Dva najzabavnija igrača koja su prošla kroz NBA ligu danas možemo da gledamo u ulogama komentatora na NBA TV i TNT. Ta dvojica su Šekil O’Nil i Čarls Barkli. Danas pričamo priču o prvopomenutom džinu. Slobodno mogu reći dobroćudnom džinu. Džinu koji zna je mogao da postane "stend ap" komičar, da nije izabrao košarku. Ili advokat, ili finansijski mag, stavite šta god želite.
Šek je bio najbolji student dok je bio na koledžu. Dominirao je i na parketu, ali i na ispitima. Ne bi rekli? I to ubedljivo najbolje ocene. To je Šek. Supermen. Ako bih pisao sve što postoji o njemu, ovaj tekst bi bio toliko dug da bi vam trebalo bar pola sata da ga pročitate. Bez pauze. Zato ćemo izdvojiti par momenata koji najbolje oslikavaju ovu ljudsku gromadu.
Poznat vam je rečnik Ser Čarlsa. Poznat je njegov britak jezik i njegova direktnost. Često zna da pokopa igrača, ali i da kaže da je neko zaista dobar, kao što je rekao za Nikolu Jokića. Ali da vas stavi među legende lige, a da ste igrali u njegovo vreme, e to je vraški teško. Ali mu nije bilo teško da to uradi za njegovog velikog prijatelja i drugog najvećeg brbljivca NBA lige, Šeka. Ovde ostavljamo mesta i za Rašida Valasa, ali on je više brbljao na terenu. Posebno su ga volele sudije, isto tako i on njih. Specijalna ljubav. "Lopta ne laže", vikao je redovno Šid.
Isto kao i lopta, tako ni Barkli ne laže kada kaže da je O’Nil među tri najbolja centra koji su prošli kroz ovu ligu. Na prva dva mesta je stavio neprikosnovenog plejboja, Vilta "100" Čemberlena. Drugi je bio večiti rival Vilta, Bil Rasel. A na trećem mestu dolazi Šek. Ovde možemo diskutovati da li je Šek stvarno treći najbolji u istoriji, ili bi neko možda stavio na to mesto Hakima Olajdžuvona. To je već do subjektivnosti svakog od ljubitelja košarke i NBA lige. Mislim da će većina staviti na ovo mesto Šeka. Ne samo zbog titula, koliko zbog dominacije koju je nosio sa sobom. On i dominacija. Tu ste slobodno mogli da stavite znak jednakosti.
LJUDSKI DŽUBOKS - ČOVEK SA MNOGO NADIMAKA
Nije se još pojavio igrač koji je toliko uspešan čega god se uhvati. Sa tolikim talentom na terenu i van njega. Džordan i dalje zarađuje od sponzora, on je brend za sebe, najbolji svih vremena. Kobi je tu negde. Džejms isto. Ali, da li je iko od njih kao Šek? Čovek je dominirao parketom, završio je karijeru i nastavio da dominira. Tokom karijere je izdao rep album, jedan od mnogih, imena "Shaq Diesel". Kada pogledate Šeka, prvo pomislite, on reper? Ok, dajte mu šansu, ali nema šanse da uspe. I već ste se prevarili u startu. Šekov album je stigao do platinastog tiraža. I nije to samo zbog njegovog imena. To je njegova harizma. Ali i talenta.
Onda nam stiže "Shaqtin’ A Fool". Verovatno svi koji prate NBA ligu znaju za format ove emisije. Ali za one koji možda ne znaju. Emisija analizira smešne situacije tokom NBA utakmica i u prvom planu su igrači koji naprave smešan, glup, nerezonski potez. Omiljena žrtva Šeka dugo vremena je bio sadašnji igrač Lejkersa, Džaval MekGi. Dugo je Šek ismevao ovog momka, ali mu je Džaval obilato pružao materijal za emisiju. Jedno vreme su svi iščekivali emisiju kako bi videli šta je Džaval napravio. Karijera mu je bila na toliko niskim granama, da jedno vreme niko nije znao da li čovek uopšte postoji. Koliko god Šek bio dobroćudan, znao je da bude težak ako mu stanete na žulj ili odlučite da ustanete za svoje JA. Na Tviteru su stizale poruke ovakve sadržine: "Čekam na Shaqtin A Fool ili Džaval MekGi Šou". Džaval je bio, što bi Ameri rekli, roasted.
Zamislite da igrate utakmicu, spremate se da napravite neke dobre stvari, a realno ste talenat, samo niste toliko inteligentni. Ali, ne mogu svi ni da budu, zar ne? Tako je bilo sa Džavalom. Čovek je radio dobre stvari za Vašington i Denver, ali je zbog svojih ludih poteza dospeo u ruke Šeku. Napravio je jednu emisiju sa kompilacijom njegovih gluposti od 2011. do 2017. Tu je bilo preko šest godina tihog mučenja Džavala MekGija. Sve ima svoj maksimum, pa tako i strpljenje. Pogledajte emisiju naslova ALL OF JAVALE MCGEE'S SHAQTIN' A FOOL MOMENTS 2011-2017. Samo pogledajte i brzo ćete shvatiti, dok se valjate od smeha, kako se osećao Džaval. Ubacite se u njegove cipele na trenutak, ako uspete od količine smeha koja će vas snaći. Od Šeka je tokom vremena dobio nadimak Tragic Bronson. Ovaj nadimak se nalazi u Urban Dictionary i piše da ga je smislio Šek, a da je značenje, visoki igrač koji je toliko loš da ne može da vodi loptu, i to obično u situacijama kada se dešava kontranapad. I onda zamislite svaki potez koji bi Džaval napravio, a da je bio smešan, a bilo ih je, a u njegovoj glavi odzvanja: "Eto me opet kod Šeka. Šta li će sada da smisli? Na kom ću mestu završiti? Ne mogu da verujem". Šek mu je toliko ušao u psihu da momak nije mogao da se sastavi. To i dalje traje, možda ga je sada ostavio jer igra za Lejkerse.
Situacija se u jednom momentu usijala kada su njih dvojica krenuli da razmenjuju tvitove povodom Džavalovog učešća u elitnim potezima lige, naravno parodija na stvarno najbolje poteze. U tim tvitovima i kukanju Džavala da ga ostavi na miru, Šek je odgovorio da treba da mu bude drago što ga je učinio poznatim. U međuvremenu se umešao i Kevin Durent, koji je rekao da mu nije poznato da policajci mogu da postupaju tako sa civilima. Aludirao je na Šekovu karijeru part-time policajca na Floridi, posle završetka karijere. Šek mu je brzo odgovorio rečenicom da može da mu se obrati kada osvoji prsten. Naravno, Šek je preterao i priznao da je stigla naredba "odozgo" da prestane sa tim. Kad kaže odozgo, misli na svoju majku. Lusil O’Nil je pozvala i rekla mu da prekine. To je za Šeka bio kraj ove razmene virtuelnih udaraca. Na kraju je Džaval odreagovao jako dobro, pojavivši se na jednom treningu Voriorsa sa kačketom na kome je pisalo Shaq, sa logom Šeka koji silovito zakucava sa dve ruke, što je bio njegov zaštitni znak. Tu je negde i bio kraj njihovog sukoba. A ovde je i kratak pregled maestralnih poteza Džavala iz Šekove emisije.
Šek definitivno nije samo košarka - on je mnogo više od toga. Koliko je zabavan i spreman za šalu, jako dobro pamti Darijus Majls. Majls je vozio jednog dana ka hali. Spremio je sve za trening. Majls je tada igrao za gradskog rivala, Kliperse. Ovu priču su ispričali Kventin Ričardson i sam Majls. On se seća da je tog dana kasnio na trening i da je znao da treba da vozi malo brže. On tako kaže, ali Kventin kaže da je to bilo skoro letenje po putu. Majls je s vremena na vreme gledao u retrovizor i u jednom momentu se pojavio auto sa upaljenom rotacijom na retrovizoru. Neoznačeno policijsko vozilo je puštalo neprekidan zvuk i Majls je znao da to nije dobro. Majls je polako zaustavljao vozilo. Pored njega se parkirao crni džip sa zatamnjenim staklima. Nije mu padalo napamet da pogleda desno. Gledao je samo pravo i čekao nadolazeći dijalog sa policajcem. Znao je koliko brzo je vozio. Znao je da rizikuje kaznu.
Majls je polako spustio prozor i posegnuo za papirima, kako procedura nalaže. Odjednom Majls čuje neki dubok glas koji kaže: "Gde si krenuo momak?". Ali i dalje nije gledao u pravcu policajca. Pomislio je, nisu valjda poslali narednika na mene. U jednom momentu se okrenuo, ali kaže da nije video lice, jer je čovek bio ogroman. Samo je zurio u grudi. Policajac je ponovio: "Rekao sam, gde si krenuo momak?". U tom momentu policajac savija glavu i Majls vidi dobro poznatu facu. Vidi Šeka sa iskeženom facom. Majls je od šoka prvo ućutao da bi rekao: "Čoveče idem na trening. Naterao si me da zakasnim!" Šek se samo okrenuo, tapnuo svojom ogromnom šakom krov automobila i rekao: "Ne brini. Platiću ti kaznu koju dobiješ. Samo me pozovi." Šek je iskoristio jedno od starih svetala kako bi Majls pomislio da ga juri policija. Šeku je sve bila zabava, obožavao je takve situacije.
Pored toga što je osvojio četiri titule, tri sa Lejkersima i jednu sa Majamijem, on je postao gotovo mitsko biće sa mnogo nadimaka. Spomenućemo one najpoznatije, sigurno da ih ima više, dopišite ih slobodno u komentarima. Nadimak Supermen je dobio zbog svoje dominacije u ligi. I to nisu samo bila zakucavanja, već i njegov čuveni crossover dribling. Nađite sada nekog centra, njegove građe, težine i visine, koji je bio tako pokretan i ima tako vešte ruke. Nema ga. Entoni Dejvis? Bugi Kazins? Entoni Tauns? Džoel Embid? Pogledajte snimak sa All star utakmice, kada Šek igra 1 na 1, na zagrevanju, sa Džordanom. Pogledajte kretnje Šeka. Tada je igrao za Orlando. Premotajte na 0:50 do 0:56. Neću ništa više da kažem. Samo pogledajte. Supermen logo je Šek stavljao svuda, na automobile, svuda po kući i na kraju na levi biceps.
Sledeći nadimak je Shaq Daddy. Njega je dobio zbog svog upliva u hip hop. U to vreme prijatelj mu je bio Notorious B.I.G, sa kojim je Šek trebalo da se vidi neposredno pre ubistva. Nadimak The Big Baryshnikov je dobio zbog svojih pokreta, ali ne na terenu, nego dok je išla muzika. Lako je imitirao Džeksonov Moonwalk, roboto moves, breakdance i ostale dance pokrete. Šek je bio pokretna mašina za zabavu. The Big Aristotle je dobio zbog svog razmišljanja o biznisu i svoje edukacije. Bio je jedan od najboljih studenata u klasi. Sledeći nadimak, Shaq Fu, je dobio zbog sličnosti sa Fu Manchuom. Mnogi su rekli da u trenerci izgleda kao budistički sveštenik, a sa fazoniranim brkovima u trenerci, bio je gotovo isti kao Fu Manchu. Osim visine, težine i boje kože. Isto tako, Shaq Fu je bio karakter u igrici na Sega i Game Boy konzolama gde je mogao da putuje kroz vreme. Šek jeste čovek za svako vreme.
Shaq Diesel je naziv njegovog hip hop albuma, isto tako i tetovaža koju ima na levom ramenu. Dobio ga je zbog albuma, koji je inače producirao čuveni reper, Erik Sermon. Isto tako, Šek je bio poznat po davanju nadimaka, pa je tako Polu Pirsu dao nadimak Istina, Janisu je prebacio svoj nadimak Supermen, a pre dve godine ga je pozvao Hasan Vajtsajd kako bi zajedno smislili nadimak koji bi odgovarao Vajtsajdu. Hasan je razmišljao o nadimku Block Mamba. Bilo bi zanimljivo znati kako je Šek reagovao na ovaj predlog nadimka. Block Mamba, Black Mamba, znate na šta mislim? Poslednja informacija je da Šek i dalje razmišlja o nadimku. Ako imate još neke Šekove nadimke, napišite ih u komentarima, da se još malo zabavimo.
BRDO STATISTIKE BRDA OD ČOVEKA
Iako je Šek ogroman čovek, značenje njegovog punog imena koje je Šekil Rašon O’Nil je Mali Ratnik. Ime mu je dala majka, kako je rekla, razlog je taj što je on njen mali ratnik za koga se borila i sa kim se uvek borila kroz život. Taj mali ratnik je izborio nikako malu, već veliku i sjajnu statistiku. Kada dođemo do statistike, to zna da bude jako dosadno. Ali nemojte ovde da odustanete od čitanja, jer je Šek ostavio iza sebe, može se reći da je blaga reč impresivne, statistike. Ovo skoro svi znamo. Osvojio je tri uzastopne titule sa Lejkersima, neke kontraverzne (finale Zapada protiv Sakramenta), a neke ne. Nakon toga još jednu sa Majamijem, u carstvu Dvejna Vejda. U tri finala koja su Lejkersi dobili, sva tri puta je bio MVP.
Na ovo ću nadovezati jednu skorašnju debatu dva velika prijatelja, Šeka i Ser Čarlsa. Tokom emisije na TNT televiziji, povela se polemika da li trener treba da ima sjajne odnose sa najboljim igračima ili to nije toliko bitno za osvajanje titula i pobede. Priča je bila o Dvejnu Kejsiju i DeMaru DeRozanu. Barkli je tada rekao da je nužno da glavni igrač i trener budu u super odnosima, jer u suprotnom to može negativno da se odrazi na ekipu, na terenu i u svlačionici. Šek je rekao da to nije toliko bitno, dok god igrač daje 100% svojih mogućnosti. Da uopšte ne treba da budu u sjajnim odnosima, da se obožavaju i budu najbolji prijatelji. Potrebno je da samo imaju poštovanje jedan za drugoga. Rasprava se nastavila, sve dok Čarls nije rekao: "Tebe su nosili Kobi i Vejd. Oni su te nosili do titule". Šeka to nije mnogo pogodilo i vratio je Barkliju ovim rečima: "Guglaj me čoveče. Vidi ovaj prsten. Izbroj koliko ih imam. Guglaj. Pogledaj ko je bio MVP sva tri finala. I ti kažeš da je Kobi meni doneo titule." Svi znaju koliko je Barkli jurio taj jedan prsten, na kraju je otišao kod Hakima i Drekslera, ali do kraja karijere ga nije osvojio.
Možda će neko reći da Šek u tim finalima nije imao dostojne protivnike, jer su na drugoj strani bili Indijana, Filadelfija i Nju Džersi. Ako bi rekli da nije imao dostojne protivnike, to bi bilo donekle tačno, jer u tim godinama nije bilo centra koji bi mogao da mu parira. Ni po jednom segmentu centarske igre. Jasno je da si konkurentniji kada imaš pored sebe još jednu zvezdu. Džordan i Dankan su među retkima koji su osvajali titule bez velikih zvezda pored sebe. Pipen je bio sjajan igrač, ali ne veliki superstar. Dankan je samo jednu od pet titula osvojio sa Admiralom. Šek je sve titule osvojio sa Kobijem, koji je nesumnjivo odmah iza Džordana. I poslednju sa Vejdom, koji je održao košarkašku kliniku u tom finalu, u oba pravca. Defanzivno je bio perfektan, ofanzivno nestvaran. Otuda i to da je istina tu negde, malo da strani Šeka, malo na strani Barklija.
Te godine kada je osvojio svoju prvu titulu, bio je MVP regularnog dela sezona i MVP finala. Samo 10 igrača u istoriji je postiglo ovakav uspeh, od čega neki i više od jednog puta. Ali jedino je Šek uz Džordana bio tri puta zaredom MVP finala. Jedna zanimljivost da je Karim osvajao MVP titulu regularnog dela i finala, prvi put kao Lu Alsindor, a drugi put kao Karim Abdul Džabar. Tako su čak tri igrača Lejkersa osvajala MVP titule regularnog dela sezone i finala, dok je jedino Majkl Džordan to uradio četiri puta.
Ali da se vratimo na Šekova ostvarenja. U 10 sezona, računajući posle njegove "ruki" sezone, Šek je imao 28 poena, 12 skokova i skoro tri blokade u proseku. I sve to je napravio sa odigranih 66 utakmica po sezoni. Čak i ako isključimo lockout sezonu 1998-99, dolazimo do 68 utakmica u proseku. To ga stavlja na 8. mesto večne liste strelaca. Stiče se utisak ga je mogao da bude više pozicioniran da su ga zaobišle manje ili neke ozbiljnije povrede. Kada govorimo o individualnim partijama, jasno nam je da je Šek bio nezaustavljiv. Ali ako bi izdvojili neke utakmice, to bi bile ove.
Posle Majamija, Finiks je doveo Grenta Hila i Šeka, kako bi sa Nešom i Stodemajerom pokušao juriš na titulu koju su, te sezone, osvojili Šekovi Lejkersi. Na utakmici koju su igrali protiv Toronta, Šek je postigao 45 poena, šutirajući 80% iz igre. Dodao je još 11 skokova i par svojih "trejdmark" zakucavanja. Mali povratak u istoriju i lomljenje tabli. Šek je još od koledža imao loš odnos sa tablama i obručima. Možda zato ni obruči nisu bili blagi prema njemu prilikom šutiranja bacanja. Dok je igrao za Orlando, skočio je na promašeni šut, zakucao i desilo se sledeće. Šek je bukvalno resetovao konstrukciju. Ona je počela da se povlači nazad i spušta, što se dešavalo nakom završene utakmice, kada se ugase svetla u hali. Šek je zakucavanjem praktično ugasio celu konstrukciju koja se spustila na nivo njegovog ramena. Ljudi zaduženi za konstrukcije su morali da je ponovo zavare kako bi se meč nastavio. Eto toliko je on bio jak. Toliko su bila silna njegova zakucavanja. U njegovu statistiku su počeli da ubacuju broj polomljenih konstrukcija, tabli i koševa. Jedini koji je tako lomio table je čuveni Deril Dokins, koji je po snazi bio vrlo sličan Šeku. Po nekoj statistici polomio je nešto od ova tri elementa sedam puta. Ako znate tačan broj, napišite nam. Pogledajte njegovu kompilaciju saradnji sa konstrukcijama, tablama i obručima.
Nije bila retkost da je Šek beležio po 40+ poena iako je samo šutirao za dva, uglavnom iz reketa. Slabo su mu išla bacanja, trojke nije ni šutirao, a retko i sa poludistance. Šta bi bilo da je posvetio vreme vežbanju šuteva sa ovih pozicija? Nećemo ni zamišljati. Ali među svim ovim utakmicama se izdvaja jedna, a to je neverovatni "tripl-dabl" protiv Netsa. Ovo se desilo u tek drugoj njegovoj NBA sezoni. Sa samo 21 godinom, Šek je već postajao najdominantniji centar lige. Posle utakmice je rekao: "Pretpostavljam da sam odigrao dobro. Teško je ići od grada do grada, kada odete u jedan grad gde je jako hladno, pa onda odletite na drugi kraj gde je jako toplo. Ali nastaviš da igraš najbolje što možeš. Znam da sam imao dosta blokada. Ne znam tačno toliko. Ali da smo izgubili, to ne bi ništa značilo."
Sa ovim brojem blokada izjednačio se sa Manute Bolom, koga se svi sigurno sećate. I dalje je ostao nedodirljiv Elmor Smit sa 17 blokada na utakmici. Šek je Netsima isporučio 24 poena, 28 skokova i tih 15 blokada. Utakmice sa 20+ poena, 20+ skokova i 10+ blokada su napravljene samo četiri puta u istoriji, a njihovi autori su Šek, Olajdžuvon, Žoakim Noa i Šon Bredli. Da, Šon Bredli.
ŠEK - NAPISANA JE ISTORIJA
Šek je još kao mali napušten od strane oca, ostao je samo sa majkom, koja je upoznala njegovog očuha, narednika Filipa Herisona. Šek je izuzetno poštovao svog očuha koji ga je naučio, u nedostatku biološkog oca, da razlikuje krv i ljubav, kao i kako postati čovek. Za kratku priču je bitno to što je Šek srednju školu završio u San Antoniju. Bitno je zbog toga što je jednom prilikom imao raspravu sa Gregom Popovićem. Nakon toga je dobio poziv od oca, koji mu je ispričao da nije imao para za cipele 1989. dok je bio u San Antoniju. Kako su Pop i Herison vojnici, jer je Greg studirao na "Air Force", Herison je otišao u Sparse, gde ga je primio Pop. Pop mu nije dao jedne, nego nekoliko pari cipela. Posle te priče, Šek se javno izvinio Popu. Ovu priču je ispričao tokom emisije na TNT, neposredno nakon što je preminula supruga Grega Popovića.
Šek je u svojih 19 sezona, 15 puta bio učesnik All star utakmice (jedne godine se uopšte nije igrala) i tri puta njen MVP. Bio je čak osam puta u najboljem timu lige, dva puta u drugom timu i četiri puta u trećem najboljem timu lige. Isto tako, tri puta je imao mesto u najboljem defanzivnom timu lige. Naravno, da je bio "ruki" godine, u ligi u koju je ušao kao 1. pik. Tada su on i Alonzo Moning bili projektovani za prva dva pika, a odmah iza njih tadašnja zvezda Djuka i član originalnog Drim Tima, Kristijan Lejtner.
Zanimljivo je da je Šek postao najmlađi igrač koji je stigao do 1.000 skokova, 2.000 skokova i 3.000 skokova, a da ga je prestigao Dvajt Hauard koji je isto kao Šek, počeo karijeru u Orlandu i bio najbolji igrač ove franšize. Pa je onda kao Šek, posle Orlanda stigao u Lejkerse, gde je tada carovao Kobi Brajant. Haurd je brže nego Šek napustio Lejkerse. I tu se svaka sličnost ove dvojice prekida. Negde bi Entoni Dejvis mogao da prati karijeru Šeka, ako se ovog leta odluči za prelazak u neku od ekipa koje jurišaju na titulu. Šek je bio jedini igrač u istoriji koji je osvojio titulu najboljeg strelca lige, a da nije pokušao nijednom na šutne za tri poena. Ovo naravno važi od momenta uvođenja linije za tri poena. Šek je jedan od tri igrača u istoriji koji je osvojio triplo MVP priznanje tokom sezone, a to je MVP titula regularnog dela sezone, All star utakmice i finala lige. Pored njega tu su, naravno, Majkl Džordan i Vilis Rid dok je igrao za Nikse. Jedini je "ruki" u istoriji koji je imao bar 40 poena i 20 skokova.
Naravno da je deo istorije i postavljanje bronzane statue Šeka ispred "Stejpls centra" u karakterističnom zakucavanju koje smo toliko puta videli tokom karijere. Tako se pridružio ostalim velikanima čije su figure postavljene u čast njihovog doprinosa istoriji Lejkersa. Tu ekipu čine Šek, Medžik Džonson, Džeri Vest, Karim Abdul Džabar, od ove godine i Eldžin Bejlor. Da, primetili ste da nema Vilta Čemberlena, ali njegova figura stoji u Filadelfiji. Pored igrača, tu je i legendardni komentator, Čik Hern. Ćerka Džerija Basa je izjavila da bi Kobi isto trebalo da dobije statuu nakon ulaska u Kuću slavnih, što će se sigurno desiti. Šekov dres je povučen od strane Lejkersa, Majamija i njegovog LSV koledža. Dres u Lejkersima, koji obično povlače dres po ulasku u Kuću slavnih, povučen je nakon molbe Šeka da se to uradi dok je Džeri Bas živ. Želja mu je ispunjena.
Kada je bio dete, njegov očuh, narednik Fil Heris ga je propitivao o najboljim centrima u istoriji lige. "U njegovim očima, oni su bili bogovi ove igre", rekao je Šek. Ulaskom u Kuću slavnih, Šek je konačno ušao u to besmrtno društvo. Tokom govora rekao je: "Znam da su Vilt i moj otac u raju, smeškaju nam se odozgo. I ako znam svog oca, sada se gore raspravlja sa Viltom, ubeđujući ga da je njegov sin najdominantniji centar koji je ikad igrao ovu igru." U nastavku govora, gde je pomenuo svoju NBA priču i svoj put, koji je išao od Orlanda, gde je započeo svoju dominaciju i napravio dinamični duo sa Penijem Hardavejem, do potpisa za Lejkerse koji su počeli da grade novu dinastiju sa Šekom, koji im je doneo tri uzastopne titule. Nije izostavio veliki uticaj koji je imao Fil "Zen Master" Džekson na sve te titule, jer je on perfektno znao kako se titule osvajaju, kao osvajač šest titula sa Bulsima i Majklom Džordanom, a kasnije i pet sa Lejkersima.
Na kraju je pomenuo i neizbežnog Kobija, za koga je rekao: "To je momak koji me je gurao napred i pomogao mi da osvojim tri uzastopne titule. Takođe, dosta mi je pomogao da budem izguran iz tima i da budem trejdovan u Majami." Iste godine u Kuću slavnih je primljen i Ajverson, koji je tokom govora rekao: "Ne mogu da odem odavde miran, a da ne pomenem Šeka. Mnogo ga volim. On je očigledno najdominantniji centar kojeg smo ikada videli." I na samom kraju Šek je dodao: "Kada očevi budu ispitivali svoje sinove o najvećim centrima ove igre, nadam se da će jedan od odgovora biti Šekil O’Nil." Što se mene tiče, moj sin će te sigurno staviti visoko na toj listi.
ŠEK, KOBI I NEKI DRUGI ODNOSI
Šek je kao slobodan agent stigao u Lejkerse iste godine kada su oni trejdovali Divca za Kobija Brajanta. Iste sezone je stigao nekadašnji "sharp shooter" Hjuston Rokitsa, Robert Ori. Posle pola sezone u Finiksu stigao je u trejdu za kralja zakucavanja, Sedrika Sebalosa. Pored Kobija, kao "ruki" je stigao i Derek Fišer. Tu su bili sjajni Edi Džons i nepredvidivi Nik Van Eksel. Mogla je da počne izgradnja nove dinastije. Dolaskom Rika Foksa, Lejkersi su bili spremni. Sve je izgledalo kao početak nove ere i bogatih godina Lejkersa. Svi su zamišljali novu dominaciju. Posebno kada je 1999. godine stigao Fil Džekson, sa idejnim tvorcem napada u trouglu, Teksom Vinterom. Sve je trebalo da bude sjajno, ali nije. Sudarila su se dva dominantna igrača, dva ega i dva potpuno različite ličnosti.
Prve dve godine zajedničkog postojanja u Lejkersima bilo je prilično mirno. Prve trzavice kreću u trećoj sezoni, kada Šek počinje sa optužbama da Kobi igra sebičnu košarku. Pored toga, počela je da radi i ljubomora jer je Kobi prodavao više dresova od Šeka. Već sledeće godine, Šek ismeva Kobijeve pokrete na All star utakmici sa komentarom da je to interna šala između njih dvojice. Osvajanjem titule svi postaju zadovoljni i mir u kući Lejkersa traje. Već u sledećoj sezoni dolazi do otvorenog sukoba. Usput tim jača, dolaze redom Horas Grent, Ron Harper, Ajzea Rajder, Mič Ričmond, Geri Pejton, Karl Meloun... Kakva lista legendi lige. I dalje traje sukob, nekada tih, nekada jako bučan. Zen Master ih poziva na razum, ali ni on ne uspeva da smiri i pomiri te dve ličnosti.
Kada su krenuli Šekovi problemi sa povredama, nakon tri uzastopne titule, Kobi preuzima lidersku palicu u Lejkersima. U toj sezoni gube od Sparsa usled loše pozicije na kraju regularnog dela sezone. Nakon te sezone, Kobi se suočio sa optužbama za silovanje. I to baš u sezoni kada su stigli Pejtom i Meloun, odlučni da pokupe šampionski prsten, koji će Pejton kasnije osvojiti u Majamiju sa Šekom. Kobi je upozorio trenera Džeksona da će odgovoriti na svaku prozivku koja dođe od Šeka. I došla je. Dok je Kobi bio odsutan, Šek daje izjavu da je ceo tim na okupu. Dodaje da želi da spreman uđe u sezonu i bude zdrav za tim, gde navodi imena saigrača, ali izostavlja Kobija. Nastavlja u svom stilu kada kaže da su Pejton i Meloun došli u "L.A." zbog jednog igrača, misleći na sebe. I onda pogađa Kobijev ego direktom, kada kaže da bi Brajant trebalo da se više fokusira na dodavanje, umesto šutiranja. Kobi se uključuje u raspravu navodeći da on zna šta treba da igra, ali da Šek treba više vremena da provodi na postu, što dovodi do toga da ga O’Nil praktično tera iz Lejkersa, navodeći da treba da izađe iz ugovora, jer on ne namerava nigde da mrda.
U toj turbulentnoj sezoni, prepunoj tenzije i svađa, Lejkersi ipak stižu do finala. Ali tu ih čeka nova ekipa iz Detroita, predvođena Valasima, Prinsom, Hamiltonom i Bilapsom. Bilaps biva proglašen za MVP finala, gde je potpuno zatvorio sve pokušaje Lejkersa. Odigrao je perfektno, a perfektno je bilo i udvajanje Šeka, gde je bio zatvoren od strane dva fizički jako moćna igrača, Bena Valasa i Eldena Kempbela, bivšeg Jezeraša. Brajant je bio očajan tokom celog finala, šutirajući samo 38% za dva i očajnih 17% za tri. Na kraju sezone, Fil odlazi i kreću priče o trejdu O’Nila.
Prvi susret Majamija sa Šekom protiv Lejkersa je bio jedan od najgledanijih mečeva ikada. Šek je postavio pitanje pre meča šta se dešava sa Korvetom (Brajant) kada udari u zid (Šek). Majami je te sezone dva puta pobedio Lejkerse. Odnosi počinju da idu uzlaznom putanjom, kada Šek ne skriva oduševljenje 81 poenom Kobija protiv Toronta. Sezonu nakon toga, Šek kaže da je Kobi trebalo da bude MVP lige, a ne Novicki i izjavljuje da veruje Kobiju kada kaže da nije on inicirao "trejd". Loši momenti ovog legendarnog dvojca odlaze u istoriju tokom All star utakmice 2009. godine. Na toj utakmici MVP nagradu dele Kobi Brajant i Šekil O’Nil. To je bio četvrti put da se nagrada deli, prva još davne 1959. godine, sledeću su podelili saigrači, Džon Stokton i Karl Meloun, dok je Šek dva puta delio nagradu, jednom sa Timom Dankanom i ovu sa Kobijem. I to je bio kraj njihovog neprijateljstva.
Kada se Kobi povlačio, pre utakmice mu se obratio Šek koji je tražio od Kobija da mu ispuni želju. Kada je Kobi pitao šta je njegova želja, Šek je rekao: "Treba da postigneš 50 poena." Kobi je na poslednjoj utakmici protiv Jute postigao više od toga, oprostio se pobedom i ispunio želju Šeku. Šta bi bilo da su ova dvojica ostali u dobrim odnosima? Sigurno da bi napisali nove stranice istorije. Ali to bi značilo da su morali da promene svoje karaktere. I to onda ne bi bili Kobi i Šek. Neka, dobro je i ovako.
Svima je poznata kultura unutar Majami Hita koju je doneo Pet Rajli. Rajli insistira na striktnim režimima ishrane, treninga, to je posebna posvećenost. Pogledajte samo Diona Vejtersa, to je sada igrač, OK bio je dugo povređen, koji liči na onoga kakvog su svi videli da će biti. Vejd i dalje igra kao mladić. Ali to iziskuje posebna odricanja i način života. Verovatno zato Karmelo nikada nije razmatrao Majami kao opciju.
Tako je Šek tokom boravka u Majamiju dobio pismo od Rajlija u kome su bili izveštaji o procentu masti. Šek je već tada bio dosta popunjeniji nego u Lejkersima, a pogotovo ako se poredi sa periodom igranja u Orlandu. Nije ni otvorio pismo, jer je znao da ne može da ispuni zahteve. Šek se pojavio na prvom treningu bez promila šanse da stigne do nivoa od 13% masti u telu. I nije bio sam. Omanuli su još Entoan Voker i Džejms Pousi. Potpuno očekivano. Šek kaže da je bio umoran od toga da pije vodu 24 sata dnevno, da jede, kako on kaže, hranu za zečeve i rekao je: "Da li stvarno mislite da je Rajli ovo radio u Los Anđelesu? Da li mislite da je svaki dan štipao Medžika za struk?". Naravno da je Rajli bio ljut, jer je to bilo drmanje njegovog sistema.
Šek i Geri Pejton su ukapirali da bi kuckanjem i trljanjem monitora o ruku merač povećao broj otkucaja. Šek je, naravno, uvek bio za neki vid zabave, iako Rajliju nije bilo do toga kad je trening u pitanju. Ali na kraju, kada je osvojena titula, Rajli se malo opustio. Ali samo malo, jer Rajli se nikad sasvim ne opušta, a posebno ne sa zvezdama tima. To je Šeku rekao Alonzo Moning kada mu se ispovedio. Na kraju je sve bilo kao bajka, koja je krenula prilično naopako, ali kada imate Šeka - lako je zamišljati srećan kraj.
LEPA PRIČA ZA KRAJ
Kada pomenemo Šekov boravak u Orlandu, ne možemo da izostavimo Penija Hardaveja. Šek je imao tu čast i privilegiju da igra sa fantastičnim igračima. Prvi od njih bio je Peni, koji je u ligu stigao u drugoj Šekovoj sezoni. Šek je već pravio svoju dominantnu poziciju, a Orlando se spremao za sledeći draft. Na njemu su menjali Krisa Vebera za Hardaveja i pogodili. Mnogi im zameraju zašto nisu tada uzeli Džamala Mešburna, ali nije im zameriti, jer su imali Nika Andersona koji je već bio etabliran kao siguran strelac.
U prvoj zajedničkoj sezoni, Penija kao "rukija" i Šeka kao "sofmora", ušli su u plej-of, gde su ih očistili Milerovi Pejsersi. Falilo im je još malo moći u reketu i tako je stigao Horas Grent iz Bulsa. Time je stigla i prva pozicija na Istoku. Džordan se povukao, pa predomislio i tako su se ukrstili putevi Grenta i Bulsa u polufinalu Istoka. Cela petorka Medžika je bila na više od 15 poena u proseku. Šek i Grent su dominirali u skoku. Džordan je imao pomoć Skotija Pipena i koliko toliko pomoć Bi Džeja Armstronga i mladog Kukoča. Orlando je prosto bolje šutirao i imao je Šeka. Niste mogli da očekujete previše od Luka Longlija i Vila Perdjua u borbi sa mladim Šekom. Dosta teže su pobedili Pejserse sa raspoloženim Milerom. A u finalu je došlo otrežnjenje u vidu metle od strane Rokitsa.
Duel koji su svi dugo čekali. Duel Šeka i Hakima. Hakim je bio nezaustavljiv, ali su Rokitsi imali i Orija. Ori je odigrao doktorski finale, u kome je imao u proseku 18 poena, 10 skokova, četiri asistencije, tri ukradene lopte i skoro tri blokade. Magični su bili previše mladi i neiskusni za ovakve Rokitse. Kasnije je isti taj Ori znatno pomogao i Šekovim Lejkersima da dođu do titule. Kada vam trebaju titule, samo pozovite Orija. Sledeća sezona je bila rezervisana za Džordana i rekordnu sezonu sa samo 10 poraza. Orlando je stigao do finala Istoka sa Bulsima, ali su dobili metlu. Bulsi su u finalu dobili Sonikse, Kempa i Pejtona.
Ako ne znate otkud Peni, a ne Mešburn u Orlandu, pročitajte ovo. Šek je dobio ulogu u filmu "Blue Chips" o tandemu koledž košarkaša koji pokušavaju da naprave balans između učenja i igranja košarke. Peni je bio taj drugi glumac. Tokom snimanja i početka prijateljstva sa Penijem, Šek je dao ultimatum Orlandu da dovedu Penija ili će igrati za drugi tim. I Peni je stigao. A šta da su ostali zajedno? Šek je dao odgovor u intervjuu po završetku karijere: "Sve o čemu sam razmišljao su novi Medžik i novi Karim. Dok smo igrali zajedno to je bilo neverovatno. Peni je bio Kobi pre Kobija. Da nije bilo povreda tek bi videli kakav je Peni talenat. Da smo ostali zajedno, mislim da bi sigurno osvojili titulu. Možda i dve."
U ovim redovima su sadržani delovi ovog ogromnog čoveka. Kada ih sve spojite, dobijete jednu ogromnu kolekciju priča o dobrodušnom džinu, Šekilu O’Nilu.
Šek nije samo oblikovao razmišljanje ljudi o tome kako jedan centar treba da izgleda i šta treba da poseduje od osobina. Definisan kao ljudska planina sa pokretima beka i lakim nogama, bio je nešto što ljudi do tada nisu videli. Da je odigrao samo te sezone u Orlandu, bio bi među 50 najboljih u ligi. Sve ono posle svrstalo ga je među košarkaške vanzemaljce. Jednom je Jevgenij Kafeljnikov pokušao da opiše sebe u par reči. Rekao je: "Ja sam kao auto na dizel, treba mi neko vreme da se zagrejem, ali posle toga sam nezaustavljiv."
Ako su drugi bili dizel, Šek je bio turbo dizel. Nezaustavljivi dominator. I ako vas put nekad nanese u Orlando, svratite u muzej voštanih figura Madam Tiso, tamo vas čeka mladi Šek.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA
