Na red je došla verovatno najmanje popularna i cenjena pozicija. Krilni centri. Nisi krilo, nisi centar, uvek si negde između. Svojataju te i jedni i drugi. U većini slučajeva preodređeni za rudarski posao, čast izuzecima.
U redovima ispod su neki od potcenjenih četvorki. Sa izborom se hoćete ili nećete složiti. Dajte svoje komentare, pa ćemo prodiskutovati.
HORAS GRENT
Poznat pre svega po zaštitnim naočarima koje je nosio najveći deo karijere, prvo zbog LASIK operacija, a posle radi imidža. Želeo je da bude inspiracija klincima koje zadirkuju zbog naočara. Horas Grent je bio legitimna sila pod koševima. Godinama označen samo kao deo šampionskih timova, ali i timova koji bez njega ne bi izgledali isto.
Počeo je karijeru u Čikago Bulsima, kada je zajedno sa Čarlsom Ouklijem činio betonski zid u reketu. Broj lopti koje bi njih dvojica pokupili je bio nestvaran. Broj udaraca koji bi zadali protivniku je bio impresivan. Horas Grent je bio jedan od ključnih igrača kod prvih titula Bulsa uz Majkla Džordana. Osvojene su tri titule, koje na sebi imaju dobar deo zasluga Horasa Grenta.
Nakon Čikaga, kada je Džordan naprasno odlučio da se povuče, Grent je odlučio da vetroviti Čikago zameni sunčanom Floridom i tako se obreo u supertalentovanom Orlandu. Dolaskom Grenta, Orlando je dugotrajno želeo da reši poziciju četiri. U tandemu sa Šekom, reket je bio zaključan za sve rivale. Bila je umetnost uzeti im ofanzivni skok.Posebno je bila upečatljiva uloga Horasa Grenta u sistemu Orlanda. Peni bi probio prvu liniju odbrane, Šek bi držao reket, a Grent bi čekao na liniji bacanja i odatle bio gotovo nepogrešiv u šutu.
Odlaskom Šeka, potencijalna dinastija je krenula drugim smerom. Peni nije mogao sam. Malo po malo, počelo je raspitanje talentovanog tima. Odlazak u Sijetl na jednu sezonu bilo je privikavanje na zapadnu obalu. Odmah nakon toga bio je aktivni učesnik u osvajanju titule sa Lejkersima. Vratio se u Orlando, da bi karijeru završio u Lejkersima gde je sa 38 godina igrao 20 minuta u proseku i bio na korak od svoje pete titule, a druge sa Lejkersima. Pistonsi su bili jači, a Grent je rešio da kaže zbogom. General se povukao tiho, kao jedan od najkorisnijih četvorki lige tog vremena.
ELTON BREND
Lakoća sa kojom je Brend igrao i koliko dugo je trajao na prilično visokom nivou je impresivna priča sama po sebi. Nekadašnji ruki godine i prvi pik na draftu je svoju karijeru počeo u Čikago Bulsima, u momentu kada su svi već digli ruke od ove franšize. Brend je bio zalog za budućnost. Uprava nije pogrešila kada mu je poverila lidersku ulogu u ekipi koja je trebala da povrati staru slavu iz vremena Majkla Džordana. Old School Chevy je marljivo radio, uvek poen za poen. Neprimetno bi skupljao statistiku, da bi na kraju videli 40 poena.
Prilično tužnu ekipu Bulsa je vrlo brzo zamenio Klipersima u kojima je beležio svoje najbolje partije koje su ga svrstale među najbolje krilne centre tog vremena. Nekadašnja zvezda Djuka, predvodio je mlade i talentovane Kliperse. Talentovani tim je pokazao svoj karakter tek kada je Brend preuzeo lidersku palicu.
Nakon sedam sezona, stigao je među nove talentovane klince, ali u Filadelfiji. Brend je svojim iskustvom trebalo da postavi određene postulate ponašanja, čega su se mladi igrači iznenađujuće držali. Kontrolisana igra Iguadale i Lua Vilijamsa, uz liderstvo Brenda pogurala ih je ka plej-ofu. U poslednjoj sezoni, njegovoj i Igijevoj, stigli su do polufinala gde su ih tek posle sedam utakmica izbacili favorizovani Seltiksi.
Povrede su Brenda sprečile da pokaže još više svog talenata, pre nego što je završio karijeru u dresu Filadelfije. To nije bio kraj njegovog boravka u gradu bratske ljubavi, jer je danas generalni menadžer franšize koja je više nego uspešno sprovela "rebuilding" fazu i sada juriša na finale NBA lige do koga Brend kao igrač nikada nije stigao. Možda će upravo ove sezone uspeti.
EJ SI GRIN
Za Šona Kempa se nikada nije tačno utvrdilo koliko dece ima. Za Grina se nije jasno utvrdilo da li je zaista bila istina, ali on tvrdi da je bio devica do svoje 35 godine. Grin nije ostao upamćen samo po tome, već i po otpornosti na povrede. Drži rekord u broju uzastopno odigranih utakmica, pa mu je tako lako dodeljen nadimak "Iron Man". Odigrao je sve 82 utakmice u 10 uzastopnih sezona!
Počeo je u Lejkersima, u doba Show Time postave time iz Los Anđelesa. Svoj status i mesto u NBA ligi gradio je polako, bez pompe, bez slave. Sve što je radio bilo je za tim. Grin je jedan od onih igrača za koje ne biste žalili novce da bude deo vaše ekipe, ali on na visokim ugovorima nikada nije insistirao. Želeo je samo da igra košarku.
Nakon Los Anđelesa i osam sezona, karijeru je nastavio u Finiks Sansima u kojima je zaista pokazao koliko koristan igrač može da bude. U eri Kevina Džonsona, Sansi su eksplodirali kao tim i postali legitimni konkurent za titulu. Naravno da su glavni faktori za to bili Džonson i Čarkl Barli, ali je Grin bio uvek tu da obavi posao koji niko nije želeo.
Posle tri i po sezone, po odlasku Pola Vestfala, uprava i trener Ficsimons su rešili da trejduju Grina u Dalas. U Dalasu je te sezone prošlo tačno 27 igrača kroz tim! Tamo je tavorio tri tužne sezone, da bi se vratio u Lejkerse. Mnogi su mislili da će tu i završiti karijeru, što bi bio idealan završetak. Nakon dve titule u prvom boravku, u drugom boravku je osvojio svoju treću.
Ali Grin ne bi bio Grin, da nije napravio neko iznenađenje. Potpisao je za Majami, dve godine nakon što se razdevičio i tu završio svoju karijeru. Možda je nakon toliko godina uzdržavanja, rešio da bi Majami kao grad greha bio idealno mesto da završi karijeru. Klasični Ej Si Grin.
ŠARIF ABDUR RAHIM
Sigurno jedno od najboljih krila koje su 90-tih igrali u ligi. Imao je tu nesreću da završi u Vankuver Grizlisima. Pored sebe je imao mediokritete, igrače sumnjivog kvaliteta. Donekle je imao podršku od Brajanta "Big Country" Rivsa koji se nije dugo zadržao u ligi, pre svega zbog fizičkog stanja u kome se nalazio.
Koliko su bili tužni kao franšiza, treba odati priznanje Rahimu da je toliko dugo izdržao među njima. Sve što bi pokušao završilo bi se borbom koja bi za cilj imala mimoilaženje poslednjeg mesta na Zapadu. Godinama najbolji igrač, strelac i skakač morao je da ode.
Ni sa trejdovima nije imao mnogo sreće. Odlazio je u timove koji su bili negde između "rebuilding" faze i pokušaja da privuku velike zvezde, ali nisu uspevali ni u jednom, ni u drugom. Pored toga, mučio se mnogo sa povredama, koje su postale sastavni deo svake sezone. Ni kratke epizode u Atlanti i Portlandu nisu prošle nište bolje.
Dolazak u Kingse je trebalo da bude osveženje za njegovu karijeru, ali Sakrametno nikako nije mogao da uspostavi dobru hemiju u timu. Kingsi su pokušali da ponovo naprave dobar tim. Šarif se ujedinio sa Majkom Bibijem, ali nije bilo te atmosfere iz vremena “srpskih” Kingsa. Rahim je uspeo da oseti čari igranja u plejo-fu, ali se u njemu vrlo kratko zadržao, uostalom kao i u ligi.
Sa 31 godinom se povukao i ostaje žal što su povrede dobrim delom usporile karijeru ovog izuzetno talentovanog momka.
ROBERT ORI
On je imao svoju priču. Big Shot Bob ili Big Shot Rob, kako vam je draže, je verovatno najbolji clutch igrač plej-of takmičenja. Naravno, Leri Bird je bez premca najveći clutcher koga je NBA košarka imala, ali kada pričamo o doigravanju, ne postoji čovek koji ima bolji procenat pogođenih prelomnih šuteva od Roberta Orija (da ne mešamo šuteva za pobedu i prelomne šuteve).
Savršeno dobro je kontrolisao svoje prednosti tokom različitih etapa karijere. Dok je bio mlađi, skakao je, blokirao, zakucavao. Kada je postao stariji i nabacio kilograme, svoju igru je preusmerio na pogađanje dalekometnih šuteva, provokaciju protivnika i igru pod košem.
Prve dve titule koje je osvojio sa Hjustonom, vođeni Hakim Olajdžuvonom, imaju na sebi tragove šuteva Roberta Orija. Posle kratke epizode u Finiksu, stigao je u Lejkerse. Njegov nestabilan karakter je stabilizovan u Lejkersima, a svi u Srbiji znamo kako se to odrazilo na plej-of utakmice. Pogodak protiv Kingsa, posle lopte koja je stigla posle odbojke Divca, odredio je da Lejkersi, a ne Kingsi odu u finale. I tu nije stao.
Kolekciju titula je nastavio u dresu Sparsa, kod trenera Popovića. Namerno udaranje Stiva Neša i bacanje u reklame ostaje kao jedna od mrlja Orija. Pogađao je svoje clutch šuteve u dresu Sparsa i nastavio da skuplja prstenje. Jedini je igrač koji je sa tri različite ekipe osvojio titule, a da je imao značajan učinak u svakoj od njih.
Karakter Orija je uvek bio upitan. Nije najbolja osoba na svetu, to je sigurno. Ono što mu se ne može osporiti je, da je bio fantastičan igrač. Sedam titula sa tri tima, a u svakoj od njih je imao nimalo zanemarljivu ulogu.
ENTONI MEJSON
Igrač koji je imao neverovatan košarkaški put. Od turske lige, preko Ekvadora, do NBA lige. Prvo otpisan od svih kao igrač sa malo talenata, dokazao je da se upornost isplati. Rajli je verovao u njega i ponudio mu ulogu u slavnom periodu Njujork Niksa. Zaigrao je u ekipi sa velikim Petom Juingom i fajterom, Čarlom Ouklijem.
Mejs, koji je izgledom više ličio na izbacivača, nego košarkaša, levoruk sa dosta čudnim kretnjama, postao je nezamenljivi član petorke Niksa. Još uvek se pamti finale sa Hjustonom i način na koji je čuvao 12 centimetara višeg Olajdžuvona, koji je bio viši i skočniji od njega. Hakim je rekao da nikada u životu nije dobio batine kao što je tada.
Kada je Njujork odlučio da trejduje Mejsa, nije se bunio. Otišao je južnije, put Šarlota. Hornetsi su već doveli Glena Rajsa, menjali Brajanta za Divca, ostalo je samo da "sklone" Lerija Džonsona koji je bio blizu da traži još bolji ugovor, sa upitnim kvalitetnom leđa. Dolazak Mejsona je bio pravi potez i Šarlot je eksplodirao kao ekipa. Često je menjao Magzija Bougza na poziciji pleja, a kasnije postao skoro prvi plej ekipe.
Nakon Šarlota se obreo ponovo kod Rajlija, ovog puta u Majamiju. Nije se dugo zadržao, ali po što je igrao bilo je ono što smo navikli od njega. Skoro cele sezone menjao je Alonza Morninga na poziciji centra, kada su kod Zoa krenuli problemi sa bubrezima.
Plejmejker u telu teškog krila, Mejson je bio veliki borac, verovatno najveći koji je hodao NBA parketima. Na kraju nije dobio najvažniju bitku. Preminuo je od posledica srčanog udara, ali je legenda ostala da živi.
OTIS TORP
Sirova snaga pod imenom Otis Torp. Draftovan od strane Kanzas Sitija, ali bi vam sve bilo jasno ako bih rekao da je to bila poslednja sezona Kingsa u tom gradu, pre nego što su se preselili u Sakramento.
Vrlo brzo je trejdova u Hjuston, u čijem dresu ga najveći broj ljubitelja NBA lige prepoznaje. Uskoro je za njim došao saigrač iz Kingsa, Keni Smit. Iako je poznat kao skakačka mašina, Torp je bio itekako vešt poenter. Prosek karijere mu je 14 poena, koji se znatno pokvaren povredama koje su ga sasekle tamo negde posle 30-te godine.
Posle tandema Hakim - Sampson, Ralfa je zamenio Otis. Dominacija u skoku od strane njih dvojice odavno nije viđena na NBA parketima. Dabl-dabl mašine. Otis je imao idealnog mentora u vidu Hakima. Napredovao je pre svega mentalno i postao izuzetno respektabilan igrač. Nezamenljiv član šampionske postave Hjustona tokom pohoda na prvu titulu. Protiv Niksa, u finalu, bio je ubedljivo najbolji skakač pored Ouklija i Mejsona. Treba to umeti.
Torp drži rekord po najvišem procentu šuta za dva poena koji je iznosio 56 odsto. Kada je Hjuston poželeo nešto više, kada je Hakim poželeo svog koledž saigrača Drekslera, Portland je očekivano tražio Torpa u zameni. Hjuston je oberučke prihvatio trejd.
Nakon zlatne ere u Hjustonu, Torp je bio toliko puta preseljen iz grada u grad, da čudi nivo smirenosti da ostaneš i igraš ligu do 38 godina. Portland, Detroit, Vankuver, Sakramento, Vašington, Majami i na kraju Šarlot. Igrao je u šampionskim timovima i jako tužnim timovima. Tokom celog tog vremena, Otis je bio jedan od najbolji saigrača koga ste mogli da imate.
KLIF ROBINSON
Kliford je, meni lično, bio jedan od omiljenih igrača. Zaštitno lice Portland Blejzersa tokom 90-tih godina, šetao je po centarskoj i krilnim pozicijama, ali je najveći broj utakmica odigrao kao krilni centar ili popularna "četvorka". Klif je trajao u NBA ligi baš, baš dugo.
Sve do 37 godina imao je dvocifren broj poena u proseku. U 17 sezona je uspeo da se plasira sa različitim ekipama u plej-of. Samo jedne sezone je ostao bez učešća u plej-ofu (svoje ruki sezone). Uncle Cliffy bio je taličan za timove željne plej-ofa.
Sa 23 godine je ušao u ligu, neki bi rekli kasno za današnje pojmove, ali je zrelost Klifa bila itekako značajna tokom njegove karijere. U dve sezone je stizao do finala, gde su prvi put poraženi od Bulsa u direktnom duelu Džordana i Dreklsera, u dve sezone je stizao do finala konferencije. U tri sezone do polufinala. U ostalih 10 prvo kolo je bilo maksimum.
Sve do svojih 38 godina bio je legitiman član prvi petorki u prilično ozbiljnim timovima. Prvo Portlandu, nakon toga atraktivnim Sansima, odmah posle toga i Detroita sa Bilapsom i Hamiltonom. I pored toga, Klif je samo jednom biran na All star. Dva puta u defanzivne petorke, gde je kuriozitet da ga većina ljudi nije posmatrala kao vrsnog defanzivca.
Klif je bio najviši igrač koji je ubacio više od 1.000 trojki, dok ga nisu prestigli Novicki i Rašard Luis, dok će ga uskoro još neki prestići, jer sada svi šutiraju trojke, zar ne? Pored toga, slično kao Ej Si Grin i Otis Torp, Robinson je bio jedan od čeličnih ljudi koji je propustio vrlo malo utakmica tokom sezona u NBA ligi. I dalje drži rekord Blejzersa po broju uzastopnih utakmica.
Sada je vlasnik lanaca prodavnica marihuane pod nazivom Uncle Cliffy. Posle opasnog moždanog udara, Klif je našao svoj mir i uživa kao jedan od potcenjenih legendi.
DEJVID VEST
Jedini igrač koga je Drejmond Grin plašio i za koga je imao poseban respekt je Dejvid Vest. Ovo dovoljno govori o uticaju Vesta na hemiju unutar tima i postavljanje stvari na svoje mesto.
Najveći deo svoje karijere proveo je u Hornetsima. Dolaskom Bajrona Skota na mesto trenera Dejvid Vest je "progledao" košarkaški. Pronašao mu je mesto u sistemu Hornetsa i formirao tandem mladog rukija Krisa Pola sa Dejvidom Vestom. Vest, koji je blagosloven fizičkim predispozicijama, lako se uklopio sa budućom zvezdom lige. Dolaskom Peđe Stojakovića, Hornetsi su dobili poslednji začin koji je bio potreban da se skuva savršen recept za plej-of.
Vest je odigrao fantastičan plej-of sa Stojakovićem u timu, posebno polufinale zapada protiv Sparsa. Favorizovani tim trenera Popovića nije očekivao takav otpor Hornetsa. Nju Orleans je poveo sa 3:2, posle 38 poena Vesta, 15 skokova, 5 blokada i 5 asistencija. Vest je potpuno zaključao Dankana, koji je odigrao najslabije polufinale plej-ofa u celoj karijeri. Na kraju je inspiracija Đinobiija donela prevagu, pa je San Antonio u sedam utakmica odneo pobedu. Ta defanzivna predstava Vesta nad Dankanom bi trebalo da postane zvaničan udžbenik u knjizi košarke.
Pol i Vest su istovremeno otišli iz Hornetsa. Vesta je ugrabio odmah Leri Bird, koji je dao Frenku Voglu igrača spremnog da vodi mladi, talentovani tim Pejsersa. Vest je formirao novi tandem, ovog puta sa Polom Džordžem. Vest je u dve od četiri sezone igrao finale protiv Majamija, verovatno bi to usledilo u narednoj da nije bilo teške povrede Džordža.
Na kraju je osvojio dve uzastopne titule sa Golden Stejtom i bio spiritualni vođa ove mlade ekipe. I dalje niko nije smeo da mu se zamera. Od momenta kada je Garneta stavio na svoje mesto, Vest je postao zvanično "the toughest guy in the house".
TAJRON HIL
Nekada brojke nisu ono u šta treba da se zagledate. Ovaj deo o Tajronu neće biti previše dug. Jedan od onih faca. Jedan od onih što spadaju u "ugly ones". Radio je svoj posao rudarski svakog dana. Bez obzira na broj poena, skokova, blokada, Tajron bi svaku utakmicu dao 110 odsto od sebe.
Sa Filadelfijom je stigao do NBA finala, u sezoni kada je odigrao i svoj jedini All star meč, što je bila neka vrsta satisfakcije za sav trud koji je pokazao tokom karijere. Odličan pri ofanzivnim skokovima, borac, igrao je sve ono što bi trenere i saigrači tražili od njega. Ako biste pitali igrače koji su proveli vreme sa njim, ko im je bio omiljeni saigrač, sigurno bi mnogo njih stavilo ime Tajrona Hila.
Nakon karijere je bio u prilično velikim finansijskim problemima, koji su ga snalazili i tokom karijere, kada je dugovao novac, ni manje, ni više, nego Čarlsu Oukliju. Sa Čarlsom nikako niste smeli da se igrate. Na kraju je platio svoje dugove, jer je Oukli imao reputaciju Lanistera u NBA ligi. A što se mora, nikada nije teško.
Sledeći su centri i time zatvaramo ovaj top 10 potcenjenih igrača NBA lige. Vidimo se sledeće subote!