Dan je počeo vrlo pristojno i bez trzavica. Jutarnja kafa, proveravanje mejlova i home made tretmani za lice. Bossa nova svirucka sa nekog live stream radija, zvuči kao leto. Deca su budna ležala u krevetima svako sa svojim telefonom, u svojim mislima, zagnjureni u sopstvene tinejdžerske, meni nedostupne svetove.

Juče su izjavile kako niko više ne slavi rođendane, jer niko nema ideju kako da zabavi tinejdžere, a disko-igraonice su preskupe, pa deca samo odu u bioskop. Međutim, one su ipak pozvane na jednu disko žurku, što ih je iznenadilo, jer one ne pripadaju "toj ekipi", već vazda doživljavane kao neki treš umetnički duo bez ajfona. Ne nose suknje, ne šminkaju se i njihova mama nije najglasnija  ispred škole obučena u krzno od stotine malih činčila.

Nisu bile sigurne da li da idu, kao da se iza tog drugarskog poziva krila krvava scena iz filma "Keri". Bodrila sam ih. Žurka je žurka. Lepo ćete se provesti svakako. Nije društvo iz vašeg razreda, ali su vršnjaci, pa šta može da pođe po zlu? Sokovi, torta, đuskanje. Prvo očijukanje.

Obukle su se vrlo jednostavno, kao i svakog drugog dana i otišle na rođendan. Verovale su u svaku reč koju sam izgovorila. Verovale da će se lepo provesti i da će to biti veče za pamćenje dostojno stranice u njihovim dnevnicima.

U međuvremenu sam skrolovala news feed na fejsbuku. Gledam, i prvi put shvatam da ja zapravo sve to što vidim ispred sebe, uopšte ne moram da vidim. Opcija unfollow je bila preblaga, jer su svi oni i dalje tu. Ne znajući dve trećine tog sveta, odlučim da je sad odličan trenutak da malo počistim svoj virtuelni prostor.

Odveo sam babu kod lekara, pa slika babe kod lekara... Unfriend. Prodajem bunde od prirodnog krzna, unfriend. Postala sam tetka malog anđela (ne znam ni tetku ni anđela, unfriend), nečije dupe, (unfriend), Batica nalakćen na neka skupa kola (aj ćao), motivacione poruke u obliku gifova sa glitterom i ružama (unfirend), motivacione poruke a la mogu samo da me mrze oni što me ne vole (evo ja ću prva, unfriend), screenshotovi nekih komunikacija sa nekim osobama (unfriend), DOBRO JUTRO SVIMA ŽELIM OD SRCA (unfriend), Ona neka u krupnom planu, pa joj se malo vide sojke iz dekoltea, a ispod komentari LEPOTICE NAŠA!!!! (unfriend), gomile dece, gomile dece, gomile majki sa decom… ne znam ko su (unfriend), mi na ručku, mi na reci, mi na moru (super, al' ne znam ko ste i glupe su vam slike), nokti Maja, nokti popunjen profil Sanja, nokti… (no me interesa, unfriend),  gledajte kako moj muž/žena kuva, šta smo jeli, i šta jedemo svakodnevno (blagiš se vama, unfriend), tužni narodnjak uz komentar 'voleo sam te, a ti to nisi znala' (unfriend), nečije noge - viršle na plaži (unfriend), političko začinjeni statusi (unfriend), moja beba je jela danas prvi put…(unfriend), vidite moju novu kuću i okućnicu (unfriend)…

Zvoni mi telefon, javljaju se moje dve devojčice i kažu kako su pobegle sa rođendana. Ja ih pitam što ste pobegle sa rođendana, one kažu plačljivim glasom da im se tamo nije ništa dopalo. Pitam ih šta im se nije dopalo, kažu muzika i društvo. Pomislih da bih i ja uradila isto da sam na njihovom mestu, ali sam nastavila da budem mama, pa sam pitala kakva je bila muzika. One kažu narodnjaci.

"Kako, bre, narodnjaci, pa vi imate 12 godina?!".

One kažu da su samo sedele i da je uslov za jedenje torte bio da se đuska uz narodnjake, pa nisu jele ni tortu jer nisu htele da đuskaju. Ja im kažem da upravo pravim pitu sa jabukama i da cela kuća miriše na cimet, a bossa nova svira i dalje i da požure u svoje skrovište gde ih čeka poznato okruženje.

Plaču, razočarane, meni se srce cepa, te se u meni pojavi neka zver-majka.

"Slušajte me sad dobro! To nije vaše društvo, to nije muzika koju mi slušamo. Roditelji te dece su isti takvi, i verovatno se u njihovoj kući ručak dobija kad se nauči Sekina pesma napamet. Svet u kojem odrastate je drugačiji. To što vam nisu dali tortu, ako ne đuskate uz narodnjake je blago rečeno jezivo".

Mama, ona je mene ucenjivala, čas mi da tortu i ja kad krenem da je uzmem, ona je izmakne i onda sam je ja gađala tom tortom...

- Jesi je pogodila?

Jesam.

- Je l' ti sad lakše?

Nije.

- To znači da umeš da se boriš, ali si savesna i tvoja savest ti govori da nije trebalo da je gađaš, ali je bes preovladao. Iskrena da budem, u tebi se probudila na trenutak tvoja mama. Da sam ja bila na tvom mestu, i ja bih je gađala. Deca su brutalna, morate da naučite da prepoznate ko je vaše društvo, a ko nije. Drago mi je što ste drugačije, koliko god vam to boli donosilo u tom isrpljujućem pubertetu, ali ćete na kraju svega toga uvideti u kolikoj ste prednosti u odnosu na njih.

Mama, kada je kraj svega?

- Onda kada nekog pogledaš u oči, i shvatiš da niste jedno za drugo. Do tada će proći mnogo vode, a u međuvremenu sam tu ja da pomognem šta god treba. Požurite, pita je na stolu, i bolja je od njene torte sto puta.

Dan je počeo vrlo pristojno i bez trzavica. Jutarnja kafa, proveravanje mejlova i home made tretmani za lice. Bossa nova svirucka sa nekog live stream radija, zvuči kao leto. Deca su budna ležala u krevetima svako sa svojim telefonom, u svojim mislima, zagnjureni u sopstvene tinejdžerske, meni nedostupne svetove.

Juče su izjavile kako niko više ne slavi rođendane, jer niko nema ideju kako da zabavi tinejdžere, a disko-igraonice su preskupe, pa deca samo odu u bioskop. Međutim, one su ipak pozvane na jednu disko žurku, što ih je iznenadilo, jer one ne pripadaju "toj ekipi", već vazda doživljavane kao neki treš umetnički duo bez ajfona. Ne nose suknje, ne šminkaju se i njihova mama nije najglasnija  ispred škole obučena u krzno od stotine malih činčila.

Nisu bile sigurne da li da idu, kao da se iza tog drugarskog poziva krila krvava scena iz filma "Keri". Bodrila sam ih. Žurka je žurka. Lepo ćete se provesti svakako. Nije društvo iz vašeg razreda, ali su vršnjaci, pa šta može da pođe po zlu? Sokovi, torta, đuskanje. Prvo očijukanje.

Obukle su se vrlo jednostavno, kao i svakog drugog dana i otišle na rođendan. Verovale su u svaku reč koju sam izgovorila. Verovale da će se lepo provesti i da će to biti veče za pamćenje dostojno stranice u njihovim dnevnicima.

U međuvremenu sam skrolovala news feed na fejsbuku. Gledam, i prvi put shvatam da ja zapravo sve to što vidim ispred sebe, uopšte ne moram da vidim. Opcija unfollow je bila preblaga, jer su svi oni i dalje tu. Ne znajući dve trećine tog sveta, odlučim da je sad odličan trenutak da malo počistim svoj virtuelni prostor.

Odveo sam babu kod lekara, pa slika babe kod lekara... Unfriend. Prodajem bunde od prirodnog krzna, unfriend. Postala sam tetka malog anđela (ne znam ni tetku ni anđela, unfriend), nečije dupe, (unfriend), Batica nalakćen na neka skupa kola (aj ćao), motivacione poruke u obliku gifova sa glitterom i ružama (unfirend), motivacione poruke a la mogu samo da me mrze oni što me ne vole (evo ja ću prva, unfriend), screenshotovi nekih komunikacija sa nekim osobama (unfriend), DOBRO JUTRO SVIMA ŽELIM OD SRCA (unfriend), Ona neka u krupnom planu, pa joj se malo vide sojke iz dekoltea, a ispod komentari LEPOTICE NAŠA!!!! (unfriend), gomile dece, gomile dece, gomile majki sa decom… ne znam ko su (unfriend), mi na ručku, mi na reci, mi na moru (super, al' ne znam ko ste i glupe su vam slike), nokti Maja, nokti popunjen profil Sanja, nokti… (no me interesa, unfriend),  gledajte kako moj muž/žena kuva, šta smo jeli, i šta jedemo svakodnevno (blagiš se vama, unfriend), tužni narodnjak uz komentar 'voleo sam te, a ti to nisi znala' (unfriend), nečije noge - viršle na plaži (unfriend), političko začinjeni statusi (unfriend), moja beba je jela danas prvi put…(unfriend), vidite moju novu kuću i okućnicu (unfriend)…

