Bar da sagrade neko pozorište ili bioskop, ali teško da će to da može. Liči mi na neki novi tržni centar, šoping mol, tajkun city. Jutarnja mora počinje oko sedam sati. Bageri, pneumatske bušilice i veseli radnici. Svakog Božjeg dana. Reč "Božjeg" sam napisao dva puta sa velikim slovom B zbog religioznih čitalaca ove kolumne.
I nedeljom se ruši. Nemaju milosti i ne znaju za odmor. Uvek spremni za destrukciju! Jezivo. Kako li je samo komšijama što žive na nižim spratovima? Tešim se njihovom nesrećom. Istina ova buka je minorna u odnosu na pakao renoviranja komšiničinog stana na jedanaestom spratu koje je počelo negde u junu mesecu, a i dalje se sporadično oglasi ono što kad se zabije u zid, svakog iole normalnog čoveka od zvuka boli ceo organizam.
A dole na liftu Skupština zgrade ostavila broj fiksnog telefona da im se javim ako imam problema sa grejanjem. Život na dvanaestom spratu nosi sa sobom razne pogodnosti od kojih grejanje sigurno nije jedna od njih. Pokušao sam da stupim u kontakt sa tim dobrim ljudima sa druge strane onog broja telefona da im kažem da mi je u stanu ledara jerbo radijatori rade kao da ne rade, ali mi se niko nije javio ili je bilo zauzeto. Šljakaju ljudi punom parom.
Razmišljam šta kada padne prvi sneg. I to ne onaj iz zvonkobogdanovske muzičke bravure, nego onaj realan. Kada sve ode u minus. Da li će tada u mojoj spavaćoj sobi biti onih nepopularnih devetnaest stepeni minimuma topline? A onda mi dođe prijatelj Gregović i pohvali se sopstvenom sobnom temperaturom replikom:
"Kod mene ubiše od grejanja. Ja u gaćama spavam!" koja se, u mojoj smrzalačkoj situaciji ne zaboravlja i ne oprašta lako.
Kako je kod njega trideset, a kod mene teško da ima petnaest stepeni? I on i ja plaćamo grejanje. Ustvari, za njega nisam siguran da li plaća. Premda, teoretišem, možda je samo kod mene problem.
Da li da zvonim kod komšija da pitam da li i oni žive u hladnoći? Loša ideja. Sigurno će, s obzirom na moj nehajan fizički izgled, pomisliti da sam Jehovin svedok ili aktivista neke od mnogobrojnih političkih opcija ili da prodajem usisivače ili da skupljam pare za neku humanitarnu akciju, pa mi neće ni otvoriti vrata.
Srećom sam sav dlakav, pa me maljavost donekle štiti od ledenog doba. Onda sam poslao sms poruku poznaniku da mi vrati pozajmljeni radijator, ali mi nije odgovorio. Možda nema vremena. Ima majci da ga tužim koliko sutra. A lepo mi je to uljano grejno telo. Milina kada ga pripalim pored glave. Toplo kao kod majke pre nego što me je izbacila napolje iz sebe.
Da zaključim. Svima nam fali malo topline. Pa i meni. Treba svakog dana da radimo na otopljavanju u svakom smislu. Možemo da počnemo od malih stvari kao što su telefonski pozivi nadležnima za grejanje, a da završimo sa nekim prirodnim grejnim telom, pored nas, u krevetu.
* Prethodne kolumne Igora Brakusa možete da pročitate OVDE.
