U nedelju je važan dan. Vremenska prognoza kaže da će tog dana padati kiša i da će da bude hladno. Taj mali detalj mi je promenio planove za outfit za pojavljivanje na biračkom mestu.

O da, i te kako je bitno kako ću se pojaviti u svom starom kraju, pred starim komšijama i zlim komšinicama jezičarama za koje sam "ona koju je muž isterao iz kuće". Sve sam osmislila do najsitnijih detalja, otmeno, ali kežual.

Kosa prirodno puštena, osmeh na licu koji pokazuje kako sam srećna i zadovoljna, jednostavne sandale, besprekorni pedikir i novi prsten na desnom domalom prstu. Znam da će sve primetiti, svaku boru, svaku dlačicu, izrastak, okrznuti lak na noktu... ali sam ja mudrija, znam sa kim imam posla.

Spremila sam se.

Zloslutnice, zanemarivane i nipodaštavane celog svog života, iz sebe šire nezadovoljstvo i mržnju prema svemu i svakome ko ne pripada tom unesrećenom jatu.

No, vreme je da osmislim novi outfit za kišno vreme. Šta obuti? Iz cipelarnika se čuo žamor. Otvorivši ga, ugledah ozbiljnu svađu i gurkanje. Cipele su se svađale sa čizmama, baletanke sa sandalama, japanke su vriskale iz ćoška. Sve su ugledale sunce na prozoru i želele da dođu na red da izađu u šetnju.

­- "Nas si obula samo jednom!", obrati mi se par svečanih cipela. "Kada ćemo mi doći na red? Videle smo da si kupila nove, a ni ove što imaš ne nosiš! Držiš nas ovde u ovom malom cipelarniku kao u koncentracionom logoru. Lakše bi nam bilo da nas sve lepo baciš u kontejner i da nas nađe neko ko će da nas nosi".

­ "Ali... nemam često prilike za svečane cipele na štiklu. Znate da sam onda viša od njega, a to mi deluje čudno".

­ - "A onim baletankama si kupila tašnu da ih upariš, a šta si nama kupila? Pola nas nema drugaricu tašnu".

­"Evo, kupiću i vama, obećavam... samo ne znam kada, malo mi je visok datum". ­

- "Pre neki dan je bilo idealno za sandale, a ti nisi obula nas, nego one ciklama. Po čemu su one bolje od nas?".

­"Vi ste mi napravile žulj na malom prstu, pa sam nosila flaster mesec dana".

­- "Mi smo dve godine u kesi, ugušićemo se, a tako si nas volela, tako si nam se radovala... Zašto nas više ne voliš?".

­"Ma volim vas sve, samo ne mogu da postignem, razumite me. A i ovo vreme je jedan dan za sandale, sledeći dan za čizme... Zbunjena sam koliko i vi".

­- "A šta ti je ono u kesi, a? Srebrne baletanke, a? Pa da si balerina, mnogo je. Vidi koliko nas je ovde skučeno i zgnječeno. Izgubile smo oblik kako si nas nagurala".

"Uh, postale ste naporne, moram da zatvorim vrata cipelarnika, ne mogu više da vas slušam kako me kritikujete. JA sam vas kupila, JA biram kad ću šta da nosim. Uostalom naredne godine, će vas naslediti moja ženska čeljad, tako da nećete biti zapostavljene".

­- "E pa ljute smo sve! Ima da ti napravimo žuljeve čim nas budeš obula!".

­"E pa zato ću da kupim druge koje neće da me žuljaju. Zatvaram vas, gnjaveži jedni od cipela!".

Srebrne baletanke, da. Nove. Uz njih tamni džins i bela majica. Da vidim gde su... hm.

­- "Ćao, ja sam ona tvoja omiljena haljina, obećala si da ćeš da mi kupiš nešto za odozgo kad me budeš oblačila".

­- "Meni se pocepala postava, vodi me kod krojačice!".