Zvoni mi telefon, javljaju se moje dve devojčice i kažu kako su pobegle sa rođendana. Ja ih pitam što ste pobegle sa rođendana, one kažu plačljivim glasom da im se tamo nije ništa dopalo. Pitam ih šta im se nije dopalo, kažu muzika i društvo. Pomislih da bih i ja uradila isto da sam na njihovom mestu, ali sam nastavila da budem mama, pa sam pitala kakva je bila muzika. One kažu narodnjaci.

"Kako, bre, narodnjaci, pa vi imate 12 godina?!".

One kažu da su samo sedele i da je uslov za jedenje torte bio da se đuska uz narodnjake, pa nisu jele ni tortu jer nisu htele da đuskaju. Ja im kažem da upravo pravim pitu sa jabukama i da cela kuća miriše na cimet, a bossa nova svira i dalje i da požure u svoje skrovište gde ih čeka poznato okruženje.

Plaču, razočarane, meni se srce cepa, te se u meni pojavi neka zver-majka.

"Slušajte me sad dobro! To nije vaše društvo, to nije muzika koju mi slušamo. Roditelji te dece su isti takvi, i verovatno se u njihovoj kući ručak dobija kad se nauči Sekina pesma napamet. Svet u kojem odrastate je drugačiji. To što vam nisu dali tortu, ako ne đuskate uz narodnjake je blago rečeno jezivo".

Mama, ona je mene ucenjivala, čas mi da tortu i ja kad krenem da je uzmem, ona je izmakne i onda sam je ja gađala tom tortom...

- Jesi je pogodila?

Jesam.

- Je l' ti sad lakše?

Nije.

- To znači da umeš da se boriš, ali si savesna i tvoja savest ti govori da nije trebalo da je gađaš, ali je bes preovladao. Iskrena da budem, u tebi se probudila na trenutak tvoja mama. Da sam ja bila na tvom mestu, i ja bih je gađala. Deca su brutalna, morate da naučite da prepoznate ko je vaše društvo, a ko nije. Drago mi je što ste drugačije, koliko god vam to boli donosilo u tom isrpljujućem pubertetu, ali ćete na kraju svega toga uvideti u kolikoj ste prednosti u odnosu na njih.

Mama, kada je kraj svega?

- Onda kada nekog pogledaš u oči, i shvatiš da niste jedno za drugo. Do tada će proći mnogo vode, a u međuvremenu sam tu ja da pomognem šta god treba. Požurite, pita je na stolu, i bolja je od njene torte sto puta.

Dan je počeo vrlo pristojno i bez trzavica. Jutarnja kafa, proveravanje mejlova i home made tretmani za lice. Bossa nova svirucka sa nekog live stream radija, zvuči kao leto. Deca su budna ležala u krevetima svako sa svojim telefonom, u svojim mislima, zagnjureni u sopstvene tinejdžerske, meni nedostupne svetove.

Juče su izjavile kako niko više ne slavi rođendane, jer niko nema ideju kako da zabavi tinejdžere, a disko-igraonice su preskupe, pa deca samo odu u bioskop. Međutim, one su ipak pozvane na jednu disko žurku, što ih je iznenadilo, jer one ne pripadaju "toj ekipi", već vazda doživljavane kao neki treš umetnički duo bez ajfona. Ne nose suknje, ne šminkaju se i njihova mama nije najglasnija  ispred škole obučena u krzno od stotine malih činčila.

Nisu bile sigurne da li da idu, kao da se iza tog drugarskog poziva krila krvava scena iz filma "Keri". Bodrila sam ih. Žurka je žurka. Lepo ćete se provesti svakako. Nije društvo iz vašeg razreda, ali su vršnjaci, pa šta može da pođe po zlu? Sokovi, torta, đuskanje. Prvo očijukanje.

Obukle su se vrlo jednostavno, kao i svakog drugog dana i otišle na rođendan. Verovale su u svaku reč koju sam izgovorila. Verovale da će se lepo provesti i da će to biti veče za pamćenje dostojno stranice u njihovim dnevnicima.

U međuvremenu sam skrolovala news feed na fejsbuku. Gledam, i prvi put shvatam da ja zapravo sve to što vidim ispred sebe, uopšte ne moram da vidim. Opcija unfollow je bila preblaga, jer su svi oni i dalje tu. Ne znajući dve trećine tog sveta, odlučim da je sad odličan trenutak da malo počistim svoj virtuelni prostor.

Odveo sam babu kod lekara, pa slika babe kod lekara... Unfriend. Prodajem bunde od prirodnog krzna, unfriend. Postala sam tetka malog anđela (ne znam ni tetku ni anđela, unfriend), nečije dupe, (unfriend), Batica nalakćen na neka skupa kola (aj ćao), motivacione poruke u obliku gifova sa glitterom i ružama (unfirend), motivacione poruke a la mogu samo da me mrze oni što me ne vole (evo ja ću prva, unfriend), screenshotovi nekih komunikacija sa nekim osobama (unfriend), DOBRO JUTRO SVIMA ŽELIM OD SRCA (unfriend), Ona neka u krupnom planu, pa joj se malo vide sojke iz dekoltea, a ispod komentari LEPOTICE NAŠA!!!! (unfriend), gomile dece, gomile dece, gomile majki sa decom… ne znam ko su (unfriend), mi na ručku, mi na reci, mi na moru (super, al' ne znam ko ste i glupe su vam slike), nokti Maja, nokti popunjen profil Sanja, nokti… (no me interesa, unfriend),  gledajte kako moj muž/žena kuva, šta smo jeli, i šta jedemo svakodnevno (blagiš se vama, unfriend), tužni narodnjak uz komentar 'voleo sam te, a ti to nisi znala' (unfriend), nečije noge - viršle na plaži (unfriend), političko začinjeni statusi (unfriend), moja beba je jela danas prvi put…(unfriend), vidite moju novu kuću i okućnicu (unfriend)…

Zvoni mi telefon, javljaju se moje dve devojčice i kažu kako su pobegle sa rođendana. Ja ih pitam što ste pobegle sa rođendana, one kažu plačljivim glasom da im se tamo nije ništa dopalo. Pitam ih šta im se nije dopalo, kažu muzika i društvo. Pomislih da bih i ja uradila isto da sam na njihovom mestu, ali sam nastavila da budem mama, pa sam pitala kakva je bila muzika. One kažu narodnjaci.

"Kako, bre, narodnjaci, pa vi imate 12 godina?!".

One kažu da su samo sedele i da je uslov za jedenje torte bio da se đuska uz narodnjake, pa nisu jele ni tortu jer nisu htele da đuskaju. Ja im kažem da upravo pravim pitu sa jabukama i da cela kuća miriše na cimet, a bossa nova svira i dalje i da požure u svoje skrovište gde ih čeka poznato okruženje.

Plaču, razočarane, meni se srce cepa, te se u meni pojavi neka zver-majka.

"Slušajte me sad dobro! To nije vaše društvo, to nije muzika koju mi slušamo. Roditelji te dece su isti takvi, i verovatno se u njihovoj kući ručak dobija kad se nauči Sekina pesma napamet. Svet u kojem odrastate je drugačiji. To što vam nisu dali tortu, ako ne đuskate uz narodnjake je blago rečeno jezivo".

Mama, ona je mene ucenjivala, čas mi da tortu i ja kad krenem da je uzmem, ona je izmakne i onda sam je ja gađala tom tortom...

- Jesi je pogodila?

Jesam.

- Je l' ti sad lakše?

Nije.

- To znači da umeš da se boriš, ali si savesna i tvoja savest ti govori da nije trebalo da je gađaš, ali je bes preovladao. Iskrena da budem, u tebi se probudila na trenutak tvoja mama. Da sam ja bila na tvom mestu, i ja bih je gađala. Deca su brutalna, morate da naučite da prepoznate ko je vaše društvo, a ko nije. Drago mi je što ste drugačije, koliko god vam to boli donosilo u tom isrpljujućem pubertetu, ali ćete na kraju svega toga uvideti u kolikoj ste prednosti u odnosu na njih.

Mama, kada je kraj svega?

- Onda kada nekog pogledaš u oči, i shvatiš da niste jedno za drugo. Do tada će proći mnogo vode, a u međuvremenu sam tu ja da pomognem šta god treba. Požurite, pita je na stolu, i bolja je od njene torte sto puta.