VAŽNO: Tekst koji sledi sadrži delove čije se čitanje ne preporučuje onima sa slabim srcem, i svima onima koji su beznadežno navučeni na mržnju, tužnu posledicu 90-tih u Srbiji.
Odakle da krenem.
Veče Beovizije je u mom matičnom porodičnom domu dočekano u krugu porodice, veseloj atmosferi, i sa dosta nestrpljenja – s’ obzirom na već ranije objavljen spisak učesnika, znali smo da neće proći bez smeha ili tuge (zavisi od toga sa koje strane posmatramo stvar). E, da u startu ne bi bilo da mi se baš ništa nije dopalo, po mom mišljenju su sasvim pristojne bile određene pesme kao što su: ’’Ludi letnji ples’’ – Flamingosi, ’’Kap po kap’’ – Romana (iznenađujuće dobra pesma, s’obzirom na njen raniji izbor repertoara), i ....Uf, ne mogu da se setim više nijedne koja mi se svidela. Biće da ih nije ni bilo..?
Prva neverovatno skandalozna i smorna činjenica je ta da posle svake šeste, sedme pesme sledi šta –mali intermeco u obliku JOŠ PESAMA, a u izvedbi voditeljskog para. Kome padne napamet da muzički festival ispuni predasima sastavljenim od MUZIKE???
Da ne pričam o tome da je većina pesama u intermecima bila iz ne tako bliske prošlosti i jedno sto puta bolja od pesama na festivalu, ali, uz dužno poštovanje, to nije teško.
E, sad, definitivno mi je malo išlo na nerve što Boda Ninković na plejbeku peva jedno, a njegova usta savim vidljivo pred ogromnim auditorijumom mrtva ladna oblikuju nešto sasvim drugo, i to u hitu kakav je bila pesma ’’Krug’’ od EKV. Dovoljno se Milan i Margita prevrću u grobu što im se pesma našla u takvom društvu (misleći na festivalske pesme, ne na Bodu), a još glumac ne zna tekst. Veselo.
Dalje. Vrlo me je iznenadila pesma u izvođenju uspešnog splavarskog benda (ovoga puta, mogli smo ih videti u hip-hop stajlingu) koja je u mojim ušima odzvanjala kao bolesna fuzija dueta Šon Pola i Bijonse (’’Baby boy’’) i Lepe Brene 80-tih, nisam stigla tačno da ukačim koje pesme. Jedva preživeh.
Ali, ono što je realno bilo najpatetičnije jeste količina bledih kopija pesama našeg prvog pobednika, tj.’’ETNO pesama koje oslikavaju naše podneblje, i predstavljaju Srbiju u najboljem mogućem svetlu’’ .
Pa, dobro, da li ti silni izvođači stvarno misle da će bolje proći ako zvuče kao ženske kopije dotičnog??? Ima li strašnije stvari od tog njihovog kalkulisanja u sopstvenoj muzičkoj karijeri, tog robovanja uspehu?
Na sve to, vređanje inteligencije gledaoca uvijanjem sponzora u male duhovite pričice za decu koje traju i traju je prelilo čašu, a komedija zvana ’’lokalni građevinac kao sponzor’’ nas je naterala na gromoglasan smeh. Toliko o scenariju.
Rezime – uz časne izuzetke, kvalitet pesama srednje žalostan, kao i prošle godine.
E, sad, glavni zalogaj. Evropesma - Evropjesma.
Svi sve znamo. Znamo da je ista grupa izabrana dve godine zaredom što je poprilično neverovatno. Znamo da je crnogorski žiri glasao vrlo isplanirano, da su čak verovatno pobednika Montevizije (Stefana Fedija) birali tako da zeznu srpski žiri, nateravši ih da pomisle da im je on favorit, i uspelo im je.
Naime, srpski žiri mu je dao 4 poena. Podvlačim : srpski žiri je crnogorskom prvoplasiranom dao 4 poena. Što ga ne čini mnogo drugačijim od ’’nečasnog crnogorskog separatističkog’’ žirija. Samo ga čini licemernijim. Jer kratak je put od četvorke do nule.
Da se razumemo, pre nego što krenete da me psujete, jasno mi je da su Crnogorci napravili neviđenu igranku, sve sa namerom da ponovo odu na Eurosong, i to stoji. Ali, i kad je bilo bomardovanje, sedevši u skloništu, ja sam proklinjala sada već pokojnog Miloševića, a Nato mi je bio tek drugi na spisku. Zašto – zato što je ON bio predsednik naše zemlje, zadužen da brine o mom dobru, a ne Nato. E, isto tako me u ovom slučaju više zanimamo mi nego oni, zbog toga što ja pripadam srpskom, a ne crnogorskom narodu.
U tom smislu, stoji da je srpski žiri bio poprilično licemeran prosipajući priču o silnim poenima datim raznim crnogorskim izvođačima: grupi Grim, Jeleni Kažanegri, Neli Popović, Stefanu Filipoviću. Daj da se ne zezamo, nije baš da su bili favoriti.
Znači, Crnogorski žiri je igrao direktnu igru pod imenom:’’Ajde da zeznemo Srbe, i da svi to znaju’’, a srpski ’’ Ajde da zeznemo Crnogorce, al pošteno, da niko ne zna da smo ih zeznuli’’.
I šta smo dobili na kraju – salu Sava centra sa atmosferom koja je ličila na najtvrdokorniji nacionalistički miting u doba zahuktavanja ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Onu decu, ni krivu ni dužnu, na kojoj se sve prelomilo, i koja su stajala na onoj bini kao pokisla, sa garancijom da će još dugo nositi gorak ukus u ustima.
Naše estradne umetnike koji su, svi zajedno, ushićeni, delovali kao branioci mostova (ruku na srce, neki od njih su to svojevremeno i bili). Flamingose koji neće otići na Evroviziju (a valjalo bi), i Ognjena Amidžića koji proziva direktno momke iz No Name-a, zaboravljajući koliko su mladi i izgubljeni u svemu ovome, mesto da proziva njihov žiri. I činjenicu da su najbolju pesmu za Evrovizijsko takmičenje imali jedan glumac i jedan voditelj. Mirko Vukomanović je u Blicu rekao da ’’muzičari treba da se zapitaju kakvo nam je stanje na muzičkoj sceni, kada nove ideje daju jedan glumac i jedan voditelj’’. Uz svo dužno poštovanje, i činjenicu da mi se oni sa svojom pesmom dopadaju, vala baš.
I još uz sve to, simbolika. Miloševića više nema, a to se dešava dan pre nego što je Điki ubijen. A mi se opet ponašamo kao da je ’91. Zar nismo,bre, baš ništa naučili?
Vaša Kristina
kolumna@mtsmondo.com
Odakle da krenem.
Veče Beovizije je u mom matičnom porodičnom domu dočekano u krugu porodice, veseloj atmosferi, i sa dosta nestrpljenja – s’ obzirom na već ranije objavljen spisak učesnika, znali smo da neće proći bez smeha ili tuge (zavisi od toga sa koje strane posmatramo stvar). E, da u startu ne bi bilo da mi se baš ništa nije dopalo, po mom mišljenju su sasvim pristojne bile određene pesme kao što su: ’’Ludi letnji ples’’ – Flamingosi, ’’Kap po kap’’ – Romana (iznenađujuće dobra pesma, s’obzirom na njen raniji izbor repertoara), i ....Uf, ne mogu da se setim više nijedne koja mi se svidela. Biće da ih nije ni bilo..?
Prva neverovatno skandalozna i smorna činjenica je ta da posle svake šeste, sedme pesme sledi šta –mali intermeco u obliku JOŠ PESAMA, a u izvedbi voditeljskog para. Kome padne napamet da muzički festival ispuni predasima sastavljenim od MUZIKE???
Da ne pričam o tome da je većina pesama u intermecima bila iz ne tako bliske prošlosti i jedno sto puta bolja od pesama na festivalu, ali, uz dužno poštovanje, to nije teško.
E, sad, definitivno mi je malo išlo na nerve što Boda Ninković na plejbeku peva jedno, a njegova usta savim vidljivo pred ogromnim auditorijumom mrtva ladna oblikuju nešto sasvim drugo, i to u hitu kakav je bila pesma ’’Krug’’ od EKV. Dovoljno se Milan i Margita prevrću u grobu što im se pesma našla u takvom društvu (misleći na festivalske pesme, ne na Bodu), a još glumac ne zna tekst. Veselo.
Dalje. Vrlo me je iznenadila pesma u izvođenju uspešnog splavarskog benda (ovoga puta, mogli smo ih videti u hip-hop stajlingu) koja je u mojim ušima odzvanjala kao bolesna fuzija dueta Šon Pola i Bijonse (’’Baby boy’’) i Lepe Brene 80-tih, nisam stigla tačno da ukačim koje pesme. Jedva preživeh.
Ali, ono što je realno bilo najpatetičnije jeste količina bledih kopija pesama našeg prvog pobednika, tj.’’ETNO pesama koje oslikavaju naše podneblje, i predstavljaju Srbiju u najboljem mogućem svetlu’’ .
Pa, dobro, da li ti silni izvođači stvarno misle da će bolje proći ako zvuče kao ženske kopije dotičnog??? Ima li strašnije stvari od tog njihovog kalkulisanja u sopstvenoj muzičkoj karijeri, tog robovanja uspehu?
Na sve to, vređanje inteligencije gledaoca uvijanjem sponzora u male duhovite pričice za decu koje traju i traju je prelilo čašu, a komedija zvana ’’lokalni građevinac kao sponzor’’ nas je naterala na gromoglasan smeh. Toliko o scenariju.
Rezime – uz časne izuzetke, kvalitet pesama srednje žalostan, kao i prošle godine.
E, sad, glavni zalogaj. Evropesma - Evropjesma.
Svi sve znamo. Znamo da je ista grupa izabrana dve godine zaredom što je poprilično neverovatno. Znamo da je crnogorski žiri glasao vrlo isplanirano, da su čak verovatno pobednika Montevizije (Stefana Fedija) birali tako da zeznu srpski žiri, nateravši ih da pomisle da im je on favorit, i uspelo im je.
Naime, srpski žiri mu je dao 4 poena. Podvlačim : srpski žiri je crnogorskom prvoplasiranom dao 4 poena. Što ga ne čini mnogo drugačijim od ’’nečasnog crnogorskog separatističkog’’ žirija. Samo ga čini licemernijim. Jer kratak je put od četvorke do nule.
Da se razumemo, pre nego što krenete da me psujete, jasno mi je da su Crnogorci napravili neviđenu igranku, sve sa namerom da ponovo odu na Eurosong, i to stoji. Ali, i kad je bilo bomardovanje, sedevši u skloništu, ja sam proklinjala sada već pokojnog Miloševića, a Nato mi je bio tek drugi na spisku. Zašto – zato što je ON bio predsednik naše zemlje, zadužen da brine o mom dobru, a ne Nato. E, isto tako me u ovom slučaju više zanimamo mi nego oni, zbog toga što ja pripadam srpskom, a ne crnogorskom narodu.
U tom smislu, stoji da je srpski žiri bio poprilično licemeran prosipajući priču o silnim poenima datim raznim crnogorskim izvođačima: grupi Grim, Jeleni Kažanegri, Neli Popović, Stefanu Filipoviću. Daj da se ne zezamo, nije baš da su bili favoriti.
Znači, Crnogorski žiri je igrao direktnu igru pod imenom:’’Ajde da zeznemo Srbe, i da svi to znaju’’, a srpski ’’ Ajde da zeznemo Crnogorce, al pošteno, da niko ne zna da smo ih zeznuli’’.
I šta smo dobili na kraju – salu Sava centra sa atmosferom koja je ličila na najtvrdokorniji nacionalistički miting u doba zahuktavanja ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Onu decu, ni krivu ni dužnu, na kojoj se sve prelomilo, i koja su stajala na onoj bini kao pokisla, sa garancijom da će još dugo nositi gorak ukus u ustima.
Naše estradne umetnike koji su, svi zajedno, ushićeni, delovali kao branioci mostova (ruku na srce, neki od njih su to svojevremeno i bili). Flamingose koji neće otići na Evroviziju (a valjalo bi), i Ognjena Amidžića koji proziva direktno momke iz No Name-a, zaboravljajući koliko su mladi i izgubljeni u svemu ovome, mesto da proziva njihov žiri. I činjenicu da su najbolju pesmu za Evrovizijsko takmičenje imali jedan glumac i jedan voditelj. Mirko Vukomanović je u Blicu rekao da ’’muzičari treba da se zapitaju kakvo nam je stanje na muzičkoj sceni, kada nove ideje daju jedan glumac i jedan voditelj’’. Uz svo dužno poštovanje, i činjenicu da mi se oni sa svojom pesmom dopadaju, vala baš.
I još uz sve to, simbolika. Miloševića više nema, a to se dešava dan pre nego što je Điki ubijen. A mi se opet ponašamo kao da je ’91. Zar nismo,bre, baš ništa naučili?
Vaša Kristina
kolumna@mtsmondo.com
Pridruži se MONDO zajednici.