Ako bih nabrajao igrače koji su me dovodili do ivice ludila, Redži je jedan od njih. Njegova ličnost, arogancija, ponašanje na terenu, sve su to bile stvari koje su mnoge stavljali u poziciju da mrze Milera. Gledajući iz sadašnje perspektive, Redži je samo imao neverovatnu glad za pobedama. Za trojkama. Za košarkom. Redži je bio pravi, čisti šuter koga bih uvek birao među svim ostalim legendama kada bih tražio šut za pobedu.
Redži je više ličio na Kletusa iz crtane seriji "The Simpsons", nego na košarkaša. Kao beba je imao velikih problema sa kukovima, što mu je onemogućilo da pravilno hoda. Uvek se činilo kao da mu nešto fali, pa zato nespretno hoda. Sve do četvrte godine je hodao uz pomoć pomagala.
Došao je iz sportske porodice. Brat je bio hvatač u MLB-u, jedna sestra je bila jako dobra odbojkašica, dok je druga bila sjajna košarkašica. Verujem da je dobar deo vas čuo za Šeril Miler. Šeril je član Kuće slavnih i osvajačica zlatne medalje sa reprezentacijom.
Kako je imao sestru sa kojom je mogao da vežba basket, tako su krenuli porodični okršaji. Sve do odlaska na koledž trajalo je veliko rivalstvo brata i velike sestre.
Šeril je bila viša od Redžija, ali i fizički snažnija. Veliki broj šuteva koje bi Redži uputio ka košu, završavali su na ruci njegove sestre. Blokada za blokadom. Već je postajao frustriran. Redovno ga je pobeđivala u igri 1 na 1. Na neko vreme su čak i prekinuli mini mečeve, sve dok Redži nije ojačao i porastao kako bi mogao da se suprotstavi sestri.
Više puta je rekao kako je karakteristični izbačaj upravo stekao tada, trudeći se da prebaci loptu preko sestrine ruke, a usput pogodi koš. Veliko hvala Šeril Miler što je uticala da gledamo toliko veličanstvenih poena ubačenih od strane malog brata Redžija.
Još bolja priča se dešavala dok je Redži išao u srednju školu. Uleteo je kao uragan u kuću da bi se pohvalio sa 39 ubačenih poena. Tog dana je ubacio praktično sve što je šutnuo. Sestra je igrala utakmicu istog dana. Razgovor je tekao ovako:
"Koliko si ti dala poena?", pitao je Redži.
"Dala sam mnogo, Redži", odgovor je bio kratak.
"Koliko? Pa koliko, reci mi? Četrdeset? Pedeset?", bio je uporan Redži.
Šeril je morala da kaže: "Ako zaista želiš da znaš ubacila sam 105 poena".
"Pa ti mora da se šališ", rekao je Redži i povukao se pognute glave.
Sestra mu je, pored toga što ga je pobeđivala, bila i velika podrška tokom odrastanja. Kada su svi sipali prognoze kako nije dovoljno dobar za koledž košarku, Šeril bi ga kroz šalu vraćala na pravi kolosek. Redži je polako prestao da se osvrće i postao je manijak u treniranju šuta.
Šutirao bi između dva i pet sati dnevno. Kada bi njegovi drugari otišli da spavaju, Redži bi ostajao da šutira. Znao je da samo tako može stati rame uz rame sa najboljima. Srušio je prognoze, kao što je srušio prve prognoze da neće moći da hoda. Isto kao što je njegova sestra srušila prognoze da neće preživeti prve sate života, jer joj je pupčana vrpca bila obmotana oko vrata. Mileriovi su bili neverovatni borci.
Rođen kao izuzetno sitan, sa već opisanim problemima sa nogama, karijera u košarci je bila misaona imenica. Kada kao dete hodate sa metalnim šinama, svaka pomisao da ćete trčati, a posebno biti dobri u sportu bila bi ravna bajci.
"Sećam se da sam gledao partije basketa sa prozora. Tu je bio koš, video sam ga jasno za prozora. Braća i sestre su trčali po terenu. Igrali se. Slobodno. Bio sam toliko anksiozan da sam hteo da skinem šine. Samo sam želeo da trčim".
Uz snažne reči podrške roditelja Redži je počeo da trči na terenu koji je gledao sa prozora. Malo kasnije, počeo je da trči po mnogim terenima u državi. U srednjoj školi je prvu šansu dobio iz jednog krajnje čudnog razloga. Igrač koji je bio ispred njega u izboru za tim, došao je sa pogrešnom opremom.
Posle srednje škole otišao je na prestižni UCLA. Dobio je školarinu tek pošto su tri prva izbora odbili igranje za UCLA. Osim prve sezone, kada je bio rezerva sa limitiranim minutima, u sledeće tri godine je postao najbolji igrač tima. Svoju građu možeš-da-mi-izbrojiš-sva-rebra-sa-obe-strane je kompenzovao sa neverovatnom upornošću, dobacivanju sudijama, konstantnom "trash talku" na terenu i serijama dalekomentnih trojki. Svoje telo je prilagodio situaciji.
Na draftu 1987, kada su svi videli domaćeg heroja Stiva Alforda u dresu Pejsersa, usledio je preokret. Doni Volš je rešio da 11. pik ode na mršavog momka sa zapadne obale. Holivud je stigao u Indijanu. Na istom draftu je u NBA ligu stigao Mark Džekson, koji će postati dugogodišnji saigrač Redžija Milera. Pored toga, postali su jako dobri prijatelji. Redži je rekao da su njih dvojica kao jedna osoba.
Kao da je bilo predodređeno da se pronađu Miler i Pejsersi. Nekada dominantan tim u ABA ligi izgubio je pravac kojim je trebalo da idu. Milerov dolazak je tokom godina potpuno promenio franšizu. Postao je prvi Pejser još od 1977. koji je izabran da nastupi na Ol star utakmici.
U ruki sezoni, Miler se nije naigrao. Pejsersi su gradili mlad tim predvođen Tizdejlom i Personom na krilnim pozicijama. Na centru je igrao Stipe Stipanovič koji je odigrao samo pet sezone. Stipo je bio jedan od simpatičnih centara, sa prepoznatljivim brčićima. Pokazavši, pre svega da može biti opasan spolja, Miler je već u drugoj sezoni dobio mesto startera.
Rifleman i Killer su postali glavni trojkaši Pejsersa. Slabi rezultati su koštali više trenera tokom sezone 1988/1989. Počelo je sa trenerom iz prethodne sezone, Džekom Remzijem da bi se završilo sa Dikom Versaćeom. Jedine dobre stvari iz te sezone je bilo:
- Stavljanje Redžija Milera u prvu petorku
- Dolazak Rika Smitsa i Detlefa Šrempfa
Mnogo zdraviji tim pod vođstvom Dika Versaćea stigao je do plej-ofa. Prvog Redžijevog. Od tada je nanizao 15 učešća u plej-ofu. Propustio je samo sezonu 1996/1997. Versaće je potrajao koliko i Versaće cipele. Dve sezone. Trebalo je nešto novo. Bob Hil je razbudio ekipu i doveo ih do plej-ofa. Miler je već tada ušao u top tier trojkaša lige. Negodovanje navijača pri izboru na draftu kanalisao je u veliku energiju kako bi pokazao da debelo greše. Ako je nešto bilo jasno, to je činjenica je Miler voleo da ga mrze.
U seriji sa Bostonom, tokom plej-ofa 1992. pokazao je koliko opasan može da bude. Pejsersi su ispali bez pobede, ali je Miler ubacivao 27 poena u proseku, šutirajući čak 63 odsto za tri poena. U sezoni nakon toga, opet su ispali u prvoj rundi, ali je tada podigao lestvicu za više nivoa. Ubacivao je Niksima preko 31 poena u seriji, šutirajući 52 odsto za tri. Svi su već znali za njega.
Redži iz regularnog dela sezone i Redži iz plej-ofa kao da su bili dva totalno drugačije igrača. Ovo jeste svojstveno velikim igračima. Sigurno nećeš postati legenda lige ako si vanserijski u regularnom delu, a nestaneš u plej-ofu. Samo je dovoljno pogledati statistiku.
Dve sezone u Pejserima je odigrao sa nekadašnjim koledž saigračem, Džeromom "Puhom" Ričardsom. Bob Hil sa glavnom zvezdom tima, vodili su Pejserse iznova i iznova u plej-of. U sezoni 1992/1993. krenulo je rivalstvo sa Niksima. Problem za Donija Volša je bio taj da je Bob Hil dovodio ekipu do plej-ofa, ali bi tu postajali lak plen u prvom rundi uprkos sjajnim izdanjima prve zvezde tima.
Pala je odluka da glavni trener postane Leri Braun za sezonu 1993/1994. Iz Lejkersa je stigao iskusni Bajron Skot. Iz Soniksa je stigao Derik Meki. Dejl Dejvis je dobio znatno veću minutažu od strane Brauna. Iz Evrope je stigao Antonio Dejvis, koji je još ranije biran na draftu od strane Pejsersa. Posle dve sezone za PAO, ako se ne varam, i sezone za Filips Milano stigao je kao zamena Riku Smitsu. Inače, Dejvis je poslednje sezone u Evropi igrao sa Saletom Đorđevićem. Predvođeni Majkom D’Entonijem sa klupe, maestralni Sale je vodio Milano do trofeja Kupa Koraća.
Pejsersi su stigli do finala konferencije gde su izgubli od Niksa. Ova sezona bila je trenutak kada su apsolutno svi shvatili kakav talenat je Indijana dobila u liku mršavog momka sa zapadne obale. Redži je šutirao 50 odsto iz igre i 90 odsto sa bacanja. Bio je igrač koga se plašila svaka odbrana. Bila je potrebna specijalna priprema za njegov brz šut i visok luk.
Mladi zvezdama Orlanda je isporučio 29 poena u proseku i praktično ih sam razneo u prvoj rundi. Samo sezonu posle, upravo ih je Orlando eliminisao u finalu konferencije u sedam utakmica u kojima je tandem Šek - Peni dominirao u odnosu na tim Pejsersa. Mnogi smatraju da bi u finalu Pejsersi pružili mnogo jači otpor Rokitisima, ali sve ostaje na nagađanju.
Dobivši snagu pod koševima, Redži je mogao dosta opuštenije da šutira, jer je imao čistu snagu u vidu "blizanaca" Dejvisa. Pored njih, Rik Smits je bio spreman da ispravi svaki promašaj Milera.
Niksi su ih u finalu konferencije 1994. dobili u sedam utakmica, ali je Miler pokazao koliko opasno dobar igrač postaje. Posle sporog starta Pejsersa i samog Milera, Niksi su došli do 2-0. Indijana je vezala tri pobede, uključujući 70 poena Redžija u utakmicama četiri i pet. Fantastične partije Starksa u utakmici broj 6 i još neverovatnija utakmica Juinga u utakmici broj 7 odvele su Nikse u finale lige.
Iskustvo i prljavija igra Niksa odveli su ih dalje. I pored toga, svi su videli šta se rađa u Indijani. Optimizam navijača i uprave je bio baziran na jakim osnovama. Već sledeće sezone postali su vladari Centrala. Dosta toga ima veze sa dolaskom Marka Džeksona u sezoni 1994/1995. iz Klipersa. Miler je konačno dobio idealnog plejmejkera.
Često je govorio: "Plejmejker može da nosi tim - ako ima pravo oružje kojim raspolaže".
Džekson je imao najubojitijeg šutera iz dubine. Dalekomentna paljba Milera sada je postajala još izraženija. Očistio je Atlantu u prvoj rundi. Već sledeća je donela ljutog rivala. Ponovo sedam epskih utakmica. Od ovog momenta Redži Miler postaje neprijatelj broj 1 svih navijača Niksa. Ne samo navijača. Postaje neprijatelj svim igračima koji su nosili dres Niksa. Tada se desilo ovo u redovima ispod.
Trejsi Mekgrejdi je sebe upisao zlatnim slovima u istoriju NBA lige sa onih 13 poena u 33 sekunde protiv Sparsa. Ako ćemo se baviti matematikom, to mu dođe oko 0,33 poena u sekundi. To je bilo nešto veličanstveno. Neviđeno. Nešto što se samo jednom desi.
Kako onda da nazovemo Redžijevih 8 poena u 9 sekundi. To mu onda dođe 0,88 poena u sekundi. Ako je Trejdi upisan zlatnim slovima, Redži bi trebalo da platinastim ispisom bude utisnut u knjige koje pričaju o istorijskim večerima NBA lige.
Protiv koga drugog bi napravio takav istorijski rekord nego protiv najbolje mušterije - Njujork Niksa. Uz nadimke koji su ga krasili kao što su Might Mouth zbog "trash talka" i preterane brbljivosti, pa preko nadimka Uncle Reg koji je dobio kada su nove snage došle u Pejserse posle 2000. godine. Tada je preuzeo ulogu kućepazitelja franšize Pejsersa i mladih igrača..
Knick Killer - nadimak koji je dobio najkasnije. Dobio ga je zbog svoje surovosti prema Niksima, kojima je prečesto zagorčavao život svojim šutevima u odlučujućim trenucima. Među njima je i taj 8/9 događaj. Što bi rekli stari pisci… Tog 5. maja, 1995. godine, desilo se što biti ne može. Desio se nestvarni Redži Miler.
Polufinale Istočne konferencije u sezoni 1994/1995. Prva utakmica. Niksi su na svom terenu vodili šest poena razlike na samo 18 sekundi do kraja utakmice. Miler se sa dva bloka u leđa, prvo Juingu, pa Mejsonu, otvorio za tri poena. Bez spuštanja lopte, podigao se na skok šut i pogodio trojku preko Džona Starksa.
Mejson je izveo loptu za Nikse ispod koša, kako kaže video je slobodnog Grega Entonija u sekundi, ali već sekundu posle ga je Miler laganim gurkanjem bacio na parket. To je onaj momenat kada je Mejsonu lopta već ispadala iz ruke, video je da Entoni pada, ali sve što je mogao da uradi je da isprati loptu pogledom.
Redži je oberučke prihvatio poklon od Mejsona, napravio dribling ka liniji za tri poena. Iz okreta je postigao svoju karakterističnu trojku, upravo preko Grega Entonija koji je sve to ispratio pogledom. Usledio je krik komentatora: "Boom, baby!"
Mičel je odmah po izvođenju faulirao Starksa. Džon promašuje prvo bacanje. Miler kaže da je bio siguran da pogađa drugo. Mislio je u sebi: "Nema šanse da Starks promaši drugo bacanje. Nikako". Promašio je. Juing nije pogodio iz ofanzivnog skoka. Redži se dokopao lopte i sada je on bio na liniji bacanja. Pogodio je oba.
Greg Entoni se opet sapleo u napadu za pobedu. Pejsersi su napravili brejku na startu serije koja je završena pobedom Indijane u sedam utakmica. Redži je "ubio" Nikse. Dve uzastopne sezone pre toga su ispadali upravo od Njujorka.
Ako pitate navijače Niksa, većina će reći sledeće za Milera - prvoklasni trol. To je prvo i osnovno. Onda će reći da je flopper, da su mu usta puna gluposti i da je težak smarač. Posebno mesto u srcu zauzima kod Spajka Lija, koji je koristio svaku situaciju da mu dobaci nešto. Naravno da ni Miler nije ostajao dužan. Mada je najbolje govorio kroz trojke.
ESPN je snimio dokumentarac pod imenom "Winning Time: Reggie Miller vs. The New York Knicks" koji govori o višegodišnjem rivalstvu Niksa i Pejsersa u eri Redžija Milera. Redži je odneo tesnu pobedu od 4-3 u plej-of serijama (preciznije 22 pobede Pejsera i 19 pobeda Niksa). Bilo je tesno, upravo kako je uvek bilo kada su se ovi rivali sastajali. Tesno, napeto, borbeno. Mali rat.
Rivalstvo je bilo veliko. Mržnja usmerena ka Mileru još veća. Džon Starks je odbijao da mu pruži ruku na početku utakmice. Jednom ga je počastio udarcem glavom. Ništa nije uplašilo Milera, niti sprečilo da nastavlja da im isporučuje poene u presudnim momentima.
Ako se vratimo samo sezonu unazad, kada su Pejsersi ispali od Niksa u sedam utakmica, ne možemo da zaboravimo jednu utakmicu. To je utakmica broj 5 u finalu konferencije. Rezultat je bio 2:2 u seriji. Utakmica broj 5 igrala se u Njujorku. Domaći teren i navijači koji nisu bili samo protiv Milera. Oni su ga istinski prezirali. Samo veliki igrači mogu toliku mržnju kanalisati u energiju koja će dobiti utakmicu.
Niksi su ušli u poslednju deonicu sa 12 poena razlike. I tada nastupa "Miller-time". Redži je ubacio 25 poena u poslednjoj četvrtini od ukupno 39 poena koje je isporučio te večeri. Trojke je šutirao 6 od 11. Upravo je u toj utakmici razmenio pregršt reči za Spajkom Lijem. Na kraju je stavio obe ruke oko vrata pokazujući da je Niksima slomio kičmu. Bio je impresivan i bezobrazan u isto vreme. To je bio samo početak svega što je usledilo.
Kažnjavanje Niksa se nastavilo kroz godine Redžijevog gazdovanja u Indijani. Iz sezone u sezonu navijači Niksa su dobijali napade besa zbog Milerovih šuteva. Ne samo oni, ali na njih je to najviše uticalo.
Pet Juing je jasno rekao posle završetka karijere: "Mrzeo sam Redžija".
Povreda Redžija u plej-ofu 1996. bila je usluga Hoksima koji su izbacili Pejserse već u prvom kolu. Ovde je bilo jasno da Indijana nije ni približno isti tim sa njim i bez njega. Nikako nisu uspevali da kompenzuju odsustvo jedinog čistog šutera u timu.
Taman kada je počeo da vezuje sezone sa plej-of učešćima, Doniju Volšu je palo na pamet da bi trejd bio dobra ideja. Ideja kao ideja je možda bila dobra, ali je završila loše, jer je trejd uključio Marka Džeksona.
Priča ide ovako. Džejlena Rouza u Pejsersima. Rouz je stigao u trejdu iz Denvera, dok je Mark Džekson poslat u nedođiju. Niko nije bilo drago ako bi dobio vest da ide u Denver. Na sreću Marka Džeksona povratak je usledio vrlo brzo.
Miler je dugo imao na piku Rouza, upravo zbog dolaska na mesto Džeksona. Nije ga poštedeo ni trener Braun. Rouz je imao 17 minuta u proseku kada je stigao iz Denvera. Kada je Džekson ekspresno vratio u februaru, Rouzova minutaža je sa 17 minuta skočila na 21 minut.
Džekson prosto obožava Milera, jer ga je uvek stavljao na treće mesto najboljih šutera (ne trojkaša) u istoriji lige, odmah posle Džordana i Kobija. Razumem njegovu fasciniranost Milerom, ali ovo je zaista preterano. Možda i najbolji trojkaš, mada konkurencija Reja Alena i Stefa Karija, ne daje za pravo da se tek tako tvrdi, sigurno nije treći najbolji šuter ikada.
Na stranu ljubav Marka Džeksona, ali je sezona završena očajno, sa negativnim odnosom pobeda i poraza posle nekoliko godina uspeha. Jedan Leri je morao biti sklonjen. Sklonjen je da bi došao drugi Leri. Leri Legenda. Leri Bird. Ptica je sletela u Indijanu. Dva najveća trash talkera na jednom mestu. Dva majstora šuta.
Bird je došao u, reklo bi se, idealnom trenutku za Pejserse. Mileru je izgorela čitava kuća, zajedno sa njom najveći deo uspomena i venčani prsten vredan 45.000 dolara. Supruga ga je dugo ubeđivala da napuste Indijanu, ali je dolazak Lerija sve promenio. Redži je rešio da ostane kako bi izgradili tim koji će biti konkurent za titulu.
Da li ste mogli da dobijete boljeg čoveka na klupi od njega kada ste Redži Miler. Samo su Džordanovi Bulsi imali bolji skor na istoku lige. Kris Malin je doveden kao igrač koji će velikim iskustvom doneti neophodnu smirenost u igri. Pejsersi nisu bili tim koji je umirao u lepoti igre, ali je produktivnost bila na najvišem nivou. Svako je perfektno znao svoju ulogu.
Sa samo dva poraza prošli su prve dve runde. Pali su Kavsi sa još uvek fizički prihvatljivim Kempom. Niksu su pali lakše nego ikada. Mogli su samo da se poklone pred svojim egzekutorom. Još jednom.
Predstava Milera u utakmici broj 4, polufinala konferencije 1998. je bilo još jedno monstruozno pojavljivanje. Još jedna noćna mora za svakog navijača tima iz Velike jabuke. Ubacio je 38 poena uključujući, naravno, odlučujuću trojku pet sekundi pre kraja. Spasao je Pejserse u produžetku i doneo nedostižnih 3-1 u seriji.
Protiv Bulsa je, po prognozama mnogih, viđena neočekivana borba. Igrali su čak sedam utakmica. U najbolje trenutke plej-ofa spada Redžijeva trojka za pobedu u poslednjoj sekundi. Utakmica broj 4 za izjednačenje. Džordan je bio nemi posmatrač.
U sedmoj su Pejsersi bili u igri do samog kraja. Promašena trojka na 16 sekundi pre kraja Redžija Milera označila je kraj nadanja da mogu do finala lige.
U skraćenoj sezoni, reklo bi se da je Leri Bird našao pravu formulu za sastav predvođen Redžijem Milerom. Igrao je dozirano regularni deo sezone, kako bi postao šutersko čudovište u plej-ofu. Prve dve runde su prošli bez poraza. "Metlu" su dobili Baksi sa Rejom Alenom i Glenom Robinsonom. Odmah zatim i Ajversonovi Siksersi.
Jedan od zaista retkih debakl izdanja u plej-ofu doneo je poraz od Niksa. Loše izdanje Redžija sa osmehom su dočekali navijači Niksa. Nakon utakmice anketa koja je rađena po ulicama Njujorka bila je baš inspirišuća. Od toga da Miler verovatno plače kod kuće do toga da će se praviti da je povređen kada sledeći put bude igrao protiv Niksa.
Upravo je bilo suprotno. Svako ko je poznavao Redžija, znao je da uvrede i omalovažavanja utiču na njega, ali u smislu da će vam vratiti višestruko za to. Baksima je ubacio 18 poena od 41 ukupno, u poslednjoj četvrtini odlučujuće utakmice. Posle File u polufinalu istoka, Niksi su se našli oči u oči sa Milerom u finalu konferencije.
Ekipa Pejsersa je ušla u NBA finale prvi put u istoriji franšize. Najslađim putem, preko Njujork Niksa. Svi znaju ko se smejao poslednji. Najviše zahvalan za ovaj veliki uspeh je bio niko drugi do Redži Miler. Ponovo je bio "dželat" Niksima u utakmici broj 6, ubacivši 34 poena, a 17 u poslednjoj četvrtini, čime je samo potvrdio da nadimak koji nosi, nosi sa jako dobrim razlogom.
BIli su više nego dostojan rival Šekilu O’Nilu i Lejkersima u finalu. "Prime time" Šek je bio nezaustavljiv. Miler je pokazao da itekako ima oružja u veteranskim rukama. U dve pobede je ubacio skoro 70 poena Lejkersima, zadavajući velike probleme Kobiju.
Pejsersi i dalje žale za utakmicom broj 4 koja je rešena u produžetku. Redži je ubacio 6 trojki i 35 poena. Uz promašaj pri "njegovom" šutu za tri poena, Lejkersi su sebi obezbedili dosta mirniji nastavak finala koje su na kraju osvojili.
Koliko su ga celi timovi ili pojedinci mrzeli, toliko su ga saigrači obožavali. Poštovanje prema Mileru može da se graniči skoro sa božanstvom. Kada kažete Indijana Pejsersi apsolutno vam niko drugi ne pada napamet osim Redžija Milera. On je lice franšize. Nijedan igrač nije doneo Pejsersima pobeda, zadovoljstva i sreće koliko Redži.
Džermejn O'Nil je postigao lični rekord u dresu Indijane koji iznosi 55 poena. Izašao je ranije iz igre kako bi Redžijev rekord od 57 ubačenih poena ostao na vladajućoj poziciji. Redži je igrao u tri dekade Pejsersa. Preko glave je preturio dosta poraza, teških trenutaka, ali mnogo više pobeda i rekorda. Bio je i ostao čika franšize Pejsersa.
Ako se vratimo još malo na bezgraničnu mržnju navijača prema Mileru, anketa kaže da se nalazi na trećem mestu po broju ljudi koji ga mrze. Prvi je ubedljivo mladi vlasnik franšize Dolan. Drugi je Fil Džekson, ali Džekson iz vremena dok je bitisao u Niksima. Onda dolazi Redži. Nakon njega je Ajzea Tomas, pa ponovo Fil Džekson, ali kao trener Bulsa.
Kada je ova anketa objavljena na Twitteru od strane Brajana Fluda, navijača Niksa i Jenkisa, novinara FOX-a, odmah se javio Miler sa pitanjem koji je način da se popne na mesto broj jedan, misleći da posle svega zaslužuje to mesto.
Razvila se ozbiljna diskusija. Javili su se neki viđeniji novinari sa sjajnim predlozima. Flud mu je rekao da se malo strpi dok se Fil ne preseli u Montanu krckajući penziju i Dolan preda ekipu u zamenu za novu harmoniku. Pošto nije želeo da čeka toliko dugo, mada iz ove perspektive propast je jako blizu, stigli su novi predlozi.
Prvi je bio da postane trener Niksa i tako instant postane osoba broj jedan po omraženosti. Druga je da kupi Nikse i upropasti ih kao Dolan. Ovo drugo nije toliko teško zaista. Mada, verovatnoća da će biti bolji od Dolana je jako visoka, tako da se ipak nije odlučio za to. Ostao je na mestu broj 3. Za sada.
Dobro je poznato da je Miler obožavao trash talk. Samo jednom igraču nije pričao. Majklu Džordanu. U ruki sezoni je igrao utakmicu presezone protiv Bulsa. Person, takođe poznat trash talker mu je rekao da sada ima priliku da "priča" Džordanu. Majkl je ubacio četiri poena, Miler 10 do poluvremena. Kada se vratio, Džordan je ubacio 40, Miler samo dva poena. Džordan mu je poručio: "Budi pažljiv i siguran, tako se ne razgovara sa crnim Isusom".
Ime i prezime ovog majstora košarke je pominjano možda i najveći broj puta u hip hop numerama. Ne samo američkim, već i domaćim. Mikri Maus iz benda Prti BeGe pominje u svojim rimama Redžija Milera. Isto tako i pokojni Dalibor Andonov - Gru. Redži se dobro slagao sa reperskim lirikama, kao što se slagao sa loptom kada je trebalo da donese tri poena.
Najveći trojkaš svoje ere i jedan od top 5 najboljih trojkaša u istoriji lige. Član čuvenog kluba 50-40-90 u kome se nalazi samo osam igrača kroz celu istoriju lige. Utabao je put onima koji su došli nakon njega. Nisu ga toliko zanimale asistencije i skokovi. Bio je toliko čist šuter da je zatvorenih očiju mogao da pronađe liniju za tri poena i pogodi. Pa ljudi, sa 39 godina je ubacio 39 poena direktno Kobi Brajantu kada je Malice at the Palace odneo prve strelce u suspenziju.
Kada je suspenzija trebalo da osakati uspehe Pejsersa, Redži je preuzeo lidersku palicu i beležio skoro 20 poena po meču. "Bio je neverovatan", rekao je Leri Braun. "Igrao je kao da ima 25, a ne 39 godina". Doni Volš je rekao da je on najbolji sportista koji je igrao u tom gradu, pored živog Pejtona Meninga. Kraj priče.
Kada je naša reprezentacija pre 17 godina pobedila Dream Team, uz čuvenu scenu kada Bodiroga traži peškir od Redžija Milera koji ga drži zakucanim za koleno, ostaće u trajnom sećanju. Ono što će ostati još duže od toga je detalj kada Redži Miler ostaje nakon utakmice da čestita našim igračima.
Još jedan bitan detalj. Kada su ga pitali za najvećeg trash talkera, izdvojio je Dražena Petrovića. Rekao je da je toliko mogao da vam uđe pod kožu, da je neverovatno. Redži se indentifikovao sa njim, kako je on rekao: "Šutirao je mnogo bolje nego ja. To nikada ranije nisam video".
Dete koje je jedva hodalo, počelo je da trči. Postalo je košarkaš čije ime se i danas pominje sa velikim poštovanjem. Od žbuna ruža u koji je upao nekoliko desetina puta, do 2.560 ubačenih trojki preko raznih defanzivaca - Redži Miler je bio i ostao igrač koji će biti simbol šuta za tri kada se utakmica lomi.
"Znam da mnogi od vas kažu da sam najbolji šuter koga ste videli", rekao je Rej Alen prilikom prijema u Kuću slavnih. "Ono što ja znam je to da je čovek koji me je predstavio večeras, Redži Miler, najbolji šuter koga sam video u svom životu". Broj 31 je najveći - najbolji trojkaš kaže tako. Kaže i Kuća slavnih. Ko sam onda ja da kažem drugačije.
