Ovaj tekst će biti neobičan, jer govorimo o totalno najneobičnijem igraču koji je kročio na NBA parkete. Ako bi vas neko pitao ko je najbolji skakač u novijoj eri NBA lige, a tu mislim pre svega na period od 80-tih godina pa sve do sad, verovatno bi mnogi pomislili na istog čoveka.
Poznat po svojoj ekstravagantnosti na terenu, a još češće van njega, spakovao je na svih pet prstiju jedne ruke pet NBA prstenova, osvojenih sa dva različita tima, u dve različite ere.
Ovog puta pričamo priču o Denisu Rodmanu, jedinstvenoj pojavi na NBA terenima i čoveku koji je skokove i odbranu podigao na najviši nivo, sa dosta limitiranim ofanzivnim repertoarom.
Od rođenja je rastao u čudnom okruženju. On tvrdi da je najstariji od ukupno 47 braće i sestara, koje je njegov otac napravio sa različitim majkama. Tokom srednje škole, Rodman nije odskakao visinom i bio je ili na klupi ili van tima. Nakon iznenadnog rasta, koji se dešava tokom srednje škole, Rodman je imao da ponudi ekipi dosta toga, ali se ujedno i plašio svog novog tela.
Odlučio se za koledž u Teksasu gde je proveo samo jednu godinu. Izbačen je zbog jako loših ocena, uprkos tome što je već tada beležio jako dobre proseke tokom sezone. Nastavio je u Oklahomi, gde je imao preko 25 poena i čak 16 skokova po utakmici. Posle takvih partija privukao je pažnju NBA klubova, ali je zbog slabe reputacije svog koledža izabran tek u drugoj rundi, kao ukupno 27. pik, od strane Detroit Pistonsa.
Kao mlada snaga pridružio se čuvenim "Lošim momcima", koji su svojom odbranom ulivali strah svakom protivniku. Petorka koju su činili Ajzea Tomas, Džo Dumars, Toni Kembel, Rik Mahorn i Bil Lejmbir postala je jača za još jednog, potencijalno sjajnog defanzivca.
Već u prvoj sezoni Rodman je privukao pažnju javnosti. U plej-ofu su u sedam mečeva izgubili od Seltiksa, predvođenih Lerijem Birdom. Rodman je posle te serije izjavio: "Leri je precenjen u mnogo segmenata igre... Znate zašto dobija toliko publiciteta? Zato što je beo. Kada ste u poslednje vreme čuli da se o crnom igraču priča kao o najvećem?!".
Već u sledećoj sezoni popravio je svoje proseke i status u timu. Te sezone su Pistonsi stigli do finala, ali su izgubili od Lejkersa predvođenih Medžikom i Džabarom. Opet su Pistonsi izbacili Buletse (sadašnje Vizardse), posle toga i Čikago sa Džordanom, koji je bio MVP lige sa 35 poena u proseku!
Onda su se osvetili Bostonu i Birdu za poraz od prethodne godine. Brzo je stigla i osveta Lejkersima, kada su 1989. godine, Pistonsi osvojili svoju prvu titulu, "ometlavši" ekipu iz Los Anđelesa u velikom finalu (4:0). Sa bolovima u leđima, Rodman je imao 19 skokova i dominirao u odbrani protiv dosta viših rivala.
Ovi Pistonsi su tada bili noćna mora za Bulse i Džordana. Nisu imali nikakvo rešenje za njih, ali Rodman je odlaskom Rika Mahorna u Vulvse dobio mnogo prostora i iskoristio ga kako bi svoju defanzivu izbacio u prvi plan. Postao je defanzivac godine, dve godine zaredom. Polako je padala zavesa na predstavu "Loših momaka", koji su izgubili dva finala Istoka, od Bulsa i Niksa. To, ipak, nije smetalo Rodmanu da igra utakmice čak sa po 35 skokova.
Odlaskom Čaka Dejlija, jednog od najvećih trenera lige, Rodman je doživeo prvi emotivni slom. Smatrao ga je za oca, koga u pravom smislu, nikada nije imao. U svojoj biografiji "As Bad As I Wanna Be", opisao je jednu noć ispred čuvenog Ouburn Hilsa.
Te aprilske noći, sedeo je u svom džipu sa napunjenom puškom i razmišljao o samoubistvu. U kolima je svirao "Pearl Jam" i Denis kaže da je sve mogao da oseti kroz njihovu muziku. Posle dugo razmišljanja i emotivnih slomova, odlučio je da nastavi da živi kako samo on želi. To je bila njegova poslednja sezona u Pistonsima, koji su dve od tri titule osvojili sa Rodmanom i njegovom elitnom defanzivom.
Pridružio se Sparsima, predvođenim Dejvidom "Admiralom" Robinsonom. U novom timu je prešao na poziciju visokog krila, iako je imao 201 cm. Njegova snaga i skakačke sposobnosti mogle su komotno da se uklope na tu poziciju, slično Čarlsu Barkliju koji je visok 201 cm, ali je bez problema pokrivao poziciju 4.
I u Sparsima je nastavio da dominira u duelima pod košem. Osvojio je treću uzastopnu titulu najboljeg skakača lige i još jednom zaslužio mesto u najboljoj defanzivnoj petorci. Živeći po svom obećanju sa parkinga Ouburn Hilsa, kada je "ubio" stidljivog i probudio "pravog" Rodmana, počeo je da pokazuje svoje, kasnije dobro poznato ponašanje, kako na terenu tako i van njega.
Prvo je počeo sa farbanjem kose u različite boje, po čemu ga verovatno dobar deo ljudi najbolje i zna. Bio je plav, crven, zelen ili često šaren. Izjavio je da ga je na to inspirisao Vesli Snajps, glumeći ozloglašenog kriminalca Sajmona Feniksa u tada hit filmu "Razbijač". Da li se pronašao u Sajmonu iz čuvene dečije igre "Simon says" ili u Feniksu, kao neko ko se uzdigao posle onog zakopavanja starog sebe, ne znamo. Ali sigurno znamo da je jako bolelo Stejsija Kinga i Džona Stoktona kada ih je udario glavom. Tada i počinje njegova čuvena rasprava sa sudijama i odbijanje da izađe sa parketa.
Od tada je Rodman dobio renome igrača koji obožava da provocira i pravi incidente. I da na sve to reaguje sa osmehom i aplauzom okrenutim ka protivniku. A to zna da provocira još više. Ali to je i bio njegov cilj. Jaka odbrana, provokacija i izbacivanje protivnika iz igre. U tome je bio majstor. Majstor postavljanja za ofanzivni faul, prebrze noge i strašan instinkt za skok. Na listi najboljih skakača, samo je Barkli niži od njega, ali sa više odigranih sezona.
U toj sezoni je procurela u javnost njegova veza sa Madonom. Madona je tada bila na vrhuncu slave. Rodman je tvrdio da je Madona tražila od njega da imaju bebu. Scenario iz biografije "I Should Be Dead By Now" glasio je ovako: "Jednom sam igrao poker u Las Vegasu. U toku igre pozvala me je i tražila da hitno dođem u Njujork, jer su tada bile najveće šanse da ostane trudna. Ostavio sam žetone na stolu i odleteo za Njujork. Obavio sam sve i vratio se avionom nazad za Las Vegas".
Posle par meseci i svakakvih izjava o ovoj vezi, prekinuta je. Pored Madone, ostao je poznat i kroz vezu sa Karmen Elektrom. Veza ništa manje ekscentrična od one sa Madonom.
Slično je i prolazilo vreme u Sparsima, turbulentno. Pratile su ga suspenzije, previše česte. Sparsi nisu imali uspeha u plej-ofu, čak je i pored dva elitna defanzivca, Rodmana i Robinsona, Olajdžuvon uspeo da ih izbaci u finalu Zapadne konferencije, beležeći čak 35 poena po meču u tih šest utakmica. Tu sezonu je obeležio i pad Rodmana sa motora i povreda, koja je donekle imala uticaja na njegove partije.
Nakon epizode u Sparsima, Rodman je "trejdovan" u Bulse u zamenu za Vila Perdjua. Ideja Čikaga je bila da popuni veliku prazninu koja je ostala po odlasku Horasa Grenta u Orlando. I ovo je bio najbolji mogući potez koji su Bulsi mogli da naprave. Grent je uzimao dosta šuteva, što je umanjilo ofanzivni potencijal, pre svih, Skotija Pipena, do tada poznatog po elitnoj defanzivi. Rodman je tada imao 34 godine i to je bilo smatrano velikim rizikom u NBA krugovima.
Dosta je pomoglo i preseljenje velikog prijatelja Džeka Hejlija u Bulse. Prijateljstvo sa njim je počelo kada je Džek rekao da ne vidi ništa loše u tome što je Rodman išao u gej bar. Na terenu su izgledali strašno dobro, ofanzivno i defanzivno. Imali su Harpera, Džordana, Pipena i Rodmana. Peti igrač u petorci je mogao biti bilo ko, jer je ova četvorka funkcionisala perfektno. Rodman je nastavio da kupi titule najboljeg skakača. Njegov odnos sa najvećim ikada, Džordanom, bio je opisan ovako:
"Na terenu, Majk i ja smo mogli lako da komuniciramo. Ali posle utakmice, on je išao u jednom pravcu, ja u sasvim drugom. Slikovito, on bi išao severno, ja južno. Skoti bi uvek bio u sredini. On je bio nešto kao Ekvator".
Ono što je bilo specifično za Rodmana je to da je uticaj povreda na njegove partije bio gotovo nepostojeći. I kad bi bio povređen, bez problema bi uhvatio 20 skokova. Jednom je objašnjavao da pažljivo analizira svakog protivnika i to posebno šuteve. Imao je u glavi gomilu putanja lopti, kako bi predvideo gde će se lopta odbiti i tako je znatno poboljšavao šanse da zabeleži skok, bilo u odbrani ili u fazi napada. Bio je tu i voljni momenat, gde bi Rodman sebi rekao: "Samo kreni i uhvati tu prokletu loptu".
U poslednjoj sezoni i pohodu na poslednju titulu Bulsa, Rodman je malo pre utakmice četiri otišao da odradi meč rvanja sa čuvenim Hulkom Hoganom. Kažnjen je sa 20.000 dolara, ali je i pored toga pružio vrhunsku partiju u narednom meču. Te sezone je izjavio da je biseksualac i da će verovatno oženiti sam sebe, pojavivši se u venčanici na promociji svoje autobiografije.
Čuvenim šutem Džordana preko Brajana Rasela, Bulsi su potvrdili dominaciju i počela je "penzija", za celu defanzivnu elitu Bulsa i za samog Džordana.
Nakon toga je imao dve neuspešne epizode u Lejkersima i Mevsima, odakle je ubrzo otpušten. Motivi Rodmana su bili upitni, što je primetio i Stiv Neš. To nije bio isti Rodman, željan pobeda i nadmudrivanja sa protivnicima.
Odmah posle NBA karijere, oprobao se u Holivudu sa ulogama u par trash filmova, od kojih je najpoznatiji onaj sa Žan Klodom Van Damom. Pored toga bio je aktivan u rvanju, WCW je tada bio njegova strast. Potom je imao par epizoda u raznim ekipama po Americi, do epizode u Finskoj. Dres sa brojem 10 je povučen iz upotrebe u Detroit Pistonsima, dok to nije urađeno u Bulsima, što jeste nepravda prema Rodmanu, koji je bio veliki deo slagalice Bulsa i jedan od ključnih delova mašinerije Fila Džeksona.
Tokom 2011. godine, Rodman je ušao u Kuću slavnih. Dobro je poznat i njegov susret sa sadašnjim vođom Severne Koreje, Kimom. Rodman njega sada smatra za zabavnog prijatelja, ali mu je čudno kako tako mali čovek može da vodi državu. Zanimljivo opažanje.
Nema sumnje da Rodmanova pojava nije nikoga ostavila ravnodušnim. On je jedan od igrača koje možeš da obožavaš ili mrziš. Bio je često iritantan, što najbolje znaju Brikovski, Barkli, Meloun, Ajverson i Pipen. Rodman je bio jednostavno drugačiji od svakog igrača do tada, pa i sada. Ne postoji drugi Denis Rodman.
Popularni Crv je promenio koncept igre. Kao što je trebalo mnogo muke da se dešifruje nemačka "Enigma", tako je trebalo mnogo vremena da dešifrujete njega. Čak Dejli i Fil Džekson to jesu uspeli. Nije sve u poenima, nikako. Ima nešto u drugim segmentima igre i to nam je Rodman otkrio. Nema smisla analizirati ga, niti objašnjavati. Brojevi sve govore. Bio je najbolji u svojoj različitosti i bio je najbolji kada je trebalo skočiti. Treba ga takvog i pamtiti.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA
