Imate neke jako brze igrače, ali znamo da u sportu brzina nije sve. Imate inteligentne igrače, ali limitirane ostalim karakteristikama. Imate snažne igrače. Snaga kao sirova supstanca nije dovoljna sama po sebi. Ovaj momak je imao sve to, nekako idealno raspoređeno. I trčao je kao vetar. A vetru ne možete ništa. Kao ni njemu - Ladenijanu Tomlinsonu.

Lorejn je sve nade polagala u najstarije dete, LaDejnijana. On je svoju novu ulogu u porodici prihvatio sa odgovornošću. Majka je u njega usadila veru da će postati veliki čovek i da će se jednog dana ponositi njim. Tomlinson je fudbal zavoleo još uz oca, a nije teško pogoditi koga su gledali svakog vikenda. Naravno da je reč u najskupljoj franšizi fudbala, Dalas Kaubojsima.

Svako veče Tomlinson ne bi nosio u krevet plišanu igračku ili superheroja, već bi to bila lopta za američki fudbal. Toliko je voleo fudbal. Kada je u Dalas stigao Emit Smit, Tomlinson je prilično identifikovao sa njim. Bili su slične građe. Stil Smita mu se svideo. Poželeo je da pored Voltera Pejtona, bude i kao Smit.

Srednja škola u gradiću Vako, srcu Teksasa, bila je pozornica na kojoj je Tomlinson igrao svoje fudbalske predstave. Izgledao je kao dinamita na terenu. Iako je prvo počeo kao lajnbeker, ubrzo je prebačen na poziciju fulbeka. Postojao je samo jedan razlog. Trener je želeo da zasluži poziciju trkača blokirajući za starije drugove. Trebao je krvavo da zaradi poziciju. Krvavo raditi je bilo nešto prirodno za Tomlinsona. I zaradio je mesto. Sve lokalne novine su pisale o njemu. Utrkivali su se ko će ga više hvaliti, ali je on ostao isti. U poslednjoj sezoni je uspeo da nakrcka čak 39 tačdauna. Skauti su ga zaobilazili zbog visine i nisu videli potencijal u njemu. Slično kao u Druu Brisu. Tada kreće prijateljstvo ove dvojice momaka koje ih je spojilo u San Dijegu gde su zajedno proveli 5 dobrih sezona.

Nakon ovog ličnog uvoda, red je da se dotaknemo njegove karijere, onako kako ste navikli da čitate.

Da paralelni univerzum dokazano, činjenično postoji, Tomlinsona ne bi danas znali kao jednog od najboljih trkača u istoriji američkog fudbala, već kao sejftija. U jednom od mnogobrojnih intervjua koje je dao priča da ga je većina koledža regrutovala sa namerom da promeni poziciju i sa mesta trkača pređe na mesto sejftija. Najveći razlog zašto to nije uradio bio je najveći među trkačima, Volter Pejton.

Svima je rekao da zaista ne želi da menja poziciju i da je još kao klinac gledajući Pejtona zamišljao kako se probija kroz blokove ofanzivnih linijaša i razgrće defanzivce sa jednim jedinim ciljem, postići tačdaun. Verovao je da može biti makar približno dobar kao Pejton. Verovao je da će postati toliko dobar da može nositi i kamen preko celog terena. Motivacija u vidu Voltera Pejtona bila je jaka. Dovoljno jaka da Tomlinson ne promeni svoju odluku. I onda se stvorio TCU koji mu je dao šansu.

Na TCU ga je doveo Pet Salivan koji se nije dugo zadržao posle očajne sezone u prvoj godini Tomlinsona na TCU. Nasledio ga je Denis Franćione koje je preporodio ekipu i pretvorio svu onu sirovu snagu, neisbrušenu veštinu i neusmerenu brzinu Tomlinsona u oružje za uništenje protivničkih odbrana. U trećoj i ćetvrtoj godini Ladejnian je izbio na +2000 jardi i +20 tačdauna u sezoni. To ga je stavilo u najužu konkurenciju za koledž igrača godine. Na kraju glasanja bio je četvrti, dok su ispred njega završila tri kvoterbeka. Jedan od njih je aktivan i danas, pod stare dane uveseljava navijače svojim tačdaun dodavanjima. Reč je u Druu Brisu.

Snaga i reputacija TCU-a nisu mogli previše da pomognu Tomlinsonu koji je realno zaslužio višu poziciju od četvrte u izboru za igrača godine. Pored njega, osim braće Šobel, teško je neko napravio ozbiljniju NFL karijeru. Pored toga, pozicija kvoterbeka je uvek bila omiljena pozicija, što navijača, što novinara, a na kraju čirlidersica.

Ovo poslednje je kliše koji ste mogli da vidite gomilu puta u filmovima američke produkcije koji pričaju o američkom fudbalu. Čak se i Any Given Sunday vrti oko dva kvoterbeka. Tako se vrteo i Tomlinson na ruletu za najboljeg igrača koledža, s tim što je njegova loptica stala na broju 4. Ni na koledžu mu nisu davane šanse, ali je Franćione prepoznao ne samo kvalitet u ovom momku, već sjajno telo, inteligenciju i sposobnost da pregazi protivnika.

Na jednom izuzetno kvalitetnom draftu, LT je bio izabran već kao peti pik od strane San Diego Čardžersa. Ako sada pogledate draft na njemu ćete videti neke od imena jako, jako dobrih NFL igrača. Od ludih glava, poput Majkla Vika i Čeda Džonsona, do pravih kapitena poput Sejmura ili Bela, pa na kraju i Drua Brisa. Tomlinson i Bris su bili pikovi Čardžersa.

Već u ruki sezoni Tomlinson je postao prvi trkač, ali Bris nije postao prvi kvoterbek. Dag Fluti je i dalje komandovao igrom San Dijega. Dolaskom Martija Šotenhajmera stvari su krenule nabolje za franšizu. Fluti je zamenjen Brisom. Tomlinsom je ostao prvi trkač. To je bilo u sezoni kada su Braunsi još uvek mogli da uđu u plejof, a i Džetsi.

Posle loše sezone, Šotenhajmer je ostao što se pokazalo kao dobar potez, ali samo u regularnom delu. Posle samo 4 poraza ispali su u Wild Card doigravanju od Džetsa. Tragično. Nešto je moralo da se menja. Sa drafta je stigla potencijalna zvezda u liku Filipa Riversa i već se znalo da će Bris u bliskoj budućnosti napustiti San Dijego.

Tomlinson je eksplodirao u post vladavini Drua Brisa. Postigao je čak 28 tačdauna trčanjem i 3 hvatanjem, za ukupno 31 tačdaun u sezoni. Može se reći da je Tomlinson držao Čardžerse tokom svog boravka od 9 sezone. Leđa su mu bila dovoljno jaka da izdrži razne eksperimente, pa i Šotenhajmera. Čas bi mu bio bolji Fluti, čas Bris. Ponašao se prema Brisu kao da je jo-jo. To kvoterbeku nikako ne prija.

Odbrana koja je bila prilično kvalitetna izgubila je dva lidera, Herisona koji je otišao u Petriotse i Džuniora Seaua, koji je otišao u Dolfinse. I pored toga, Tomlinson je uspevao da svojom ofanzivnom igrom čvrsto drži Čardžerse na mapi NFL-a. Kada uzmete u obzir da je prvi hvatač tajtend kome je prvi posao da blokira, pa onda da hvata, a da je drugi ili treći hvatač trkač, onda vam je jasno o čemu se radi. Tomlinson i Antonio Gejts su držali ofanzivnu igru San Dijega.

Ta 2006. godina je bila presudna za pozicioniranje Tomlinsona. Sve pre toga bilo je totalno potcenjivanje ovog neverovatnog igrača. Nisu vredele ni utakmice sa +150 jardi (bilo je ovde i preko 180 jardi, čisto da znamo o kome pričamo) koje se rezultirale pobedama. Momak koji je u debiju zabeležio 113 jardi u 2 tačdauna bio u novinama i televiziji tek kada mora. U utakmici protiv Detroita zabeležio je ukupno 236 jardi, od čega “samo” 88 trčanjem. Čak 128 jardi je prešao posle pasova svog prijatelja, Drua Brisa.

Biću dosadan i spomenuću 2007. godinu i utakmicu protiv Rejdersa. Tog sunčanog dana zabeležio je 198 jardi trčanjem i čak 4 tačdauna, čime je postavio rekord. Pa već daleke 2002. godine, u svojoj tek drugoj sezonu u NFL-u dodao je na svoj konto 271 jard (kombinovano trčanjem i hvatanjem). Žrtva su bili Bronkosi. Jedini koji su verovali u njega bili su njegovi Čardžersi. Učinili su ga najplaćenijim trkačem, ne samo što je njih činio boljim, već je celu ligu činio boljom.

U MVP godini i nestvarnoj godini franšize San Dijega zabeležen je jedan od trenutaka zbog kojih Petriotsi mnogima nisu omiljen tim. Dobar deo ljudi iz zaista mrzi kao ekipu, iako nesumnjivo pričamo o jednom od najvećih timova ikada, sa vrhunskim dvojcem u vidu trenera Beličika i kvoterbeka Brejdija.

U jednoj tesnoj utakmici gde se činilo da će Čardžersi uzeti skalp Patriotama, greška posle presečene lopte nakon pasa Brejdija nije donela Čardžersima prolaz u narednu rundu, već odlazak u produžetak. Ovde je Šotenhajmer postavljao igru tako da čuva rezultat, što su Patriote kaznile. Nije iskoristio indisponiranog Brejdija, već mu je iznova dao nove šanse da se vrati. Na kraju je Gostkovski pogodio sa 49 jardi za pobedu i otkaz Šotenhajmeru.

Ali nije samo to ono što je smetalo navijačima. Ono što je zaista iznerviralo sve, a najviše Tomlinsona bilo je nepoštovanje protivnika. Kada su se na kraju meča igrači pozdravljali, par igrača Patriota je ismevalo način radovanja Šona Merimana posle seka koji je napravio na Brejdiju.

Ples koji su imitirali pobednici duboko je povredio sve igrača San Dijega, a sam Tomlinson je ušao u otvoren sukob sa igračima Petriotsa koji na svu sreću nije eskalirao dalje. Iako je vruće glave optužio trenera Beličika za "rad" svojih igrača, kasnije je povukao izjavu, ali je i dalje ostao pri tome da ne smeš pokazati manjak poštovanja za teren na kome igrač i domaćina. Tomlinson je uvek bio posebna klasa.

Rekordi Tomlinsona bili su neverovatni. Protiv Rejdersa, par godina pre 4 tačdauna koja im je isporučio, postavio je svoj rekord trčanjem. Oblačan i sumoran dan u Ouklendu je ostao takav samo za domaći tim. LaDenijan ih je pregazio. Čak 243 jarda trčanjem. 243 jarda je nosio jajastu loptu uništavajući odbranu Rejdersa. Njegov vizir video je samo crvenu zonu. Protivnici su tog dana bili nevidljivi za njega.

Po broju tačdauna prestigao je svog idola, Voltera Pejtona, ali ne i svog drugog omiljenog igrača, Emita Smita. Istina, Smit je odigrao, čini mi se, 4 sezone više od Tomlinsona i sigurno je da bi LaDenijan prestigao svog idola iz detinjstva da je odigrao bar još dve sezone. Po broju pređenih jardi, karijeru je završio na šestom mestu, pobegavšio za malo našem junaku iz prošle kolumne, Džeromu Betisu.

Ladenijan Tomlinson drži skoro 60 rekorda NFL-a. 60! I sve to u 11 sezona koliko ih je odigrao, od toga 9 za San Dijego i 2 za Džetse, od kojih realno treba računati samo onu prvu. Džetsi su bili, a i sada su, otužan tim. Dok je igrao Tomlinson, igrali su i Džetsi. To je njihovo poslednje učešće u plejofu.

Nakon te pune sezone Tomlinsona, ovi više nisu videli plejof. U poslednjem napadu Tomlinsona na titulu, što je bilo prilično neverovatno uzimajući u obzir da je igrao za Džetse, stigli su čak do finala konferencije. Na tom putu izbacili su, pazite ovo, Koltse i Petriotse. Na kraju su poklekli pred Stilersima. Inače je ofanzivni koordinator u Džetsima tada bio drugi Šotenhajmer, Rendi. Rođeni brat Martija Šotenhajmera, višegodišnjeg trenera Tomlinsona u Čardžersima.

Vratiću se opet na sezonu '06. U toj sezoni, prvoj od odlaska Brisa i postavljanja Riversa kao prvog kvoterbeka, niko nije znao šta da očekuje. Da će sve biti u redu, Tomlinson je brzo uverio navijače kada je vezao 3 utakmice sa bar 4 tačdauna, izjednačivši rekord Maršala Folka. U ovoj sezoni je postigao rekord od 31 postignutog tačdauna, prestigavši Prista Holmsa, još jednog sjajnog trkača Kanzas Siti Čifsa. Bukvalno je bio nezaustavljiva sila. Njegov crni vizir koji je kasnije postao uobičajeni deo opreme, sejao se dodatni strah protivničkim odbranama.

Dinamit u nogama Tomlinsona pravio je razorne eksplozije širom terena Amerike. Čak se i čuveni Voren Sep plašio susreta sa Tomlinsonom. A svi znamo koje bio Voren Sep. Tomlinson je počeo da se prepoznaje kao najbolji trkač tog vremena. MVP titula koja mu je bežala, konačno je došla u njegove ruke. Samo su Rejvensi i Čifsi (sa njima su imali 1/1) uspeli da odnesu pobede i to sa tri poena razlike, šut za fild gol. U MVP sezoni Tomlinsona čak 11 igrača San Dijega bilo je izabrano za Pro Bowl koji se tradicionalno održava na Havajima.

Pola čovek, pola rekord, Čardžersi nisu verovatno bili svesni koliku sreću su imali time što su ga pokupili na draftu daleke 2001. godine. Protivničke odbrane su se očajnički mučile da ga drže van endzone i to ne samo tokom njegove rekordne sezone. Tomlinson je imao 6 uzastopnih sezone sa 15 i više tačdauna, ali trčanjem. Koliko je to značajan podatak govori sledeća činjenica. Od momenta povlačenja NIJEDAN trkač nije ponovio ovakav uspeh. Samo su 4 trkača uopšte uspela da dođu do 15 tačdauna u sezoni. Ali nijedan od te četvorice nije uspeo to da uradi u 6 uzastopnih sezona.

Lakoća kojom je dolazio do broja jardi trčanjem je totalno ludačka. Samo analizirajte par poslednjih dostignuća. Trebalo mu je samo 23 utakmice da stigne od 9,000 jardi do 12,000 jardi trčanjem. Posle toga mu je trebalo samo 9 utakmica za sledećih 1,000 jardi. Odmah posle toga samo 7 za novih 1,000 jardi. Potpuno ludo. Brzo onoliko koliko je Tomlinson bio brz. Efikasno koliko su njegovi prodori bili.

Od povrede kolena, zbog koje je propustio skoro ceo plejof '07, Tomlinson je pokušavao da se vrati, ali nije sve išlo kao pre povrede. Veliko srce je htelo, ali koleno nije dalo. Postepeno je opadao broj jardi, sa njima i broj tačdauna. Tomlinson je i dalje bio najveća pretnja, ali ne više ona sila od koje su se povlačili protivnički lajnbekeri, kornerbekovi i sejftiji. Povreda članka koja je usledila posle samo je bila dodatna so na ranu i restruktuiran ugovor koji je napravio sa Čardžersima.

Pored sjajne sezone celog tima, kada ih je dobar deo video na Super Bowlu, opet su ih zaustavili Džetsi u prvom kolu, kao par godina ranije. U jednoj, može se reći ružnoj utakmici, odbrana Džetsa je donela pobedu. Tužni Sančez je sa jedva skupljenih 100 jardi uspeo da odvede Džetse preko Čardžersa. Ni skoro 300 bačenih jardi Riversa nije uspelo da spase Gromovite. Grine je trčao kako je želeo, Šon Elis je rasturao napad Čardžersa i tako se završila odiseja Tomlinsona u San Dijegu.

Kada se podvuče crta, verovatno nema igrača koji nije bio oduševljen Tomlinsonom. Njegov dugogodišnji partner, Lorenzo Nil, koje mu je pravio prazan prostor kao fulbek godinama rekao je: "Znate, video sam na televizoru tigrove, geparde, lavove, ma razne napadače. Ovo je neka posebna životinja (smeh). Njegovi pokreti na terenu su bili nepredvidivi u svakom pogledu. Koliko je brzo menjao pravac, to niko nije mogao da isprati. Privilegija je što sam išao ispred njega".

Povukao se posle te dve sezone u Džetsima. Nije bilo sumnje da će jedan od najboljih trkača ikada, a najbolji Čardžer ikada (ovo ne bi trebalo dovesti u pitanje) biti primljen u Kući slavnih. Pre dve godine primljen je u redove besmrtnih velikana ovog sporta. Tokom govora koji je obuhvatao standardnu rutinu gde bi se napravio kratak osvrt na karijeru, od srednje škole, kampa Emita Smita, TCU-a, preko svih koji su ga podržavali, porodice, prijatelja, trenera, saigrača i navijača, Tomlinson je imao jedan dirljiv deo govora. O čemu se zapravo radilo…

Pred sam kraj govora rekao je sledeće: "Da je ovo moj poslednji dan na planeti, a ovo moj poslednji govor, ovo je poruka koji bih vam ostavio. Priča o mom pra, pra, pradedi Džordžu, koga nikada nisam ni mogao da upoznam. 170 godina pre ovog trenutka, Džordž je ovde doveden u lancima, iz zapadne Afrike. Prezime Tomlinson mu je dato od strane čoveka koji je polagao pravo na vlasništvo. To je bilo prezime vlasnika robova među kojima je bio i Džordž. Kakvu neverovatnu hrabrost treba imati da počneš sve ispočetka, bez svog identiteta… (nastavio je dalje da bi završio sa ovim)... moja priča je priča Amerike. Svi naši preci, osim ako smo izvorni Indijanci, potekli su sa ostalih kontinenata. Fudbal je mikrokosmos Amerike. Sve rase i religije žive, igraju i takmiče se jedni do drugih... nemojte da zatvaramo vrata pred onima koji izgledaji ili zvuče različito. Otvorimo ih za one koji veruju da je sve moguće i koji su spremni da urade sve u njihovoj moći kako bi stigli do cilja…birajmo da budemo jedni za druge, ne jedni protiv drugih. Moj predak nije imao izbor, ali mi ga imamo".

Tomlinson je po saznanju o svom pretku, posetio bivšu plantažu na čijem je mestu sada Tomlinson Hall. Činio je i čini da rasizam bude izbrisan kao pojava. Čovek koji je brisao rekorde, postavljao neke koje možda godinama i decenijama neće biti oboreni, sigurno da ima snage za sve što radi van terena. Takođe, dres sa brojem 21 nikad više neće biti obučen u Čardžersima. San Dijego pamti svog heroja.

Kanzas Siti Čifsi, Denver Bronkosi i Oukland Rejdersi su dobro urezali u pamćenje bravure Tomlinsona, ali i svi mi. Nije osvojio Super Bowl, ali je osvojio ono najvažnije. Srca svih navijača i ljubitelja ove magične igre. Trči i dalje za neke nove pobede, Ladenijane.

Imate neke jako brze igrače, ali znamo da u sportu brzina nije sve. Imate inteligentne igrače, ali limitirane ostalim karakteristikama. Imate snažne igrače. Snaga kao sirova supstanca nije dovoljna sama po sebi. Ovaj momak je imao sve to, nekako idealno raspoređeno. I trčao je kao vetar. A vetru ne možete ništa. Kao ni njemu - Ladenijanu Tomlinsonu.

Lorejn je sve nade polagala u najstarije dete, LaDejnijana. On je svoju novu ulogu u porodici prihvatio sa odgovornošću. Majka je u njega usadila veru da će postati veliki čovek i da će se jednog dana ponositi njim. Tomlinson je fudbal zavoleo još uz oca, a nije teško pogoditi koga su gledali svakog vikenda. Naravno da je reč u najskupljoj franšizi fudbala, Dalas Kaubojsima.

Svako veče Tomlinson ne bi nosio u krevet plišanu igračku ili superheroja, već bi to bila lopta za američki fudbal. Toliko je voleo fudbal. Kada je u Dalas stigao Emit Smit, Tomlinson je prilično identifikovao sa njim. Bili su slične građe. Stil Smita mu se svideo. Poželeo je da pored Voltera Pejtona, bude i kao Smit.

Srednja škola u gradiću Vako, srcu Teksasa, bila je pozornica na kojoj je Tomlinson igrao svoje fudbalske predstave. Izgledao je kao dinamita na terenu. Iako je prvo počeo kao lajnbeker, ubrzo je prebačen na poziciju fulbeka. Postojao je samo jedan razlog. Trener je želeo da zasluži poziciju trkača blokirajući za starije drugove. Trebao je krvavo da zaradi poziciju. Krvavo raditi je bilo nešto prirodno za Tomlinsona. I zaradio je mesto. Sve lokalne novine su pisale o njemu. Utrkivali su se ko će ga više hvaliti, ali je on ostao isti. U poslednjoj sezoni je uspeo da nakrcka čak 39 tačdauna. Skauti su ga zaobilazili zbog visine i nisu videli potencijal u njemu. Slično kao u Druu Brisu. Tada kreće prijateljstvo ove dvojice momaka koje ih je spojilo u San Dijegu gde su zajedno proveli 5 dobrih sezona.

Nakon ovog ličnog uvoda, red je da se dotaknemo njegove karijere, onako kako ste navikli da čitate.

Da paralelni univerzum dokazano, činjenično postoji, Tomlinsona ne bi danas znali kao jednog od najboljih trkača u istoriji američkog fudbala, već kao sejftija. U jednom od mnogobrojnih intervjua koje je dao priča da ga je većina koledža regrutovala sa namerom da promeni poziciju i sa mesta trkača pređe na mesto sejftija. Najveći razlog zašto to nije uradio bio je najveći među trkačima, Volter Pejton.

Svima je rekao da zaista ne želi da menja poziciju i da je još kao klinac gledajući Pejtona zamišljao kako se probija kroz blokove ofanzivnih linijaša i razgrće defanzivce sa jednim jedinim ciljem, postići tačdaun. Verovao je da može biti makar približno dobar kao Pejton. Verovao je da će postati toliko dobar da može nositi i kamen preko celog terena. Motivacija u vidu Voltera Pejtona bila je jaka. Dovoljno jaka da Tomlinson ne promeni svoju odluku. I onda se stvorio TCU koji mu je dao šansu.

Na TCU ga je doveo Pet Salivan koji se nije dugo zadržao posle očajne sezone u prvoj godini Tomlinsona na TCU. Nasledio ga je Denis Franćione koje je preporodio ekipu i pretvorio svu onu sirovu snagu, neisbrušenu veštinu i neusmerenu brzinu Tomlinsona u oružje za uništenje protivničkih odbrana. U trećoj i ćetvrtoj godini Ladejnian je izbio na +2000 jardi i +20 tačdauna u sezoni. To ga je stavilo u najužu konkurenciju za koledž igrača godine. Na kraju glasanja bio je četvrti, dok su ispred njega završila tri kvoterbeka. Jedan od njih je aktivan i danas, pod stare dane uveseljava navijače svojim tačdaun dodavanjima. Reč je u Druu Brisu.

Snaga i reputacija TCU-a nisu mogli previše da pomognu Tomlinsonu koji je realno zaslužio višu poziciju od četvrte u izboru za igrača godine. Pored njega, osim braće Šobel, teško je neko napravio ozbiljniju NFL karijeru. Pored toga, pozicija kvoterbeka je uvek bila omiljena pozicija, što navijača, što novinara, a na kraju čirlidersica.

Ovo poslednje je kliše koji ste mogli da vidite gomilu puta u filmovima američke produkcije koji pričaju o američkom fudbalu. Čak se i Any Given Sunday vrti oko dva kvoterbeka. Tako se vrteo i Tomlinson na ruletu za najboljeg igrača koledža, s tim što je njegova loptica stala na broju 4. Ni na koledžu mu nisu davane šanse, ali je Franćione prepoznao ne samo kvalitet u ovom momku, već sjajno telo, inteligenciju i sposobnost da pregazi protivnika.

Na jednom izuzetno kvalitetnom draftu, LT je bio izabran već kao peti pik od strane San Diego Čardžersa. Ako sada pogledate draft na njemu ćete videti neke od imena jako, jako dobrih NFL igrača. Od ludih glava, poput Majkla Vika i Čeda Džonsona, do pravih kapitena poput Sejmura ili Bela, pa na kraju i Drua Brisa. Tomlinson i Bris su bili pikovi Čardžersa.

Već u ruki sezoni Tomlinson je postao prvi trkač, ali Bris nije postao prvi kvoterbek. Dag Fluti je i dalje komandovao igrom San Dijega. Dolaskom Martija Šotenhajmera stvari su krenule nabolje za franšizu. Fluti je zamenjen Brisom. Tomlinsom je ostao prvi trkač. To je bilo u sezoni kada su Braunsi još uvek mogli da uđu u plejof, a i Džetsi.

Posle loše sezone, Šotenhajmer je ostao što se pokazalo kao dobar potez, ali samo u regularnom delu. Posle samo 4 poraza ispali su u Wild Card doigravanju od Džetsa. Tragično. Nešto je moralo da se menja. Sa drafta je stigla potencijalna zvezda u liku Filipa Riversa i već se znalo da će Bris u bliskoj budućnosti napustiti San Dijego.

Tomlinson je eksplodirao u post vladavini Drua Brisa. Postigao je čak 28 tačdauna trčanjem i 3 hvatanjem, za ukupno 31 tačdaun u sezoni. Može se reći da je Tomlinson držao Čardžerse tokom svog boravka od 9 sezone. Leđa su mu bila dovoljno jaka da izdrži razne eksperimente, pa i Šotenhajmera. Čas bi mu bio bolji Fluti, čas Bris. Ponašao se prema Brisu kao da je jo-jo. To kvoterbeku nikako ne prija.

Odbrana koja je bila prilično kvalitetna izgubila je dva lidera, Herisona koji je otišao u Petriotse i Džuniora Seaua, koji je otišao u Dolfinse. I pored toga, Tomlinson je uspevao da svojom ofanzivnom igrom čvrsto drži Čardžerse na mapi NFL-a. Kada uzmete u obzir da je prvi hvatač tajtend kome je prvi posao da blokira, pa onda da hvata, a da je drugi ili treći hvatač trkač, onda vam je jasno o čemu se radi. Tomlinson i Antonio Gejts su držali ofanzivnu igru San Dijega.

Ta 2006. godina je bila presudna za pozicioniranje Tomlinsona. Sve pre toga bilo je totalno potcenjivanje ovog neverovatnog igrača. Nisu vredele ni utakmice sa +150 jardi (bilo je ovde i preko 180 jardi, čisto da znamo o kome pričamo) koje se rezultirale pobedama. Momak koji je u debiju zabeležio 113 jardi u 2 tačdauna bio u novinama i televiziji tek kada mora. U utakmici protiv Detroita zabeležio je ukupno 236 jardi, od čega “samo” 88 trčanjem. Čak 128 jardi je prešao posle pasova svog prijatelja, Drua Brisa.

Biću dosadan i spomenuću 2007. godinu i utakmicu protiv Rejdersa. Tog sunčanog dana zabeležio je 198 jardi trčanjem i čak 4 tačdauna, čime je postavio rekord. Pa već daleke 2002. godine, u svojoj tek drugoj sezonu u NFL-u dodao je na svoj konto 271 jard (kombinovano trčanjem i hvatanjem). Žrtva su bili Bronkosi. Jedini koji su verovali u njega bili su njegovi Čardžersi. Učinili su ga najplaćenijim trkačem, ne samo što je njih činio boljim, već je celu ligu činio boljom.

U MVP godini i nestvarnoj godini franšize San Dijega zabeležen je jedan od trenutaka zbog kojih Petriotsi mnogima nisu omiljen tim. Dobar deo ljudi iz zaista mrzi kao ekipu, iako nesumnjivo pričamo o jednom od najvećih timova ikada, sa vrhunskim dvojcem u vidu trenera Beličika i kvoterbeka Brejdija.

U jednoj tesnoj utakmici gde se činilo da će Čardžersi uzeti skalp Patriotama, greška posle presečene lopte nakon pasa Brejdija nije donela Čardžersima prolaz u narednu rundu, već odlazak u produžetak. Ovde je Šotenhajmer postavljao igru tako da čuva rezultat, što su Patriote kaznile. Nije iskoristio indisponiranog Brejdija, već mu je iznova dao nove šanse da se vrati. Na kraju je Gostkovski pogodio sa 49 jardi za pobedu i otkaz Šotenhajmeru.

Ali nije samo to ono što je smetalo navijačima. Ono što je zaista iznerviralo sve, a najviše Tomlinsona bilo je nepoštovanje protivnika. Kada su se na kraju meča igrači pozdravljali, par igrača Patriota je ismevalo način radovanja Šona Merimana posle seka koji je napravio na Brejdiju.

Ples koji su imitirali pobednici duboko je povredio sve igrača San Dijega, a sam Tomlinson je ušao u otvoren sukob sa igračima Petriotsa koji na svu sreću nije eskalirao dalje. Iako je vruće glave optužio trenera Beličika za "rad" svojih igrača, kasnije je povukao izjavu, ali je i dalje ostao pri tome da ne smeš pokazati manjak poštovanja za teren na kome igrač i domaćina. Tomlinson je uvek bio posebna klasa.

Rekordi Tomlinsona bili su neverovatni. Protiv Rejdersa, par godina pre 4 tačdauna koja im je isporučio, postavio je svoj rekord trčanjem. Oblačan i sumoran dan u Ouklendu je ostao takav samo za domaći tim. LaDenijan ih je pregazio. Čak 243 jarda trčanjem. 243 jarda je nosio jajastu loptu uništavajući odbranu Rejdersa. Njegov vizir video je samo crvenu zonu. Protivnici su tog dana bili nevidljivi za njega.

Po broju tačdauna prestigao je svog idola, Voltera Pejtona, ali ne i svog drugog omiljenog igrača, Emita Smita. Istina, Smit je odigrao, čini mi se, 4 sezone više od Tomlinsona i sigurno je da bi LaDenijan prestigao svog idola iz detinjstva da je odigrao bar još dve sezone. Po broju pređenih jardi, karijeru je završio na šestom mestu, pobegavšio za malo našem junaku iz prošle kolumne, Džeromu Betisu.

Ladenijan Tomlinson drži skoro 60 rekorda NFL-a. 60! I sve to u 11 sezona koliko ih je odigrao, od toga 9 za San Dijego i 2 za Džetse, od kojih realno treba računati samo onu prvu. Džetsi su bili, a i sada su, otužan tim. Dok je igrao Tomlinson, igrali su i Džetsi. To je njihovo poslednje učešće u plejofu.

Nakon te pune sezone Tomlinsona, ovi više nisu videli plejof. U poslednjem napadu Tomlinsona na titulu, što je bilo prilično neverovatno uzimajući u obzir da je igrao za Džetse, stigli su čak do finala konferencije. Na tom putu izbacili su, pazite ovo, Koltse i Petriotse. Na kraju su poklekli pred Stilersima. Inače je ofanzivni koordinator u Džetsima tada bio drugi Šotenhajmer, Rendi. Rođeni brat Martija Šotenhajmera, višegodišnjeg trenera Tomlinsona u Čardžersima.

Vratiću se opet na sezonu '06. U toj sezoni, prvoj od odlaska Brisa i postavljanja Riversa kao prvog kvoterbeka, niko nije znao šta da očekuje. Da će sve biti u redu, Tomlinson je brzo uverio navijače kada je vezao 3 utakmice sa bar 4 tačdauna, izjednačivši rekord Maršala Folka. U ovoj sezoni je postigao rekord od 31 postignutog tačdauna, prestigavši Prista Holmsa, još jednog sjajnog trkača Kanzas Siti Čifsa. Bukvalno je bio nezaustavljiva sila. Njegov crni vizir koji je kasnije postao uobičajeni deo opreme, sejao se dodatni strah protivničkim odbranama.

Dinamit u nogama Tomlinsona pravio je razorne eksplozije širom terena Amerike. Čak se i čuveni Voren Sep plašio susreta sa Tomlinsonom. A svi znamo koje bio Voren Sep. Tomlinson je počeo da se prepoznaje kao najbolji trkač tog vremena. MVP titula koja mu je bežala, konačno je došla u njegove ruke. Samo su Rejvensi i Čifsi (sa njima su imali 1/1) uspeli da odnesu pobede i to sa tri poena razlike, šut za fild gol. U MVP sezoni Tomlinsona čak 11 igrača San Dijega bilo je izabrano za Pro Bowl koji se tradicionalno održava na Havajima.

Pola čovek, pola rekord, Čardžersi nisu verovatno bili svesni koliku sreću su imali time što su ga pokupili na draftu daleke 2001. godine. Protivničke odbrane su se očajnički mučile da ga drže van endzone i to ne samo tokom njegove rekordne sezone. Tomlinson je imao 6 uzastopnih sezone sa 15 i više tačdauna, ali trčanjem. Koliko je to značajan podatak govori sledeća činjenica. Od momenta povlačenja NIJEDAN trkač nije ponovio ovakav uspeh. Samo su 4 trkača uopšte uspela da dođu do 15 tačdauna u sezoni. Ali nijedan od te četvorice nije uspeo to da uradi u 6 uzastopnih sezona.

Lakoća kojom je dolazio do broja jardi trčanjem je totalno ludačka. Samo analizirajte par poslednjih dostignuća. Trebalo mu je samo 23 utakmice da stigne od 9,000 jardi do 12,000 jardi trčanjem. Posle toga mu je trebalo samo 9 utakmica za sledećih 1,000 jardi. Odmah posle toga samo 7 za novih 1,000 jardi. Potpuno ludo. Brzo onoliko koliko je Tomlinson bio brz. Efikasno koliko su njegovi prodori bili.

Od povrede kolena, zbog koje je propustio skoro ceo plejof '07, Tomlinson je pokušavao da se vrati, ali nije sve išlo kao pre povrede. Veliko srce je htelo, ali koleno nije dalo. Postepeno je opadao broj jardi, sa njima i broj tačdauna. Tomlinson je i dalje bio najveća pretnja, ali ne više ona sila od koje su se povlačili protivnički lajnbekeri, kornerbekovi i sejftiji. Povreda članka koja je usledila posle samo je bila dodatna so na ranu i restruktuiran ugovor koji je napravio sa Čardžersima.

Pored sjajne sezone celog tima, kada ih je dobar deo video na Super Bowlu, opet su ih zaustavili Džetsi u prvom kolu, kao par godina ranije. U jednoj, može se reći ružnoj utakmici, odbrana Džetsa je donela pobedu. Tužni Sančez je sa jedva skupljenih 100 jardi uspeo da odvede Džetse preko Čardžersa. Ni skoro 300 bačenih jardi Riversa nije uspelo da spase Gromovite. Grine je trčao kako je želeo, Šon Elis je rasturao napad Čardžersa i tako se završila odiseja Tomlinsona u San Dijegu.

Kada se podvuče crta, verovatno nema igrača koji nije bio oduševljen Tomlinsonom. Njegov dugogodišnji partner, Lorenzo Nil, koje mu je pravio prazan prostor kao fulbek godinama rekao je: "Znate, video sam na televizoru tigrove, geparde, lavove, ma razne napadače. Ovo je neka posebna životinja (smeh). Njegovi pokreti na terenu su bili nepredvidivi u svakom pogledu. Koliko je brzo menjao pravac, to niko nije mogao da isprati. Privilegija je što sam išao ispred njega".

Povukao se posle te dve sezone u Džetsima. Nije bilo sumnje da će jedan od najboljih trkača ikada, a najbolji Čardžer ikada (ovo ne bi trebalo dovesti u pitanje) biti primljen u Kući slavnih. Pre dve godine primljen je u redove besmrtnih velikana ovog sporta. Tokom govora koji je obuhvatao standardnu rutinu gde bi se napravio kratak osvrt na karijeru, od srednje škole, kampa Emita Smita, TCU-a, preko svih koji su ga podržavali, porodice, prijatelja, trenera, saigrača i navijača, Tomlinson je imao jedan dirljiv deo govora. O čemu se zapravo radilo…

Pred sam kraj govora rekao je sledeće: "Da je ovo moj poslednji dan na planeti, a ovo moj poslednji govor, ovo je poruka koji bih vam ostavio. Priča o mom pra, pra, pradedi Džordžu, koga nikada nisam ni mogao da upoznam. 170 godina pre ovog trenutka, Džordž je ovde doveden u lancima, iz zapadne Afrike. Prezime Tomlinson mu je dato od strane čoveka koji je polagao pravo na vlasništvo. To je bilo prezime vlasnika robova među kojima je bio i Džordž. Kakvu neverovatnu hrabrost treba imati da počneš sve ispočetka, bez svog identiteta… (nastavio je dalje da bi završio sa ovim)... moja priča je priča Amerike. Svi naši preci, osim ako smo izvorni Indijanci, potekli su sa ostalih kontinenata. Fudbal je mikrokosmos Amerike. Sve rase i religije žive, igraju i takmiče se jedni do drugih... nemojte da zatvaramo vrata pred onima koji izgledaji ili zvuče različito. Otvorimo ih za one koji veruju da je sve moguće i koji su spremni da urade sve u njihovoj moći kako bi stigli do cilja…birajmo da budemo jedni za druge, ne jedni protiv drugih. Moj predak nije imao izbor, ali mi ga imamo".

Tomlinson je po saznanju o svom pretku, posetio bivšu plantažu na čijem je mestu sada Tomlinson Hall. Činio je i čini da rasizam bude izbrisan kao pojava. Čovek koji je brisao rekorde, postavljao neke koje možda godinama i decenijama neće biti oboreni, sigurno da ima snage za sve što radi van terena. Takođe, dres sa brojem 21 nikad više neće biti obučen u Čardžersima. San Dijego pamti svog heroja.

Kanzas Siti Čifsi, Denver Bronkosi i Oukland Rejdersi su dobro urezali u pamćenje bravure Tomlinsona, ali i svi mi. Nije osvojio Super Bowl, ali je osvojio ono najvažnije. Srca svih navijača i ljubitelja ove magične igre. Trči i dalje za neke nove pobede, Ladenijane.

Imate neke jako brze igrače, ali znamo da u sportu brzina nije sve. Imate inteligentne igrače, ali limitirane ostalim karakteristikama. Imate snažne igrače. Snaga kao sirova supstanca nije dovoljna sama po sebi. Ovaj momak je imao sve to, nekako idealno raspoređeno. I trčao je kao vetar. A vetru ne možete ništa. Kao ni njemu - Ladenijanu Tomlinsonu.

Lorejn je sve nade polagala u najstarije dete, LaDejnijana. On je svoju novu ulogu u porodici prihvatio sa odgovornošću. Majka je u njega usadila veru da će postati veliki čovek i da će se jednog dana ponositi njim. Tomlinson je fudbal zavoleo još uz oca, a nije teško pogoditi koga su gledali svakog vikenda. Naravno da je reč u najskupljoj franšizi fudbala, Dalas Kaubojsima.

Svako veče Tomlinson ne bi nosio u krevet plišanu igračku ili superheroja, već bi to bila lopta za američki fudbal. Toliko je voleo fudbal. Kada je u Dalas stigao Emit Smit, Tomlinson je prilično identifikovao sa njim. Bili su slične građe. Stil Smita mu se svideo. Poželeo je da pored Voltera Pejtona, bude i kao Smit.

Srednja škola u gradiću Vako, srcu Teksasa, bila je pozornica na kojoj je Tomlinson igrao svoje fudbalske predstave. Izgledao je kao dinamita na terenu. Iako je prvo počeo kao lajnbeker, ubrzo je prebačen na poziciju fulbeka. Postojao je samo jedan razlog. Trener je želeo da zasluži poziciju trkača blokirajući za starije drugove. Trebao je krvavo da zaradi poziciju. Krvavo raditi je bilo nešto prirodno za Tomlinsona. I zaradio je mesto. Sve lokalne novine su pisale o njemu. Utrkivali su se ko će ga više hvaliti, ali je on ostao isti. U poslednjoj sezoni je uspeo da nakrcka čak 39 tačdauna. Skauti su ga zaobilazili zbog visine i nisu videli potencijal u njemu. Slično kao u Druu Brisu. Tada kreće prijateljstvo ove dvojice momaka koje ih je spojilo u San Dijegu gde su zajedno proveli 5 dobrih sezona.

Nakon ovog ličnog uvoda, red je da se dotaknemo njegove karijere, onako kako ste navikli da čitate.

Da paralelni univerzum dokazano, činjenično postoji, Tomlinsona ne bi danas znali kao jednog od najboljih trkača u istoriji američkog fudbala, već kao sejftija. U jednom od mnogobrojnih intervjua koje je dao priča da ga je većina koledža regrutovala sa namerom da promeni poziciju i sa mesta trkača pređe na mesto sejftija. Najveći razlog zašto to nije uradio bio je najveći među trkačima, Volter Pejton.

Svima je rekao da zaista ne želi da menja poziciju i da je još kao klinac gledajući Pejtona zamišljao kako se probija kroz blokove ofanzivnih linijaša i razgrće defanzivce sa jednim jedinim ciljem, postići tačdaun. Verovao je da može biti makar približno dobar kao Pejton. Verovao je da će postati toliko dobar da može nositi i kamen preko celog terena. Motivacija u vidu Voltera Pejtona bila je jaka. Dovoljno jaka da Tomlinson ne promeni svoju odluku. I onda se stvorio TCU koji mu je dao šansu.

Na TCU ga je doveo Pet Salivan koji se nije dugo zadržao posle očajne sezone u prvoj godini Tomlinsona na TCU. Nasledio ga je Denis Franćione koje je preporodio ekipu i pretvorio svu onu sirovu snagu, neisbrušenu veštinu i neusmerenu brzinu Tomlinsona u oružje za uništenje protivničkih odbrana. U trećoj i ćetvrtoj godini Ladejnian je izbio na +2000 jardi i +20 tačdauna u sezoni. To ga je stavilo u najužu konkurenciju za koledž igrača godine. Na kraju glasanja bio je četvrti, dok su ispred njega završila tri kvoterbeka. Jedan od njih je aktivan i danas, pod stare dane uveseljava navijače svojim tačdaun dodavanjima. Reč je u Druu Brisu.

Snaga i reputacija TCU-a nisu mogli previše da pomognu Tomlinsonu koji je realno zaslužio višu poziciju od četvrte u izboru za igrača godine. Pored njega, osim braće Šobel, teško je neko napravio ozbiljniju NFL karijeru. Pored toga, pozicija kvoterbeka je uvek bila omiljena pozicija, što navijača, što novinara, a na kraju čirlidersica.

Ovo poslednje je kliše koji ste mogli da vidite gomilu puta u filmovima američke produkcije koji pričaju o američkom fudbalu. Čak se i Any Given Sunday vrti oko dva kvoterbeka. Tako se vrteo i Tomlinson na ruletu za najboljeg igrača koledža, s tim što je njegova loptica stala na broju 4. Ni na koledžu mu nisu davane šanse, ali je Franćione prepoznao ne samo kvalitet u ovom momku, već sjajno telo, inteligenciju i sposobnost da pregazi protivnika.

Na jednom izuzetno kvalitetnom draftu, LT je bio izabran već kao peti pik od strane San Diego Čardžersa. Ako sada pogledate draft na njemu ćete videti neke od imena jako, jako dobrih NFL igrača. Od ludih glava, poput Majkla Vika i Čeda Džonsona, do pravih kapitena poput Sejmura ili Bela, pa na kraju i Drua Brisa. Tomlinson i Bris su bili pikovi Čardžersa.

Već u ruki sezoni Tomlinson je postao prvi trkač, ali Bris nije postao prvi kvoterbek. Dag Fluti je i dalje komandovao igrom San Dijega. Dolaskom Martija Šotenhajmera stvari su krenule nabolje za franšizu. Fluti je zamenjen Brisom. Tomlinsom je ostao prvi trkač. To je bilo u sezoni kada su Braunsi još uvek mogli da uđu u plejof, a i Džetsi.

Posle loše sezone, Šotenhajmer je ostao što se pokazalo kao dobar potez, ali samo u regularnom delu. Posle samo 4 poraza ispali su u Wild Card doigravanju od Džetsa. Tragično. Nešto je moralo da se menja. Sa drafta je stigla potencijalna zvezda u liku Filipa Riversa i već se znalo da će Bris u bliskoj budućnosti napustiti San Dijego.

Tomlinson je eksplodirao u post vladavini Drua Brisa. Postigao je čak 28 tačdauna trčanjem i 3 hvatanjem, za ukupno 31 tačdaun u sezoni. Može se reći da je Tomlinson držao Čardžerse tokom svog boravka od 9 sezone. Leđa su mu bila dovoljno jaka da izdrži razne eksperimente, pa i Šotenhajmera. Čas bi mu bio bolji Fluti, čas Bris. Ponašao se prema Brisu kao da je jo-jo. To kvoterbeku nikako ne prija.

Odbrana koja je bila prilično kvalitetna izgubila je dva lidera, Herisona koji je otišao u Petriotse i Džuniora Seaua, koji je otišao u Dolfinse. I pored toga, Tomlinson je uspevao da svojom ofanzivnom igrom čvrsto drži Čardžerse na mapi NFL-a. Kada uzmete u obzir da je prvi hvatač tajtend kome je prvi posao da blokira, pa onda da hvata, a da je drugi ili treći hvatač trkač, onda vam je jasno o čemu se radi. Tomlinson i Antonio Gejts su držali ofanzivnu igru San Dijega.

Ta 2006. godina je bila presudna za pozicioniranje Tomlinsona. Sve pre toga bilo je totalno potcenjivanje ovog neverovatnog igrača. Nisu vredele ni utakmice sa +150 jardi (bilo je ovde i preko 180 jardi, čisto da znamo o kome pričamo) koje se rezultirale pobedama. Momak koji je u debiju zabeležio 113 jardi u 2 tačdauna bio u novinama i televiziji tek kada mora. U utakmici protiv Detroita zabeležio je ukupno 236 jardi, od čega “samo” 88 trčanjem. Čak 128 jardi je prešao posle pasova svog prijatelja, Drua Brisa.

Biću dosadan i spomenuću 2007. godinu i utakmicu protiv Rejdersa. Tog sunčanog dana zabeležio je 198 jardi trčanjem i čak 4 tačdauna, čime je postavio rekord. Pa već daleke 2002. godine, u svojoj tek drugoj sezonu u NFL-u dodao je na svoj konto 271 jard (kombinovano trčanjem i hvatanjem). Žrtva su bili Bronkosi. Jedini koji su verovali u njega bili su njegovi Čardžersi. Učinili su ga najplaćenijim trkačem, ne samo što je njih činio boljim, već je celu ligu činio boljom.

U MVP godini i nestvarnoj godini franšize San Dijega zabeležen je jedan od trenutaka zbog kojih Petriotsi mnogima nisu omiljen tim. Dobar deo ljudi iz zaista mrzi kao ekipu, iako nesumnjivo pričamo o jednom od najvećih timova ikada, sa vrhunskim dvojcem u vidu trenera Beličika i kvoterbeka Brejdija.

U jednoj tesnoj utakmici gde se činilo da će Čardžersi uzeti skalp Patriotama, greška posle presečene lopte nakon pasa Brejdija nije donela Čardžersima prolaz u narednu rundu, već odlazak u produžetak. Ovde je Šotenhajmer postavljao igru tako da čuva rezultat, što su Patriote kaznile. Nije iskoristio indisponiranog Brejdija, već mu je iznova dao nove šanse da se vrati. Na kraju je Gostkovski pogodio sa 49 jardi za pobedu i otkaz Šotenhajmeru.

Ali nije samo to ono što je smetalo navijačima. Ono što je zaista iznerviralo sve, a najviše Tomlinsona bilo je nepoštovanje protivnika. Kada su se na kraju meča igrači pozdravljali, par igrača Patriota je ismevalo način radovanja Šona Merimana posle seka koji je napravio na Brejdiju.

Ples koji su imitirali pobednici duboko je povredio sve igrača San Dijega, a sam Tomlinson je ušao u otvoren sukob sa igračima Petriotsa koji na svu sreću nije eskalirao dalje. Iako je vruće glave optužio trenera Beličika za "rad" svojih igrača, kasnije je povukao izjavu, ali je i dalje ostao pri tome da ne smeš pokazati manjak poštovanja za teren na kome igrač i domaćina. Tomlinson je uvek bio posebna klasa.

Rekordi Tomlinsona bili su neverovatni. Protiv Rejdersa, par godina pre 4 tačdauna koja im je isporučio, postavio je svoj rekord trčanjem. Oblačan i sumoran dan u Ouklendu je ostao takav samo za domaći tim. LaDenijan ih je pregazio. Čak 243 jarda trčanjem. 243 jarda je nosio jajastu loptu uništavajući odbranu Rejdersa. Njegov vizir video je samo crvenu zonu. Protivnici su tog dana bili nevidljivi za njega.

Po broju tačdauna prestigao je svog idola, Voltera Pejtona, ali ne i svog drugog omiljenog igrača, Emita Smita. Istina, Smit je odigrao, čini mi se, 4 sezone više od Tomlinsona i sigurno je da bi LaDenijan prestigao svog idola iz detinjstva da je odigrao bar još dve sezone. Po broju pređenih jardi, karijeru je završio na šestom mestu, pobegavšio za malo našem junaku iz prošle kolumne, Džeromu Betisu.

Ladenijan Tomlinson drži skoro 60 rekorda NFL-a. 60! I sve to u 11 sezona koliko ih je odigrao, od toga 9 za San Dijego i 2 za Džetse, od kojih realno treba računati samo onu prvu. Džetsi su bili, a i sada su, otužan tim. Dok je igrao Tomlinson, igrali su i Džetsi. To je njihovo poslednje učešće u plejofu.

Nakon te pune sezone Tomlinsona, ovi više nisu videli plejof. U poslednjem napadu Tomlinsona na titulu, što je bilo prilično neverovatno uzimajući u obzir da je igrao za Džetse, stigli su čak do finala konferencije. Na tom putu izbacili su, pazite ovo, Koltse i Petriotse. Na kraju su poklekli pred Stilersima. Inače je ofanzivni koordinator u Džetsima tada bio drugi Šotenhajmer, Rendi. Rođeni brat Martija Šotenhajmera, višegodišnjeg trenera Tomlinsona u Čardžersima.

Vratiću se opet na sezonu '06. U toj sezoni, prvoj od odlaska Brisa i postavljanja Riversa kao prvog kvoterbeka, niko nije znao šta da očekuje. Da će sve biti u redu, Tomlinson je brzo uverio navijače kada je vezao 3 utakmice sa bar 4 tačdauna, izjednačivši rekord Maršala Folka. U ovoj sezoni je postigao rekord od 31 postignutog tačdauna, prestigavši Prista Holmsa, još jednog sjajnog trkača Kanzas Siti Čifsa. Bukvalno je bio nezaustavljiva sila. Njegov crni vizir koji je kasnije postao uobičajeni deo opreme, sejao se dodatni strah protivničkim odbranama.

Dinamit u nogama Tomlinsona pravio je razorne eksplozije širom terena Amerike. Čak se i čuveni Voren Sep plašio susreta sa Tomlinsonom. A svi znamo koje bio Voren Sep. Tomlinson je počeo da se prepoznaje kao najbolji trkač tog vremena. MVP titula koja mu je bežala, konačno je došla u njegove ruke. Samo su Rejvensi i Čifsi (sa njima su imali 1/1) uspeli da odnesu pobede i to sa tri poena razlike, šut za fild gol. U MVP sezoni Tomlinsona čak 11 igrača San Dijega bilo je izabrano za Pro Bowl koji se tradicionalno održava na Havajima.

Pola čovek, pola rekord, Čardžersi nisu verovatno bili svesni koliku sreću su imali time što su ga pokupili na draftu daleke 2001. godine. Protivničke odbrane su se očajnički mučile da ga drže van endzone i to ne samo tokom njegove rekordne sezone. Tomlinson je imao 6 uzastopnih sezone sa 15 i više tačdauna, ali trčanjem. Koliko je to značajan podatak govori sledeća činjenica. Od momenta povlačenja NIJEDAN trkač nije ponovio ovakav uspeh. Samo su 4 trkača uopšte uspela da dođu do 15 tačdauna u sezoni. Ali nijedan od te četvorice nije uspeo to da uradi u 6 uzastopnih sezona.

Lakoća kojom je dolazio do broja jardi trčanjem je totalno ludačka. Samo analizirajte par poslednjih dostignuća. Trebalo mu je samo 23 utakmice da stigne od 9,000 jardi do 12,000 jardi trčanjem. Posle toga mu je trebalo samo 9 utakmica za sledećih 1,000 jardi. Odmah posle toga samo 7 za novih 1,000 jardi. Potpuno ludo. Brzo onoliko koliko je Tomlinson bio brz. Efikasno koliko su njegovi prodori bili.

Od povrede kolena, zbog koje je propustio skoro ceo plejof '07, Tomlinson je pokušavao da se vrati, ali nije sve išlo kao pre povrede. Veliko srce je htelo, ali koleno nije dalo. Postepeno je opadao broj jardi, sa njima i broj tačdauna. Tomlinson je i dalje bio najveća pretnja, ali ne više ona sila od koje su se povlačili protivnički lajnbekeri, kornerbekovi i sejftiji. Povreda članka koja je usledila posle samo je bila dodatna so na ranu i restruktuiran ugovor koji je napravio sa Čardžersima.

Pored sjajne sezone celog tima, kada ih je dobar deo video na Super Bowlu, opet su ih zaustavili Džetsi u prvom kolu, kao par godina ranije. U jednoj, može se reći ružnoj utakmici, odbrana Džetsa je donela pobedu. Tužni Sančez je sa jedva skupljenih 100 jardi uspeo da odvede Džetse preko Čardžersa. Ni skoro 300 bačenih jardi Riversa nije uspelo da spase Gromovite. Grine je trčao kako je želeo, Šon Elis je rasturao napad Čardžersa i tako se završila odiseja Tomlinsona u San Dijegu.

Kada se podvuče crta, verovatno nema igrača koji nije bio oduševljen Tomlinsonom. Njegov dugogodišnji partner, Lorenzo Nil, koje mu je pravio prazan prostor kao fulbek godinama rekao je: "Znate, video sam na televizoru tigrove, geparde, lavove, ma razne napadače. Ovo je neka posebna životinja (smeh). Njegovi pokreti na terenu su bili nepredvidivi u svakom pogledu. Koliko je brzo menjao pravac, to niko nije mogao da isprati. Privilegija je što sam išao ispred njega".

Povukao se posle te dve sezone u Džetsima. Nije bilo sumnje da će jedan od najboljih trkača ikada, a najbolji Čardžer ikada (ovo ne bi trebalo dovesti u pitanje) biti primljen u Kući slavnih. Pre dve godine primljen je u redove besmrtnih velikana ovog sporta. Tokom govora koji je obuhvatao standardnu rutinu gde bi se napravio kratak osvrt na karijeru, od srednje škole, kampa Emita Smita, TCU-a, preko svih koji su ga podržavali, porodice, prijatelja, trenera, saigrača i navijača, Tomlinson je imao jedan dirljiv deo govora. O čemu se zapravo radilo…

Pred sam kraj govora rekao je sledeće: "Da je ovo moj poslednji dan na planeti, a ovo moj poslednji govor, ovo je poruka koji bih vam ostavio. Priča o mom pra, pra, pradedi Džordžu, koga nikada nisam ni mogao da upoznam. 170 godina pre ovog trenutka, Džordž je ovde doveden u lancima, iz zapadne Afrike. Prezime Tomlinson mu je dato od strane čoveka koji je polagao pravo na vlasništvo. To je bilo prezime vlasnika robova među kojima je bio i Džordž. Kakvu neverovatnu hrabrost treba imati da počneš sve ispočetka, bez svog identiteta… (nastavio je dalje da bi završio sa ovim)... moja priča je priča Amerike. Svi naši preci, osim ako smo izvorni Indijanci, potekli su sa ostalih kontinenata. Fudbal je mikrokosmos Amerike. Sve rase i religije žive, igraju i takmiče se jedni do drugih... nemojte da zatvaramo vrata pred onima koji izgledaji ili zvuče različito. Otvorimo ih za one koji veruju da je sve moguće i koji su spremni da urade sve u njihovoj moći kako bi stigli do cilja…birajmo da budemo jedni za druge, ne jedni protiv drugih. Moj predak nije imao izbor, ali mi ga imamo".

Tomlinson je po saznanju o svom pretku, posetio bivšu plantažu na čijem je mestu sada Tomlinson Hall. Činio je i čini da rasizam bude izbrisan kao pojava. Čovek koji je brisao rekorde, postavljao neke koje možda godinama i decenijama neće biti oboreni, sigurno da ima snage za sve što radi van terena. Takođe, dres sa brojem 21 nikad više neće biti obučen u Čardžersima. San Dijego pamti svog heroja.

Kanzas Siti Čifsi, Denver Bronkosi i Oukland Rejdersi su dobro urezali u pamćenje bravure Tomlinsona, ali i svi mi. Nije osvojio Super Bowl, ali je osvojio ono najvažnije. Srca svih navijača i ljubitelja ove magične igre. Trči i dalje za neke nove pobede, Ladenijane.