 90. minut i Vladanko se u prenosu već pomirio sa eliminacijom:
"Šta da vam kažem, imali smo sve u našim rukama'. Hadžiabdić je krenuo u poslednji napad, Pižon glavom vratio na penal, a Karasi šutnuo kako je najbolje umeo u datoj situaciji: 'Šta god neko mislio, to je najteži udarac u fudbalu. U tom šutu je bilo mnogo besa koj se mesecima skupljao u meni. Emocije su navirale sa svih strana. Buljan me je sa obe ruke zagrlio otpozadi, malo je falilo da me udavi", rekao je strelac istorijskog gola.
'Imaaa bogaaaa', čulo se iza kamere i religiozni snimatelj je dan kasnije dobio otkaz u državnoj televiziji.
14 Slađan ŠĆEPOVIĆ, Seltik – Partizan 5:4 (Kup pobednika kupova, 1989)
Partizan lavljeg srca. Legendarni radio reporter Jordan Ivanović je za prenos meča iz Glazgova dobio ‘Zlatni mikrofon'. Beograđani u onim uskim crnim šortsevima koje su pozajmili od omladinaca Seltika (!?). Atmosfera kao u paklu. Takva, da se Bogdanović ‘stresao' i usred zagrevanja otrčao do toaleta. Škoti, na minut do kraja, imaju rezultat koji ih vodi dalje.
Omerović se psuje sa Džekanovskim, koji navodno ne čuje da je sudija svirao ofsajd. Poslednji napad, poslednja šansa. Spasić centrira sa levog krila, Milko vraća u sredinu, Šćepović – GOOOL!
Kao iz udžbenika. Na stadionu mukla tišina. Čuje se samo Golac koji nešto dobacuje škotskim navijačima.
"Vujačića smo tek u Beogradu ubedili da mu je Džekanovski dao četiri komada", kaže Gordan Petrić.
13 Dejan STANKOVIĆ, Hrvatska – Jugoslavija 2:2 (Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, 1999)
Balkanski El Klasiko. Čin drugi. U prvom je nestajalo struje i nije bilo golova. A na Maksimiru svega i svačega. Pre utakmice, Severina i Kićo Slabinac. Čisto da zagreju atmosferu. Bokšić daje gol, nastaje pakao.
"To su utakmice koje igraš i plačeš. Nemaš snage, noge te izdaju, ali stisneš zube i guraš dalje", opisuje Deki Stanković osećaj koji je imao tokom jedne od najvažnijih utakmica u istoriji naše reprezentacije.
Upravo je Stanković skočio na centaršut Mihajlovića i leđima savladao Ladića. Da, leđima. Jer to su utakmice koje igraš i plačeš, ne razmišljajući kako i čime da zatreseš mrežu.
12 Aleksandar TIRNANIĆ, Jugoslavija – Brazil 2:1 (Svetsko prvenstvo, 1930)
Od Tirketa do Mitra. Prvi i poslednji gol naše reprezentacije na najvećoj smotri svetskog fudbala. Mnogo je tu detalja koje Bjela u filmu nije uzeo u obzir. Recimo, brazilski tim je bio podeljen na klanove. Igrači Botafoga i Fluminensea su glumili zvezde i zahtevali privilegovan status u odnosu na ostatak ekipe. To su i dobili. Višu klasu na brodu 'Konte Verde' i bolji smeštaj u hotelu 'Kejv Kolon' u Montevideu. Uostalom, njihov problem. Šta se to nas tiče. Istorija pamti da je Jugoslavije tukla Brazil i plasmanom u polufinale spasila čast Starog kontinenta na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu. Tirke ih je načeo, a Bek dokusurio. I svi su zajedno narednog dana proslavili 20. rođendan mladog asa beogradskog BSK-a.
11 Silvester TAKAČ, Atletiko Madrid – Vojvodina 2:3 (Kup šampiona, 1966)
Jorgandžije su imale fantastičnu ekipu i nisu slučajno osvojile titulu u konkurenciji Barselone i Real Madrida. Iako lišeni pomoći prve zvezde tima Luisa Aragonesa, Španci već u uvodnih pet minuta meča stiču kapitalnu prednost golovima Adelarda i Enrikea Kolara. Mnogi su u tom trenutku proklinjali Boškova što je naseo na foru i omogućio Atletiku da meč odluke igra pred svojim navijačima. Ali, Vojvodinu je te sezone vodio jedan od najboljih stručnjaka u istoriji jugoslovenskog fudbala. Sledeći instrukcije 'Ambasadora' Stankovića, Novosađani preko Takača smanjuju rezultat, a golom Radovića u 67. minutu stižu do izjednačenja. Utakmica koju su obeležili neshvatljivi kiksevi dvojice golmana, Rodrija i Pantelića, rešena je u 102. minutu majstorskim golom Silvestera Takača.
