Dugo se čekao nastavak liste potcenjenih heroja NBA košarke i evo je posle više od dva meseca!
Nastavljamo sa drugom najatraktivnijom pozicijom. Na redu su niska krila. Pozicija koju su zauzimali neki od najvećih igrača ove igre, ali i neki čija se dostignuća prosto nisu toliko cenila. Oni su u redovima ispod.
Aleks Ingliš - Najbolja sezona 28,4 poena | 7,3 skokova | 4,8 asistencija | 1,4 krađa | 1,5 blokada
Između Dentlija, Kinga, Agirea i Ingliša, odlučio sam se da poslednjeg stavim na listu. Razlog je sledeći.
Edrien Dentli je sigurno bio najpotentniji ofanzivac od međi imenovanom četvoricom, ali je bio užasno loš odbrambeni igrač. Bio je hodajuća definicija loše defanzive, što za to vreme nikako nije bila prednost. Svakako je prigrabio veliki broj nagrada, iako je tim značajno trpeo zbog njegove letargije u odbrani.
Bernard King je bio specijalan igrač. Nekadašnji "Kralj Njujorka" je imao fascinantne sezone, ali ne toliko konstantne. Čak i u onoj najboljoj sezoni kada je išao preko 32 poena, Niksi su jedva stizali do 28 pobeda u sezoni. Da li zbog Niksa ili njegove harizme, King je uvek imao mesto u novinama, jer eto glavni igrači Niksa uvek imaju specijalno mesto u srcima novinara.
Mark Agire je, kao i ostali, bio vrhunski strelac, koji je malo toga stigao da uradi sa Dalasom, ali je pokupio titulu sa Detroitom, kao role player. U napadu genijalan, odbrana kataklizma. I tako, metodom eliminacije, stižemo do Aleksandra Ingliša.
Čovek koji je pre svega veliki gospodin. Za razliku od svih navedenih, Aleks je znao da igra odbranu. I to jako dobro. A dovoljno je da pogledate njegove brojke u svim statističkim kategorijama tokom 10 udarnih sezona u Nagetsima i sve će vam biti jasno.
Agire je biran kao prvi pik. King je biran kao sedmi pik. Dentli je biran kao šesti pik. Svi u prvoj rundi. Ingliš je biran kao 23. pik na draftu. Od starta je student Južne Karoline bio potcenjen. Iako je bio zvezda na svom koledžu, pored košarke Aleks je imao interesovanja za umetnost, vajarstvo, literaturu i poeziju. Diplomirao je engleski jezik i književnost, a kasnije, tokom karijere, objavio više knjiga poezije.
Birao ga je Milvoki koji ga je držao pod ključem u prvoj sezoni, kao zamenu za Dendriža. Iako je svoje minute dobro koristio kada je stigao Don Nelson, Ingliš je odlučio da potpiše za Indijanu posle dve sezone, koja je ušla u izgradnju novog tima. Svi su mislili da je Ingliš taj čovek, ali su ljudi iz Pejsersa rešili da ga trejduju za nekadašnju ABA zvezdu, Džordža MekGinisa.
Ingliš je otišao u Denver i na taj način zakoračio u svoje slavne dane. Njegovi slavni dani su bili i Denverovi slavni dani. I kada se danas povede polemika oko najboljih niskih krila Nagetsa, gde je uvek i Karmelo Entoni, pa se poredi sa Inglišem, teško da se može to uraditi na valjan način. Ingliš je bez sumnje, najkompletniji igrač koga je Denver ikada imao. Videćemo dokle će Jokić stići.
Ovaj "Blade" nije lovio vampire, ali je lovio plejof učešća. Denver je sa njim vezao čak 9 uzastopnih pojavljivanja u plejofu. Nijedan drugi igrač nije uspeo da 9 puta uzastopno odvede Denver u plejof. U tandemu sa trenenom, Dagom Moom, kao pravi lider učinio je Nagetse prilično respektabilnim protivnikom. Eru Ingliša u Nagetsima možemo da podelimo na dva dela. Prvi, onaj u kom je sa Kikijem Vandervegeom terorisao protivničke koševe i drugi, kada je sa Fet Leverom, preneo na teren filozofiju Daga Moa. Pas igra koja je bila gotovo savršena.
Dag Mo je bio poznat kao trener koji je forsirao timsku pas igru uz obaveznu nesebičnost, nešto slično kao što radi Greg Popović u Sparsima. Igra koja je lepa za oko i koja dovodi navijače u halu. Za tako nešto vam trebaju inteligentni igrači, što su navedeni iznad i bili. Najviši domet ove ekipe bilo je finale konferencije protiv Lejkersa. U finalu, Ingliš je priredio pravu ofanzivnu kliniku protiv Lejkersa. Jedini raspoložen uz njega bio je Kelvin "Pit Bull" Nat. Nedostajli su ozbiljniji učinci Feta Levera i Dena Ajzela da bi evenutalno ugrozili Lejkerse u konačnom skoru.
Čak i u vreme najveće popularnosti, kada je glumio u filmu "Amazing Grace and Chuck", Ingliš uvek ponašao skromno, bez hvalisanja i sa isticanjem tima u prvi plan. Posebno saigrača. Džulijus Irving, Leri Bird i Medžik Džonson su privlačili mnogo više medijske pažnje, jer je Ingliš igrao u tamo nekom Denveru. Mana Ingliša je bila ta što je tek sa 23 godine ušao u ligu, pritom izgubivši 4 sezone na dokazivanje. Ako uzmete sve to u obzir, da je igrao nisko krilo i da nije mogao da koristi snagu za koševe iz reketa, Ingliševa dostignuća su prilično impresivna.
U 8 "prime time" sezona beležio je 28 poena u proseku, pritom je u celoj karijeri ubacio samo 18 trojki. Nijedan igrač u NBA ligi nije postigao više poena od Ingliša u periodu od 1979 i 1993. I pored toga Aleks nijednom nije dobio čast da se nađe u prvom timu lige. Ingliš može bez problema da uđe u "Iron Man" ekipu, jer je tokom 10 sezona propustio samo 5 utakmica, u periodu od 1980 i 1990.
Ako pogledate listu rekordera Denvera, na kome se nadam da će stajati ime Jokića za par sezona, Ingliš dominira. Na stranu što je lider po poenima, on je četvrti najbolji skakač, a prvi najbolji ofanzivni skakač u istoriji Denvera i najbolji asistent. Koliko dimenzija je imala Aleksova igra znaju samo oni koji su imali tu čast da ga gledaju uživo. Svaka dimenzije njegove igre je bila mala priča za sebe, napravljena iz milion fragmenata koji su uzvikivali - Fantazija!
Na kraju je karijeru završio u Dalasu kao slobodan agent. Dalas je doveo njega i Levera u nameri da usmere mladu ekipu sa Harperom, Tarplijem i ostalima. Roj Tarpli je odlučio da je lepše uživati u narkoticima, sezona je bila prepuna povreda, pa su na kraju sezone rešili da se zahvale Iglišu koji je posetio Evropu i odigrao sezonu za Napoli.
Odmah nakon toga usledila je penzija. Nakon njegove penzije Denver nije znao kuda ide i da li ide uopšte u pravom smeru. Predsednik se tada javno izvinio Inglišu navodeći da nisu dovoljno verovali u njega poslednje tri sezone i da će možda platiti cenu. I platili su je. Denver je povukao dres sa brojem 2. U Kuću slavnih je ušao ‘97 i time obezbedio sebi mesto u sećanjima generacija koje dolaze.
Džejms Vorti - Najbolja sezona 21,4 poena | 5,6 skokova | 4,7 asistencija | 1,4 krađa | 0,4 blokada
Sigurno znate za nadimak Roberta Orija koji glasi “Big Shot Bob” ili “Big Shot Rob”, kako vam draže. E pre tog nadimka postojao je nadimak "Big Game James". Nije bio samo jedan šut, kao kod Orija, već je u pitanju bila cela utakmica. Vorti kao da je čekao utakmice protiv Detroita ili Bostona, da bi u njima pokazao kolliko je paklen igrač bio.
Bio je spektakularan i legitimni deo Showtime postave Lejkersa. Vorti sigurno nije totalno potcenjen, ali da je bio u senci medijski praćenijih niskih krila, bio je. Sigurno da je dobio veliki deo zasluga za tri titule Lejkersa. Dres sa brojem 24 je povučen iz upotrebe. Njegov dres je među malobrojnim asovima Lejkersa, što svedoči o njegovim zaslugama u slavnih danima tima iz Los Anđelesa.
Ono gde je stručnjacima promakao Vorti, a što je moglo da vam obezbedi dosta bolje ugovore, su All NBA timovi. Sve do uvođenja treće najbolje petorke lige, mesta za Vortija nije bilo. Čak ni u sezonama Lejkersa sa samo 17-20 poraza, prvog mesta i osvojene dve uzastopne titule. Samo jedan član Lejkersa je tada bio u idealnim petorkama, a nije teško pogoditi ko. Medžik Džonson. Vorti je ostajao u senci, iako je '88 ugrabio i nagradu za MVP finala. Ispred njega su bili Leri i Vilkins. Šuteri su i tada bili na ceni.
Kada sve to što je radio u regularnom delu sezone stavimo po strani, ostaje nam plejof. Plejof je bio teren na kome se Vorti osećao kao kod kuće. Kao da je igrao igru za sebe. Znate ono kada odete sami na koš i šutirate, za svoju dušu. I pogađate. I čini vam se da možete sve što poželite. Ali je totalno drugačije kada izađete na teren i zaigrate protiv protivnika koji ima jednako istu želju za pobedom. I više ne pogađate onako dobro. E ako to znate, to kod Vortija nije bio slučaj.
Vorti je plejof doživljavao i igrao kao da je to nešto potpuno prirodno. Nešto što ne donosi dodatni pritisak, navijača i medija. Igrao je plejof u transu i zaradio nadimak "Big Game James". Igrač za velike utakmice, a gde ćete veće utakmice od finala plejofa. A još na to ugrabite MVP titulu pored najkompletnijeg igrača te ere NBA lige, Medžika Džonsona i starog, ali ekstremno kvalitetnog i neuništivog, sve do povlačenja, Karima Džabara. Treba biti poseban materijal za to. Džejms Vorti je bio upravo to. Poseban sklop.
U jednom momentu lako je moglo da se desi da Vorti napusti Lejkerse, ali je razum i genijalnost Džerija Vesta presudila da ostane u Lejkersima do kraja. Bas je skoro dogovorio trejd u kome bi u Lejkerse stigli Mark Agire i Roj Tarpli, poznat po velikoj ljubavi prema psihoaktivnim supstancama, koje su ga koštali dosta dobre karijere. Sigurno da bi Tarpliju idealno legao Los Anđeles, grad poroka, ali je Vest uspeo da ubedi Basa da poništi ovaj trejd. Poročni Tarpli i odličan strelac, ali užasan defanzivac, Agire nisu stigli do Los Anđelesa.
Vorti je ostao i betonirao svoje ime među legendama ljubičasto-žutih. Na sve to, Vorti je tokom boravka u Lejkersima bio u jednoj ozbiljnoj situaciji, kada ga je policija uhapsila zbog koriščenja usluga prostitucije. Sigurno da Vorti nije bio jedini koji je usluge koristio, ali je bio taj koji je nastradao. Uhapšen je neposredno pre utakmice sa Rokitsima, da bi bio pušten uz kauciju od 500 dolara. Vorti je odmah nakon puštanja stigao na drugu četvrtinu utakmice sa Hjustonom, ušao na teren, ubacio 24 poena i doneo pobedu Lejkersima u produžetku. Big Game James, dame i gospodo!
Nekadašnji prvi pik sa UNC-a svoju poslednju sezonu na koledžu igrao je pod čuvenim Dinom Smitom i u timu sa Majklom Džordanom. Vezano za taj period, postoji čuvena rečenica Vortija u kojoj kaže: "U jednom trenutku sam bio bolji od Džordana. Ali taj trenutak je trajao samo 15 minuta". Osvojio je šampionat te godine sa Karolinom, bio ubedljivo najbolji igrač, posebno u finalu sa Juingovim Džordžtaunom, ali je i dalje u svim špicama Džordanov pobednički šut za pobedu od pola koša razlike. Gotovo perfektna partija Vortija ostala je u senci pobedničkog šuta. I tako je ostalo nadalje.
Ako uzmete u obzira da Vorti nije bio najbolji igrač lige, da je njegov šut uvek smatran za diskutabilan, bez velikog spektra udaljenosti sa koje bi šutirao, može da se kaže da je Vorti bio dosta dobar igrač, ali ne više od toga. Ali jedna osobina mu se ne može osporiti: nesebičnost. Bio je ultimativni igrač-trener, čovek koji je bio spreman da svoj ego, koga svi imamo, podredi u potpunosti timu. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati ljudi koji su talenat, poput ovoga kakav je imao Vorti, odlučili da stave po strani i podrede se uspehu tima. Nije želeo da postane zvezda, samo pobednik.
Razumeo je da je jedini cilj da ekipa pobedi. Nikada to nije spuštao na individualni nivo. To je bio put kojim je odlučio da ide Džejms Vorti. I tim putem je stigao do Kuće slavnih.
Detlef Šrempf - Najbolja sezona 19,2 poena | 6,2 skokova | 3,8 asistencija | 1,1 krađa | 0,4 blokada
Dugo sam razmišljao u koju kategoriju da ga ubacim. Pola svoje karijere, onaj prvi deo u kome nisam imao prilike da ga gledam na TV-u igrao je visoko krilo. U drugom delu karijere, igrao je na poziciji niskog krila (osim početka u Dalasu kada je bila dilema koja je njegova prava pozicija). Na niskom krilu je procvetao i pokazao najveći deo svog talenta. Njegov talenat je bio jednostvanost i inteligencija u igri. Sve što je Šrempf radio bilo je bazično, ali ipak dovoljno komplikovano da niste mogli da lako kopirate takav stil.
Detlef je bio večita izmena u Dalasu. Agire je držao nisko krilo, dok je Sem Perkins držao visoko krilo. Šrempfu je pripala uloga izmene tokom sve 3 i po odigrane sezone za Mevse. Mevsi nisu imali loš tim. Čak su u njegovoj pretposlednjoj sezoni stigli do finala konferencije gde su redom izbacili Hjuston i pored blistavog izdanja Hakima, pa onda čuvenu trojku Nagetsa sa Inglišem na čelu, da bi na kraju izgubili od Lejkersa u 7 utakmica.
Roj Tarpli je blistao (već je previše puta pomenut u tekstu), Šrempf tek ponekad dobio šansu da pokaže šta zna. Trejd u Indijanu je došao u pravom momentu. Dalas je padao, Indijana se uzdizala. Dobili su jednog od najboljih šutera u istoriji, Redžija Milera i "Letećeg Holanđanina" Rika Smitsa. Na proverenog Čaka Persona, Detlef je idealno legao stilu Pejsersa. Vrlo brzo se to pokazalo i na partijama. Ostao je šesti igrač, ali je minutaža znatno skočila, a samim tim i njegov doprinos timu. Treći strelac tima, drugi u poslednjoj sezoni, domogao se plejofa u sve 4 cele sezone u Pejsersima. Ali je prva runda bila maksimum.
Džordž Karl je pravio nešto dobro u Soniksima. Imao je mladi nukleus, sirovu snagu i mozak. Mišiće i inteligenciju. Kempa i Pejtona. Pre njega u Sonikse je stigao stari poznanik i saigrač iz Dalasa, Sem Perkins. Ovog puta uloge su se promenile. Perkins je bio na klupi, Detlef u petorci. Tim je zabeležio samo 19 poraza, ali je i pored toga ispao od strane Nagetsa u prvoj rundi. Luda partija Roberta Peka izbacila je Sonikse u 5 utakmica, ali bilo je očigledno da nešto ne radi.
Kemp na visokom krilu i Šrempf na niskom bili su jako dobar tandem. Ono što nije radilo bio je Kendal Gil. Sve što bi ova dvojica uradila, a posebno Detlef koji je šutirao preko 53% za dva i tri poena, poništio bi ego Kendala Gila. Opet su ispali u prvoj rundi i bilo je očigledno da je vreme za promene.
Promena je došla pod imenom i prezimenom, Hersi Hokins. Samo 18 poraza u 82 utakmice i finale lige sa neprikosnovenim Bulsima. Nijedan igrač u postavi Soniksa nije prebacio 20 poena u proseku. Bili su pravi tim, a Šrempf jedan od ključnih delova slagalice Džordža Karla. Po kombinovanoj statistici koja uključuje totalni ofanzivni i defanzivni rejting, Šrempf je bio lider ekipe. Njegova svestranost u igri učinila je da Soniksi izgledaju stabilno i održe kontinuitet igre.
Dugovečni Nemac je sve do 36. godine igrao za Sonikse i održao svoje proseke poena, kao i šuta. Fundamentalno poznavanje košarke, Šrempf je posebno koristio u poznim godinama igračke karijere. Slično kao Dankan, jednostavnost je postala njegova velika prednost u vremenu kada je polako gubio na brzini, snazi i pokretljivosti. Po odlasku iz Soniksa, kao slobodan agent, Blejzersi su ga potpisali odmah po izlasku iz ugovora sa Sijetlom. Portlandov simpatični tim, pod floskulom "savršen spoj mladosti i iskustva" te godine je stigao čak do finala konferencije u kome su u 7 utakmica izgubili od Lejkersa, gde su bar dve utakmice Lejkersi dobili, jer su jednostavno imali više sreće.
Sreća koja je imala ime Robert Ori. U te dve godine kroz Portland je prošlo toliko gotivnih igrača, gde mislim da nijedna ekipa nije bila interestantnija od njih u tim godinama. Poslednju sezonu odigrao je sa svojim starim saigračem Šonom Kempom, koji je već imao velike probleme sa težinom, alkoholom i mnoštvom drugih stvari, uključujući gomilu vanbračne dece. Sa 38 godine završio je karijeru. U 17 sezona samo je tri sezone ostao bez plejofa. Povreda je bila razlog što nije produžio još neku godinu, a kako je igrao, mogao je.
Kris Malin - Najbolja sezona 26,5 poena | 5,9 skokova | 5,1 asistencija | 2,1 krađa | 0,5 blokada
Počeću sa nekim citatima. Prvo citat Medžika: "Kada su pitali Boga da napravi košarkaša, on bi izvukao Krisa Malina i rekao, evo vam košarkaš". Don Nelson je rekao: "Kris Malin je Leri Bird, samo niža verzija njega". I tako citati idu u nedogled… Nije preterivanje kada se kaže da je Malin bio možda i najbolja kombinacija spot up i catch & shoot šutera.
Pored toga, radna etika Krisa Malina je bila legendarna. Upadao je u kategoriju "gym rat", ljudi koji su uvek bili prvi na treningu, a odlazili satima posle drugih. Ono što je bio Dražen u Evropi, bio je Malin u Americi. Nije mu bilo strano da u 22h otključa salu i vežba šut. Naravno, za sebe je izradio ključeve za srednješkolsku, koledž i kasnije NBA trening sale, a sve da bi mogao da trenira kad god želi, izvan standardnih termina.
Još kao klinac divio se fantastičnim šuterima sa niskog krila. Leri Bird mu je bio uzor, a njegovo iskreno divljenje išlo je kao legendardnom Džonu Havličeku, u čiju čast je nosio broj 17 na dresu. Taj broj nosio je kroz celu svoju karijeru. Započeo je svoj pravi košarkaški put na lokalnom koledžu, Sent Džon, koga je u svojoj seniorskoj godini doveo do Fajnal Fora posle više od 30 godina. U ekipi su tada sa njim igrali Mark Džekson i Volter Beri. Empire state building je svetleo crveno-belo samo zbog Krisa Malina. Posle ovakvih predstava na koledžu bilo je jasno da će Malin biti visoko biran na draftu.
