Kada sam bio klinac, jedna od omiljenih serija mi je bila Flash, ne Flash Gordon, već DC Comics junak. Glumio ga je Džon Vesli. Trinaest godina kasnije u NBA ligu je stigao momak Dvejn Vejd. Nešto kasnije će upravo on dobiti nadimak Flash, koji mu je dao Šekil O’Nil. O’Nil koji je poznat po davanju nadimaka koji su krasili velike zvezde, okarakterisao je igru Vejda kao bljesak munje, posle koje dolaze udari gromova i oluja.
On je bio nesebičan saigrač, borben, neustrašiv i vrlo često nezaustavljiv. Posebno tokom prime time perioda. Bio je igrač koji je pravio značajnu razliku, veliku razliku. Šta god da je bio zadatak, Vejd bi ga izvršio.
Idemo na njegovu priču…
Vejd je rođen u Čikagu, nekih mesec dana ranije pre ovog autora koji vam piše kolumne (rođen je 17. januara 1982. godine). Što bi rekli, gde je Vejd, a gde sam ja. I ne, nije imao teško detinjstvo kao većina afroameričkih porodica koje su živele u getima, okruženi kriminalom, slušajući policijske sirene i pucnje svake noći. Roditelji su se rano razveli, ali su Vejd i sestra provodili mnogo vremena sa oboje.
Vejdovi su dobili očuha i dve polusestre, sa kojima je izgradio jako dobar i blizak odnos. Redovno su odlazili u crkvu. Vera je bio važan deo klana Vejdovih.
Dvejn je voleo sport. Nekako prirodno, najviše je igrao fudbal i košarku. Tada nije sanjao kao većina njegovih tadašnjih saigrača, da će jednog dana zaigrati na najvećoj pozornici. Bilo da je to NBA ili NFL.
Sve se promenilo kada je Vejd prešao kod oca. Tadašnje okruženje zamenio je novim. Dočekala ga je nova porodica i tri polubrata. Otac je imao takav posao u štampariji da je mogao da priušti da dodatno trenira juniorski košarkaški tim u predrađu Čikaga. Tada je počeo sve češće da vodi Dvejna sa sobom.
Najbolji igrač tima bio je polubrat Demetrius, koji ga je uz oca učio osnovama košarke. Iz dana u dan Dvejn je sazrevao i upijao svaki savet koji bi dobijao od njih dvojice. Kako je porodica živela košarku, tako je i ljubav Dvejna prema istoj rasla nekontrolisano. Idol mu je postao Kris Veber i njegovi Fab Five (čuvena petorka Mičigena).
Kada je došlo vreme za srednju školu, Dvejn je sledio Demetriusa. Škola je bila jako poznata po fudbalskoj sekciji, ali su imali jasan plan da ojačaju košarkašku. Demetrius je bio centralna figura košarkaške sekcije. Dvejnu je nedostajalo veštine sa loptom. Srećna okolnost je bila ta što je oduševio trenera fudbalske selekcije u kojoj je počeo da igra kao raning bek i korner bek.
Vremenom, Vejd je mnogo radio na sebi. Svi oni sati treninga sa ocem i bratom, u dvorištu iza kuće, dali su rezultat. Upornost je pobedila. Kada je Demetrius pao na maturi, Dvejn je bio spreman da preuzme palicu. Postao je najkorisniji igrač tima, u čije ruke je išla lopta onda kada je trebalo konkretno rešenje.
Brzo ga je primetila škola Ilinois, gde se udružio sa atraktivnim Darijusom Majlsom. Dvejn je bio poznat kao igrač koji će uhvatiti skok, povući kontru, proći kao brzi voz i završiti sigurnim pogotkom. Ilinois je dao veliku stvar Dvejnu - vidljivost. Primetili su ga svi skauti poznatih koledža. Inače, Vejd nije počeo da zakucava sve do seniorske godine.
Veliki broj koledža je bio zainteresovan za poziciju swingmana (igrač koji podjednako dobro pokriva bekovske i krilne pozicije). Tokom Nike Jam turnira pokazao je još jednu jako važnu osobinu. Rešavanje meča u poslednjim minutama. Činilo se da ne može da promaši onda kada je to timu potrebno. Igrao je zrelo. Bio je pun samopouzdanja. Bio je spreman za korak napred.
Za Vejda su čekali Ilinois (ostanak kući), DePol i Market. Vejd je posle sjajne sezone trebalo samo da bira. Međutim pojavio se problem sa lošim ocenama na finalnom testu. Koledži su bili uplašeni da Vejd neće proći dobro na visokom školovanju, pa su sve vrlo brzo povukli. Market je jedini ostao i verovao u Vejda. Pomoćni trener ovog koledža je bio prilično zainteresovan za Dvejna i divio se njegovoj igri. Ubedio je brzo glavnog trenera i tako je Vejd završio na Marketu. U početku je samo mogao da trenira sa ekipom, ali ne i da se skida za utakmice.
Trener Krin nije želeo da zakopa Dvejnov talenat koji je prevazišao igru. Postavio ga je na klupu odmah pored njega i često ga zapitkivao šta bi on uradio drugačije. Praktično je bio jedan od asistenata. Pošto mu nije bilo dozvoljeno da putuje sa ekipom, trener bi posle svake utakmice pozvao Vejda mobilnim telefonom, pustio ga na spikerfon i tako je razgovarao sa saigračima nakon svake utakmice.
Vejd je znao da samo učenjem i dobrim ocenama može stati na teren. To je postao njegov ultimativni cilj. U tom je uspeo. Kako je imao dosta vremena za trening, nabacio je dosta mišićne mase i dodatno radio na tehnici. Početkom druge godine Vejd je dobio dozvolu da se priključi ekipi. Uz novog studenta, Trevisa Dinera (verovatno ga mnogi poznaju u dresu Dinamo Sasarija) pravili su jako dobru spoljnu liniju. Koledžu koji je odustao od njega, DePolu, je ubacio čak 35 poena. Predvodio je tim u pet kategorija. Poeni, skokovi, asistencije, ukradene lopte i blokade.
U toj godini je stiglo i prvo dete. Momak koji je sada već na radaru skauta, Zair Vejd. Fokus na košarku nije izostao. Tokom leta se fokusirao na šut za tri poena, koji je nedostajao njegovom ofanzivnom arsenalu. Sledeće sezone su se pojačali Stivom Novakom i krilom, Robertom Džeksonom. Tim je dobio jako dobre konture koje je sezona trebalo da izvaja. Vejd je te sezone bukvalno bio nezaustavljiv.
Ušli su u najboljih osam prvi put nakon 1977. Tada je legendarni trener Al Mekgvajer vodio Market do titule. Svi su se nadali da će sudbina odigrati na istu kartu. Savladali su prvo favorizovani Kentaki, koji nije znao šta ih je snašlo. Vejd je zabeležio trip-dabl i tako postao treći igrač u istoriji March Madnessa kojem je to pošlo za rukom. Na taj način Market je stigao na Final Four. Svi su se nadali da će se istorija ponoviti.
Nažalost, Kanzas je bio previše inspirisan. Market nije imao ni promil šanse. Neverovatni Kit Lengford (mislim da ga svako od nas poznaje) igrao je simultanku sa odbranom Marketa. Ubacio je praktično sve što je šutnuo i to bez forsiranja šuta za tri. Kirk Hajnrih mu je dosta pomogao, kao i Nik Kolison. Indisponirani Trevis Diner je šutirao ispod 10 odsto, a uz to imao čak osam izgubljenih lopti. Lengford ga je zaključao i bacio ključ. Svi napori Vejda bili su uzaludni. Kasnije je Karmelo Entoni, koji je odigrao fantastičnu sezonu, doveo Sirakjuz do titule u finalu za pamćenje.
Izabran je kao peti pik od strane Majamija. Bez dvoumljenja, Lebron Džejms je bio prvi pik. Naš Darko Miličić drugi. Osvajač titule, Karmelo Entoni treći. Kris Boš četvrti. Odmah zatim je stigao Vejd. Informaciju treba proveriti, ali mi se čini da je ovo draft koji u kategoriji - najviše igrača izvan SAD koji su birani, a nisu postigli ništa više od usputnog pominjanja imena. Osim možda Mikaela Pjetrusa i Leandrinja Barbose.
Rajli je praktično dobio Vejda na tacni. Mislio je da će ga uzeti dosta ranije, kao igrača koji je mogao da pokrije više pozicija, a pritom je bio izrazito timski igrač. Lamar Odom je stigao kao slobodan igrač. Tu su bili Keron Batler i Edi Džons. Rajli je predao tim Stenu Van Gandiju, ali je ostao da bdi nad franšizom. Vejd je iskoristio reputaciju igrača koji slabo pogađa šuteve spolja i više igra na kontakt i prodor. Tako su protivnici ostavljali mesta za šuteve, što je Vejd kažnjavao.
I pored povreda koje su ga mučile, Vejd je postao treći strelac iza Džonsa i Odoma. Igra je počela da se kreira prema njemu. Visoki igrači su pravili blokove slične onima u fudbalu, kako bi se Vejd provlačio kroz njih na putu do koša. To mu je predstavljeno kao kretanje ka end zoni. Shvativši to, Vejd se adaptirao i uspeo. U ruki sezoni proglašen je igračem nedelje na Istoku, što je bilo prvo priznanje nekom rukiju Majami Hita u istoriji.
Ono što je zaista bilo neverovatno je procenat šuta. Gotovo da nije šutirao za tri i ovo ga je pratilo kroz veći deo karijere. Ako gledamo iz tog ugla njegova statistika je zaista impresivna. Čovek koji je trojke šutirao tek ako bi ostao potpuno sam, a da pritom nije imao pametnije rešenje. U ruki sezoni je šutirao 48 odsto iz igre i bio drugi među bekovima (Sem Kasel je bio prvi).
Majami se kao drugi u Atlantiku plasirao u plej-of. Vejd je znatno podigao kvalitet svoje igre i bio ubedljivo najbolji pojedinac u redovima Majamija. U prvoj rundi su izbacili Hornetse, a Vejd je tada pokazao da će doneti Majamiju uspehe. Pokazao je da je igrač za neizvesne završnice i rođeni lider. Pogodio je kod nerešenog rezultata trojku sa osam metara i doneo pobedu Hitu. Druga runda je bila maksimum, jer su Pejsersi u tom momentu bili znatno bolji i kvalitetniji tim.
Njegovi nastupi dali su Rajliju početnu ideju o građenju tima oko Dvejna. Nedostajala je velika zvezda koja bi tim dodatno pogurala ka finalu lige, eventualno tituli. Rajli je poželeo da igra na kartu nezadovoljstva igrača. Pik je bio Šekil O’Nil. Sukob njega i Brajanta je uveliko trajao. Rajli je razmišljao da će se Lejkersi pre odreći Šeka nego Brajanta ispred koga je bila budućnost. Trejd je uključio Odoma, Brajana Grenta i pik prve runde. Lejkersi su se nećkali traživši Vejda umesto pika. Rajli nije hteo da čuje. Uključio je Batlera i trejd je prošao.
Šek je dolaskom u Majami stekao novog prijatelja. Prvo je imao Penija. Penija je zamenio Kobi. Sada se vratio na Floridu, ali u susedni tim. Sada je Penija zamenio Vejd. Šeku se svideo pristup Dvejna koji je imao pristup prvo tim, pa onda ja, umesto Kobijevog mega ega. O’Nil ga je non stop pominjao i isticao ulogu Dvejna u timu. Dao mu je nadimak Flash, koji ga prati i danas.
Šek je dodao dominaciju u reketu. Vejd je držao svoj "all around" pristup na visokom nivou. Stari Šekov poznanik i bivši saigrač, Edi Džons, radio je svoj deo posla. Judonis Hazlem, koji je takođe igrao drugu sezonu, radio je sve prljave poslove i skupljao skokove iz drugog plana, ofanzivne posebno. Majami je postao dominantna sila na Istoku.
Njegov prebrzi prvi korak bio je strah i trepet za protivničke odbrane. Postojao je vrlo mali broj defanzivaca koji su mogli da ga uspore, ali ne zaustave. Njegovi prodori bi bili završeni košem ili faulom. Kako je imao izuzetan pregled igre, ove njegove kretnje su bile još opasnije. Ako bi "razbio" reket ostavio bi slobodne saigrače spolja na liniji za tri poena. Ako bi ipak odbrana ostala široko, ostavili bi Šeka u reketu.
Vejd je već u tom momentu, pored Džejmsa, bio najbolji "all around" igrač lige. Bio je monstruozan na oba kraja. Siguran u šutu za dva, ali isto tako sjajan u krađama i blokadama, od kojih se mnoge prepričavaju i danas. Počeo je da beleži trip-dabl učinke. Ulaskom u plej-of kao prvi na Istoku znak upitnika je stajao iznad Šekove glave. Mučio se sa povredama i bilo je vidljivo da to nije onaj stari, dominantni razbijač. Vejd je predvodio Hit u "metli" koju su dobili Netsi. Jako dobru podršku je imao od saigrača, koji su nestrpljivo čekali njegove povratne pasove.
Sledeća mušterija su bili Vizardsi u jednom od retkih plej-of putovanja kada bi stigli do druge runde. Opet je usledila "metla". Vejd im je ubacivao u proseku 31 poen. Pored toga bio je drugi skakač ekipe, prvi asistent (ubedljivo), drugi kradljivac (iza Džonsa, naravno) i drugi bloker, iza upotrebljivog Alonza Morninga.
U finalu Istoka su se sastali sa Pistonsima. U sedam utakmica smo mogli da vidimo fantastičnu predstavu. Majami je poveo 3-2 u seriji, ali je onda Detroit ušao u svoj - mean defence - mod. Pistonsi su zatvorili reket od strane Valas tornjeva. Spolja su brzi bekovi pokrivali prostor i tako ostavljali sve manje mesta za manevar Dvejna Vejda. Isekli su njegovu prepozntaljivu igru. Majami je završio svoj juriš na titulu.
Vejd je i dalje bio u senci ostalih bekova koji su imali etabliranu reputaciju u ligi. Uveliko je krenuo trend šutiranja sa svih mogućih pozicija. Vejd nije bio atraktivan sa te strane. Bio je atraktivan pravim poznavaocima košarke. Njegove kretnje, njegova veština prodora, njegova vizija na terenu - ovo ste mogli da vidite samo kod Džejmsa i Mekgrejdija u to vreme. Sve ovo se promenilo u Vejdovoj trećoj sezoni. Kada se uzmu u obzir napredni podaci praćenja efektivnosti košarkaša, Vejd je bio treći iza Džejmsa i Garneta u kategoriji +/- (kada je igrač u igri i kada nije). Isti poredak bio je u sekciji VORP (Value over replaced player). Zauzimao je četvrtu poziciju kada je u pitanju kategorija Win Share (procentualni uticaj na ukupan broj pobeda ekipe). Ispred njega su ostale mnogo iskusnije kolege, kao što su Novicki, Garnet i Bilaps.
Iako su Pistonsi bili favoriti za osvajače Istoka, Vejd i Šek se nisu slagali sa prognozama. Pojačani Entuanom Vokerom, Pozijem, Džejsonom "Belom čokoladom" Vilijamsom i iskusnim Gerijem Pejtonom, Vejd je mogao više da se posveti razaranju protivničkih odbrana. I pored takvih plejmejkera u timu, Vejd je bio lider u broju asistencija. U prvoj rundi je stradao tim iz rodnog grada. Noćioni je odigrao plej-of iz snova koji nikada nije ponovio posle toga. Ni inspirisani Gordon, Hajnrih i Deng nisu ništa mogli Majamiju osim časnog poraza.
U polufinalu su Netsi bili krupan zalogaj. Vins Karter je bio odlučan da ne ostane samo čovek koji fantastično zakucava, ubacuje neke poene i ništa ne osvaja. Karter je igrao svoj najbolji plej-of. Kid je igrao svoju višedimenzionalnu igru. Džeferson je fenomenalno šutirao. Na njihovu žalost, Šek i Vejd su odbili svaki napad motivisanih Netsa. U poslednjoj utakmici koju je Majami dobio sa pola koša razlike, Vejd je upitao Rajlija da li može da čuva Kartera u poslednjem napadu Netsa. Rajli je klimnuo glavom za potvrdu. Vejd je presekao loptu i tako se priča o Netsima završila.
Na drugoj strani, Džejms je vodio pravi rat protiv Pistonsa koji nije imao snage da sam dobije. Pejton je već posle te ukradene lopte protiv Netsa rekao da je Hit u Vejdu dobio velikog lidera za budućnost franšize. Test liderskih sposobnosti nije mogao imati bolji poligon od Pistonsa. Posle nerešnog ishoda, utakmicu tri je dobio Vejd neverovatnom poslednjom četvrtinom u kojoj Pistonsi nisu znali odakle ih napada. Iako su ga konstantno udvajali u utakmici broj četiri, Vejd je ponovo eksplodirao i doneo pobedu Majamiju uz neke koševe koje niste mogli da verujete da će ubaciti.
Pistonsi su pokušali da se vrate, ali je Šek razneo njihove nade u utakmici koju je Vejd igrao sa pola duše, jer je bio pod gripom. I takav je ubacio 14 poena, fokusirajući se na asistencije kojih je skupio 10. Šek je sa 28 poena, 16 skokova i 5 blokada podsetio na slavne dane Lejkersa i Medžika.
E sad obratite pažnju na ovo. Vejd je završio regularnu sezonu sa 27 poena u proseku. U finalu je podigao taj prosek na čak 35 poena po meču. Iako je Dalas imao prednost domaćeg terena, Vejd je plesao po parketu. Igrao je simultanku sa odbranom Dalasa. Dalas je nekako dobio prvu utakmicu i odbranio domaći teren zahvaljujući inspiraciji Džejsona Terija. Neočekivano, Dalas je poveo 2-0 u seriji. I to je bio presudni trenutak. Vejdu kao da je to bio okidač za prelazak u beast mode.
U naredne četiri utakmice njegov učinak je izgledao ovako:
Utakmica 3: 42 poena, 13 skokova i 2 ukradene lopte uz samo jednu izgubljenu.
Utakmica 4: 36 poena, 6 skokova, 3 asistencije, 1 ukradena i 1 blokada.
Utakmica 5: 43 poena, 4 skoka, 3 ukradene i 4 asistencije.
Utakmica 6: 36 poena, 10 skokova, 5 asistencija, 4 ukradene i 3 blokade.
Majami je osvojio titulu. Iako su dve od poslednje četiri utakmice bile na jednu loptu, Vejd je bio taj kod koga je ostala pobednička lopta. Ova serija je Vejda zakucala kao neprikosnovenog lidera Majamija. To je bila tek treća sezona Vejda u NBA ligi. Navijači su bili spokojni. Bili su srećni, euforični i puni nade za godine koje dolaze. Dobili su novu, veliku zvezdu, možda najveću koja je do tada obukla dres Hita.
U sezoni 2006/2007. ekipa je bila razorena povredama glavnih igrača. Vejd je igrao svoju sezonu, statistički nešto bolju od prethodne, ali je u plej-ofu nedostajalo iskustvo starijih kolega. Na pola sezone Dvejn je doživeo povredu ramena, ali je umesto operacije odlučio da odmorom rehabilituje rame kako bi bio spreman za plej-of. U prvoj rundi su ih iznenađujuće izbacili Bulsi (4-0), što se desilo prvi put aktuelnim šampionima još od pedesetih godina lige.
Uprava je odlučila da već starog i povredama osakaćenog O’Nila stavi u trejd blok. Otišao je na mesto na kojem su najteže povređeni izlazili kao novi, pa tako i bivši Šekov saigrač Peni Hardavej, kao i Grent Hil. Iz Finiksa je stigao Šon "Matriks" Merion na pola sezone. Samo par dana nakon trejda, Vejd je povredio koleno i to je bio kraj sezone za Majami.
Hit je pokušao da iskoristi očajan skor da pokupi talenat sa drafta. Stigao je Majkl Bizli, koji je nesporno bio fantastičan talenat. Igrač koji se jako retko rađa. Ali ono što je nosio u glavi bila je neprelazna prepreka za njegov potpuni razvoj. Bizli je dao Majamiju komfor da trejduje Meriona za O’Nila, ali ne Šekila, već Džermejna. Vejd je igrao sezonu iz snova. U proseku je beležio 30 poena, sa jednom ubačenom trojkom po utakmici. Tome je dodao skoro 8 asistencija, 5 skokova, preko 2 krađe i 1,5 blokade po utakmici.
Rajli je tim poverio Eriku Spolstri koji je tako započeo svoju eru u Majami koja i danas traje, evo već 11 godina. To je bila MVP sezona Vejda. Ubacivao je 40 poena u uzastopnim utakmicama. Ubacio je Juti 55 poena, gde mu je nedostajala asistencija do tripl-dabla sa preko 50 poena. Omraženim Niksima je isporučio čak 24 poena u poslednjoj četvrtini, od čega šest trojki. Te sezone je čak tri puta ubacio preko 50 poena, a 10 puta preko 40 poena. Čak 18 puta je imao preko 10 asistencija i 32 puta više od tri ukradene lopte. Na sve to je 14 puta imao preko tri blokade na utakmici.
Postao je prvi igrač u istoriji koji je imao 2.000 poena, 500 asistencija, 100 ukradenih lopti i 100 blokada u sezoni. Bez dvoumljenja, bio je najbolji "all around" igrač lige. Reklo bi se sezona iz snova koja je trebalo da bude krunisana uspehom u plej-ofu gde je Vejd uvek igrao u nekom specijalnom transu. I pored inspirisanog Vejda nisu uspeli da prođu Atlantu koja je dobila u sedam utakmica. Žestoki faulovi na Vejdu, indisponirani Bizli i timska igra Atlante ispratili su Vejda iz plej-ofa nakon MVP sezone.
Vejd nije ponovio MVP sezonu. Ali, ono po čemu će ova sezona biti upamćena jer posterizovanje Andersona Varežaa. Za ovo zakucavanja, njegov veliki prijatelj Lebron je izjavio da sigurno ulazi u top 10 zakucavanja u istoriji lige. Već tada je imao šest All star učešća. Uzeo je MVP priznanje All star utakmice nakon 29 poena i pobede Istoka. U plej-ofu ih je izbacili velika trojka Bostona, ali u toj jednoj pobedi u kojoj je Vejd postigao 46 poena (rekord franšize u plej-ofu), u poslednjoj četvrtini je ubacio više poena od celog tima Bostona.
Iako su mnogi verovali da će Vejd brzo otići iz Majamija u potrazi za sredinom koja mu može doneti titule i podršku u tom osvajačkom pohodu, pogrešili su. Vejd je imao drugačije ideje. Razgovarao je sa svojim prijateljima sa draft klase, Lebronom Džejsom i Krisom Bošom. Pričali su o ujedinjenju u dresu Majamija. Nešto je moralo da se žrtvuje, a to se zvalo novac. Prvo je Vejd potpisao novi ugovor kako bi ostavio prostor za nove saigrače. Boš je sledio dogovor. Odmah zatim je stigao Džejms. Velika trojka je bila spremna.
Dresovi Džejmsa su goreli u Klivlendu. Gotovo cela Amerika je gledala sa prezirom stvaranje "super tima", iako je neposredno pre toga stvorena velika trojka u Bostonu. Svi su želeli da vide Majami kako propada u njihovim nadama o tituli.
Majami je tada počeo ozbiljno da zarađuje od marketinga. Potez koji nije bio samo čista igra na parketu. Oni su sa sobom nosili publicitet kao slabo koji tim pre njih, osim Bulsa pod patronatom Džordana. Vejd i Džejms su dominirali. Boš je dao svoj veliki doprinos ispod koša i sigurnom šutu. Kada je stigao plej-of, sve je izgledalo kao bajka. Vejd više nije trebalo sam da nosi tim. Samo tri poraza u prve tri runde stavili su Majami kao velikog favorita u finalu. Na putu do finala savladali su Sikserse, veliku trojku Bostona i Bulse, predvođene novom zvezdom lige, Derikom Rouzom.
Tokom plej-ofa je ušao u bitku za starateljstvo nad sinovima, Zairom i Zajonom. Pokušao je da ostane fokusiran na teren i juriš ka tituli. Do finala su ispali Sparsi i Lejkersi. Mevsi su viđeni kao lak zalogaj za Majami. Vejd je protiv njih već osvojio titulu. Ovog puta je bio isti skor, samo u korist Dalasa, koji je osvojio svoj jedini prsten. Kjuban je dobio svoju porciju osvete posle izgubljenog finala kada se dugo bunio zbog sudijskih grešaka.
Ključna je bila utakmica dva, kada su dozvolili Mevsima da se vrate posle 15 poena deficita u poslednjoj četvrtini. Finale koje je odigrao tim Dalasa, predvođen Dirkom i Terijem, treba izučavati na košarkaškim kampovima. Mnogi su kao glavnog krivca imenovali Džejmsa koji je bio najslabija karika.
Vejd je branio žestoko svog prijatelja, navodeći da je i on samo čovek. Bio je odlučan da sledeće sezone prepusti pozornicu Džejmsu kako bi pogazio sve negativne kritike. Sa 20 poraza, Majami je krenuo u novo osvajanje. Savladani su Niksi, predvođeni zajedničkim prijateljem, Karmelom Entonijem. Protiv Indijane, Boš se povredio već u prvoj utakmici. Do kraja serije je ostao van tima. Vejd i Džejms su preuzeli sve na sebe. Igrali su nestvarnu seriju koju su dobili u šest utakmica.
Na veliku trojku Seltiksa su krenuli takođe bez Boša. U sedam utakmica su odneli pobedu, iako je Rondo igrao jedinstven plej-of u kome je bio najefikasniji igrač tima. Lebron je razneo Seltikse vanserijskom igrom.
U finalu su čistim iskustvom lako izašli na kraj sa megatalentovanim timom Tandera čiji su igrači danas najveće zvezde lige. Kevin Durent, Rasel Vestbruk i Džejms Harden. Vejd je tako osvojio svoj drugi prsten uz veliku pomoć svog prijatelja Džejmsa.
Da je najteže odbraniti osvojeno je itekako poznato. Tog puta Majami je bio i više nego spreman. U sezoni posle osvajanja titule stigao je igrač koji je donosio čist šut. I ne samo to, već ogromno iskustvo igranja odlučujućih utakmica. Rej Alen je posle nesuglasica sa upravom Bostona i trenerom, stigao na Floridu. Boston ga je mrzeo zbog ovoga, ali je Alen želeo novo okruženje. Vejd je bio ubedljiv tokom karijere, kada bi želeo da privuče igrača, pa je tako bilo i ovog puta. Alen je pored mnogo "jačih" ponuda sišao na sunčanu Floridu. Stigao je i Alenov bivši saigrač, Rašard Luis. Majami je imao veliku moć u šutu i sigurnost u skoku.
U prvoj rundi su lako očistili Bakse kojima se Alen lepo osvetio sasuvši im rafale trojki u koš. Sa Bulsima je bilo za nijansu teže i ovde su dobili Norisa Kola, kao mladu snagu koja može doneti šut i dodatnu energiju. U finalu je Indijana bila jak protivnik za koju je trebalo čak sedam utakmica da bi se savladala. Roj Hibert, ako ga se uopšte sećate, igrao je fantastičan plej-of i dominirao u reketu. Pol Džordž je dao materijal za priče o novom Lebronu. Vejd je tada podigao radnu temperaturu, skočio u pomoć Lebronu za novo finale.
Tamo su čekali Sparsi, kao najozbiljniji rival. Mladi Kavaj je pokazao da se u Teksasu rađa zver. O njemu i Džordžu se pisao kao o naslednicima Lebrona. Jedno od najboljih finala koje sam imao prilike da gledam tih godina. Odlučujući momenat je bila trojka Reja Alena iz kornera kojom je doneo nerešen rezultat u seriji (3-3). Boš je posle ofanzivnog skoka našao Alena u ćošku koji je doneo produžetak u kome su igrači Hita odneli pobedu. U sedmoj utakmici potpuno su zatvorili šut Sparsa. Džejms je ubacio 37 poena, Vejd 23 uz 10 skokova i dve blokade.
Da je teško odbraniti titulu znamo. Oni su uspeli. Da je teško osvojiti tri puta zaredom je još teže, osim ako niste Bulsi, kada pričamo o novijoj istoriji NBA lige.
Sve je izgledao savršeno tokom regularnog dela sezone. Vejd i Džejms su se zabavljali. Napravili su neke poteze koji se i danas pojavljuju na špicama. Lako su stigli do plej-ofa, na ne toliko kvalitetnom Istoku. Bez poraza su pregazili Kembine Bobketse. Netsi su se malo više borili. Iso Joe je igrao kvalitetno, ali je Deron Vilijams potpuno podbacio, tako da nisu ni imali čemu da se nadaju.
Opet je Indijana bila najveći rival. Još jednom je zakazan duel Džordža i Lebrona. Ovo je iskoristio Vejd kako bi zadao finalni udarac Pejsersima. Roj Hibert je krenuo da propada ubrzano, tako da su dve pobede u seriji bile maksimum za Pejserse. Vejd je fenomenalno šutirao, pa je tako došao do 54 odsto šuta za dva i čak 46 odsto za tri poena.
Finale je opet zakazano sa istim protivnikom iz prošle sezone. Ovo je možda i prva plej-of serija koju je Vejd odigrao slabo. Jedinu pobedu koju su ostvarili u finalu bila je izvojevana tesno, sa dva poena razlike. Sparsi su igrali idealnu timsku košarku. Lenard je zatvorio sve prilaze košu. Uz asistenciju već vetarana Dankana i odličnu rolu Tonija Parkera, Sparsi su lako osvojili titulu.
Lebron se pokajao i vratio u Kavse. Boš se ozbiljno razboleo. Vejd je ponovo ostao sam. Nakon još dve sezone sa Majamijem, ispunio je svoju dugogodišnju želju da obuče dres kluba iz rodnog grada. Vratio se u Čikago kao veteran. Sa 35 godina bio je drugi strelac ekipe iza Džimija Batlera, koji sada zauzima ulogu koju je Vejd imao u Majamiju.
Pre povratka dresu Hita, Vejd je pola sezone proveo sa Džejmsom u Kavsima. Za Majami je odigrao dve poslednje sezone. "Poslednji ples" je bila oproštajna turneja koja je trebalo da označi kraj njegove karijere. Jedan od detalja bio je menjanje dresova sa igračima protivničkih timova koje bi Vejd izabrao.
Možda sve ovo najbolje opisuje Vejdov veliki prijatelj i saigrač, Judonis Hazlem: "Da bi uspeo i trajao u ovoj ligi 16 godina, potrebno je da znaš da se menjaš. Moraš da evoluiraš. Ne možeš igrati isto sa 25 i 35 godina. Dvejn je upravo to radio. Kada je imao svoju brzinu, niko nije mogao da zaustavi njegov prvi korak. Kada je to počeo da gubi, delom zbog povreda, delom zbog umora tela, fokusirao se na šut. U poslednje tri sezone postao je odličan šuter za tri poena. To je D-Wade. Shvati, uči, nauči, prilagodi se i uspe. To je ta retka vrsta".
Ako bi zaista tražili nekoga ko je mogao da bude označen kao naslednik Džordana, gledajući sve statističke kategorije izabrao bih pre Vejda nego Džejmsa i Brajanta. Ako pažljivo posmatrate, Džordan i Vejd su se više oslanjali na prodor kao mlađi i šut sa poludistance kako su bivali stariji. Defanzivno su Vejd i Džordan kao bliznaci. Brajant je daleko od toga. Džejms je blizu samo u segmentu blokada. Obojica su bili dobri skakači, što opet izuzima Kobija, ali stavlja Džejmsa u isti koš. Ali ako sada sve uzmete u obzir, Vejd je u prime time periodu bio nešto najbliže Džordanu.
Razmislite o ovome…
Poslednji ples. Pravi primer rada i discipline u Majamiju. Najbolji igrač u istoriji Hita. Igrač koji je doneo novu dimenziju košarci ili možda probudio onaj stari način na koji se košarka igrala pre ove sile trojki koje sada gledamo. Sigurno nije isto sa Vejdom i bez njega. Navijačima Majamija sigurno, ali i nama koji istinski volimo pravu, dobru košarku.