Priznajem da već dugo vremena u sebi nosim apokaliptičnu misao da nas, na ovim prostorima, nažalost, samo neka velika nesreća može da ujedini. I zaista, ovih dana prisustvujemo neverovatnim, kataklizmičnim događajima, strašnim, nemilosrdnim poplavama, koje uzimaju čak i ljudske živote, koji su na neki, nepotreban i strašan, način, sjedinili ljude u želji da pomognu jedni drugima.

Ako izuzmemo neodgovorno i neprofesionalno ponašanje u kriznoj situaciji  pojedinaca, amaterskih preglumljivača iz vrha vlasti i apsolutno besmislene, tragikomične budalaštine vrha Crkve da su za poplave krivi gej parada i Končita Vurst, kao i nove somnabulijske teorije HAARP zavere protiv Srba, te sporadične pojave nemoralnih prodavaca koji dižu cene osnovnih životnih namirnica i lopova koji pljačkaju poplavljene kuće (krajnje je vreme da razmislimo o ponovnom uvođenju smrtne kazne), sve ostalo što se dešavalo budi u meni nadu da nije sve propalo.

Gotovo da nema pojedinca koji se nije potrudio da u ovoj velikoj akciji spasavanja nastradalih pruži maksimum koji može. Svako na svoj način. Ja bih u ovoj kolumni pomenuo mog prijatelja Smiljana Banjca, vrsnog sportskog komentatora, koji je danonoćno na Twitteru i Facebooku obaveštavao, krajnje profesionalno i iz pouzdanih izvora, o tome kako na najadekvatniji i najbolji mogući način može da se pomogne unesrećenim ljudima i kakva je situacija na poplavljenim područjima. Znam da su moj rođeni brat Danijel, snajka Kristina i mala Tara odneli veliku količinu humanitarne pomoći u prihvatni centar. Poznajem nekoliko dobrih ljudi koji su se zaputili iste noći kada su bili pozvani, neki u Šabac a neki u Obrenovac. Čuo sam se i sa legendom Gutom koji me je pozvao u sledeću nedelju na humanitarnu manifestaciju UKLJUČI SE-POMOZI! ZRENJANIN ZA KRUPANJ! Dolazim, Guto!

U Kapric baru, kod gazdarice Zorice, sam puštao muziku u subotu i za to veče smo uspeli da prikupimo tri puna kombija stvari neophodnih ljudima u nevolji. Ovo su ljudi koje poznajem i njihov (naš) način da se pomogne. Pretpostavljam da svako od vas koji čita ovaj tekst ima isto ovoliko, ako ne i mnogo više sličnih primera požrtvovanja i humanosti ljudi kojima smo okruženi.

Svašta će se pričati narednih dana. Neki će tražiti nečiju odgovornost, ovi drugi će tvrditi da nije moglo ništa da se uradi, oni treći će izmišljati besmislene razloge zašto nam je Bog poslao pošast i tako... nije tu bitno ko je u pravu i da li je uopšte neko u pravu. Jedino je važno da ne bude više žrtava i da se ljudi vrate u svoje domove.