Odabrali su ga Voriorsi i formirali tada čuveni trio pod nazivom "Run TMC". Tim Hardavej, Mič Ričmond, Kris Malin — formiran je najdinamičniji trio koji je ikada igrao na NBA parketima. Pod vođstvom Dona Nelsona, pravo uživanje je bilo gledati takvu košarkašku rapsodiju na NBA parketima. Imali ste tri igrača sa preko 20 poena u rukama u ekipi. Za tadašnje pojmove NBA lige ovo je bila retkost.
Kris Malin se izdvajao preciznošću, posebno u šutu za dva poena, koji je tada korišćen obilato za razliku od sadašnjeg trenda. Izluđivao je protivnička krila koja nisu znala kako da ga sačuvaju. Levoruk, sa nekarakterističnim kretanjem na parketu, bio je prava engima za protivničke defanzivce. Kada ga pogledate ličio je na rekreativnog igrača sa rečenicom “hold my beer” koji bi ušao i ubacio vam 30 poena kao od šale. Nije previše razmišljao o idealnoj poziciji za šut, šutirao bi kad god bi mu se ukazao prazan prostor. I to je vraški dobro radio.
Run TMC je kratko trajao i mislim da svi imaju osećaj da nam je uskraćeno mnogo dobre i atraktivne košarke. Voriorse su povukli potez trejdujući Ričmonda, a nadajući se da će ih dolazak BIlija Ovensa pogurati dalje. To se nije desilo. Čak ni kada su redom dolazili Sprivel, pa Veber, Voriorsi nisu uspevali da vrate tu hemiju koja je postojala u kratko vreme trajanja Run TMC ekipe. 12 sezone je Malin ostao veran Voriorsima. Odlaskom Dona Nelsona, igra je počela da se gradi oko Latrela Sprivela i tako je Malin sa 33 godine trejdovan u Indijanu.
Malin je inače prvi igrač posle Čemberlena koje je beležio preko 25 poena u proseku u 5 uzastopnih sezona igrajući za Voriorse. Prilično impresivno. Povrh svega toga, Malina mnogi nisu percipirali kao defanzivca, ali njegove krađe lopti su bile toliko inteligentne da otkako pratim košarku nisam video da je neko pametnije krao lopte od protivnika, a da pritom nije imao ni brze ruke, ni brze noge. I dalje je prvi kradljivac u istoriji Voriorsa, a i dalje drži taj niz od 25 poena u 5 uzastopnih sezona. Čekamo Karija kome nedostaju još dve sezonu da ga prestigne, ako ga prestigne.
Tamo ga je čekao njegov uzor, Leri Bird, kao i saigrač sa koledža, Mark Džekson. Leri je stavio iskusnog Malina u petorku i to je kasnije rezultiralo finalom konferencije protiv Bulsa u kome su išli čak do 7 utakmica. Gotovo idealna partija Tonije Kukoča u sedmoj utakmici odvela je Bulse u drugo uzastopno finale protiv Džezera. U sledećoj, lockout sezoni, Pejsersi su ponovo stigli do finala konferencije, ovog puta protiv Niksa. Čuveno "4 point win" finale pripalo je Niksima. Razlog za to su upravo 4 poena Lerija Džonsona koje je ubacio Pejsersima. Sumnjivi faul Antonija Dejvisa napravio je legendardni, dugo prepričavani potez.
Redži Miler, čini se, nikada nije uspeo da se oporavi od ovog poraza. U poslednjoj utakmici je odigrao verovatno svoju najgoru utakmicu ikada, sa šutem iz igre 12% za dva i tri poena. Jedan Redži Miler... kako bi rekao fudbalski bard Živadinović. U svojoj poslednjoj sezoni u Pejsersima, Malin je stigao korak više, do finala lige koje su izgubili od Lejkersa. U polufinalu su identičnih rezultatom vratili Niksima milo za drago. Malin se posle povreda vratio u finalu, ali nije uspeo mnogo da pomogne Pejserima osim 2 pobede, protiv nadahnutog i dominantnog O’Nila, koji je beležio 38 poena u proseku, uz 17 skokova i 3 blokade u proseku. Monstruozno.
Kris Malin je karijeru završio u svojim Voriorsima. Sezona za zaborav, ali sezona za sećanje poslednjih zvukova mrežice kada Kris Malin ubacuje loptu u koš. Malin je bio umetnik. Stručnjaci i treneri vole umetnike. Vole igrače sa visokom inteligencijom na terenu. Mediji vole atrakciju. Malin je za sve nas koji volimo košarku vrhunska i unikatna atrakcija. I zato kod nas nikada neće biti potcenjen.
Šon Eliot - Najbolja sezona 20,0 poena | 5,6 skokova | 3,8 asistencija | 1,0 krađa | 0,6 blokada
Prvo pitajte Divca čega ne želi da se seća iz svoje karijere, osim onog šuta Roberta Orija u finalu konferencije protiv Lejkersa. Verovatno je to nebeski let i zakucavanje Eliota preko njega, na backdoor pas Dejvida Robinsona. Eliot i Divac se znaju još iz '86 za Svetskog prvenstva u Španiji kada su Ameri uzeli zlato, a Jugoslavije posle produžetka izgubila od SSSR u onoj čuvenoj utakmici kada je Divcu malo falilo da prestane sa igranjem košarke.
Popularni Nindža je ime izgradio na Arizoni. Wildcatsi su iznedrili stvarno gomilu NBA zvezda, među kojima je bio i Šon Eliot. Tokom studija, jednom je doveo Wildcatse do Fajnal Fora, da bi u poslednjoj godini bio biran za igrača godine. U poslednje dve godine šutirao je čak 55% iz igre i 45% za tri poena. Šon Eliot je definitivno bio spreman za najveću košarkašku pozornicu, NBA ligu.
Na draftu ga je birao San Antonio. To je ona era pre Grega Popovića. Era Lerija Brauna i kasnije tri rekordne promene trenera tokom sezone od čega je poslednja rezultirala i trejdom Šona Eliota u Pistonse u zamenu za Denisa Rodmana. Ova promena nije ostavila poseban rezultat na Sparsa, a posebno na Pistonse. Rodman je bio pod budnim okom Admirala koji je Rodmanu takvom kakav jeste gurao Bibliju u ruke i pokušavao da ga uvede u vojnički obrazac ponašanja.
Sve ste mogli, osim da "ponovo rođenog" Rodmana uvedete u vaše rutine i uterate u kalup. Na drugoj strani, u Pistonsima, serija povreda glavnih igrača rezultirala je očajnom sezonom. Kako timski, tako i za Eliota koji je odigrao najlošiji sezonu karijere. Pričam o sezonama dok je bio zdrav. Na kraju te sezone za zaborav, Eliot je saopštio da ima problema sa bubrezima. Pistonsi su već pre toga želeli da ga trejduju u Hjuston, za Roberta Orija, ali su zdravsteveni problemi učinili da se trejd nikada ne realizuje.
Sparsi su bili dovoljno hrabri da vrate svoju nekadašnju zvezdu. Trejdovali su ga za Bila Karlija, mediokritetnog igrača koji se povukao sa 28 godina zbog hronične povrede skočnog zgloba. Eliot je več po povratku zaradio mesto u prvoj petorci, uz drugog povratnika, Ejvori Džonsona. Uz konce koje je Pop povlačio kao direktor Sparsi su počeli da grade dinastiju. Te sezone su stigli do finala konferencije u kome su bili poraženi od Rokitsa. Finale u kome je Olajdžuvon, čini se previše lako, dominirao nad Admiralom.
Šon Eliot je posle razočaravajuće epizode u Pistonsima ponovo pronašao svoj mir. I to je rezultiralo sjajnom izdanju u plejofu, gde je u prvoj rundi bio ubedljivo najbolji pojedinac u dresu Sparsa kada su očistili Nagetse. I dalje je Bob Hil sedeo na klupi, dok je Pop vukao mudre poteze iz kancelarije. Sparsi su odigrali još jednu kvalitetnu sezonu, a Eliot najbolju od svog dolaska u NBA ligu.
Izgledalo je da Sparsi ide pravim putem i da se Eliot idealno uklapa u tim i filozofiju Popovića. Sledeća sezona će biti sudbinska za Sparse. Povreda Robinsona koja ga je odvojila od parketa na celu sezona, te povreda Eliota koji je odigrao samo 30tak utakmica donela su Sparsima pravo da biraju prvi na draftu. Te godine u Sparse je stigao magični, tihi momak, Tim Dankan.
Greg Popović je posle 18 utakmica zamenio fotelju klupom i počela je da se gradi imperija koja nije srušena do danas. U toj tranzicionoj sezoni dres Sparsa je obukao Dominik Vilkins, koji se vratio iz Panatinaikosa. Ali bez dve glavne zvezde, Robinsona i Eliota, Sparsi nisu mogli više od 20 pobeda.
U prvoj sezoni "Tornjeva blizanaca" Eliot je ponovo doživeo povredu koja ga je odvojila duže od parketa. Sparsi, pored fenomenalnih Dankana i Džonsona, u plejofu, nisu mogli da preskoče Jutu. Eliot se vratio u lockout sezoni u kojoj su Sparsi sa prvog mesta na kraju sezone, pobednički došli do samog kraja i osvajanja lige protiv Niksa u finalu. Dankan je u svojoj sofmor sezoni stigao do nagrade za najkorisnijeg igrača finala, a Eliot je po korisnosti stajao odmah iza njega.
I dalje se prepričava Eliotov šut za pobedu u drugoj utakmici protiv Portlanda, kada mu je Stejsi Ogmon skoro ukrao loptu, ali je Eliot uspeo da je zadrži i da stajaći na vrhovima prstiju izbegne da gazi liniju auta. Uputio je iz te pozicije šut sa izrazito visokim lukom i pogodio trojku za pobedu Sparsa, preko Rašida Valasa, i vođstvo od 2-0 u seriji. Šut je dovbvio naziv "Memorial Day Miracle" zbog izuzetno male verovatnoće da bilo ko pogodi takav šut. Takva pobeda je potpuno moralno ubila Portland, pa ih je San Antonio lako pobedio u naredne dve utakmice.
Iako je Šon Eliot bio vrhunski atleta, koji je sav bio u mišićima, problemi sa bubrezima su bili jači od svega toga. Nakon finala Eliot je saopštio da je situacija sa bubrezima jako ozbiljan i da će biti potrebna transplantacija. Primio je zdrav bubreg od svog brata Noela. Kada je vratio, u martu 2000. godine, u utakmici protiv Atlante, postao je prvi igrač koji se vratio posle transplatacije bubrega, uprkos prognozama lekara da je nemoguće da se igrač vrati na parket posle takve operacije.
Eliot je bio jači od prognoza, kao što je bio jači od svih mimoilaženje medija i pominjanja njegovo imena u kontekstu zasluga za uspehe Sparsa tih godina. Povukao se sa 32 godine. Isti broj kao broj na dresu koji je nosio kroz celu karijeru. Sparsi i Wildcatsi su povukli broj 32 iz upotrebe u čast nebeskog letača, Šona Eliota.
Čoveka koji je prkosio bolesti i pobedio je. Koliko je bio okrenut zdravom životu i shvatanju toga kao nešto potpuno prirodno, govori i njegovo stalno čuđenje navikama Žarka Paspalja. Pričao je u jednom od intervjua, kako je Paspalj znao da odmah posle treninga sprži do 2-3 cigarete, ali je dodao: "To je ok, takvi su uglavnom bili svi Evropljani. Bar nije pušio tokom treninga".
Timski doktor Dejvid Šmit je jednom prilikom rekao: "Memorial Day Miracle je ništa u poređenju sa onim što je Šon radio tokom plejofa po povratku sa transplantacije. Razgovarao sam za više desetina specijalista u zemlji i to što je on igrao tokom dva poslednja plejofa je mnogo veće čudo od svih čuda do tada". Pobednik.
Den Majerli - Najbolja sezona 16,9 poena | 4,6 skokova | 4,1 asistencija | 1,7 krađa | 0,5 blokada
Dugo sam se lomio da li da stavim Dena na listu kao bonus ili da izbor padne na Ričarda Džefersona. Izbor je pao na Thunder Dena i siguran sam da nisam pogrešio. Delom zbog korena koje vuče sa Balkana, a delom zbog njegovih spektakularnih šuteva za tri poena, pravo sa parkinga.
Ovi koreni sa Balkana tiču se njegovog deda, koji je još 1901. godine iz delova Slovenije, a tadašnje Austrougarske otišao za Ameriku. Tamo se oženio sa Slovenkom i započeli su svoj život u Mičigenu, gde je rođen i Den Majerli. Majerli je stigao bez nekog posebnog pedigrea sa koledža. Nastupao je za manje slavni Mičigen, Central Mičigen, koji je osim njega dao još samo Krisa Kejmana, od iole značajnih imena i legendu Makabija i Evrolige, Nejta Hafmana.
Izviždan u Draft noći, što se inače često dešavalo igračima Finiksa (setite se Stiva Neša), Majerli je bio rešen da dokaže da nije greška. Čuveni trener Sansa Ficsimons je nakon drafta rekao navijačima: "Ne mogu vam pomoći mnogo ako se osećate tako kako se sada osećate. Mogu vam reći samo ovo. Biće vam izuzetno žao što ste zviždali ovom mladom čoveku." Veliki trener je imao pravo.
Majerli iz Finiksa i Majerli koji se preselio na Istok nisu bili dva ista igrača. Velikim delom su na ovo uticale povrede koje su ga pratile od njegove prve sezone do poslednje sezone u Majamiju, izuzimajući kratkotrajnu epizodu među Konjanicima koja i nije bila toliko loša. Majerli je kroz karijeru često menjao pozicije, šetajući između beka šutera i niskog krila. Brze noge i dobar šut su ga kvalifikovali za šutera, a snaga i dosta solidna post igra za poziciju krila. Pored toga, više je bio šesti igrač nego igrač prve petorke, osim neke četiri sezone kada je uglavnom bio starter, što u Finiksu, što u Majamiju. U plejofu je nastupao u svakoj sezoni, osim poslednje, što daje čak 13 uzastopnih nastupa sa tri različita tima.
Sigurno da je najlepši deo Denove karijere onaj koji je proveden u Finiksi. Arizona je bilo idealno mesto za njega. Trener koji je voleo igrače koji znaju da igraju u oba pravca, koji su atlete i koji imaju petlje da šutiraju. Upravo takav je bio Majerli. Već u ruku sezoni Majerlija Finiks je značajno popravio svoj skor pod vođstvom Kotona Ficsimonsa. Koton je imenovan na početku sezone za glavnog trenera i Majerli je bio njegov prvi potez, pored dovođenja zvezde Soniksa, Toma Čejmbersa. Pogodio je tim, pogodio je hemiju.
Majerli je ulazio kao zamena Ediju Džonsonu i Džefu Hornaseku. Finiks je stigao do finala konferencije gde nisu imali više snage za Lejkerse od kojih su dobili metlu. Sledeća sezona preslikana, samo je usledilo ispadanje od Portlanda. Den je već u ruki sezoni sa nekih 8 poena u regularnom delu, skočio na 14 u plejofu i pokazao navijačima da su se grdno prevarili u vezi sa njim. Posebno se pokazao protiv Voriorsa gde je čuvao već opasnog strelca Miča Ričmonda pritom ubacujući 17 poena u proseku. Slično je uradio u sledećem plejofu gde je pored Kevina Džonsona bio najubojitije oružje Sansa. Sansu su postali legitimna sila u NBA ligi.
Ono što je Majerli znao da radi, a što je štetilo timu je forsiranje šuta za tri onda kad stvarno ne ide. Postoji ona stara da šuteri nastavljaju da šutiraju i kada im ne ide, ali je Den to radio i kada je bilo jasno da nema previše vremena da ga krene. U svojoj petoj sezoni Majerli je preživeo trejdove i postao je legitimni član startne petorke. Hornasek je otišao. Čejmbers se preselio na klupu da guli veteranski staž. Stigao je Barkli. Sa njim su stigle i veće ambicije.
Trenera Ficsimonsa je zamenio Pol Vestfal. Majerli je prve dve runde igrao po sistemu toplo-hladno. Briljirao je protiv Soniksa u finalu konferencije kada je bio drugi strelac tima uz procente šuta od 48% za dva i tri poena. Soniksi su imali muke da sačuvaju skakačku i ofanzivnu mašinu Barklija, udare i prodore Kevina Džonsona, a kada na sve to dodate Majerlija sa njegovim bombama, jasno vam je da su Soniksi morali da padnu makar u tih 7 utakmica.
Kemp nije mogao sam. Soniksi posebno pamte šutersko veče Majerlija kada je od 10 šuteva za tri ubacio čak 8 trojki. Petorka KJ, Tander Den, Sebalos, večita devica Ej Si Grin i Ser Čarls činili su jednu od prvih, možda čak i prvu small ball petorku i tako utrli put ka novom poglavlju NBA lige. Finiks Sansi jesu bili franšiza rezervisana za inovacije, prvo small ball, pa onda run&gun u eri Stiva Neša. Sve to je dovelo do NBA lige kakvu danas poznajemo.
Navijači Finiksa sigurno u nekim danima proklinju Majerlija kada se sete njegovog učinka tokom poslednja tri plejofa. Prvo se sete poslednje utakmice protiv Bulsa koju je Čikago dobio sa pola koša razlike i osvojio titulu, uz forsiranje šuta za tri Majerlija na samom kraju. Pa onda i očajnih procenata kada su dva puta zaredom ispadali od Hjustona u polufinalu konferencije. Od Hjustona koji se nije mučio do kraja ni sa kim toliko koliko se mučio sa Sansima.
Finiks je posle ovih epizoda odlučio da uključi Dena u trejd za Hot Roda Vilijamsa. Ovde se može reći da je bolje prošao Klivlend koji je napravio korak, dok je Finiks napravio korak nazad. Na kraju sezone Majerli je postao slobodan igrač i potpisao za Majami koji je imao svetlu budućnost sa Morningom i Timom Hardavejem, uz mentorstvo Peta Rajlija. Majami je bio mašina za trojke sa Hardavejem, Mešburnom, Lenarda, Danilovića i Majerlija. Niste znali odakle dolazi opasnost. Majami je stigao do finala u kome su izgubili od Bulsa.
To je ujedno bila i najbolja sezona Majamiju tokom Denovog boravka na Floridi. Ja lično ću pamtiti Dena u dresu Majamija u utakmici protiv Minesota kada je sa 33 godine ubacio čak 9 trojki u pobedi, šutirajući trojke 9/10, dok je za dva poena šutirao 11/13. Na sve to je dodao 5 skokova, 5 asistencija i 2 ukradene lopte. Na povratku u Finiks, u svojoj poslednjoj sezoni, Majerli je doživeo jednu od najvećih ovacija koje su priređene nekom od igrača tima iz Arizone. Tada su se svi navijači setili reči Kotona Ficsimonsa. Najmanje što su mogli da urade je gromoglasan aplauz. Finiks je uradio ono što je trebalo.
Denov dres je povučen i dodeljen mu je Prsten časti. To je bio poslednji put da se čula grmljavina na parketu. Tu grmljavinu nije donosi Tor, već veliki Den.
Nastavak sledeće subote...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA