Vikend. Konačno imam vremena za neke super korisne radnje. Šalovi i kape oprani na 30C, izvađena zimska obuća, ljubim se i grlim sa sandalama i japankama, jer se nećemo dugo videti.
Otpijam poslednji gutljaj kafe, stavljam svoje roze naočari kroz koje svet vidim kako mi prija i odlazim na pijacu. Tamo kao u sred leta. Ima svega. Sve bih kupila, al ne možeš sve da kupiš. Tako smo izdriblani. Samo osnovno i neophodno. Žene svojom bahatom kupovinom zimnice, slute na zimu do juna. Pogrbljeni muževi vuku cegere. One vuku prepuna pijačna kolica.
Kupiću samo malo crvenih paprika za pečenje. To je sasvim dovoljno.
Budi pozitivna, govorim sebi. To što ne možeš da kupiš 3 vrste mesa i 3 vrste sira, nije ništa strašno. Eno tamo u Africi, nemaju ni čistu vodu, a mi pišamo u pijaću.
Kupila si paprike. Budi pozitivna. Ljubav te greje. Neko nema ni meso, ni sir ni ljubav.
Srećem poznanicu. Nasmejana, prelepa. Drži ruku na svom zaokrugljenom stomaku. Za mesec dana će dobiti drugo dete. Pozdravljamo se. Čestitam joj. Pitam je je l' za inat trudna.
Odgovara: "Za inat!".
Smejemo se, a nije smešno. Kaže mi da će joj prijati vreme provedeno kod kuće sa decom. Ja joj kažem da treba odmah nakon drugog da rodi i treće. Za inat. Kaže ona, da znaš da hoću.
Pozdravljamo se. Razmišljam o tome da sam ja neka vlast, kako bi sve bilo pravedno, i kako bih davala ljudima vetar u leđa malo, po malo, dok ne polete i udahnu život punim plućima... ali, ja nisam nikakva vlast, tako da od toga nema ništa. Budi pozitivna!
Neko nema deci šta da posluži na sto da jedu, a tvoja idu na plivanje. Da sam malo mlađa, pa da ovako plodna prošetam stomak ispred skupštine sa još jednim blizancima, da im pokažem šta je proizvodnja intelektualaca koje ću da pošaljem daleko odavde, daleko od njihovih zakona koji oporezuju život od prvog udaha.
Miriše pečeno kestenje, jedem mandarine iz kese a kore stavljam u džep.
Budi pozitivna, neko u ovoj zemlji nema ni za te mandarine. Brinem, a svi koji me vole kažu ne brini, biće sve ok. Moram da budem pozitivna, jer mnogi nemaju nikog ko ih voli da im kaže da će biti sve u redu.
Iz pekare miriše hleb. Ulazim, kupujem hleb, kidam okrajak, jedem usput. Čovek prosi na ulici, kaže daj mi za hleb, ja mu dadoh onaj vruć hleb bez okrajka, on ostade zapanjen, valjda je očekivao pare.
Budi pozitivna, neko nema ni za hleb.
Ulazim u topao stan pun mirisa dece, udahnem duboko da mi se ispune cela pluća. Skidam roze naočari sa kojima vidim svet kako mi prija, drmnem domaću rakiju da nazdravim samoj sebi kako sam ostala pozitivna do pijace i nazad.
Budi pozitivna Sandra, neko nema ni taj topao stan napunjen decom, ni tu rakiju, a ni samog sebe više nema, da sa sobom nazdravi.
----------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ
Trudnica... kako to lepo i gordo zvuči
Kolumnistkinja MONDA Sandra Todorović rodila je troje dece. Ona zna kako je to biti trudnica. I volela bi da može bar još jednom da bude u toj ulozi.
Vikend. Konačno imam vremena za neke super korisne radnje. Šalovi i kape oprani na 30C, izvađena zimska obuća, ljubim se i grlim sa sandalama i japankama, jer se nećemo dugo videti.
Otpijam poslednji gutljaj kafe, stavljam svoje roze naočari kroz koje svet vidim kako mi prija i odlazim na pijacu. Tamo kao u sred leta. Ima svega. Sve bih kupila, al ne možeš sve da kupiš. Tako smo izdriblani. Samo osnovno i neophodno. Žene svojom bahatom kupovinom zimnice, slute na zimu do juna. Pogrbljeni muževi vuku cegere. One vuku prepuna pijačna kolica.
Kupiću samo malo crvenih paprika za pečenje. To je sasvim dovoljno.
Budi pozitivna, govorim sebi. To što ne možeš da kupiš 3 vrste mesa i 3 vrste sira, nije ništa strašno. Eno tamo u Africi, nemaju ni čistu vodu, a mi pišamo u pijaću.
Kupila si paprike. Budi pozitivna. Ljubav te greje. Neko nema ni meso, ni sir ni ljubav.
Srećem poznanicu. Nasmejana, prelepa. Drži ruku na svom zaokrugljenom stomaku. Za mesec dana će dobiti drugo dete. Pozdravljamo se. Čestitam joj. Pitam je je l' za inat trudna.
Odgovara: "Za inat!".
Smejemo se, a nije smešno. Kaže mi da će joj prijati vreme provedeno kod kuće sa decom. Ja joj kažem da treba odmah nakon drugog da rodi i treće. Za inat. Kaže ona, da znaš da hoću.
Pozdravljamo se. Razmišljam o tome da sam ja neka vlast, kako bi sve bilo pravedno, i kako bih davala ljudima vetar u leđa malo, po malo, dok ne polete i udahnu život punim plućima... ali, ja nisam nikakva vlast, tako da od toga nema ništa. Budi pozitivna!
Neko nema deci šta da posluži na sto da jedu, a tvoja idu na plivanje. Da sam malo mlađa, pa da ovako plodna prošetam stomak ispred skupštine sa još jednim blizancima, da im pokažem šta je proizvodnja intelektualaca koje ću da pošaljem daleko odavde, daleko od njihovih zakona koji oporezuju život od prvog udaha.
Miriše pečeno kestenje, jedem mandarine iz kese a kore stavljam u džep.
Budi pozitivna, neko u ovoj zemlji nema ni za te mandarine. Brinem, a svi koji me vole kažu ne brini, biće sve ok. Moram da budem pozitivna, jer mnogi nemaju nikog ko ih voli da im kaže da će biti sve u redu.
Iz pekare miriše hleb. Ulazim, kupujem hleb, kidam okrajak, jedem usput. Čovek prosi na ulici, kaže daj mi za hleb, ja mu dadoh onaj vruć hleb bez okrajka, on ostade zapanjen, valjda je očekivao pare.
Budi pozitivna, neko nema ni za hleb.
Ulazim u topao stan pun mirisa dece, udahnem duboko da mi se ispune cela pluća. Skidam roze naočari sa kojima vidim svet kako mi prija, drmnem domaću rakiju da nazdravim samoj sebi kako sam ostala pozitivna do pijace i nazad.
Budi pozitivna Sandra, neko nema ni taj topao stan napunjen decom, ni tu rakiju, a ni samog sebe više nema, da sa sobom nazdravi.
----------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ
Vikend. Konačno imam vremena za neke super korisne radnje. Šalovi i kape oprani na 30C, izvađena zimska obuća, ljubim se i grlim sa sandalama i japankama, jer se nećemo dugo videti.
Otpijam poslednji gutljaj kafe, stavljam svoje roze naočari kroz koje svet vidim kako mi prija i odlazim na pijacu. Tamo kao u sred leta. Ima svega. Sve bih kupila, al ne možeš sve da kupiš. Tako smo izdriblani. Samo osnovno i neophodno. Žene svojom bahatom kupovinom zimnice, slute na zimu do juna. Pogrbljeni muževi vuku cegere. One vuku prepuna pijačna kolica.
Kupiću samo malo crvenih paprika za pečenje. To je sasvim dovoljno.
Budi pozitivna, govorim sebi. To što ne možeš da kupiš 3 vrste mesa i 3 vrste sira, nije ništa strašno. Eno tamo u Africi, nemaju ni čistu vodu, a mi pišamo u pijaću.
Kupila si paprike. Budi pozitivna. Ljubav te greje. Neko nema ni meso, ni sir ni ljubav.
Srećem poznanicu. Nasmejana, prelepa. Drži ruku na svom zaokrugljenom stomaku. Za mesec dana će dobiti drugo dete. Pozdravljamo se. Čestitam joj. Pitam je je l' za inat trudna.
Odgovara: "Za inat!".
Smejemo se, a nije smešno. Kaže mi da će joj prijati vreme provedeno kod kuće sa decom. Ja joj kažem da treba odmah nakon drugog da rodi i treće. Za inat. Kaže ona, da znaš da hoću.
Pozdravljamo se. Razmišljam o tome da sam ja neka vlast, kako bi sve bilo pravedno, i kako bih davala ljudima vetar u leđa malo, po malo, dok ne polete i udahnu život punim plućima... ali, ja nisam nikakva vlast, tako da od toga nema ništa. Budi pozitivna!
Neko nema deci šta da posluži na sto da jedu, a tvoja idu na plivanje. Da sam malo mlađa, pa da ovako plodna prošetam stomak ispred skupštine sa još jednim blizancima, da im pokažem šta je proizvodnja intelektualaca koje ću da pošaljem daleko odavde, daleko od njihovih zakona koji oporezuju život od prvog udaha.
Miriše pečeno kestenje, jedem mandarine iz kese a kore stavljam u džep.
Budi pozitivna, neko u ovoj zemlji nema ni za te mandarine. Brinem, a svi koji me vole kažu ne brini, biće sve ok. Moram da budem pozitivna, jer mnogi nemaju nikog ko ih voli da im kaže da će biti sve u redu.
Iz pekare miriše hleb. Ulazim, kupujem hleb, kidam okrajak, jedem usput. Čovek prosi na ulici, kaže daj mi za hleb, ja mu dadoh onaj vruć hleb bez okrajka, on ostade zapanjen, valjda je očekivao pare.
Budi pozitivna, neko nema ni za hleb.
Ulazim u topao stan pun mirisa dece, udahnem duboko da mi se ispune cela pluća. Skidam roze naočari sa kojima vidim svet kako mi prija, drmnem domaću rakiju da nazdravim samoj sebi kako sam ostala pozitivna do pijace i nazad.
Budi pozitivna Sandra, neko nema ni taj topao stan napunjen decom, ni tu rakiju, a ni samog sebe više nema, da sa sobom nazdravi.
----------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ
