Od kako sam skapirala da je život previše kratak za moj ukus, ležem rano u krevet. Tako mi dani traju po mojoj meri. Zimi volim noći, jer su duže od dana. Te zimske noći ponekad volim da ubijem u nekom zadimljenom beogradskom podrumu.
I nisu za bolje da se razumemo. Leto dođe samo formalno, kao ove godine, u posetu na nekoliko dana, da ne bude da ga nije bilo.
Dođe ti da ga priupitaš onako kao ljubomorna žena, a gde si ti do sada? A? Zašto sam ja rizikovala da izgubim bitku na rasprodaji od jedne što je htela da me počupa za one srebrne sandale što su ostale poslednji komad? Želela sam da te dočekam u novoj, sjajnoj obući. I šešir sam kupila, letnji pravi. Gde si ti svo ovo vreme? Sve kasnije dolaziš, sve me manje dodiruješ sunčevim zracima. Da nema neka zanimljivija planeta da tamo budeš kad treba da si ovde? Da li je normalno da budeš sa mnom samo mesec dana? I ko su te opajdare koje više voliš da sunčaš od mene? Od kako znam za sebe tu si od maja do oktobra, šta je sad ovo? Prekinula bih sa tobom zauvek, al ne mogu, previše te volim. Znaš onih par dana dok si bilo tu, uživala sam kao nikada čini mi se. Uželela sam te se beskrajno.
Najavili su kišu meteora. To je jedina kiša koju mogu da podnesem. Znaš da mrzim kišne dane. Ne šalji ih više, molim te. Izgledaju kao kazna za nešto loše što sam uradila, a ja ne radim loše stvari, i onda ti dani deluju nepravedno.
Ta topla noć je bila od onih mirišljavih i duvao je vruć vetar. Onaj provokativni, što ti pomuti razum. Odlučila sam da spavam bez spavaćice. Ona je bila suvišan teret na mom telu. Ponekad se obmota oko mene kao ogromna zmija. Bilo je pretoplo u sobi, nije mi se posebno ni spavalo. Želela sam da vidim tu kišu meteora. Znam da je to poklon od tebe, kao nadoknada što te nije bilo. Stajala sam na terasi i gledala u nebo. Čekala. Ništa se nije desilo. Ni jedna zvezda padalica nije odlučila da se pojavi. Možda je to zato što one ispunjavaju želje, a meni su se već tri velike želje ostvarile. Nisam neskromna, eto ne bih ništa ni poželela više od ovog što imam sada, samo sam htela da ih vidim. Znaš da je skromnost moja najveća vrlina. Verovatno se taj deo neba ukazao nekome ko je bio na redu da mu se želja ostvari.
Zrikavci su organizovali koncert za mene. Ja sam njihova verna publika. I komarci su došli da sa mnom slušaju tu letnju svirku, ali su od tog dobrog vajba ogladneli pa sam im poslužila kao meze. Ujede na tabanima sam češala o vruć teraco kamen na terasi. Setih se saveta jednog mog prijatelja koji kaže da je napravio dil sa komarcima da mogu slobodno da ga ujedaju, al ne sme da ga svrbi. Ne znam kako mu je to uspelo. Meni nije.
Kada bih mogla napravila bih dil sa sopstvenim telom da ne proizvodi dlake na nogama posle brijanja jedno četiri, pet dana, pa onda da pusti jednu turu koja će sve to nadoknaditi. To bi bilo baš super.
Razmišljam o tome kad ljudi pričaju o tome kako imaju kombinacije za razne stvari, i kako im te kombinacije olakšavaju život. Imam kombinaciju za kredit u banci, u SUP-u za dokumenta, u sudu za ne daj bože, u školi za dete, znam glavnog doktora tamo, mogu da završim dozvole za gradnju, za oružje, nema frke, znam sve tamo, mogu da sredim da bude sve kako inače regularnim tokovima teško može. Onda se zamislim i zapitam za šta sve ja imam kombinaciju.
Recimo imam kombinaciju za kartonske kutije iz prodavnice, ako bude trebalo da se selim. Fina jedna teta, ponudila mi pre nego što ih baci u kontejner da ih pokupe ovi što skupljaju sekundarne sirovine. Imam kombinaciju za domaću rakiju, odlična iz okoline Užica, u buretu stajala sedam godina (600 kinti litar za mene). Ako se razbolim daleko bilo, imam drugaricu koja će da mi napiše da šta da jedem naspram četiri elementa koji sačinjavaju svet (voda, vatra, zemlja, vazduh). Za natalnu kartu isto ne moram da brinem, zvezde me više ne mogu iznenaditi. Samo čekam da Merkur postane retrogradan sa još nekom planetom, pa ću da apgrejdujem vesti o svom životu sa kombinacijom koja to radi na temu horoskopa.
Jogu mogu da radim džabe, al ne kod kuće, već u društvu sertifikovanog trenera, neka kompenzacija, da vas ne davim. Mogu na primer da se džabe šišam i feniram kod moje dobre prijateljice, al ja se nit šišam, nit feniram, pa onda odem tamo da pijemo kafu. Imam odličnu kombinaciju za slikarska platna, zatim sa azilom koji udomljava kučiće i mačke i za odlične čvarke i kajmak iz nekih brdovitih predela, zaboravih šta reče dotična baka. I Lenor iz Mađarske, original, miriše veš po sedam nedelja.
U šolji od jutarnje kafe se dave neke bube, koprcaju se od straha i kofeina. Ponekad se i ja tako koprcam od straha i kofeina, al' prođe brzo. Gledala sam skoro jednu emisiju o neobičnim navikama kod ljudi. Ima jedna što smaže rolnu toalet papira dnevno. Boktemazo, gledam je kako slasno jede onaj papir, kao kad ja sednem da jedem prase sa renom na slavi. Kaže ona, pa šta, to je i onako samo celuloza. Ja mislim da je rolna toalet papira jeftinija od hleba, ali ne onaj neki fensi papir, troslojni sa breskvama, nego onaj običan, za prosečna dupeta. Mislim, šta fali, smažeš jedan toalet papir dnevno, može tu da se uštedi na hrani dobrano. Spakuješ deci da podele jednu rolnu u školi, ko da neko mora da zna da im je to užina. Kad je praznik neki, onda kupiš onaj skuplji da počastiš prijatelje.
Znanje je moć. I to je tako istinito. Evo ja na primer se baš malo razumem u kola i kvarove na njima, ali kada mi se desi neki kvar, prosto znam unapred kako izgleda moj susret sa majstorom. On me pita kako je, ja kažem - "kako mora", i tu obavimo prvi small talk da razbijemo tenziju. On otvara haubu, gleda i uzdahne značajno. To je uzdah od sto evra minimum. Ja pitam šta se desilo, on kaže - "bolje ne pitaj". E u tom trenutku ja zažalim što ne znam ništa o tome, al' znam da on laže i da planira da me odere jer, ja ne znam ništa, a on zna. Onda ga ja popreko pogledam i pitam je l' može na rate, a on kaže: "E pa ćero moja, na rate može u banku".
Nisam ti ja ćera, znaš! Derikožo!
Krajičkom oka ugledah zvezdu padalicu na nebu. Trajalo je manje od sekunde. Nisam poželela želju, kao što sam i obećala. Mesec je kasnio na moju malu privatnu žurku. Onda se pojavio onako sjajan, savršeno okrugao, veličanstven i obasjao veliki deo neba, kuće i jelke. Zrikavci su i dalje svirali besprekorno. Iz daljine se čula pesma onako raštimovano, kafanski... Da zna zora kako silno ljubim ja, ne bi zora, ne bi zora, nikad rujna svanula. Neće san na oči, pa to ti je.
