Sačekam ih kada dođu iz škole. Trudim se da svaki dan imaju skuvano, oprano. Da stan miriše na dom ispunjen ljubavlju. Pitam ih šta ima novo u školi, da li su nešto odgovarali, kakvo im je društvo.
Često deluju bezvoljno, neraspoloženo, kao da im se nešto loše desilo, a ne žele da to znam. Trudim se da prodrem u njihove tinejdžerske duše, nežno, pažljivo da ništa svojim ulaskom ne pipnem i ne poremetim, da ne dotaknem ni jednu osetljivu temu, da ne očešem ni jednu zlu drugaricu, da ne primetim ni jednu novu bubuljicu, da samo tu čučim i posmatram tiho, nečujno, tek da znaju da sam tu, a da im ne smetam. I vidim da ih nešto brine, a ja kao tek okoćena vučica želim instinktivno na komade da iskidam tog nekog ko im nanosi bol, a ne znam sa čim i kim imam posla. Ni koliko je zlo, ni koje je veličine, niti sa koje strane da mu priđem.
Kada ih pitam šta vas muči, one uzdahnu i kažu 'ništa'. A ja znam da nije ništa, jer me je priroda takvom stvorila da detektujem i najmanju vibraciju u blizini svoje mladunčadi koja su sada rastom viša od mene.
I nudila sam psihologe i razgovore u dugim šetnjama po prirodi. Nudila sam sebe okrenutu na naličje da istresaju svu so na mene koja im se nagomilala, da mi kažu da sam dosadna i da smaram, da me grubo isteruju iz svog ličnog prostora, da plaču naglas i da mi govore kako ja ne razumem ništa… ali osim teških uzdaha nisam dobila ništa.
Počinjem da brinem ozbiljno, jer sam i sama u tim godinama imala faze koje su moje roditelje dovodile u situacije da nisu znali kako sa mnom da postupe.
Jednog dana odlučim da se suprotstavim demonu kakav god on i koliko god bio. Ili on ili ja. Da vidimo ko je luđi i jači. Ne biste mi verovali kada bih vam rekla da demon staje u kartonsku kutiju i da košta 250 evra. Patike. Usrane patike. ‘Svi" imaju patike od 250 evra. Kada nemaš, nisi prihvaćen. Kada nisi prihvaćen stojiš sam na odmoru. U šta ste se to pretvorili pitam ih? Oni mi kažu da ja to ne razumem jer sam rođena u prošlom veku. Ja ne razumem? Ja sam bila spremna svoju džigericu da dam za starke, al je mogao da ih ima samo neko ko je imao tetku u Americi. Nisam na odmoru stajala sama jer ih nemam.
Nije celo moje bistvovanje na ovoj planeti bilo vezano za patike, ej! Skupe patike su magnet za prijatelje? Pa gledajte me, ja bi trebalo da budem uzor! Prekrajam stvari iz prodavnica sa polovnom odećom da bih imala što originalniji komad koji nema niko. Kupujem tašne po antikvarnicama, da je samo ja imam i niko više. Gde je originalnost nestala? Možda ste i u pravu da ja to sve ne razumem, jer ne prihvatam da razumem ono što ste postavili kao standard. A šta rade ona deca čiji roditelji nemaju para da im kupe patike od 250 evra? Samo da vas podsetim da ste vi ta deca. Vidim, nesrećne ste, jasno mi je. I da imam, ne bih vam kupila, nikada.
Pojma vi nemate šta je prijatelj. Te vaše razvodnjene odnose iz škole koje zovete prijateljstvom, i međusobna olajavanja koja skrinšotujete pa delite u krug ne priznajem. Shvatićete da vam je prijatelj neko ko vam pričuva decu kada nikog drugog nemate ili kad vas seli iz 30 tura malim autom, jer nemate para za kombi. I te psihotične devojčice što su vam danas "BFF" (Best female friend - najbolja drugarica), a sutra neće sa vama da razgovaraju, što im mame plaćaju nadogradnju noktiju u sedmom razredu, što vas iza leđa olajavaju, pa uveče idu sa vama u bioskop, što vas ne vole jer ste u duši carevi i bez tih usranih patika, pa hoće da vas ubede da niste dovoljno dobre bez tih skupih monstruma na vašim nogama.
Pa mi roditelji crkosmo radeći da vas samo nahranimo, da vas napravimo u čestite ljude trošeći se do iznemoglosti, a vi uzdišete zbog skupih patika. Pa mislila sam da vas neko u školi zlostavlja, da ste žrtve vršnjačkog nasilja, da je demon mnogo veći i nepobediv. Nećete ih imati nikada! Bar ne dok ih same ne zaradite.
Da vidite koliko se radi u ovoj zemlji za skupe patike. Da vidite koliko sranja morate da istrpite na poslu za te pare. Da shvatite koliko je teško biti roditelj kada vam deca postave takve standarde. Ko neće da se druži sa vama, ne mora. Lakše mi je da vam promenim školu, nego da gledam kako se pretvarate u bezlične, plastične lutke iz izloga. One što nemaju mimiku na licu i nemaju mozak u svojoj platičnoj glavi.
Nakon patika mogu da očekujem i povećanje usta i grudi i kose. Krimi dečka. Narodnjake u kući. Jeste vi, bre, normalne? Sad ću ovog demona da drmem ovom svojom roditeljskom lopatom po glavi i on je u ovoj kući zauvek mrtav. Zauvek!
Ako ga pustim da preživi, pretvoriće moje divne dve devojčice u nešto sa čime ne umem, u nešto što je toliko drugačije da ću u to gledati sa blagom dozom gađenja, u nešto što ne voli knjige i umetnost, u neku bezličnu žensku formu koja kao da nije izašla iz moje utrobe, već nikla na nekom seoskom vašaru u nekoj dalekoj zabiti. Ako vam treba uzor i BFF, evo me tu sam. Dok mrdam, dok me noge nose. I voleću vas baš takve kakve jeste, musave, bosonoge i čupave. Uostalom, imate jedna drugu, pa se družite ako vam ja nisam zanimljiva.
------------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ
BONUS VIDEO: ODVAJALA OD UŽINE ZA PATIKE
MONDO TV: SKUPLJA PATIKE I ZOVE IH "BEBICE"
