Ako neko ima da ispriča priču, i to jako dobru priču, onda je to Rej Alen. Rođen u Kaliforniji, ali je zbog karijere oca, Voltera Alena, cela porodica bila prinuđena da često putuje. Bio je treće dete od ukupno pet. Za majku Floru je selidba na svake tri godine, od baze do baze, bila prilično velika avantura, uzimajući u obzir da je kao devojčica ubirala pamuk na poljima Arkanzasa...

Večito nasmejani Rej nije teško prihvatao selidbe svog oca. U jednom delu detinjstva porodica se odselila u Englesku, gde je imao prvi kontakt sa sportom u američkoj zajednici. U pitanju je bio "Pee Wee football", američki fudbal za decu, koji je "touch & flag" verzija američkog fudbala. Već tada je bio vanserijski atleta, iako nije bio posebno viši od ostale dece. I nije bio dobar samo u američkom fudbalu, već je podjednako dobro igrao fudbal i bejzbol. Mogao je da udari lopticu koja je često letela preko kilometra.

Sa 10 godina počeo je naglo da raste i tada se jasno opredelio za košarku kao osnovni sport. Iako se dosta selio, najveći deo odrastanja mu se dešavao u Južnoj Karolini, gde je završio i srednju školu. Nakon toga je počeo koledž karijeru na prestižnom "UConn"-u. Posle njegove prve utakmice, majka mu je rekla da ima poseban talenat za košarku, ali da je podjednako važno da trenira moždane vijuge. Nije odrastao samo sa loptom u rukama, već je podjednako vremena posvetio knjizi.

Na razvoj Rejovog talenta izuzetno mnogo je uticao njegov trener u srednjoj školi, Fil Plezant. Fil je želeo da svu decu drži dalje od ulice. Rej, koji je imao 12 godina, zapao je za oko Filu. Preuzeo je inicijativu da i van redovnih treninga radi na razvoju njegovog talenta. Analizirajući sve prednosti i mane Alena, Fil ga je pravilno usmeravao kako da svoje prednosti razvije do maksimuma, kako mane ne bi dolazile do izražaja. Isto to je Rej koristio igrajući protiv rivala, tako što bi koristio svaki njihov nedostatak. Iz tog vremena postoji jedan događaj koji pokazuje čeličnu volju Reja Alena, koju je nasledio od roditelja.

Pošto je bio veći i snažniji od vršnjaka u tim godinama, otac je rešio da ga povede na utakmicu sa starijom decom. Na ulazu u zgradu zaustavili su ih vojnici koji su zabranili ulaz Reju, jer nije imao potrebnih 16 godina. Otac je ušao u svađu koja je prilično eskalirala, pa su morali da se umešaju nadređeni. Rej se toliko naljutio da je postao najbolji košarkaš u celoj bazi.

Na tom draftu su se pojavili neki sjajni igrači i to je definitivno bila jedna od najboljih draft klasa u istoriji. Pored Alena, tu su bili pomenuti Marberi, koji je izabran od strane Baksa, ali i bio "trejdovan" baš za Alena, koji je umesto u Minesoti završio u Milvokiju. Bili su tu i Kembi, Abdur Rahim, Entoan Voker, Kobi Brajant, naš Stojaković, Stiv Neš, ali i Volter Mekarti, koji se takođe pojavio u filmu "He Got Game".

U Baksima je proveo sedam godina i osim "ruki" sezone, kada je imao prosek od 14 poena, uvek je bio udarna napadačka opcija. Nisu izostali ni "tripl-dabl" učinci, ali su trojke i zakucavanja bile njegov zaštitni znak. Na prvom Ol star vikendu osvojio je titulu u brzom šutiranju trojki. Te godine je, zajedno sa fenomenalnim Semom Kaselom i Glenom Robinsonom doveo Bakse do finala Istočne konferencije, što je uspeh koji su uspeli da ponove tek ove sezone, dakle 18 godina kasnije.

Tada su se "ukrstili" sa Siksersima koje je predvodio Ajverson. U finalu konferencije Fila je odnela pobedu 4:3, ali je u velikom finalu izgubila od Lejkersa (4:1) predvođenih Šekom i Brajantom. Možda bi priča išla u sasvim drugačijem pravcu, da Alen nije doživeo povredu kolena. Povredom najboljeg igrača i prvog strelca, Baksi su izgubili mnogo od svog ofanzivnog potencijala. I eto Siksersa u finalu... Mada mnogi misle da bi Baksi napravili više problema Lejkersima.

Sezonu posle toga Milvoki je propustio plej-of i nešto je moralo da se uradi. Tako su na sredini sezone 2002/03 Alen, Ronald Marej i Rejov saigrač sa "UConn"-a Kevin Oli otišli u Sijetl Supersonikse, dok su se u drugom smeru zaputili legendarni plej Soniksa Geri Pejton i krilo Dezmond Mejson.

U Soniksima su sproveli u delo ideju o spajanju dva fantastična šutera. Prvi šuter je zvezda ove naše priče, a drugi je Rašard Luis. Sijetl je u plej-ofu savladao Kingse u prvoj rundi, dok je u drugoj naleteo na Popove Spurse, koji su kasnije osvojili NBA prsten. To je bilo i jedino učešće Alena u plej-ofu u dresu Soniksa.

Alen je držao svoj prosek poena na visokom nivou tokom čitave karijere u Baksima i Soniksima. Posebno efikasan je bio u poslednjoj sezoni koju je odigrao za Sijetl. Još iz vremena u Milvokiju dešavalo mu se da ima problem sa trenerom. U pitanju je bio Džordž Karl, koji je insistirao da se Alen "trejduje". Prvo je, posle sjajne sezone i poraza od Siksersa, "trejdovan" Glen Robinson. U toj razmeni je stigao Toni Kukoč, koji u poodmaklim igračkim godinama ni izbliza nije mogao da ima uticaj na igru kao Robinson.

Alen, tada već tri puta Ol star igrač, bio je lider NBA lige po broju trojki. Bio je omiljeni igrač navijača i cele franšize, ali Karl nije mario mnogo. Alen je rekao da nikada nije imao problema sa Karlom, samo je znao da ga ne voli. Na kraju je saznao da je to zbog izjave da voli da na utakmice dolazi u odelima, gde je Karl rekao da više pažnje posvećuje tome da izgleda "cool", a manje da bude odlučan na parketu. Alen tvrdi da su mogli do titule da je "Velika trojka" ostala na okupu. Odlaskom Robinsona šanse za to su pale na minimum. Kasnije mu je vlasnik tima priznao da je jako pogrešio što je dao zeleno svetlo za "trejd". Međutim, Karl je želeo Pejtona, koga je znao još iz Soniksa...

Tokom perioda u Sijetlu, Alen se popeo na drugo mesto najboljih trojkaša u istoriji lige, gde je ispred njega stajao samo Redži Miler, ali su svi znali da je pitanje dana kada će Alen sesti na tron, sa koga ni dan danas nije sišao. U poslednjoj sezoni, pre povrede, ostvario je lični rekord od 54 poena, na utakmici protiv Džeza.

Nakon toga, Soniksi su "trejdovali" Alena i Glena "Big Baby" Dejvisa u Boston, u zamenu za Delontea Vesta, Volija Zerbijaka i Džefa Grina. Boston je time krenuo u stvaranje svoje "Velike trojke", jer je ubrzo postignut dogovor sa Kevinom Garnetom, velikom NBA zvezdom i dugogodišnjim liderom Minesote. Oni su se priključili lideru Seltiksa, Polu Pirsu, zbog koga je Alen zamenio broj na dresu, sa zauzetog 34 u broj 20.

Iako je 2008. upao na Ol star meč kao zamena, mogao je da dobije i MVP nagradu umesto Lebrona Džejmsa, jer je za samo dva i po minuta postigao 14 poena i praktično sam doneo pobedu Istoku maestralnom serijom. Seltiksi su tog proleća sa samo 16 poraza bili najbolji tim u ligi. U finalu Istoka naišli su na čvrste momke iz Detroita, ali uspeli su da ih preskoče i zakažu duel sa večitim i najvećim rivalom, Lejkersima.

Alenu je u Bostonu pravio društvo i stari saigrač iz Baksa, Sem Kasel, koji je tada dosta uticao na razvoj Ražona Ronda, kao plejmejkera koji je tada doživeo najsjajnije trenutke u karijeri. Boston je imao idealan miks zvezda i mladih, kao i onih sa plej-of iskustvom, kao što su Kasel, Pi Džej Braun i naravno Garnet.

"Kej Dži" je držao Boston u prvoj utakmici i svojoj sjajnom partijom doneo pobedu. Maestralni Pirs je sa 4/4 šutem za tri bio najzaslužniji za 2:0. Uz jako lošu utakmicu Pirsa, Lejkersi su zatim uzeli prvu pobedu, da bi povratak "Istine" u šutersku formu doneo "brejk" i prednost od 3:1.

I pored skoro 40 poena Pirsa, Lejkersi su uspeli da zabeleže još jednu pobedu, pre nego što su se Alen i Garnet pobrinuli da se titula konačno vrati u Boston. Šesti meč su Seltiksi dobili sa čak 39 poena razlike, što je Alenu dobro došlo da uzvrati Kobiju Brajantu za neke potcenjivačke izjave još u vreme dok je igrao za Sonikse. Ovo je bio najbolji odgovor Reja Alena.

Inače, na toj utakmici postigao je sedam trojki i izjednačio rekord u broju trojki postignutih u NBA finalu. Alen je tokom te serije pomogao Bostonu da nadoknadi "minus" od 24 poena, vrati se u utakmicu i pobedi. Ako je neko mogao da sastavi trio sposoban da se vrati iz svakog zaostatka, onda je Boston to uspeo.

Sledeće sezone u plej-ofu su prvo savladali Bulse, gde je Alen bio impresivan u utakmici broj šest, kada je postigao čak 51 poen. U polufinalu Istoka su se sastali sa Orlandom. Tu je Alen naleteo na svog, tada velikog prijatelja, Rašarda Luisa, a Orlando je eliminisao Seltikse, predvođen Dvajtom Hauardom. Orlando je kasnije došao do finala, gde su ga Lejkersi relativno lako savladali, predvođeni Brajantom.

Već iduće sezone, Selticsi su ponovo stigli do finala nošeni svojim triom. Tada je pao rekord po broju trojki u plej-ofu, kada je Alen na jednoj utakmici postigao osam trojki iz 11 pokušaja. Oborio je i rekord Majkla Džordana od šest trojki za jedno poluvreme i postao jedini igrač u istoriji sa dve utakmice sa bar sedam trojki u NBA finalu.

Ovog puta, Kobi je bio spremniji. Smenjivali su se u vođstvu, a Boston se u Los Anđeles vratio sa prednošću od 3:2. Delovalo je da će još jedna titula stići u "Garden" ali to nije želeo Brajant. Sa dve uzastopne pobede, osvojena je druga uzastopna titula za Lejkerse. Time je Kobi, po mnogima, sebe postavio odmah iza Džordana.

U poslednjoj godini ugovora Alen je imao dosta nejasnoća, pre svega u vezi odnosa njega i Ronda. Alen je rekao da su mu ljudi skretali pažnju da ga Rondo, kao glavni dirigent napada, ignoriše. Dosta puta su gledali kako Alen stoji sam, dok i sam Rondo to vidi, ali mu ne upućuje pas. Tek kada mu je porodica skrenula pažnju i sam je počeo da obraća pažnju.

Nakon toga je prišao Doku Riversu, kako bi zatražio objašnjenje. Rekao je da bi odigrao sve što Dok nacrta, da ostane sam, ali da Rondo uporno odbija da mu doda loptu. Dok je iznenađujuće rekao da zna za sve i da je pričao o tome sa ostalim trenerima. To je jako pogodilo Alena, jer je imao puno poverenje u trenera i otvoren odnos sa njim. Ako pitate Ronda, reći će da ti navodi nisu istiniti, ali uzimajući u obzir narav i kredibilitet Ronda, kome birate da verujete? Ja biram Alena. Ovo je bio trenutak kada je rešio da ode iz Bostona i to je bio kraj velikog tima, jer su posle Garnet i Pirs u paketu otišli u Bruklin Netse.

Posle pet godina u Bostonu, Alen je odbio ponudu za produžetak ugovora, da bi prihvatio ponudu Majamija, gde se pridružio drugoj "Velikoj trojci", koju su činili Vejd, Džejms i Boš. I upravo je Alen bio kockica koja je nedostajala da Majami osvoji treću titulu, drugu u eri pomenutih superstarova. Prva od dve uzastopne titule osvojena je u finalu sa Oklahomom, predvođenom Durentom, Vestbrukom i Hardenom.

Alen je vratio svoj omiljeni broj 34, koji je u ekipi Hita bio slobodan. Njegova prva sezona završena je finalom sa San Antonio Spursima, predvođenim iskusnim Timom Dankanom, Parkerom i Đinobilijem. Mislim da je svima i dalje u sećanju utakmica broj šest, kada je Majami gubio sa tri poena. Alen je pet sekundi pre kraja dobio loptu u desnom uglu, pokriven igračem Spursa. Podigao se na šut i pogodio trojku, čime je izjednačio rezultat. U produžetku su sa 8:5 odneli pobedu i posle 3:3 zakazali odlučujući duel na Floridi.

Podsetimo da je u šestoj utakmici Alen pri vođstvu od pola koša oduzeo loptu magičnom Đinobiliju i iznudio faul na manje od dve sekunde pre kraja. Naravno, preiskusan i gotovo nepogrešiv sa linije bacanja, pogađa oba i donosi pobedu. U utakmici broj sedam, posao je odradio Lebron Džejms sa 37 poena, 12 skokova i četiri asistencije.

Alen je ostao na Floridi još jednu sezonu. To je bila poslednja sezona Alena u Majamiju, ali i poslednja sezona "Velike trojke". Džejms se vratio u Kavse kako bi im doneo titulu. Za Boša svi znamo šta se dogodilo. To je bio kraj šampionskog Hita, čije temelje je još uvek branio Vejd. Ponovo je zakazan duel sa Spursima, drugu godinu zaredom, ali Popa ne možete iznenaditi dva puta. Sada je San Antonio više nego ubedljivo savladao Majami (4:1).

Tada je u Spursima počela da sija nova zvezda sa imenom Kavai Lenard, koga ove godine gledamo kako vodi Toronto u sjajnom ritmu, možda i do prvog prstena. Lenard je svojom neverovatnom odbranom na Džejmsu i minijaturama u napadu vrlo lako izlazio na kraj sa rivalom. Treća uzastopna titula Džejmsa nije osvojena, tako da je Kobi ostao bezbedan na svojoj poziciji iza Džordana.

Posle premišljanja i pregovora sa svojim starim timovima, Baksima, koji su imali novu zvezdu Janisa Adetokunba, kao i Bostonom, koji je imao novog lidera u liku trenera Breda Stivensa, Alen je ipak odlučio da je vreme za povlačenje. U septembru 2018. ušao je u Kuću slavnih, zajedno sa kolegom sa draft klase, Stivom Nešom. Na taj način je postao košarkaški besmrtan.

Alen je inače obožavao rituale i mnogo radio na šuterskoj tehnici koju je želeo da dovede do savršenstva. I uspeo je. Tako čist šut je možda imao samo još Glen Rajs. Čarape su uvek morale biti na istoj visini, dres perfektno uvučen. Alen je bio košarkaški vojnik. To je došlo iz kuće. Njegov um je bio jak. Bio je konstantno fokusiran. A za nošenje odela kaže da je došlo od Džordana, jer kada god bi ga gledao na televiziji, Džordan je bio u odelu, potpuno sređen. Rej Alen je želeo da ima isti imidž. Rutina je za njega bila sve.

Alen je bio jedan od onih koji bi vam ubacili 40 poena, a vi ne biste bili toga svesni, sve dok ne uzmete novine ili ne otvorite "online" vesti sledećeg dana i vidite impresivnu statistiku. Sve što je radio izgledalo je lako, ali baš u tome se ogleda njegova igračka veličina. Rej je bio rođeni šuter, ne napadač, kao što su se neki nadali da će postati. Bio je šuter kada god je trebalo. Bilo da je "starter" ili dolazi sa klupe, uvek ste mogli da računate da je to stoprocentno Rej Alen.

NBA je u Alenu dobio svog Isusa, a time i svi koji prate ligu. Košarka je dobila najčistijeg šutera ikada. A mi koji pratimo košarku dobili smo umetnost, koju je stvarao svaki njegov šut. "He Got Game".

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Ako neko ima da ispriča priču, i to jako dobru priču, onda je to Rej Alen. Rođen u Kaliforniji, ali je zbog karijere oca, Voltera Alena, cela porodica bila prinuđena da često putuje. Bio je treće dete od ukupno pet. Za majku Floru je selidba na svake tri godine, od baze do baze, bila prilično velika avantura, uzimajući u obzir da je kao devojčica ubirala pamuk na poljima Arkanzasa...

Večito nasmejani Rej nije teško prihvatao selidbe svog oca. U jednom delu detinjstva porodica se odselila u Englesku, gde je imao prvi kontakt sa sportom u američkoj zajednici. U pitanju je bio "Pee Wee football", američki fudbal za decu, koji je "touch & flag" verzija američkog fudbala. Već tada je bio vanserijski atleta, iako nije bio posebno viši od ostale dece. I nije bio dobar samo u američkom fudbalu, već je podjednako dobro igrao fudbal i bejzbol. Mogao je da udari lopticu koja je često letela preko kilometra.

Sa 10 godina počeo je naglo da raste i tada se jasno opredelio za košarku kao osnovni sport. Iako se dosta selio, najveći deo odrastanja mu se dešavao u Južnoj Karolini, gde je završio i srednju školu. Nakon toga je počeo koledž karijeru na prestižnom "UConn"-u. Posle njegove prve utakmice, majka mu je rekla da ima poseban talenat za košarku, ali da je podjednako važno da trenira moždane vijuge. Nije odrastao samo sa loptom u rukama, već je podjednako vremena posvetio knjizi.

Na razvoj Rejovog talenta izuzetno mnogo je uticao njegov trener u srednjoj školi, Fil Plezant. Fil je želeo da svu decu drži dalje od ulice. Rej, koji je imao 12 godina, zapao je za oko Filu. Preuzeo je inicijativu da i van redovnih treninga radi na razvoju njegovog talenta. Analizirajući sve prednosti i mane Alena, Fil ga je pravilno usmeravao kako da svoje prednosti razvije do maksimuma, kako mane ne bi dolazile do izražaja. Isto to je Rej koristio igrajući protiv rivala, tako što bi koristio svaki njihov nedostatak. Iz tog vremena postoji jedan događaj koji pokazuje čeličnu volju Reja Alena, koju je nasledio od roditelja.

Pošto je bio veći i snažniji od vršnjaka u tim godinama, otac je rešio da ga povede na utakmicu sa starijom decom. Na ulazu u zgradu zaustavili su ih vojnici koji su zabranili ulaz Reju, jer nije imao potrebnih 16 godina. Otac je ušao u svađu koja je prilično eskalirala, pa su morali da se umešaju nadređeni. Rej se toliko naljutio da je postao najbolji košarkaš u celoj bazi.

Na tom draftu su se pojavili neki sjajni igrači i to je definitivno bila jedna od najboljih draft klasa u istoriji. Pored Alena, tu su bili pomenuti Marberi, koji je izabran od strane Baksa, ali i bio "trejdovan" baš za Alena, koji je umesto u Minesoti završio u Milvokiju. Bili su tu i Kembi, Abdur Rahim, Entoan Voker, Kobi Brajant, naš Stojaković, Stiv Neš, ali i Volter Mekarti, koji se takođe pojavio u filmu "He Got Game".

U Baksima je proveo sedam godina i osim "ruki" sezone, kada je imao prosek od 14 poena, uvek je bio udarna napadačka opcija. Nisu izostali ni "tripl-dabl" učinci, ali su trojke i zakucavanja bile njegov zaštitni znak. Na prvom Ol star vikendu osvojio je titulu u brzom šutiranju trojki. Te godine je, zajedno sa fenomenalnim Semom Kaselom i Glenom Robinsonom doveo Bakse do finala Istočne konferencije, što je uspeh koji su uspeli da ponove tek ove sezone, dakle 18 godina kasnije.

Tada su se "ukrstili" sa Siksersima koje je predvodio Ajverson. U finalu konferencije Fila je odnela pobedu 4:3, ali je u velikom finalu izgubila od Lejkersa (4:1) predvođenih Šekom i Brajantom. Možda bi priča išla u sasvim drugačijem pravcu, da Alen nije doživeo povredu kolena. Povredom najboljeg igrača i prvog strelca, Baksi su izgubili mnogo od svog ofanzivnog potencijala. I eto Siksersa u finalu... Mada mnogi misle da bi Baksi napravili više problema Lejkersima.

Sezonu posle toga Milvoki je propustio plej-of i nešto je moralo da se uradi. Tako su na sredini sezone 2002/03 Alen, Ronald Marej i Rejov saigrač sa "UConn"-a Kevin Oli otišli u Sijetl Supersonikse, dok su se u drugom smeru zaputili legendarni plej Soniksa Geri Pejton i krilo Dezmond Mejson.

U Soniksima su sproveli u delo ideju o spajanju dva fantastična šutera. Prvi šuter je zvezda ove naše priče, a drugi je Rašard Luis. Sijetl je u plej-ofu savladao Kingse u prvoj rundi, dok je u drugoj naleteo na Popove Spurse, koji su kasnije osvojili NBA prsten. To je bilo i jedino učešće Alena u plej-ofu u dresu Soniksa.

Alen je držao svoj prosek poena na visokom nivou tokom čitave karijere u Baksima i Soniksima. Posebno efikasan je bio u poslednjoj sezoni koju je odigrao za Sijetl. Još iz vremena u Milvokiju dešavalo mu se da ima problem sa trenerom. U pitanju je bio Džordž Karl, koji je insistirao da se Alen "trejduje". Prvo je, posle sjajne sezone i poraza od Siksersa, "trejdovan" Glen Robinson. U toj razmeni je stigao Toni Kukoč, koji u poodmaklim igračkim godinama ni izbliza nije mogao da ima uticaj na igru kao Robinson.

Alen, tada već tri puta Ol star igrač, bio je lider NBA lige po broju trojki. Bio je omiljeni igrač navijača i cele franšize, ali Karl nije mario mnogo. Alen je rekao da nikada nije imao problema sa Karlom, samo je znao da ga ne voli. Na kraju je saznao da je to zbog izjave da voli da na utakmice dolazi u odelima, gde je Karl rekao da više pažnje posvećuje tome da izgleda "cool", a manje da bude odlučan na parketu. Alen tvrdi da su mogli do titule da je "Velika trojka" ostala na okupu. Odlaskom Robinsona šanse za to su pale na minimum. Kasnije mu je vlasnik tima priznao da je jako pogrešio što je dao zeleno svetlo za "trejd". Međutim, Karl je želeo Pejtona, koga je znao još iz Soniksa...

Tokom perioda u Sijetlu, Alen se popeo na drugo mesto najboljih trojkaša u istoriji lige, gde je ispred njega stajao samo Redži Miler, ali su svi znali da je pitanje dana kada će Alen sesti na tron, sa koga ni dan danas nije sišao. U poslednjoj sezoni, pre povrede, ostvario je lični rekord od 54 poena, na utakmici protiv Džeza.

Nakon toga, Soniksi su "trejdovali" Alena i Glena "Big Baby" Dejvisa u Boston, u zamenu za Delontea Vesta, Volija Zerbijaka i Džefa Grina. Boston je time krenuo u stvaranje svoje "Velike trojke", jer je ubrzo postignut dogovor sa Kevinom Garnetom, velikom NBA zvezdom i dugogodišnjim liderom Minesote. Oni su se priključili lideru Seltiksa, Polu Pirsu, zbog koga je Alen zamenio broj na dresu, sa zauzetog 34 u broj 20.

Iako je 2008. upao na Ol star meč kao zamena, mogao je da dobije i MVP nagradu umesto Lebrona Džejmsa, jer je za samo dva i po minuta postigao 14 poena i praktično sam doneo pobedu Istoku maestralnom serijom. Seltiksi su tog proleća sa samo 16 poraza bili najbolji tim u ligi. U finalu Istoka naišli su na čvrste momke iz Detroita, ali uspeli su da ih preskoče i zakažu duel sa večitim i najvećim rivalom, Lejkersima.

Alenu je u Bostonu pravio društvo i stari saigrač iz Baksa, Sem Kasel, koji je tada dosta uticao na razvoj Ražona Ronda, kao plejmejkera koji je tada doživeo najsjajnije trenutke u karijeri. Boston je imao idealan miks zvezda i mladih, kao i onih sa plej-of iskustvom, kao što su Kasel, Pi Džej Braun i naravno Garnet.

"Kej Dži" je držao Boston u prvoj utakmici i svojoj sjajnom partijom doneo pobedu. Maestralni Pirs je sa 4/4 šutem za tri bio najzaslužniji za 2:0. Uz jako lošu utakmicu Pirsa, Lejkersi su zatim uzeli prvu pobedu, da bi povratak "Istine" u šutersku formu doneo "brejk" i prednost od 3:1.

I pored skoro 40 poena Pirsa, Lejkersi su uspeli da zabeleže još jednu pobedu, pre nego što su se Alen i Garnet pobrinuli da se titula konačno vrati u Boston. Šesti meč su Seltiksi dobili sa čak 39 poena razlike, što je Alenu dobro došlo da uzvrati Kobiju Brajantu za neke potcenjivačke izjave još u vreme dok je igrao za Sonikse. Ovo je bio najbolji odgovor Reja Alena.

Inače, na toj utakmici postigao je sedam trojki i izjednačio rekord u broju trojki postignutih u NBA finalu. Alen je tokom te serije pomogao Bostonu da nadoknadi "minus" od 24 poena, vrati se u utakmicu i pobedi. Ako je neko mogao da sastavi trio sposoban da se vrati iz svakog zaostatka, onda je Boston to uspeo.

Sledeće sezone u plej-ofu su prvo savladali Bulse, gde je Alen bio impresivan u utakmici broj šest, kada je postigao čak 51 poen. U polufinalu Istoka su se sastali sa Orlandom. Tu je Alen naleteo na svog, tada velikog prijatelja, Rašarda Luisa, a Orlando je eliminisao Seltikse, predvođen Dvajtom Hauardom. Orlando je kasnije došao do finala, gde su ga Lejkersi relativno lako savladali, predvođeni Brajantom.

Već iduće sezone, Selticsi su ponovo stigli do finala nošeni svojim triom. Tada je pao rekord po broju trojki u plej-ofu, kada je Alen na jednoj utakmici postigao osam trojki iz 11 pokušaja. Oborio je i rekord Majkla Džordana od šest trojki za jedno poluvreme i postao jedini igrač u istoriji sa dve utakmice sa bar sedam trojki u NBA finalu.

Ovog puta, Kobi je bio spremniji. Smenjivali su se u vođstvu, a Boston se u Los Anđeles vratio sa prednošću od 3:2. Delovalo je da će još jedna titula stići u "Garden" ali to nije želeo Brajant. Sa dve uzastopne pobede, osvojena je druga uzastopna titula za Lejkerse. Time je Kobi, po mnogima, sebe postavio odmah iza Džordana.

U poslednjoj godini ugovora Alen je imao dosta nejasnoća, pre svega u vezi odnosa njega i Ronda. Alen je rekao da su mu ljudi skretali pažnju da ga Rondo, kao glavni dirigent napada, ignoriše. Dosta puta su gledali kako Alen stoji sam, dok i sam Rondo to vidi, ali mu ne upućuje pas. Tek kada mu je porodica skrenula pažnju i sam je počeo da obraća pažnju.

Nakon toga je prišao Doku Riversu, kako bi zatražio objašnjenje. Rekao je da bi odigrao sve što Dok nacrta, da ostane sam, ali da Rondo uporno odbija da mu doda loptu. Dok je iznenađujuće rekao da zna za sve i da je pričao o tome sa ostalim trenerima. To je jako pogodilo Alena, jer je imao puno poverenje u trenera i otvoren odnos sa njim. Ako pitate Ronda, reći će da ti navodi nisu istiniti, ali uzimajući u obzir narav i kredibilitet Ronda, kome birate da verujete? Ja biram Alena. Ovo je bio trenutak kada je rešio da ode iz Bostona i to je bio kraj velikog tima, jer su posle Garnet i Pirs u paketu otišli u Bruklin Netse.

Posle pet godina u Bostonu, Alen je odbio ponudu za produžetak ugovora, da bi prihvatio ponudu Majamija, gde se pridružio drugoj "Velikoj trojci", koju su činili Vejd, Džejms i Boš. I upravo je Alen bio kockica koja je nedostajala da Majami osvoji treću titulu, drugu u eri pomenutih superstarova. Prva od dve uzastopne titule osvojena je u finalu sa Oklahomom, predvođenom Durentom, Vestbrukom i Hardenom.

Alen je vratio svoj omiljeni broj 34, koji je u ekipi Hita bio slobodan. Njegova prva sezona završena je finalom sa San Antonio Spursima, predvođenim iskusnim Timom Dankanom, Parkerom i Đinobilijem. Mislim da je svima i dalje u sećanju utakmica broj šest, kada je Majami gubio sa tri poena. Alen je pet sekundi pre kraja dobio loptu u desnom uglu, pokriven igračem Spursa. Podigao se na šut i pogodio trojku, čime je izjednačio rezultat. U produžetku su sa 8:5 odneli pobedu i posle 3:3 zakazali odlučujući duel na Floridi.

Podsetimo da je u šestoj utakmici Alen pri vođstvu od pola koša oduzeo loptu magičnom Đinobiliju i iznudio faul na manje od dve sekunde pre kraja. Naravno, preiskusan i gotovo nepogrešiv sa linije bacanja, pogađa oba i donosi pobedu. U utakmici broj sedam, posao je odradio Lebron Džejms sa 37 poena, 12 skokova i četiri asistencije.

Alen je ostao na Floridi još jednu sezonu. To je bila poslednja sezona Alena u Majamiju, ali i poslednja sezona "Velike trojke". Džejms se vratio u Kavse kako bi im doneo titulu. Za Boša svi znamo šta se dogodilo. To je bio kraj šampionskog Hita, čije temelje je još uvek branio Vejd. Ponovo je zakazan duel sa Spursima, drugu godinu zaredom, ali Popa ne možete iznenaditi dva puta. Sada je San Antonio više nego ubedljivo savladao Majami (4:1).

Tada je u Spursima počela da sija nova zvezda sa imenom Kavai Lenard, koga ove godine gledamo kako vodi Toronto u sjajnom ritmu, možda i do prvog prstena. Lenard je svojom neverovatnom odbranom na Džejmsu i minijaturama u napadu vrlo lako izlazio na kraj sa rivalom. Treća uzastopna titula Džejmsa nije osvojena, tako da je Kobi ostao bezbedan na svojoj poziciji iza Džordana.

Posle premišljanja i pregovora sa svojim starim timovima, Baksima, koji su imali novu zvezdu Janisa Adetokunba, kao i Bostonom, koji je imao novog lidera u liku trenera Breda Stivensa, Alen je ipak odlučio da je vreme za povlačenje. U septembru 2018. ušao je u Kuću slavnih, zajedno sa kolegom sa draft klase, Stivom Nešom. Na taj način je postao košarkaški besmrtan.

Alen je inače obožavao rituale i mnogo radio na šuterskoj tehnici koju je želeo da dovede do savršenstva. I uspeo je. Tako čist šut je možda imao samo još Glen Rajs. Čarape su uvek morale biti na istoj visini, dres perfektno uvučen. Alen je bio košarkaški vojnik. To je došlo iz kuće. Njegov um je bio jak. Bio je konstantno fokusiran. A za nošenje odela kaže da je došlo od Džordana, jer kada god bi ga gledao na televiziji, Džordan je bio u odelu, potpuno sređen. Rej Alen je želeo da ima isti imidž. Rutina je za njega bila sve.

Alen je bio jedan od onih koji bi vam ubacili 40 poena, a vi ne biste bili toga svesni, sve dok ne uzmete novine ili ne otvorite "online" vesti sledećeg dana i vidite impresivnu statistiku. Sve što je radio izgledalo je lako, ali baš u tome se ogleda njegova igračka veličina. Rej je bio rođeni šuter, ne napadač, kao što su se neki nadali da će postati. Bio je šuter kada god je trebalo. Bilo da je "starter" ili dolazi sa klupe, uvek ste mogli da računate da je to stoprocentno Rej Alen.

NBA je u Alenu dobio svog Isusa, a time i svi koji prate ligu. Košarka je dobila najčistijeg šutera ikada. A mi koji pratimo košarku dobili smo umetnost, koju je stvarao svaki njegov šut. "He Got Game".

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Ako neko ima da ispriča priču, i to jako dobru priču, onda je to Rej Alen. Rođen u Kaliforniji, ali je zbog karijere oca, Voltera Alena, cela porodica bila prinuđena da često putuje. Bio je treće dete od ukupno pet. Za majku Floru je selidba na svake tri godine, od baze do baze, bila prilično velika avantura, uzimajući u obzir da je kao devojčica ubirala pamuk na poljima Arkanzasa...

Večito nasmejani Rej nije teško prihvatao selidbe svog oca. U jednom delu detinjstva porodica se odselila u Englesku, gde je imao prvi kontakt sa sportom u američkoj zajednici. U pitanju je bio "Pee Wee football", američki fudbal za decu, koji je "touch & flag" verzija američkog fudbala. Već tada je bio vanserijski atleta, iako nije bio posebno viši od ostale dece. I nije bio dobar samo u američkom fudbalu, već je podjednako dobro igrao fudbal i bejzbol. Mogao je da udari lopticu koja je često letela preko kilometra.

Sa 10 godina počeo je naglo da raste i tada se jasno opredelio za košarku kao osnovni sport. Iako se dosta selio, najveći deo odrastanja mu se dešavao u Južnoj Karolini, gde je završio i srednju školu. Nakon toga je počeo koledž karijeru na prestižnom "UConn"-u. Posle njegove prve utakmice, majka mu je rekla da ima poseban talenat za košarku, ali da je podjednako važno da trenira moždane vijuge. Nije odrastao samo sa loptom u rukama, već je podjednako vremena posvetio knjizi.

Na razvoj Rejovog talenta izuzetno mnogo je uticao njegov trener u srednjoj školi, Fil Plezant. Fil je želeo da svu decu drži dalje od ulice. Rej, koji je imao 12 godina, zapao je za oko Filu. Preuzeo je inicijativu da i van redovnih treninga radi na razvoju njegovog talenta. Analizirajući sve prednosti i mane Alena, Fil ga je pravilno usmeravao kako da svoje prednosti razvije do maksimuma, kako mane ne bi dolazile do izražaja. Isto to je Rej koristio igrajući protiv rivala, tako što bi koristio svaki njihov nedostatak. Iz tog vremena postoji jedan događaj koji pokazuje čeličnu volju Reja Alena, koju je nasledio od roditelja.

Pošto je bio veći i snažniji od vršnjaka u tim godinama, otac je rešio da ga povede na utakmicu sa starijom decom. Na ulazu u zgradu zaustavili su ih vojnici koji su zabranili ulaz Reju, jer nije imao potrebnih 16 godina. Otac je ušao u svađu koja je prilično eskalirala, pa su morali da se umešaju nadređeni. Rej se toliko naljutio da je postao najbolji košarkaš u celoj bazi.

Na tom draftu su se pojavili neki sjajni igrači i to je definitivno bila jedna od najboljih draft klasa u istoriji. Pored Alena, tu su bili pomenuti Marberi, koji je izabran od strane Baksa, ali i bio "trejdovan" baš za Alena, koji je umesto u Minesoti završio u Milvokiju. Bili su tu i Kembi, Abdur Rahim, Entoan Voker, Kobi Brajant, naš Stojaković, Stiv Neš, ali i Volter Mekarti, koji se takođe pojavio u filmu "He Got Game".

U Baksima je proveo sedam godina i osim "ruki" sezone, kada je imao prosek od 14 poena, uvek je bio udarna napadačka opcija. Nisu izostali ni "tripl-dabl" učinci, ali su trojke i zakucavanja bile njegov zaštitni znak. Na prvom Ol star vikendu osvojio je titulu u brzom šutiranju trojki. Te godine je, zajedno sa fenomenalnim Semom Kaselom i Glenom Robinsonom doveo Bakse do finala Istočne konferencije, što je uspeh koji su uspeli da ponove tek ove sezone, dakle 18 godina kasnije.

Tada su se "ukrstili" sa Siksersima koje je predvodio Ajverson. U finalu konferencije Fila je odnela pobedu 4:3, ali je u velikom finalu izgubila od Lejkersa (4:1) predvođenih Šekom i Brajantom. Možda bi priča išla u sasvim drugačijem pravcu, da Alen nije doživeo povredu kolena. Povredom najboljeg igrača i prvog strelca, Baksi su izgubili mnogo od svog ofanzivnog potencijala. I eto Siksersa u finalu... Mada mnogi misle da bi Baksi napravili više problema Lejkersima.

Sezonu posle toga Milvoki je propustio plej-of i nešto je moralo da se uradi. Tako su na sredini sezone 2002/03 Alen, Ronald Marej i Rejov saigrač sa "UConn"-a Kevin Oli otišli u Sijetl Supersonikse, dok su se u drugom smeru zaputili legendarni plej Soniksa Geri Pejton i krilo Dezmond Mejson.

U Soniksima su sproveli u delo ideju o spajanju dva fantastična šutera. Prvi šuter je zvezda ove naše priče, a drugi je Rašard Luis. Sijetl je u plej-ofu savladao Kingse u prvoj rundi, dok je u drugoj naleteo na Popove Spurse, koji su kasnije osvojili NBA prsten. To je bilo i jedino učešće Alena u plej-ofu u dresu Soniksa.

Alen je držao svoj prosek poena na visokom nivou tokom čitave karijere u Baksima i Soniksima. Posebno efikasan je bio u poslednjoj sezoni koju je odigrao za Sijetl. Još iz vremena u Milvokiju dešavalo mu se da ima problem sa trenerom. U pitanju je bio Džordž Karl, koji je insistirao da se Alen "trejduje". Prvo je, posle sjajne sezone i poraza od Siksersa, "trejdovan" Glen Robinson. U toj razmeni je stigao Toni Kukoč, koji u poodmaklim igračkim godinama ni izbliza nije mogao da ima uticaj na igru kao Robinson.

Alen, tada već tri puta Ol star igrač, bio je lider NBA lige po broju trojki. Bio je omiljeni igrač navijača i cele franšize, ali Karl nije mario mnogo. Alen je rekao da nikada nije imao problema sa Karlom, samo je znao da ga ne voli. Na kraju je saznao da je to zbog izjave da voli da na utakmice dolazi u odelima, gde je Karl rekao da više pažnje posvećuje tome da izgleda "cool", a manje da bude odlučan na parketu. Alen tvrdi da su mogli do titule da je "Velika trojka" ostala na okupu. Odlaskom Robinsona šanse za to su pale na minimum. Kasnije mu je vlasnik tima priznao da je jako pogrešio što je dao zeleno svetlo za "trejd". Međutim, Karl je želeo Pejtona, koga je znao još iz Soniksa...

Tokom perioda u Sijetlu, Alen se popeo na drugo mesto najboljih trojkaša u istoriji lige, gde je ispred njega stajao samo Redži Miler, ali su svi znali da je pitanje dana kada će Alen sesti na tron, sa koga ni dan danas nije sišao. U poslednjoj sezoni, pre povrede, ostvario je lični rekord od 54 poena, na utakmici protiv Džeza.

Nakon toga, Soniksi su "trejdovali" Alena i Glena "Big Baby" Dejvisa u Boston, u zamenu za Delontea Vesta, Volija Zerbijaka i Džefa Grina. Boston je time krenuo u stvaranje svoje "Velike trojke", jer je ubrzo postignut dogovor sa Kevinom Garnetom, velikom NBA zvezdom i dugogodišnjim liderom Minesote. Oni su se priključili lideru Seltiksa, Polu Pirsu, zbog koga je Alen zamenio broj na dresu, sa zauzetog 34 u broj 20.

Iako je 2008. upao na Ol star meč kao zamena, mogao je da dobije i MVP nagradu umesto Lebrona Džejmsa, jer je za samo dva i po minuta postigao 14 poena i praktično sam doneo pobedu Istoku maestralnom serijom. Seltiksi su tog proleća sa samo 16 poraza bili najbolji tim u ligi. U finalu Istoka naišli su na čvrste momke iz Detroita, ali uspeli su da ih preskoče i zakažu duel sa večitim i najvećim rivalom, Lejkersima.

Alenu je u Bostonu pravio društvo i stari saigrač iz Baksa, Sem Kasel, koji je tada dosta uticao na razvoj Ražona Ronda, kao plejmejkera koji je tada doživeo najsjajnije trenutke u karijeri. Boston je imao idealan miks zvezda i mladih, kao i onih sa plej-of iskustvom, kao što su Kasel, Pi Džej Braun i naravno Garnet.

"Kej Dži" je držao Boston u prvoj utakmici i svojoj sjajnom partijom doneo pobedu. Maestralni Pirs je sa 4/4 šutem za tri bio najzaslužniji za 2:0. Uz jako lošu utakmicu Pirsa, Lejkersi su zatim uzeli prvu pobedu, da bi povratak "Istine" u šutersku formu doneo "brejk" i prednost od 3:1.

I pored skoro 40 poena Pirsa, Lejkersi su uspeli da zabeleže još jednu pobedu, pre nego što su se Alen i Garnet pobrinuli da se titula konačno vrati u Boston. Šesti meč su Seltiksi dobili sa čak 39 poena razlike, što je Alenu dobro došlo da uzvrati Kobiju Brajantu za neke potcenjivačke izjave još u vreme dok je igrao za Sonikse. Ovo je bio najbolji odgovor Reja Alena.

Inače, na toj utakmici postigao je sedam trojki i izjednačio rekord u broju trojki postignutih u NBA finalu. Alen je tokom te serije pomogao Bostonu da nadoknadi "minus" od 24 poena, vrati se u utakmicu i pobedi. Ako je neko mogao da sastavi trio sposoban da se vrati iz svakog zaostatka, onda je Boston to uspeo.

Sledeće sezone u plej-ofu su prvo savladali Bulse, gde je Alen bio impresivan u utakmici broj šest, kada je postigao čak 51 poen. U polufinalu Istoka su se sastali sa Orlandom. Tu je Alen naleteo na svog, tada velikog prijatelja, Rašarda Luisa, a Orlando je eliminisao Seltikse, predvođen Dvajtom Hauardom. Orlando je kasnije došao do finala, gde su ga Lejkersi relativno lako savladali, predvođeni Brajantom.

Već iduće sezone, Selticsi su ponovo stigli do finala nošeni svojim triom. Tada je pao rekord po broju trojki u plej-ofu, kada je Alen na jednoj utakmici postigao osam trojki iz 11 pokušaja. Oborio je i rekord Majkla Džordana od šest trojki za jedno poluvreme i postao jedini igrač u istoriji sa dve utakmice sa bar sedam trojki u NBA finalu.

Ovog puta, Kobi je bio spremniji. Smenjivali su se u vođstvu, a Boston se u Los Anđeles vratio sa prednošću od 3:2. Delovalo je da će još jedna titula stići u "Garden" ali to nije želeo Brajant. Sa dve uzastopne pobede, osvojena je druga uzastopna titula za Lejkerse. Time je Kobi, po mnogima, sebe postavio odmah iza Džordana.

U poslednjoj godini ugovora Alen je imao dosta nejasnoća, pre svega u vezi odnosa njega i Ronda. Alen je rekao da su mu ljudi skretali pažnju da ga Rondo, kao glavni dirigent napada, ignoriše. Dosta puta su gledali kako Alen stoji sam, dok i sam Rondo to vidi, ali mu ne upućuje pas. Tek kada mu je porodica skrenula pažnju i sam je počeo da obraća pažnju.

Nakon toga je prišao Doku Riversu, kako bi zatražio objašnjenje. Rekao je da bi odigrao sve što Dok nacrta, da ostane sam, ali da Rondo uporno odbija da mu doda loptu. Dok je iznenađujuće rekao da zna za sve i da je pričao o tome sa ostalim trenerima. To je jako pogodilo Alena, jer je imao puno poverenje u trenera i otvoren odnos sa njim. Ako pitate Ronda, reći će da ti navodi nisu istiniti, ali uzimajući u obzir narav i kredibilitet Ronda, kome birate da verujete? Ja biram Alena. Ovo je bio trenutak kada je rešio da ode iz Bostona i to je bio kraj velikog tima, jer su posle Garnet i Pirs u paketu otišli u Bruklin Netse.

Posle pet godina u Bostonu, Alen je odbio ponudu za produžetak ugovora, da bi prihvatio ponudu Majamija, gde se pridružio drugoj "Velikoj trojci", koju su činili Vejd, Džejms i Boš. I upravo je Alen bio kockica koja je nedostajala da Majami osvoji treću titulu, drugu u eri pomenutih superstarova. Prva od dve uzastopne titule osvojena je u finalu sa Oklahomom, predvođenom Durentom, Vestbrukom i Hardenom.

Alen je vratio svoj omiljeni broj 34, koji je u ekipi Hita bio slobodan. Njegova prva sezona završena je finalom sa San Antonio Spursima, predvođenim iskusnim Timom Dankanom, Parkerom i Đinobilijem. Mislim da je svima i dalje u sećanju utakmica broj šest, kada je Majami gubio sa tri poena. Alen je pet sekundi pre kraja dobio loptu u desnom uglu, pokriven igračem Spursa. Podigao se na šut i pogodio trojku, čime je izjednačio rezultat. U produžetku su sa 8:5 odneli pobedu i posle 3:3 zakazali odlučujući duel na Floridi.

Podsetimo da je u šestoj utakmici Alen pri vođstvu od pola koša oduzeo loptu magičnom Đinobiliju i iznudio faul na manje od dve sekunde pre kraja. Naravno, preiskusan i gotovo nepogrešiv sa linije bacanja, pogađa oba i donosi pobedu. U utakmici broj sedam, posao je odradio Lebron Džejms sa 37 poena, 12 skokova i četiri asistencije.

Alen je ostao na Floridi još jednu sezonu. To je bila poslednja sezona Alena u Majamiju, ali i poslednja sezona "Velike trojke". Džejms se vratio u Kavse kako bi im doneo titulu. Za Boša svi znamo šta se dogodilo. To je bio kraj šampionskog Hita, čije temelje je još uvek branio Vejd. Ponovo je zakazan duel sa Spursima, drugu godinu zaredom, ali Popa ne možete iznenaditi dva puta. Sada je San Antonio više nego ubedljivo savladao Majami (4:1).

Tada je u Spursima počela da sija nova zvezda sa imenom Kavai Lenard, koga ove godine gledamo kako vodi Toronto u sjajnom ritmu, možda i do prvog prstena. Lenard je svojom neverovatnom odbranom na Džejmsu i minijaturama u napadu vrlo lako izlazio na kraj sa rivalom. Treća uzastopna titula Džejmsa nije osvojena, tako da je Kobi ostao bezbedan na svojoj poziciji iza Džordana.

Posle premišljanja i pregovora sa svojim starim timovima, Baksima, koji su imali novu zvezdu Janisa Adetokunba, kao i Bostonom, koji je imao novog lidera u liku trenera Breda Stivensa, Alen je ipak odlučio da je vreme za povlačenje. U septembru 2018. ušao je u Kuću slavnih, zajedno sa kolegom sa draft klase, Stivom Nešom. Na taj način je postao košarkaški besmrtan.

Alen je inače obožavao rituale i mnogo radio na šuterskoj tehnici koju je želeo da dovede do savršenstva. I uspeo je. Tako čist šut je možda imao samo još Glen Rajs. Čarape su uvek morale biti na istoj visini, dres perfektno uvučen. Alen je bio košarkaški vojnik. To je došlo iz kuće. Njegov um je bio jak. Bio je konstantno fokusiran. A za nošenje odela kaže da je došlo od Džordana, jer kada god bi ga gledao na televiziji, Džordan je bio u odelu, potpuno sređen. Rej Alen je želeo da ima isti imidž. Rutina je za njega bila sve.

Alen je bio jedan od onih koji bi vam ubacili 40 poena, a vi ne biste bili toga svesni, sve dok ne uzmete novine ili ne otvorite "online" vesti sledećeg dana i vidite impresivnu statistiku. Sve što je radio izgledalo je lako, ali baš u tome se ogleda njegova igračka veličina. Rej je bio rođeni šuter, ne napadač, kao što su se neki nadali da će postati. Bio je šuter kada god je trebalo. Bilo da je "starter" ili dolazi sa klupe, uvek ste mogli da računate da je to stoprocentno Rej Alen.

NBA je u Alenu dobio svog Isusa, a time i svi koji prate ligu. Košarka je dobila najčistijeg šutera ikada. A mi koji pratimo košarku dobili smo umetnost, koju je stvarao svaki njegov šut. "He Got Game".

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA