Evo i po drugi put, a sada za ozbiljno, smenilo Krstajića, a s njim izgleda ide i celokupan sportski deo rukovodstva Partizana.
Ko je rekao da će ovdašnja zimska fudbalska pauza biti duga i dosadna?! Djurić i ostali „bizMismeni“ iz uprave crno-belih, i pored toga što su svesni da mnogo rizikuju , nisu mogli da otrpe da ih neko formalno na nižoj poziciji od njih opali po ušima i to javno. Smeniše ga ekspresno i obećaše dovodjenje velikih imena na upražnjena mesta. Ništa se naročito nije dogodilo, ovo što radimo je u najboljem interesu kluba - deo je objašnjenja.
Šta će dalje biti videćemo, ali jasno je da nije, kako se dugo govorilo, samo Zvezda u problemu. Istinu o Partizanu kakvi - takvi pozitivni rezultati zamagljuju već dugo, a problem je gotovo identičan onom u komšiluku i zove se rukovodjenje. Načinom kako se to sada radi, a radi se isto ili slično kao i proteklih šezdesetak godina, teško da mogu da se ostvare iole značajniji rezultati. A to znači da bude li se ovako nastavilo srpski fudbal više nikad neće imati kvalitet evropskog nivoa. Drugim rečima, to što se dogodilo Zvezdi početkom devedesetih ili Partizanu polovinom šezdesetih godina prošlog veka više se ne može ponoviti.Ne može čak ni teorijski.Nije realno.
I šta sad?
Od privatizacije ova dva kluba beže svi kao djavo od krsta. Ne odgovara nam ni španski model, a ni bilo koji drugi. Dok se ne smisli neki novi koji je najprimereniji Srbiji , a nisam siguran da će ikad biti smišljen, stvari će izgleda ići ovako kako sada idu. Cigani i grobari će na domaćem terenu voditi bitku za titule, a u medjunarodnim takmičenjima mukotrpno će se probijati do prvog odnosno drugog kola kvalifikacija. I, to je to. Nema dalje. A to znači da nema para odonosno da nema većih budžeta, da će se talenti prodavati čim dodju do prvog tima, i da će se od skupštine do skupštine voditi bitka za ostanak ili smenu klupskog rukovodstva.
Prosto je neverovatno koliko ljudi ovde vole dobar fudbal, a ne da im se da ga ovde gledaju uživo! Već više od dvadeset godina samo zurimo u televizore. Osećam to i lično kao nepravdu. Siguran sam da je moguće makar od ova dva kluba napraviti redovne učesnike ne sam jesenjeg nego i prolećnog dela evropskih liga. Verujem u pune stadione, jake sponzore i dobre sportske i upravljačke strukture. Sve se to ovde može. Ali pod uslovom da se iz klubova odstrane mešetari, političari,trgovci, kriminalci, i tzv navijačke grupe.
Da se u organizacionom smislu ne izmišljaju rupe na saksiji već da se preslikaju modeli Reala, Barselone, ili bilo čiji drugi koji je transparentan i efikasan. Verovatno će biti problema u početku, ali će se jasno znati ko i sa kakvim mandatom rukovodi klubom, koliko novca i kako je obezbedjeno u budžetu, ko i kako ga troši. Kakva je veza upravljačkih i sportskih struktura u klubovima. Ko, kome ,kako i kada odgovara za postignute rezultate. Odnosi klubova i navijača takodje moraju biti uredjeni. Velike utakmice moraju postati dogadjaji na koje se odlazi kao na fudbalske spektakle, na nešto u čemu se istinski uživa, a ne divlja.
Žao mi je što generacije koje ovde rastu nemaju priliku da osete ono što smo mi nešto stariji već doživeli. Ako je moglo tada , zašto ne bi moglo uskoro? Nema ni jednog racionalnog razloga protiv. Sve ono bez čega se ne može je tu - i talenti i struka, pa i pare će se naći.
Ko će medjutim i kako da rukovodi to bi mogao biti problem. To je taj tzv ljudski ,ne stručni, faktor koji se guzi da u svemu i uvek bude glavni. Je li to velika ili mala prepreka. Zavisi kako se gleda.
Činjenica je da ovo što se već dugo dogadja srpskom fudbalu ne odgovara većini, već ubedljivoj manjini. Za koji mesec u Zvezdi i Partizanu održaće se Skupštine. Eto prilike za pametne i sposobne.
Pitanje je medjutim ima li ih, i ako ih ima još je važnije pitanje da li ih zaista želi većina.
Šta će dalje biti videćemo, ali jasno je da nije, kako se dugo govorilo, samo Zvezda u problemu. Istinu o Partizanu kakvi - takvi pozitivni rezultati zamagljuju već dugo, a problem je gotovo identičan onom u komšiluku i zove se rukovodjenje. Načinom kako se to sada radi, a radi se isto ili slično kao i proteklih šezdesetak godina, teško da mogu da se ostvare iole značajniji rezultati. A to znači da bude li se ovako nastavilo srpski fudbal više nikad neće imati kvalitet evropskog nivoa. Drugim rečima, to što se dogodilo Zvezdi početkom devedesetih ili Partizanu polovinom šezdesetih godina prošlog veka više se ne može ponoviti.Ne može čak ni teorijski.Nije realno.
I šta sad?
Od privatizacije ova dva kluba beže svi kao djavo od krsta. Ne odgovara nam ni španski model, a ni bilo koji drugi. Dok se ne smisli neki novi koji je najprimereniji Srbiji , a nisam siguran da će ikad biti smišljen, stvari će izgleda ići ovako kako sada idu. Cigani i grobari će na domaćem terenu voditi bitku za titule, a u medjunarodnim takmičenjima mukotrpno će se probijati do prvog odnosno drugog kola kvalifikacija. I, to je to. Nema dalje. A to znači da nema para odonosno da nema većih budžeta, da će se talenti prodavati čim dodju do prvog tima, i da će se od skupštine do skupštine voditi bitka za ostanak ili smenu klupskog rukovodstva.
Prosto je neverovatno koliko ljudi ovde vole dobar fudbal, a ne da im se da ga ovde gledaju uživo! Već više od dvadeset godina samo zurimo u televizore. Osećam to i lično kao nepravdu. Siguran sam da je moguće makar od ova dva kluba napraviti redovne učesnike ne sam jesenjeg nego i prolećnog dela evropskih liga. Verujem u pune stadione, jake sponzore i dobre sportske i upravljačke strukture. Sve se to ovde može. Ali pod uslovom da se iz klubova odstrane mešetari, političari,trgovci, kriminalci, i tzv navijačke grupe.
Da se u organizacionom smislu ne izmišljaju rupe na saksiji već da se preslikaju modeli Reala, Barselone, ili bilo čiji drugi koji je transparentan i efikasan. Verovatno će biti problema u početku, ali će se jasno znati ko i sa kakvim mandatom rukovodi klubom, koliko novca i kako je obezbedjeno u budžetu, ko i kako ga troši. Kakva je veza upravljačkih i sportskih struktura u klubovima. Ko, kome ,kako i kada odgovara za postignute rezultate. Odnosi klubova i navijača takodje moraju biti uredjeni. Velike utakmice moraju postati dogadjaji na koje se odlazi kao na fudbalske spektakle, na nešto u čemu se istinski uživa, a ne divlja.
Žao mi je što generacije koje ovde rastu nemaju priliku da osete ono što smo mi nešto stariji već doživeli. Ako je moglo tada , zašto ne bi moglo uskoro? Nema ni jednog racionalnog razloga protiv. Sve ono bez čega se ne može je tu - i talenti i struka, pa i pare će se naći.
Ko će medjutim i kako da rukovodi to bi mogao biti problem. To je taj tzv ljudski ,ne stručni, faktor koji se guzi da u svemu i uvek bude glavni. Je li to velika ili mala prepreka. Zavisi kako se gleda.
Činjenica je da ovo što se već dugo dogadja srpskom fudbalu ne odgovara većini, već ubedljivoj manjini. Za koji mesec u Zvezdi i Partizanu održaće se Skupštine. Eto prilike za pametne i sposobne.
Pitanje je medjutim ima li ih, i ako ih ima još je važnije pitanje da li ih zaista želi većina.