NFL KOLUMNA: Brajan Urlaher - Hulk u dresu Medveda

Ako bi uzimali u obzir šta su igrači osvajali i na taj način pravili neku listu ili štagod, o tome ko je bolji od koga, ko je najbolji i svi ostali epiteti koji se dodaju raznim listama - Brajan Urlaher ne bi bio na njima. Ali je na svim listama koje su u srcima svih koji su ga gledali.

Osoba koja je bila fantastičan saigrač, čovek u kome ste mogli da nađete podršku i nesebično deljenje stečenog iskustva nije osvojio Super Bowl. Ali ima mnogo više od toga. Najsuroviji lajnbeker svoje generacije. Pravi udarač. Pravi malj. Na sve to teško da ste mogli da naletite na kulturnijeg i odmerenog igrača NFL-a. Svoju karijeru je počeo i završio među čikaškim Bersima. Karijeru koja je bila obeležena nekim razočaravajućim sezonama, ali je on ostao da se bori do kraja. Uživao je u igri. To mu je bilo dovoljno.

Rođen je 1978. godine u Pasku, Vašington. Porodica sa troje dece se rasturila rano. Majka je sa troje dece otišla u Novi Meksiko, mali gradić Lovington. Tamo je radila tri posla. Brajan, Šeri i Kejsi su često više vremena provodili sa bebisiterkom nego majkom Lavojdom.

Šest godina po selidbi, majka se ponovo udala. Dobili su očuha koji je radio kao kauboj i majstor na naftnim poljima Novog Meksika. Sa očuhom je stigla disciplina. Neko bi rekao da je disciplinu nasledio putem svojim korena, jer mu je deda, Lukas Urlaher, rođen u nemačkoj porodici u blizini Crnog mora. Ovaj deo sada pripada Ukrajini. Izgledao je mnogo više kao Nemac, nego Amerikanac. Imao je u sebi taj gvozdeni pogled. Zapravo, disciplinu je dobio od očuha.

Brajan je polako otkrivao svet sporta. Uživao je igrajući košarku i fudbal. Oduvek je bio pun energije koju je lako kanalisao u uspehe na terenu. Pomno je slušao trenere šta mu govore. Upijao je svaku reč i trenirao kao sumanut. Svoju fudbalsku karijeru je počeo kao vajdrisiver. Bio je izuzetno brz, sigurnih ruku i nije se libio da krene kroz sredinu koju su risiveri obično izbegavali. Razlog za izbegavanje je bila linija lajnbekera - srednjeg lajnbekera i spoljnih lajnbekera.

Kada je jednom kročio u teretanu i upoznao njene tajne, tada počinje transformacija Brajana Urlahera. Svakodnevni treninzi pretvorili su ga u mnogo više od risivera. U dve godine je porastao 13 centimetara i nabacio čak 22 kilograma mišića. Od Spajdermena izrastao je u Hulka. Nova kombinacija brzine, snage i moći u telu ovog momka napravilo ga je u čudovište gridirona. Na završnoj godini srednje škole vodio je tim do perfektnog skora 14-0.

U toj sezoni zabeležio je 61 uhvaćen pas, 15 tačdauna, vratio je 4 panta za tačdaun, dva kickofa za tačdaun i zabeležio 87 obaranja, uz 6 presečenih pasova. Igrao je sve što je želeo. Igrao je, a niko nije mogao da ga zaustavi. Osvojio je sve nagrade koje su mogle da se dodele. Bio je pravo, malo čudo. U Lovingtonu su ga svi prepoznavali na ulici. Postao je slavan u svom gradu. I tada je ostao u senci. Kada bi njegovi drugari išli u provod, on bi sa najboljim prijateljem igrao stoni tenis ili uživao u malom poroku, čokoladnom mleku.

Kada je došlo vreme za koledž, njegova želja je bio Teksas Tek. Iako je imao sve preporuke profesora i trenera, Teksas nije ponudio sponzorisanje školarine. Tada se pojavljuje Novi Meksiko. Kada je bilo jasno da neće završiti na 1-A koledžima, prihvatio je ponudu Lobosa. Ovo je shvatio kao idealnu priliku da napravi korak više i izađe iz uloge "heroja lokalne zajednice".

U prve dve sezone nije okusio ništa više od par pobeda. U prvoj godini je zbog svoje građe, snage i eksplozivnosti prebačen na poziciji lajnbekera koja ga je napravila legendom. U toku je bio rebilding period za Lobose u kome se trener uzdao u starije igrače, pa je Urlaher dobijao priliku na kašičicu. Ta mera nije bila dovoljna da zadovolji apetite Urlahera koji je želeo mnogo više.

Kada je stigao novi trener, bivši kvoterbek Novog Meksika sedamdesetih, počela je era Brajana Urlahera. Sreća ga je pogledala, jer je Long doneo snažnu defanzivni koncepciju sa UCLA-a. Za tu šemu su mu trebale atlete na poziciji lajnbekera. Pokretljivi, snažni i inteligentni igrači koji znaju da čitaju igru. Pogled bi mu se uvek zaustavljao na Urlaheru, gde god bi pogledao. BIo je role model lajnbekera koga je Long tražio.

Long tada uvodi poziciju freelance linebacker u tim Lobosa. Odbrana 3-4 sa Beretom Gerisonom na poziciji nous tekla stavilo je Urlahera i Tejlora na središnje pozicije. Ofanzivni deo tima je bio takođe jako kvalitetan. Lobosi su bili spremni da idu daleko. Kada nije krenulo kako treba, Urlaher je bio jedna od retkih svetlih tačaka u timu. Imao je čak 178 obaranja u sezoni. Predvodio je koledž ekipe po broju obaranja. Idealno se uklopio u novu filozofiju.

Tokom leta bi radio sa defanzivnim koordionatorom na tehnikama pokrivanja igre pasom. Počeo je da čita igru, ali mu ruke nisu bile sigurne. Ispustio je čak 8 potencijalnih intersepšna. Utvrdio je da je glavni problem u radu nogu i tajmingu. Odmah je prešao na usavršavanju ovih segmenata defanzivne igre

Long, kada je saznao šta je Brajan igrao ranije, počeo je da ga ubacuje u napadačke akcije u crvenoj zoni. Koristio ga je protiv nižim defanzivnih bekova koje je lako mogao da otrese i nadskoči. Počeo je da učestvuje u specijalnim timovima. Opet se ponovila slika iz srednje škole. Igrao je sve. Radio je ono što je bilo potrebno da tim pobedi. I nikada ni reč nije rekao treneru. Ta reč bi za njega bila zapovest.

Praktično je postao jedina svetla tačka u ekipi. Apsolutna zvezda. U sezoni je zabeležio 148 solo obaranja, a rekord je bio čak 21 obaranje u porazu od Jute 52-7. Ovo vam dovoljno govori koliko su ostali članovi tima bili ispod svakog prihvatljivog nivoa. Na to je dodao pet isforsiranih famblova, od kojih je "pokrio" tri. Na ofanzivnom delu, Urlaher je od sedam hvatanja, čak šest pretvorio u tačdaune. Na kraju sezone je odabran za najboljeg igrača konferencije, dok je završio kao 12-ti u glasanju za Hajsman trofej.

Posle završtka koledža, Brajan se fokusirao na NFL draft. Već je, po svim prognozama, upadao u prvih 10 pikova. Nijanse bi odlučile sa koje pozicije bi bio biran. Znao je da će ga skauti ciljati za poziciju lajnbekera, pripremu za draft je proveo u teretani. Na Senior Bowlu je zabeležio pet obaranja, fambl i proglašen ja za MVP-ja utakmice. Na dan drafta usledila su dva poziva. Jedan je stigao od Kardinalsa. Taj je verovatno bio takav da bi poželeli da se niste javili na telefon. Drugi je stigao od Bersa, koji je svakako nosio mnogo veću težinu od poziva Ptičica. Realno, svako bi izabrao Medveda umesto Kardinala. Posebno čovek poput Urlahera.

Oba tima su “umirala” za lajnbekerom koji bi odmah napravio razliku u odbrani. Međutim, Arizona je drugim okom gledali trkača Tomasa Džonsa, koji je uz Plaksika Baresa bio na radaru Čikaga. Srećom Bersi su imali oko koje je bilo preciznije u proceni.

Inače, Brajan je na Scouting Combine podigao 102 kilograma čak 27 puta. Bilo je tu skauta koji su zinuli i nisu vratili vilicu nazad do kraja pokaznih vežbi. Na sve to je dodao sprint na 40 jardi koji je išao ispod 4,6 sekunde. Time je odgovorio na sva pitanja koja su ostala potencijalno otvorena u vezi njegovih sposobnosti.

Kada je upao u Berse sa devete pozciije potpisao je petogodišnji ugovor za danas tričavih 8 miliona dolara. Čikago ga je najavio kao startnog lajnbekera. Igrao je na “jakoj” strani, što se očekivalo kada pogledate kako izgleda Urlaher.