­- "Zašto me više ne nosiš, sada je idealno za kožnu jaknu?!"

­- "Ja čekam na red da mi ušiješ dugme!".

­- "Za mene si rekla da sam ti velika, a sad sigurno nisam, kao da si se malo bucnula".

­Ostavite me na miru, zlobnice jedne! Ne mogu od vas da živim koliko vas ima. Da li je moguće da sam vas sve svesno kupila i želela? Zašto sam kupovala stvari koje nikada nisam obukla? Rešiću se ja vas prvom prilikom. Videćete vi. Ne mogu više da se bavim vama, moram da smislim važnu odevnu kombinaciju za važan dan.

Ja sam se za biračko mesto skockala unapred. Imaću i crveni karmin na radost. Hodaću ponosno svojom ulicom, uljudno se javiti zlim komšikama. One će se došaptavati iza mojih leđa:

To je ona što ju je muž izbacio iz kuće.

Ta je spremila svoju svečanu hemijsku olovku, jer se gadi na tuđe olovke vezane kanapima.

Ona ide da obavi svoju građansku dužnost, kao da ide da porine jahtu.

Ona, izbačena, a dobro izgleda mamu joj, ne vidi joj se ništa na licu, mora da je našla nekog bogatog švalera.
-------------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ

U nedelju je važan dan. Vremenska prognoza kaže da će tog dana padati kiša i da će da bude hladno. Taj mali detalj mi je promenio planove za outfit za pojavljivanje na biračkom mestu.

O da, i te kako je bitno kako ću se pojaviti u svom starom kraju, pred starim komšijama i zlim komšinicama jezičarama za koje sam "ona koju je muž isterao iz kuće". Sve sam osmislila do najsitnijih detalja, otmeno, ali kežual.

Kosa prirodno puštena, osmeh na licu koji pokazuje kako sam srećna i zadovoljna, jednostavne sandale, besprekorni pedikir i novi prsten na desnom domalom prstu. Znam da će sve primetiti, svaku boru, svaku dlačicu, izrastak, okrznuti lak na noktu... ali sam ja mudrija, znam sa kim imam posla.

Spremila sam se.

Zloslutnice, zanemarivane i nipodaštavane celog svog života, iz sebe šire nezadovoljstvo i mržnju prema svemu i svakome ko ne pripada tom unesrećenom jatu.

No, vreme je da osmislim novi outfit za kišno vreme. Šta obuti? Iz cipelarnika se čuo žamor. Otvorivši ga, ugledah ozbiljnu svađu i gurkanje. Cipele su se svađale sa čizmama, baletanke sa sandalama, japanke su vriskale iz ćoška. Sve su ugledale sunce na prozoru i želele da dođu na red da izađu u šetnju.

­- "Nas si obula samo jednom!", obrati mi se par svečanih cipela. "Kada ćemo mi doći na red? Videle smo da si kupila nove, a ni ove što imaš ne nosiš! Držiš nas ovde u ovom malom cipelarniku kao u koncentracionom logoru. Lakše bi nam bilo da nas sve lepo baciš u kontejner i da nas nađe neko ko će da nas nosi".

­ "Ali... nemam često prilike za svečane cipele na štiklu. Znate da sam onda viša od njega, a to mi deluje čudno".

­ - "A onim baletankama si kupila tašnu da ih upariš, a šta si nama kupila? Pola nas nema drugaricu tašnu".

­"Evo, kupiću i vama, obećavam... samo ne znam kada, malo mi je visok datum". ­

- "Pre neki dan je bilo idealno za sandale, a ti nisi obula nas, nego one ciklama. Po čemu su one bolje od nas?".

­"Vi ste mi napravile žulj na malom prstu, pa sam nosila flaster mesec dana".

­- "Mi smo dve godine u kesi, ugušićemo se, a tako si nas volela, tako si nam se radovala... Zašto nas više ne voliš?".

