Bar jednom nedeljno naiđem u nekim novinama na tekst o sklonostima, navikama i zavisnostima nas, Srba. Ne zna se šta je alarmantnije: po konzumiranju cigareta i alkohola smo u samom evropskom vrhu, narkomanija ne zaostaje.

Zdravlje i životi su nam ugroženi, a stiče se utisak da se porocima odajemo sve manje iz uživanja a mnogo više da smirimo napete nerve i opustimo se. Zato mi je uvek bezveze kad čujem rec "uživaoci". Nema tu uživanja, slabo.

Naravno i tabletomani smo. Dostupnost lekova za smirenje učinila je svoje, ali ko ne razume, taj nije normalan. Šta smo prošli zadnje dve decenije, kako nam je sad i čemu možemo da se nadamo-dobro smo i ovakvi.

Daleko od toga da podržavam i da mislim da je ok posezati za lekovima bez kontrole, ali samo kažem da - razumem.

Ne znam uopšte kako iko može da očekuje da smo bolji, kad počne da kritikuje što smo takvi.

Teško je racionalizovati to što već toliko dugo živimo kako ne zaslužujemo, a još teše pomiriti se sa tim. Ali teško je i shvatiti da smo otišli toliko daleko u nameri da se utešimo, da ćemo svemu što nas uništava još i pomoći u tome - samouništavajući se. To zvuči kao totalna predaja.

U ljudskoj je prirodi da ima potrebu da se prepusti nekom "uživanju". Teško da znam nekoga, uključujući i sebe, ko nije sklon preterivanju u nečemu.

I duboko verujem da će svako reći isto. Dobro je makar što se više razgovara o tome, što to više nisu tabui i sramota.

Da ne ponavljam o porocima od malopre...svuda oko nas su prisutni i preterivanje u hrani, nezdravim pićima (i bezalkoholnim), slatkišima, zavisnost od kocke, politike, vlasti, fudbala, igrica, društvenih mreža, tetovaža, seksa, televizije, serija, mode, novca, teretane, sunčanja ili samopotamnjivanja, rickanja noktiju, svadje, tračarenja..

Ko zna koliko još toga ima. Ovo sve mi je odmah palo na pamet i u jednom naletu napisah.

Koja je to snaga volje da se čovek odupre svojoj strasti u kojoj preteruje - nikad nigde ne piše. Gde čovek da je nadje i kako da se osnaži kad je slab i treba mu nešto da ga uteši i smiri?

Ono što znam je da uvek „pali" samo kad se uplasiš za zdravlje na primer, ili se zaljubiš. Sve ostalo je dosta teško.

Ne šalim se, mislim da je nama mnogo teže nego građanima raznih drugih zemalja koje su nam poznate i sa kojima imamo kontakt, pa znamo otprilike kako žive. Oni nisu preživeli bombardovanje, inflaciju, besparice i bedu kao naše, siromaštvo, korupcije, teror političara, biznismena i kriminalaca, javašluk, opšti primitivizam i svašta još što dugo već čini našu svakodnevicu. Imaju mnogo uređeniji i zdraviji život nego mi.

Kad se neki red zna, onda je i čovek stabiliniji. Sređen i predvidiv život, koliko god da dosadno to zvučalo-nema cenu.

Prosto osetim zavist kad gledam one američke filmove i serije, kad bukvalno namerno hoće da prikažu dosadu svakodnevnog života - mama domaćica vozi decu u školu, tata sa aktovkom ide na posao, malo se nekad iznervira - ali sve prođe kad se vrati kući gde ga čeka velika ćurka na stolu sa čašom crnog vina, zelena salata, nasmejana žena, kuca, maca i kuća koja se cakli pakli. I bašta je, naravno, skockana kao na razglednici.

Pre deset godina bih sebi opalila šamar za ovakav stav. Sada maštam o tome.

Oni su u ravnoteži, možda malo dosadni, ali zdravi i nemaju poroke. Živeće sto godina i kad odu u penziju ići će na kruzere.

(Dobro, možda ona u ormariću u kupatilu ima neke lilule pod lažnim imenom, ali to je sasvim ok, ne može osmeh baš svaki dan).

Ako ćemo da se lečimo treba da počnemo od stvari lakših za samouskraćivanje. Kao što nosimo kesicu sa presnom šargarepom kad krenemo na dijetu...Može da se preživi. Onda sledi malo posrnuće, čisto da proverimo da li još volimo ono od ranije - ali ako smo spoznali blagodeti života bez poroka, a njih ima puno-ako smo normalni i bar malo volimo sebe, vratićemo se na pravi kurs.

Evo, na primer,  ja počinjem novi život: izbacila sam dosta toga iz ishrane, neću više da počinjem dan online vestima, piću jednu kafu umesto dve. Počinjem konačno da vežbam, obećavam. Neću da se nerviram zbog budala. Neću više da maštam  o jednom malom, vrlo konkretnom tattoo koji želim da uradim već 20 godina. Prvo nisam htela jer su se tetovirali samo ljudi koji mi se ne dopadaju, a sad neću jer se tetoviraju svi.

Za te potrebe imam narukvicu na koju ređam priveske da me podsete na trenutke koje želim da obeležim. Ne moram da imam tattoo. Ionako znam da bih onda htela još jedan, i još jedan i još jedan.....

A pošto ne valja paran broj, onda bih uvek morala da pazim da gađam neparan... što da se opterećujem bezveze.

Društvenih mreža nemam nameru da se odreknem, to volim i tačka. Ništa mi neće faliti zbog njih, a neću ni decu zapostaviti pošto ne koristim slušalice, odazivam se.

Čokoladu sam već zaboravila, ostale slatkiše jedem samo iz pristojnosti , da ne uvredim domaćicu. Neće mi ništa biti od – ponekad.

Serije ne gledam, jer nemam kad - tu sam se izvukla.

Pratim samo tenis i važne utakmice, to je periodično – i tu sam dakle ok.

Politiku ću da pratim kao i do sad. Koliko mi treba da znam šta se dešava. Ne nasedam već dugo ni na šta, zbog mentalnog zdravlja sam prestala da srčanim oko toga jer znam koliko ne mogu da utičem. Prošla su ta vremena. Takodje se neću osećati kao budala zbog toga (znam da su neki koji čitaju sad ovo upravo to pomislili) - ali ja to radim zbog svog dnevnog mira i da bih svojoj deci bila što više nasmejana da im objasnim da je život lep.

Nastaviću da gledam samo svoje dvorište.

Eto.

Možda se „primim" na vežbanje, to neće biti loše i obično tako ide, kad preživis prvih mesec dana pakla.

I kad pogledam oko sebe  -to je jedina zavisnost koja je uzela maha u Srbiji u zadnje vreme i koja je dobra i korisna.

Ljudi, a naročito mladi su razvili kult tela koji ranije nije bio tako važan. Eto jedne dobre stvari koju su nam nametnuli ovo vreme i mediji.

Pa da se obradujemo i podržimo. I prionemo na posao.

Ovaj svet izgleda puno bolje kad čovek ima samopouzdanje i samopoštovanje, to je činjenica.  Sport tu stvarno mnogo dobra čini.

E da, glavu takodje, ne zapostaviti.

Računam da će lako to da ide jedno s drugim, ako je istina da je u zdravom telu i zdrav duh.

Naravno, moze I obrnuto. Svejedno je. Treba samo biti dobro izbalansiran. Onda smo jači.