Skoro sam prolazila kroz svoj stari kraj. Svaki put bljesnu uspomene, žive slike sebe i drugarica kako se vraćamo iz škole, zastanemo da još malo proćaskamo koji nas je "frajer" u školi pogledao, kako je žvakao žvaku i šta je imao obučeno. Zatim smo sve to upisivale u dnevnike sa malim katančićem koji je garantovao da su naše tajne bezbedne zauvek.
Skromno obučene i obuvene, dogovarale smo se oko detalja za odlazak na rođendansku žurku na koju smo sve pozvane. Uvrtala sam pramen kose, zamišljeno sam gledala u daljinu i zamišljala kako li je ljubiti se. U usta. Onako kao kad Blejk ljubi Kristl u "Dinastiji" držeći je čvrsto za ramena. Od same pomisli na to obuzeše me žmarci i blago gađenje jer sam čula da to ima neke veze i sa veštinom mlataranja jezikom.
Prethodni vikend sam dobila svoje prve, nove duboke starke u kojima sam jednu noć od sreće prespavala. Obući ću svoje jedine farmerke, prejako izbeljene, koje su izgledale kao da si se ispolivao jogurtom (čuvene jogurtare), belu majicu i moje nove starke.
Na uglu bulevara Kralja Aleksandra i Desanke Maksimović je bila prodavnica muzičkih instrumenata, ploča i kaseta. Roditelji su mi dali pare da kupim ploču koju ću odneti kao poklon. Baba je insistirala da ide sa mnom. Ja sam želela da kupim Boy George, Carma Cameleon, ona je smatrala da našminkani drekavac sa kikama nije za decu, pa sam se vratila sa hitovima Minje Subote.
Kada me je videla obučenu u farmerke i majicu, zajaukala je držeći se za glavu.
"Pa zašta sam ja ono sašila? Gde ćeš takva na žur, ko da nemaš ni oca ni majku? Evo ti haljina, i lakovane cipele obuj, ješčula!".
Sad se definitivno neću ljubiti, pomislih. Kada mi ON bude otvorio vrata, i ugledao me u crvenoj haljini na džinovske tufne, sa Minjom Subotom u rukama, mogu samo da sednem u ćošak, jedem rođendanske sendviče i glumim buba maru na parastosu.
Spakovala sam svoje stvari i patike u ranac i pokušala da se išunjam iz kuće, neprimetno.Bele dokolenice su dodavale još debilniji začin svemu onome na meni. Tu me je baba presrela na vratima sa roze rumenilom, narumenela me i zakačila mi istu takvu tufnastu mašnu, a la Mini Maus.
"Baš si lepa! Pu pu pu. Ajde, idi, čekaću te ja ispred u 11 da te vratim kući".
Ne treba baba, vratiću se sa drugaricama.
"Ne dolazi u obzir! Treba neki manijak da te siluje usput, a ima tamo na ćošku i jedan narkoman sedi. U 11 ispred! Nemoj da dževdžim, da te čekam, ja sam šećeraš. Mogu da upadnem u komu".
Mašnu sam iščupala do drugog sprata, njom obrisala rumenilo. Do prizemlja sam se presvukla u samu sebe i trčeći zamakla za ćošak, za slučaj da baba gleda za mnom kroz prozor.
Srce mi je lupalo od uzbuđenja. Možda mi se večeras desi prvi poljubac. On je stariji, verovatno zna kako se to sve radi. Ljubio se on već pet puta, garantovano. A šta ako se ona flaša zaustavi na onom slinavom, što pušta slinac do usta, pa ga vrati nazad svaka dva minuta?
Odglumiću epi napad!
Njegov ulaz, hladan, smrdeo na mačiji urin. Spori, prljavi lift me odveze u nebeske visine, do NJEGA. Od treme jedva utrefih zvono. On otvara, nasmejan, najlepši na svetu u najlepšim farmerkama i patikama na planeti Zemlji.
Srećan ti rođendan!
Poljubih ga u obraz. Zamanta mi se u glavi, od njegovog predivnog mirisa.
Evo ti poklon, to ti je odabrala moja baba, izvini.
Dobre su ti patike, reče on.
Hvala, i tvoje su.
Društvo je već sedelo u tom grešnom krugu u kome će se zavrteti staklena flaša od koka-kole. Sela sam naspram njega. Izračunala sam da je tako verovatnoća 65%. Slavljenik po pravilu izvlači ceduljice iz šešira.
Ova fota... on me gleda pravo u oči, meni se ledi krv u žilama, pred povraćanjem sam od uzbuđenja, ova fota... neka poljubi, neka poljubi... molim te bože, samo nemoj da bude onaj slinavi, molim te bože da nije ni onaj što mu izlaze balončići oko usta kad priča.... OVA FOTA NEKA POLJUBI SLAVLJENIKA U USTA! OVA FOTA NEKA POLJUBI SLAVLJENIKA U USTA! Zavrte se ona flaša brže od mojih misli i zaustavi se tačno ispred mene. On me pogleda, dvaput podiže obrve i pruži mi ruku da ustanem. Meni noge ne rade više, odšrafile se i ne reaguju.
Hvala ti bože, što nisam u onoj tufnastoj haljini sa mašnom na glavi...
Pa, sad moraš da me poljubiš.
A jeee l'? Nisam znala da ću ja da ispadnem. Šta treba da radim, da zinem?
Opusti se. To je samo jedan poljubac.
Jeste care, mislim se, ima da ga opisujem u dnevniku, na dvestapedeset strana, i paralelno da pričam drugarici iz plakara da me ćale ne čuje.
Nisam ni stigla da odreagujem više, niti da kažem bilo šta, poljubac se desio. Mek, blag, sa liznutom usnom, kao neki oproštajni poljubac iz filmova. Kada sam otvorila oči, on je stajao ispred mene nasmejan.
Šta je smešno?
Ništa, eno ti je baba došla po tebe.
U prokleta bila, pa zar sat vremena ranije? Od sramote ne smem da se okrenem, ona odande viče:
"Gde ti je haljina, sunce li ti poljubim, i mašna? Gde su ti cipele, saććeš kod oca da vidiš, sve ću da mu kažem šta radiš po žurovima. Bestidnice jedna!".
Tada sam se pretvorila u bundevu, i vratila sam se u normalu tek u sledećem polugodištu. Od sramote sam izlazila na drugi ulaz škole, da ga ne sretnem. Sledeće masne fote sam organizovala sebi za rođendan. Da ja biram koga ću da ljubim u usta.
A baba... babu smo poslali u banju u tom periodu :)
SVE KOLUMNESANDRE JBTE