­"Ma volim vas sve, samo ne mogu da postignem, razumite me. A i ovo vreme je jedan dan za sandale, sledeći dan za čizme... Zbunjena sam koliko i vi".

­- "A šta ti je ono u kesi, a? Srebrne baletanke, a? Pa da si balerina, mnogo je. Vidi koliko nas je ovde skučeno i zgnječeno. Izgubile smo oblik kako si nas nagurala".

"Uh, postale ste naporne, moram da zatvorim vrata cipelarnika, ne mogu više da vas slušam kako me kritikujete. JA sam vas kupila, JA biram kad ću šta da nosim. Uostalom naredne godine, će vas naslediti moja ženska čeljad, tako da nećete biti zapostavljene".

­- "E pa ljute smo sve! Ima da ti napravimo žuljeve čim nas budeš obula!".

­"E pa zato ću da kupim druge koje neće da me žuljaju. Zatvaram vas, gnjaveži jedni od cipela!".

Srebrne baletanke, da. Nove. Uz njih tamni džins i bela majica. Da vidim gde su... hm.

­- "Ćao, ja sam ona tvoja omiljena haljina, obećala si da ćeš da mi kupiš nešto za odozgo kad me budeš oblačila".

­- "Meni se pocepala postava, vodi me kod krojačice!".

­- "Zašto me više ne nosiš, sada je idealno za kožnu jaknu?!"

­- "Ja čekam na red da mi ušiješ dugme!".

­- "Za mene si rekla da sam ti velika, a sad sigurno nisam, kao da si se malo bucnula".

­Ostavite me na miru, zlobnice jedne! Ne mogu od vas da živim koliko vas ima. Da li je moguće da sam vas sve svesno kupila i želela? Zašto sam kupovala stvari koje nikada nisam obukla? Rešiću se ja vas prvom prilikom. Videćete vi. Ne mogu više da se bavim vama, moram da smislim važnu odevnu kombinaciju za važan dan.

Ja sam se za biračko mesto skockala unapred. Imaću i crveni karmin na radost. Hodaću ponosno svojom ulicom, uljudno se javiti zlim komšikama. One će se došaptavati iza mojih leđa:

To je ona što ju je muž izbacio iz kuće.

Ta je spremila svoju svečanu hemijsku olovku, jer se gadi na tuđe olovke vezane kanapima.

Ona ide da obavi svoju građansku dužnost, kao da ide da porine jahtu.

Ona, izbačena, a dobro izgleda mamu joj, ne vidi joj se ništa na licu, mora da je našla nekog bogatog švalera.
-------------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ

U nedelju je važan dan. Vremenska prognoza kaže da će tog dana padati kiša i da će da bude hladno. Taj mali detalj mi je promenio planove za outfit za pojavljivanje na biračkom mestu.

O da, i te kako je bitno kako ću se pojaviti u svom starom kraju, pred starim komšijama i zlim komšinicama jezičarama za koje sam "ona koju je muž isterao iz kuće". Sve sam osmislila do najsitnijih detalja, otmeno, ali kežual.

Kosa prirodno puštena, osmeh na licu koji pokazuje kako sam srećna i zadovoljna, jednostavne sandale, besprekorni pedikir i novi prsten na desnom domalom prstu. Znam da će sve primetiti, svaku boru, svaku dlačicu, izrastak, okrznuti lak na noktu... ali sam ja mudrija, znam sa kim imam posla.

Spremila sam se.

Zloslutnice, zanemarivane i nipodaštavane celog svog života, iz sebe šire nezadovoljstvo i mržnju prema svemu i svakome ko ne pripada tom unesrećenom jatu.

No, vreme je da osmislim novi outfit za kišno vreme. Šta obuti? Iz cipelarnika se čuo žamor. Otvorivši ga, ugledah ozbiljnu svađu i gurkanje. Cipele su se svađale sa čizmama, baletanke sa sandalama, japanke su vriskale iz ćoška. Sve su ugledale sunce na prozoru i želele da dođu na red da izađu u šetnju.

­- "Nas si obula samo jednom!", obrati mi se par svečanih cipela. "Kada ćemo mi doći na red? Videle smo da si kupila nove, a ni ove što imaš ne nosiš! Držiš nas ovde u ovom malom cipelarniku kao u koncentracionom logoru. Lakše bi nam bilo da nas sve lepo baciš u kontejner i da nas nađe neko ko će da nas nosi".

­ "Ali... nemam često prilike za svečane cipele na štiklu. Znate da sam onda viša od njega, a to mi deluje čudno".

­ - "A onim baletankama si kupila tašnu da ih upariš, a šta si nama kupila? Pola nas nema drugaricu tašnu".

­"Evo, kupiću i vama, obećavam... samo ne znam kada, malo mi je visok datum". ­

- "Pre neki dan je bilo idealno za sandale, a ti nisi obula nas, nego one ciklama. Po čemu su one bolje od nas?".

­"Vi ste mi napravile žulj na malom prstu, pa sam nosila flaster mesec dana".

­- "Mi smo dve godine u kesi, ugušićemo se, a tako si nas volela, tako si nam se radovala... Zašto nas više ne voliš?".

­"Ma volim vas sve, samo ne mogu da postignem, razumite me. A i ovo vreme je jedan dan za sandale, sledeći dan za čizme... Zbunjena sam koliko i vi".

­- "A šta ti je ono u kesi, a? Srebrne baletanke, a? Pa da si balerina, mnogo je. Vidi koliko nas je ovde skučeno i zgnječeno. Izgubile smo oblik kako si nas nagurala".

"Uh, postale ste naporne, moram da zatvorim vrata cipelarnika, ne mogu više da vas slušam kako me kritikujete. JA sam vas kupila, JA biram kad ću šta da nosim. Uostalom naredne godine, će vas naslediti moja ženska čeljad, tako da nećete biti zapostavljene".

­- "E pa ljute smo sve! Ima da ti napravimo žuljeve čim nas budeš obula!".

­"E pa zato ću da kupim druge koje neće da me žuljaju. Zatvaram vas, gnjaveži jedni od cipela!".

Srebrne baletanke, da. Nove. Uz njih tamni džins i bela majica. Da vidim gde su... hm.

­- "Ćao, ja sam ona tvoja omiljena haljina, obećala si da ćeš da mi kupiš nešto za odozgo kad me budeš oblačila".

­- "Meni se pocepala postava, vodi me kod krojačice!".

­- "Zašto me više ne nosiš, sada je idealno za kožnu jaknu?!"

­- "Ja čekam na red da mi ušiješ dugme!".

­- "Za mene si rekla da sam ti velika, a sad sigurno nisam, kao da si se malo bucnula".

­Ostavite me na miru, zlobnice jedne! Ne mogu od vas da živim koliko vas ima. Da li je moguće da sam vas sve svesno kupila i želela? Zašto sam kupovala stvari koje nikada nisam obukla? Rešiću se ja vas prvom prilikom. Videćete vi. Ne mogu više da se bavim vama, moram da smislim važnu odevnu kombinaciju za važan dan.

Ja sam se za biračko mesto skockala unapred. Imaću i crveni karmin na radost. Hodaću ponosno svojom ulicom, uljudno se javiti zlim komšikama. One će se došaptavati iza mojih leđa:

To je ona što ju je muž izbacio iz kuće.

Ta je spremila svoju svečanu hemijsku olovku, jer se gadi na tuđe olovke vezane kanapima.

Ona ide da obavi svoju građansku dužnost, kao da ide da porine jahtu.

Ona, izbačena, a dobro izgleda mamu joj, ne vidi joj se ništa na licu, mora da je našla nekog bogatog švalera.
-------------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