Za one koji se upoznaju sa američkim fudbalom i terminologijom, strong side je strana odbrane na kojoj je sa suprotne postavljen tajtend, kao još jedna opcija za blokiranje. Weak side je strana gde ne stoji tajtend. U slučaju kada je formacija sa dva tajtenda, onda pozicija fulbeka određuje strong ili weak side. Kada je shotgun formacija, onda pozicija trkača određuje stranu. Kada je sve simetrično, onda se desna strana napada smatra strong stranom. Razlog za ovo je što je uglavnom desni tekl bolji bloker trčanja, dok je levi tekl bolji bloker pas igre. Ovo je opet zbog toga što većina kvoterbekova baca desnom rukom, tako da im je leva strana takozvani blind side.

A sada da se vratimo na Urlahera. Bersi su bili u potrazi za identitetom. Neke timove krasi odbrana, neke napad, neke trćanje, neke pas igra, neke backfield, neke defanzivna linija i tako dalje. Prva sezona je bila za plakanje. Urlaher je obarao redom, ali je napad krvario. Menjala su se tri kvoterbeka. Konstantnost u igri je bila pojam za Berse. Urlaher, iako najavljen kao starter, upao je od trećeg kola zbog povrede Berija Mintera. Malo je reći da je impresirao posle dva "gaženja" Bersa u prva dva kola.

U ruki sezoni vezao je utakmice sa 10+ obaranja. Prošlo je dugo godina da Bersi nisu videli lajnbekera koji je igrao sa toliko posvećenosti i neustašivosti. Čak ni povreda kuka ga nije pomerila sa terena. U toj utakmici protiv Vikinga zabeležio je tri seka. Bile su to utakmice sa 13, 15, 14, 16 obaranja. Onda je vratio Tampi za poraz 41-0, kada je on sedeo na klupi. Presekao je loptu i tako dao napad koji je rezultirao šutem koji je doneo tesnu pobedu od 13-10. Bio je impresivan. Izabran je za najboljeg defanzivca među rukijima.

Onda je došla sezone '01 kada su Bersi zabeležili samo 3 poraza. Mladi risiveri su leteli po terenu. Džim Miler je počeo koliko - toliko stabilno da baca. Koliko je pravio mentalnih grešaka u svojoj ruki sezoni, toliko je sazreo u drugoj sezoni. Njegov hard hitting stil je bio ono što su navijači toliko dugo želeli da vide na terenu. Još kada su se potvrdile priče da ego ne postoji kod Urlahera, već je zauzeo posebno mesto u srcima navijača.

Krenula su poređenja sa čuvenim lajnbekerima, Bilom Džordžom, Majkom SIngltarijem i Dikom Batkusom. Brajan je u svom stilu rekao da mu ovo prija, ali da ja izuzetno rano da se uopšte pomene u istoj rečenici sa velikim legendama.

Lajnbekerska linija, Urlaher - Kolvin - Holdman - Grin terorisali su protivničke kvoterbekove. Kao prvi u NFC-u išli su na Filadelfiju. Mladi Donovan MekNeb i Djus Stejli su nosili ofanzivu Iglsa. Ofanziva Bersa nije postojala. Bukvalno rečeno. Bolje da kvoterbekovi nisu ni bacali loptu. Da su samo trčali više bi uradili. Marti Buker i Dez Vajt su bili totalno odsečeni. Odbrana Čikaga je bila dosta dobra, posebno Urlaher, ali su na drugoj strani čekali ništa manje dobri Džeremaja Troter, Brajan Dokins i Karlos Emons.

Iako su Bersi te sezone dozvolili najmanje poena, bili drugi po branjenju trčanja uz čak 48 sekova, odbrana nije mogla sama da dobija utakmice. Od druge utakmice sofmor sezone postao je gospodar sideline to sideline prostora. Stizao je sve i svakoga. Atlatnu su dobili uz samo 3 dozvoljena poena, iako su Falkonsi imali novu zvezdu lige, Majkla Vika. U toj utakmici je imao osam obaranja, vratio fambl za 90 jardi uz sekovanje Vika. Nedugo posle je terorisao Breta Favra kada je doneo pobedu protiv favorizovanog Grin Beja. Sve je ovo palo u vodu u pomenutom plejofu gde napad nije postojao.

Urlaher je već prepoznat kao najbolji defanzivac lige, čak pored Reja Luisa. Reja Luisa ste mogli da volite ili ne volite. Urlahera nista mogli da ne volite. Ego nula. Zalaganje koje se meri u milionima. Ludak treninga. Posvećenost timu u milijardama.

Ubrzo je stigao novi ugovor koji je glasio 56 miliona zelembaća za devet godina vernosti Bersima. Posle takve druge sezone, uz očajne kvoterbekove, to je možda izgledalo kao dobro ulaganju u budućnost.

Da je prethodna sezona bila i splet srećnih okolnosti pokazuje samo 4 pobede u sledećoj. Odbrana radi svoj posao, napada da pomisliš da ih ne izvedeš na teren. Marti Buker je skupljao jarde, ali je sve to bilo uzalud. Tražilo se rešenje, jer sa ovom postavom kvoterbekova se nije moglo. Dovođenje Kordela Stjuarta koji je znao da trči, pored pas igre, izgledalo je kao rešenje. Stjuart je imao više presečenih lopti, nego tačdaun pasova. Ni dolazak Dezmonda Klarka kao pomoć hvatačima nije urodilo plodom. Otpuštanje trenera je bio logičan potez.

Brajan je znao da će doći neka nova filozofija. Bio je spreman da se prilagodi novom treneru. Stigao je Louvi Smit kao neka vrsta garanta za dobre rezultate i napada na šampionsku titulu. Pored Urlahera, Lens Brigs je postao još jedna opasnost po protivničke napade. Taman kada su mislili da su spremni za ne jedan, nego više koraka napred, povrede su sustigle Urlahera. Da je bila jedna, sigurno da bi stisnuo zube i igrao sezonu.

Ovako su povrede znale da samo udružene mogu da izbace Brajana iz igre.

U sezoni 05, treneri Smit i Rivera su pozivali gomile bliceva koje je atletska odbrana mogla lako da iznese. Oporavljeni Urlaher je ponovo bio vođa svoje odbrane. Medvedi su napadali bez prestanka. Ali svi napori odbrane, morali su da budu pretvoreni u poene od strane napada. Slično kao Tampa Bej svojevremeno tokom ere čelične odbrane, tako su Bersi kuburili sa kvoterbekom. Čak je i perspektivni Kajl Orton odigrao sezonu sa negativnim odnosom tačdaun pasova i presečenih pasova. Ni dolazak Mušina Muhameda nije pomogao. Na sreću, Tomas Džons je trčao sezonu snova.

Urlaher ove sezone postaje najbolji defanzivac lige. Sa preko 120 obaranja i 6 sekova bio je centralna figura Bersa. Lens Brigs je bio sjajan. Čarls Tilman fantastičan. Treći obarač tima sa pet presečenih pasova. Vošer je dodao još osam presečenih lopti za blistavu odbrambenu igru. Kada su na sve to dodali Ogunlejea, već dokazanog enda, mašinu za sekove, to je bila toliko surova odbrana da je teško bilo naći kvalitetniju.

Sa pet poraza, Bersi su otišli u plejof gde ih je čekala motivisana Karolina. Panteri su imali tada sigurnog Džejka Deloma i Stiva Smita na poziciju hvatača. Nesreća Bersa je bilo veče koje se dešava jednom u životu. Delome je bacio 319 jardi, a od toga je Stiv Smit uhvatio čak 218 jardi! Bersi su ispali u prvom kolu. Ni impresivna sezona Urlahera, sa 10+ obaranja u šest uzastopnih utakmica nije dovoljno motivisala napad Bersa.

Već sledeće sezone Reks Grosman je bio potpuno zdrav. Ovo je bila prva sezona posle višegodišnje patnje kada je kvoterbek bacio preko 20 tačdauna. Takođe, prvi put posle višegodišnjem posta odnos tačdauna i presečenih lopti bio je pozitivan. Seksi Reksi, kako mu je bio nadimak, hranio je loptama Muhameda, Berijena i Klarka. Ovo mu je inače bila jedina takva sezona, što se kaže ćorava koka ubode neko zrno.

Odbrana se pojačala Rikijem Meningom iz Pantersa. Urlaher i Brigs su nastavili da razaraju protivničke napade. Brajan je izjednačio rekord od tri presečene lopte. Bersi su ponovili rekord od pre četiri sezone kada su imali samo tri poraza. Sezonu su počeli sa pobedom 26-0 nad starim rivalom Pekersima. Usledio je trijumf protiv Džajantsa sa presečenom loptom u end zoni.

Koliko je bio uporan i veliki lider pokazuje da nije dopustio timu da poklekne kada su gubili 20 poena razlike od Arizone. "Ugasio" je Edžerina Džejmsa u ostatku utakmice. Čak 19 obaranja uništila su Kardinale. Tilman i Braun su vraćanjem famblova doneli pobedu od poena razlike. Odbrana Bersa bila je strah i trepet. Na sve to su imali fantastičan specijalni tim predvođen Devinom Hesterom koji je vraćao sve. Pantove, kikove skupivši čak šest tačdauna!

U prvoj rundi su pobedili Sikohse u produžetku. Produžetak su obezbedili šutem Robija Gulda. Isti igrač im je doneo pobedu u produžetku. Ponovo je odbrana zaključala Meta Haselbeka. Fantastični Šon Aleksander je trčao svojih 100+ jardi, ali nije bilo dovoljno. Lako su dobili Sejntse u polufinalu. I tako su Bersi stigli do dugo očekivanog finala lige. Tamo ih je čekala ofanzivna mašina Koltsa gde zaista niste znali koga da čuvate. Pravi test za Berse.

Hester je vratio kikof sa 92 jarde što je dalo početni elan Bersima. Ali onda Koltsi ubacuju u svoj ritam. Vejn, Herison, Klark su hvatali. Dominik Rouds i Adaj su trčali, jer su Bersi morali da zatvore prostor za pasove Meninga koji je poznat po čitanju odbrana. Čak ni tri igrača sa dvocifrenim brojem obaranja nije pomogao. Urlaher se borio i borio, ali Mening je bio prevelik zalogaj u tom momentu.

U naredne tri sezone, Bersi su ostali bez plejofa. Poslednju od tri "prazne" sezone Urlaher je skoro celu propustio uz samo jednu odigranu utakmicu. Ni fantastične sezone Urlahera u kojima je beležio rekord u presečenim loptama i udarcima kvoterbekova nisu rezultirale plejofom. Opet su počeli da koriste po tri kvoterbeka tokom sezone što nikada nije donosilo rezultate. Tako ni ovog puta.

Urlaher je vratio spreman posle povrede. Iz Denvera je stigao Džej Katler i odigrao odličnu sezonu. Ionako jaku odbranu pojačao je fenomenalni Džulijus Pepers, meni jedan od omiljenih igrača. Brajan je briljirao i doveo Berse do plejofa posle tri godine pauze. Ponovo su u prvoj rundi savladali Sihokse. Koliko je dobro odigrao Katler, toliko bolje je Urlaher predvodio odbranu. Trčanje nije postojalo kod Sijetla. Urlaher je sve zatvorio. Kada su ostali samo sa pas igrom, znali su da je kraj.

U finalu konferencije išli su na stare rivale Pekerse. Iako nije dobro krenulo za Berse, povrede su sve učinile još gorim. Katler je igrao dobru utakmicu, ali ga je povreda kolena poslala trajno u svlačionicu. Da sve bude gore, prvi centar i Pro Bowl igrač, Olin Krojc, povredio se. Odigrao je utakmicu, iako nije mogao nikoga da blokira, jer u sastavu nije bilo igrača koji bi mogao da ga zameni. Urlaher je ponovo stigao do dvocifrenog broja obaranja, ali napad nije postojao od izlaska Katlera. Pekersi su pobedili.

U poslednoj sezoni Urlahera pred povlačenje napad je taman počeo da liči na nešto ozbiljno. Stigao je Brendon Maršal koga je Katler već dobro znao i postavio rekord po broju uhvaćenih jardi. Posle desetak godina, jedan risiver je uhvatio preko 1300 jardi uz 11 tačdauna. Urlaher je propustio četiri poslednje utakmice od kojih su Bersi zabeležili dva uzastopna poraza koja su ih koštala plejofa, jer su Pekersi sa porazom manje bili prvi u grupi. Nakon te sezone, Bersi (tačnije generalni menadžer koji je samo godinu kasnije otpušten) i Urlaher nisu postigli dogovor. Preko Twitter naloga objavio je da se povlači, bez pompe i hvalospeva.

Srce i duša Bersa ima ime Brajan Urlaher. Njegov dres, pored najvećih zvezda Brejdija, Meningai ostalih, bio je najprodavaniji 2002. godine. Pravi vojnik igrao je na stadionu imena koje mu je najbolje odgovaralo - Soldier Field. Niko nije bolje obarao od njega. Svi su govorili da zvuk udara peda o ped zvuči potpuno drugačije kada Urlaher udari. Kritikovali su ga što ne izgleda opasnije na terenu, da je malo mekan prema protivniku, ali je on izgledao opasno čim skine kacigu.

Sada je u Kući slavnih, na mestu gde zaista pripada. A za ovo da li je opasan i mekan prema protivniku možete da pitate trkače, kvoterbekove i risivere. Već znam šta bi vam rekli.