10 Josip KATALINSKI, Jugoslavija – Španija 1:0 (Majstorica za Svetsko prvenstvo, 1974)
Trinaestog februara u trinaestom minutu. Igra brojki posrećila se legendarnom Škiji, koji je u čuvenoj utakmici sa Španijom iskoristio nabačenu loptu Buljana i iz drugog pokušaja savladao golmana Iribara.
Stadion u Frankfurtu je bio pod opsadom Jugoslovena iz svih krajeva sveta. Jednoj od najjačih generacija u istoriji našeg fudbala bilo je suđeno da na spektakularan način ode na Svetsko prvenstvo. Katalinski je kao najbolji pojedinac meča, dobio kolor televizor:
"Sleteli smo na beogradski aerodorm i ja sam na putu do Sarajeva kupio još pet televizora. Od tog trenutka, slavio sam dva rođendana. Jedan 12. maja, na dan rođenja. I drugi 13. februara". pričao je junak utakmice protiv Španije, koji je važio za jednog od najefikasnijih defanzivnih igrača u staroj Jugoslaviji.
U šampionskoj sezoni sarajevskog Željezničara, bio je prvi strelac tima sa 12 golova.
9 Dejan SAVIĆEVIĆ, Bajern – Crvena zvezda 1:2 (Kup šampiona, 1991)
Taj stadion više nije u funkciji, ali sam pogled na onu spiralnu krovnu konstrukicju izaziva specijalnu emociju kod svakog navijača Crvene zvezde. Posle žreba, Džajić je rekao:
"Pobedićemo Bajern i u Minhenu i u Beogradu".
Nije delovalo tako kada je Volfart kaznio poigravanje Prosinečkog i šmekerskom 'bockom' prevario Stojanovića. Pančev je izjednačio rezultat, a potom odlučio da se oduži Deji za silne asistencije tokom karijere. Taj gol je perfektna demonstracija tehničkih sposobnosti Genija iz Podgorice. Pregazio je Kolera i loptu koja je nezgodno odskočila u trenutku šuta, razornom levicom poslao u Aumanovu mrežu:
"Koliko smo bili stabilni kao tim, govori podatak da smo na Olimpijski stadion istrčali sa sedam igrača pod teretom žutog kartona. Odigrati takav dvomeč bez javne opomene i dočekati finale u kompletnom sastavu, ravno je osvajanju Kupa šampiona", izvukao je Savićević interesantan podatak.
8 Dragan STOJKOVIĆ, Jugoslavija – Španija 2:1 (Svetsko prvenstvo, 1990)
Svet je kao zanesen buljio u Dijega Armanda, a bljesnuo je niški Maradona. Martin Vaskez i Zubizareta još vuku traume iz Verone.
Dve čarolije o kojima su ispevane balade.
Prva ide ovako:
'Zlatko Vujović tu je Sančiz Katanec Stojković, šansaaa, gooooooooooool!!! Jugoslavija 1:0 Stojkoviiić!!!'
"Kreće kontra, a meni duša u nosu", priča Piksi.
"Kažem sebi, ajde još samo ovo. Imao sam tu dozu inata, kada je najteže, ja dodam gas. Ako taj defanzivac ima snage da se vrati, imam i ja da budem brži od njega. Trčim ka šesnaestercu Španije i već vidim sebe kako se radujem. Samo molim boga da Zlatko prebaci Sančiza. Kada je lopta krenula da pada, nisam nijednog trenutka imao dilemu. Njih milion bi šutnulo iz prve. Ja sam zalomio, Vaskez otišao po burek, a ostalo... Ostalo je istorija".
Šeki je na promociji Stojkovića u petu Zvezdinu zvezdu rekao sjajnu stvar:
"U njegovim pokretima nema šlajfovanja".
Ni prostije rečenice, ni preciznijeg suda.
7 Vladica KOVAČEVIĆ, Partizan – Sparta Prag 5:0 (Kup šampiona, 1966)
'Bebe' su se malo zaigrale i priredile pravi spektakl na prepunom stadionu u Humskoj.
Golovi maestralni, sve jedan lepši od drugog. Kovačevićev, jer je otvorio seriju. Vasovićev, jer je šmekerski bocnuo loptu. Hasanagićev, jer je lobovao golmana posle majstorskog duplog pasa. I može li se za nečim žaliti u utakmici u kojoj ste torpedovali protivnika i obezbedili plasman među četiri najbolja tima na kontinentu?
Može.
Muji je na 5:0 poništen gol koji bi vrlo lako konkurisao za najlepši svih vremena u Kupu šampiona.
"Nikome nije bilo jasno šta je svirao bugarski sudija. Kada smo ga okružili, samo je rekao 'dosta vam je pet, šta će vam šesti'", smeje se Hasanagić.
6 Ljubomir RADANOVIĆ, Jugoslavija – Bugarska 3:2 (Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, 1983)
'Nema više vremena za bilo šta 45,38 Vujović Vujović'.
Scenario na kome bi i Hičkok pozavideo. Jedna utakmica, tri reprezentacije u igri. Velšani sede u hotelu i čekaju remi, nas i Bugare samo pobeda vodi u Francusku.
"Bilo je svi u napad i spasavaj se ko može. Ostavilo smo samo Peruzovića nazad i krenuli na sve ili ništa", kaže Miodrag Ješić.
Radanović skače i šalje loptu u mrežu, a Poljud grmi 'Jedan je Simović Zoran'. Jedna od najluđih utakmica svih vremena koja je više proslavila kruševačkog golmana, nego čoveka koji je postigao pobedonosni gol.
"Mladen Delić mi se kasnije požalio da ga niko više nije zvao po imenu. Nego 'Kud Simoviću'", ispričao nam je popularni Čoče.
Jugoslavije se posle neviđene drame plasirala na završni turnir Evropskog prvenstva.
'Ljudi, je li to moguće Ludnica, šta je ovo'.
5 Milan JOVANOVIĆ, Srbija – Nemačka 1:0 (Svetsko prvenstvo, 2010)
Nemci su imali strašnu ekipu. U prethodne četiri godine, samo je Španija uspela da im uzme meru. Mi pod imperativom, zbog kiksa na startu sa Ganom.
Jovanović postiže gol i u slavljeničkom zanosu upada u kanal pored atletske staze.
"Srpski narod tradicionalno ne gaji dobre odnose sa Nemačkom i čekali smo četiri decenije na pobedu protiv ljutog rivala. Marinu sam rekao da ne zapinje, iako u tom trenutku nisam bio siguran da vuče poreklo iz naših krajeva. Žao mi je što sam posle meča rekao da će se i za 50 godina pamtiti kako je Lane srušio Nemce na Svetskom prvenstvu. Bio sam pod naletom emocija i nisam smeo sebe da stavim u prvi plan. Stojketu pripada najviše zasluga jer je skinuo penal i odbranio još mnogo zicera u finišu meča. Krasa je takođe odigrao utakmicu života. Ta pobeda ima daleko veću vrednost od puke činjenice ko je postigao pobedonosni gol", skroman je Jovanović.
4 Mustafa HASANAGIĆ, Partizan – Mančester junajted 2:0 (Kup šampiona, 1966)
Prvi duel protiv strašnih Bazbijevih beba. Englezi su u prvom poluvremenu dva puta pogađali stativu i jednom prečku. Denis Lou je sa pola metra promašio prazan gol. A u nastavku rapsodija 'Matekalovih beba'.
Maler razbija Hasanagić u 46. minutu.
I to u stilu Kristijana Ronalda. Skok sa zadrškom i perfektan trzaj glavom posle centaršuta Fahrudina Jusufija:
"Meni se čini da je Pirmajer nabacio loptu. Englezi su poznati po svojoj dominaciji u vazduhu i bio mi je izazov da im odgovorim njihovim oružjem. Često me prijatelji pitaju i za šansu koju sam imao u poslednjim trenucima utakmice. Ima valjda snimak na jutjubu, ali ja se toga uopšte ne sećam", kaže "Muja" koji je te sezone podelio drugo mesto na listi strelaca Kupa šampiona sa Konelijem iz Junajteda:
"Da su mi priznali dva regularna gola protiv Sparte i Mančestera, bio bih ispred Florijana Alberta i Euzebija".
U revanšu na Old Trafordu, lopta je više bila u vazduhu nego na zemlji. Blistali su Šoškić, Vasović i Rašović, a Partizan je overio ulaznicu za Brisel.
3 Dragan STOJKOVIĆ, Jugoslavija – Španija 2:1 (Svetsko prvenstvo, 1990)
Ne bi bilo pošteno prema umetnosti da se izložba u Veroni završila sa samo jednim remek-delom. Perla broj 2: 'Blizu je živi zid da bi Šmidhuber dao znak da se slobodan udarac izvede Stojković dva jedaaaaaaaan dva jedannnnnnn Stojkoviiiić po drugi puuut pa to bi mog'o bit' gol odluke.
Reč ima Piksi:
"Tu je Dejo, tu je Pape samo sam rekao, ostavite meni. Opet sam je video u golu. To je neverovatan osećaj. Vidim ugao, vidim prazninu u zidu, ako je dovoljno jaka, ako je brza, ako dobije silaznu putanju Zubizareti nema spasa. Kada je ušla, okrenuo sam se i prekrstio. Možda je zato i ostalo 2:1".
Kako to jednostavno zvuči: ako je dovoljno jaka, brza i precizna. Drugim rečima, ako je perfektna. I to u tako delikatnom trenutku. Opet se vraćamo na Piksijevu promociju u Zvezdinu zvezdu, Džaja je tada rekao:
"Lako je dati gol Prištini na 3:0. Piksi rešava kada je teško.Protiv najjačih. U tome je njegova izuzetnost".
2 Dragan DŽAJIĆ, Jugoslavija – Engleska 1:0 (Evropsko prvenstvo, 1968)
Tokom priprema u Koverćanu, Džaja je na kontrolnoj utakmici dao pet golova:
"Bilo mi nekako milo, jer nisam važio za klasičnog golgetera".
U Firenci je bilo toplo i sparno. Utakmica tvrda i nezanimljiva. Osim se povredio već na početku i pošto nije bilo izmena, morao je da statira na desnom krilu. Igrao se 87. minut i naziralo se bacanje novčića, način na koji je Italija izbacila SSSR u prvom polufinalu. Holcer je pokrenuo akciju i preneo težište igre na polovinu Engleske:
"Namestilo se da sam zamenio uloge sa Musemićem. On se našao na levom krilu i kada je uputio centaršut, bio sam ubeđen da će Mur lako da interveniše. Lopta ga preleće, ja je primam na grudi, pada mi na levicu i dok se on okrenuo već je bila u mreži. Moj najdraži gol u karijeri. Jugoslaviji je doneo ogroman uspeh, a meni ličnu afirmaciju. Zahvaljujući njemu, počeli su da mi stižu pozivi za Tim sveta i za oproštajne utakmice legendi poput Pelea, Jašina, Zelera", kaže srpski fudbaler veka.
1 Darko PANČEV, Crvena zvezda – Marsej 0:0 (Kup šampiona, 1990)
Bari. Sveti Nikola.
Mesto gde su snovi postali stvarnost.
Robi je rekao:
"Penali su lutrija. Pusti to što sam se uvek prvi hvatao za loptu. Nije lako dati gol. Zaustavi snimak kada sam uhvatio zalet protiv Marseja, pa mi pogledaj lice. Bio sam bled k'o krpa. Ni sam ne znam kako sam dao gol".
Dika je pročitao Amorosa, a Zvezdaši šutirali kao na strelištu.
Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović. Hirurški precizno.
Peta serija, trenutak odluke. Sve je sažeto u tih nekoliko sekundi.
I Rajkovo gospodstvo. I Šekijev ringišpil. I Džajina levica. Piksijeve i Dejine čarolije. Duletov volej u Londonu. Pižonove piruete, Milkovi nestašluci, Oljine bravure.
Kompletna istorija u jednom zaletu, jednoj odluci, jednom šutu.
Darko u poslednje vreme ne dolazi na proslave jubileja. Svakog 29. maja sedi u svojoj "Devetki" u Skoplju, ispija kafu i ljubazno odgovara na telefonski poziv.
"Ma znate šta? Bio sam tamo kad je trebalo".
Opet u centar. Kao Paskalu Olmeti.
Nije ni svestan koliko je prokleto u pravu!
KRAJ