Te razlike lično smatram bogatstvom ove civilizacije, a njihovo negiranje opakom rabotom. Ne bih, medjutim, ovom prilikom o onim razlikama koje su, kako prošlost pokazuje, uzrokovale i tragedije svetskih razmera, već o jednoj naizgled maloj, ali i te kako značajnoj, koja je vrlo primetna, aktuelna, a posledica je, izmedju ostalog, i različitih nasledja širokog spektra.
U nekim evropskim, severnijim zemljama ako se kojim slučajem okrenete za lepom devojkom ili ženom možete da završite i u zatvoru ukoliko vas neka od njih tuži zbog tzv. seksualnog uznemiravanja. Na jugu, u Italiji je, medjutim, za lepotice čak uvredljivo ako niko, okretanjem, pa i dobacivanjem, nije odao priznanje njihovom sjajnom izgledu. Tamo i starije žene sa prozora glasno pohvaljuju takvu lepotu, a da ne pominjem reakcije mladjih, ali i vremešnijih muškaraca.
U slučaju da se devojka skockala, izašla iz kuće, a u gradu niko nije vidno pohvalio njen izgled, može biti da bi neka Italijanka čak uplakana otrčala kući da na ogledalu vidi gde se to zeznula prilikom doterivanja. Mislim da nije samo u Italiji, nego i šire na jugu kontinenta poimanje i priznavanje lepote nekako prirodnije i slobodnije. I da je u korist žene, a ne protiv nje. Takodje mislim i da je ovaj naš prostor deo tog i takvog juga koji ume i hoće da pohvali ono što je lepo videti i pred čim se ne zatvaraju oči.
Na severu kontinenta ovakve pohvale lepoti smatrale bi se odvratnim, uvredljivim, seksističkim i šta ti ja znam kakvim sve groznim delima protiv ličnosti žene kao takve. A da nije ni tamo baš sve pod konac, naprotiv, lično sam se uverio, jer sam jednom izbegao nešto što bi se u izvesnom smislu moglo okvalifikovati i kao kidnapovanje baš u jednom severnom evropskom velegradu kada su u jedan petak uveče iz treštećeg autobusa izletele dobro nacvrcane žene i ispred mene na silu ugurale trojicu momaka na njihovu žurku na točkovim.
Po ulicama je, inače, petkom pijanih koliko hoćete. Tada svak svakoga, da tako kažem, startuje ne obraćajući pažnju na pomenuti zakon. Baš svašta se može videti u noći između petka i subote! Severnjaci su mi umeli da kažu da su se super proveli na takvim ludim pijankama.
Na pitanje na koji način je to bilo super u petak, jedan mi je rekao: „Pa, čoveče, čak tri puta sam povraćao!“
I, onda dodju subota i nedelja i potpuna tišina. Nigde nikoga nema. Oni što su se obeznanili od alkohola naredna dva dana se leče, jer u ponedeljak opet mora da se radi, mora da se bude fin. I, opet se gomilaju razne frustracije, jer ne sme se baš otvoreno izraziti stav o poslu, o drugim problemima, pa i o ovakvim ili onakvim pripadnicima suprotnog pola.
Na drugoj strani, na jugu, drugačija priča. Niko ne čeka baš petak veče da bi izašao sa društvom ili popio neko piće. Sve se dogovara dan za dan, a ne za sledeći ili onaj tamo mesec. Napiti se i povraćati na jugu znači da nisi dorastao ni piću, ali ni društvu. Takvi se od Francuske pa naniže naprosto izbegavaju. Startovati devojku ili momka moguće je svakog dana u nedelji bez straha od zakona o seksualnom uznemiravanju.
I na severu i na jugu se radi, ali na severu malo više i ljudi su tamo malo vredniji. Možda zato što je tamo hladnije, pa moraju nešto da rade da bi se ugrejali, kako ovdašnji mangupi znaju da kažu, a verovatno zato što je kult rada tamo na daleko višem nivou. Na jugu, opet, drugačije. Valjda zato što je na vrućini teško i misliti o poslu, a verovatno i zbog toga što rad i nije baš preterano omiljen, niti se sa severnjacima u tome iko želi takmičiti.
Dakle, nismo svi mi isti već različiti, a pravo bogatstvo je kad nas ima i ovakvih i onakvih.
U nekim evropskim, severnijim zemljama ako se kojim slučajem okrenete za lepom devojkom ili ženom možete da završite i u zatvoru ukoliko vas neka od njih tuži zbog tzv. seksualnog uznemiravanja. Na jugu, u Italiji je, medjutim, za lepotice čak uvredljivo ako niko, okretanjem, pa i dobacivanjem, nije odao priznanje njihovom sjajnom izgledu. Tamo i starije žene sa prozora glasno pohvaljuju takvu lepotu, a da ne pominjem reakcije mladjih, ali i vremešnijih muškaraca.
U slučaju da se devojka skockala, izašla iz kuće, a u gradu niko nije vidno pohvalio njen izgled, može biti da bi neka Italijanka čak uplakana otrčala kući da na ogledalu vidi gde se to zeznula prilikom doterivanja. Mislim da nije samo u Italiji, nego i šire na jugu kontinenta poimanje i priznavanje lepote nekako prirodnije i slobodnije. I da je u korist žene, a ne protiv nje. Takodje mislim i da je ovaj naš prostor deo tog i takvog juga koji ume i hoće da pohvali ono što je lepo videti i pred čim se ne zatvaraju oči.
Na severu kontinenta ovakve pohvale lepoti smatrale bi se odvratnim, uvredljivim, seksističkim i šta ti ja znam kakvim sve groznim delima protiv ličnosti žene kao takve. A da nije ni tamo baš sve pod konac, naprotiv, lično sam se uverio, jer sam jednom izbegao nešto što bi se u izvesnom smislu moglo okvalifikovati i kao kidnapovanje baš u jednom severnom evropskom velegradu kada su u jedan petak uveče iz treštećeg autobusa izletele dobro nacvrcane žene i ispred mene na silu ugurale trojicu momaka na njihovu žurku na točkovim.
Po ulicama je, inače, petkom pijanih koliko hoćete. Tada svak svakoga, da tako kažem, startuje ne obraćajući pažnju na pomenuti zakon. Baš svašta se može videti u noći između petka i subote! Severnjaci su mi umeli da kažu da su se super proveli na takvim ludim pijankama.
Na pitanje na koji način je to bilo super u petak, jedan mi je rekao: „Pa, čoveče, čak tri puta sam povraćao!“
I, onda dodju subota i nedelja i potpuna tišina. Nigde nikoga nema. Oni što su se obeznanili od alkohola naredna dva dana se leče, jer u ponedeljak opet mora da se radi, mora da se bude fin. I, opet se gomilaju razne frustracije, jer ne sme se baš otvoreno izraziti stav o poslu, o drugim problemima, pa i o ovakvim ili onakvim pripadnicima suprotnog pola.
Na drugoj strani, na jugu, drugačija priča. Niko ne čeka baš petak veče da bi izašao sa društvom ili popio neko piće. Sve se dogovara dan za dan, a ne za sledeći ili onaj tamo mesec. Napiti se i povraćati na jugu znači da nisi dorastao ni piću, ali ni društvu. Takvi se od Francuske pa naniže naprosto izbegavaju. Startovati devojku ili momka moguće je svakog dana u nedelji bez straha od zakona o seksualnom uznemiravanju.
I na severu i na jugu se radi, ali na severu malo više i ljudi su tamo malo vredniji. Možda zato što je tamo hladnije, pa moraju nešto da rade da bi se ugrejali, kako ovdašnji mangupi znaju da kažu, a verovatno zato što je kult rada tamo na daleko višem nivou. Na jugu, opet, drugačije. Valjda zato što je na vrućini teško i misliti o poslu, a verovatno i zbog toga što rad i nije baš preterano omiljen, niti se sa severnjacima u tome iko želi takmičiti.
Dakle, nismo svi mi isti već različiti, a pravo bogatstvo je kad nas ima i ovakvih i onakvih.
Pridruži se MONDO zajednici.