NBA PRIČE: Alonzo Morning - čovek velikog srca

Svi znamo za Lensa Armstronga. Znamo za Lindzi Von. Znamo za Nikija Laudu. Za ove ljude gotovo svi znaju. Hajde da sada ispričamo priču o čoveku koga poznaje košarkaški svet. Čovek koji je oborio prognoze lekara. Čovek koji se vratio kada bi skoro svi odustali. Čovek koji se vratio, uprkos svemu osvojio titulu šampiona.

Veliki borac. Pobednik. Alonzo Morning, poznat pod nadimkom Zo. Neustrašivi produkt čuvenog Džordžtauna, fabrike teških centara. Onih starih, dobrih petica. Juing, Mutombo, Morning. Triling koji spada među top 20 centara koji su kročili na NBA parkete. Među tri tornja, jedini je Alonzo stigao do prstena. Jedini je koji je morao da se bori van parketa.

Alonzo je rođen 1970. godine u Virdžiniji. Već oko svoje 10-te godine bio je svedok poćetka loših odnosa između roditelja. Te dve godine su bile prilično teške i oblikovale su ga da ranije sazri. Rodila mu se sestra, da bi sa 12 godina bio svedok razvoda roditelja. Neposredno nakon događaja, poslat je kod porodičnih prijatelja. Prijatelji su bili hraniteljska porodica. Uz Alonza je bilo i desetak druge dece. Kada je izgubio potrebnu pažnju, krenuli su problemi.

 Razvod roditelja je podneo prilično loše i od tog momenta se u njegovom životu nižu loši događaji. Tuče, sitne krađa, hapšenja. Kako bi ga sklonili sa ulice, preporučili su mu da se bavi sportom. Ta preporuka je više bila guranje u sport, pre svega da bi se sklonio sa ulice. Bio je trapav. Imao je dobru građu i visinu, ali pokrete je slabo mogao da uskladi.

Doživljavao je dosta podsmeha zbog svojih kretnji, ali kaže da ga je to samo dodatno motivisalo da trenira još više. U srednjoj školi je izrastao do 205 cm. To je već bio prvi alarm za skaute da obrate pažnju na momka koji brzinom svetlosti blokira svaki pokušaj u blizini obruča. Alonzo je trenirao neverovatnom voljom. Bio je spreman po nekoliko sati da posveti treningu i to na srednjoj školi. Kada je trener to primetio pozvao ga je na letnji kamp gde bi brusio svoje veštine.

Da bi uopšte sitgao do koledža morao je da položi SAT. Prvi pokušaj se neslavno završio i to je za mnogu decu bio kraj, jer bi bili razočarani. Sati spremanja ispita i žrtvovanja bi pali u vodu. Zo nije bio jedan od njih. Zo je uvek bio borac, pa tako i ovaj put. Učio je još više i naporinije, uz pomoć svog trenera. Na kraju je opet izašao na polaganju u svojoj seniorskoj godini i položio ispit. To je samo bila nova pobeda za Alonza. Ništa više. Bio je spreman da ponovo pobeđuje.

Kao jedan od najboljih igrača države, ako ne i najbolji, imao je overenu vizu za neke od elitnih koledža. Džordžtaun je do tada iznedrio dva diva pod obručima. Petrik Juing je sedam godina pre Alonzovog izlaska na draft ušao u ligu, a samo godinu pre Zoa ligi se pridružio Dikembe Mutombo. Sa Alonzovim partijama na Džordžtaunu, Hoya je već dobila epitet koledža koji je rasadnik centara za kojim svi seku vene.

Zanimljivost vezana za period boravka na Džordžtaunu je ta da su Mutombo i Morning u tri sezone bili dominantni centarski duo u koledž košarci. Mutombo je samo sezonu pre Alonza izašao na draft, posle fantastične individualne sezone. U prvoj sezoni obojice, Mutombo je prolazio period prilagođavanja. Alonzo je dominirao defanazivno sa 8 skokova po utakmici i 5 blokada. Na to je dodao 14 poena, koji su uglavnom dolazili ispod koša. U toj sezoni Hoya je stigla do finala regije istok. Tamo su u polufinalu izbacili Severnu Karolinu, gde je Alonzo uz 12 poena, dodao 12 skokova i podelio čak 5 blokada.

U finalu su poklekli pred Djukom, gde su Kristijan Lejtner i Deni Feri bili prevelik zalogaj za ekipi koja je imala tek dva raspoložena igrača.

Mutombo je privikao na koledž život. Alonzo i Dikembe su donosili preko 7 blokada po utakmici, 20 skokova u proseku i 28 poena u proseku. Alonzovu povredu je u potpunosti iskoristio Mutombo koji je time rezervisao kartu za draft. U poslednjoj sezoni na Džordžtaunu, bez Dikembea, postao je apsolutni lider i vođa Hoya družine.

Svi su znali da će biti visoko plasiran na draftu. Strašno dobrih fizičkih predispozicija, izuzetno jak, borben, skočan, bio je opasan na oba kraja terena. Tada su klasični centri bili u modi.

Stigao je draft ‘92. Šekli O’Nil je bio prvi pik. Alonzo drugi, sin Amerike, Kristijan Lejtner, treći. Bila je to draft klasa gde je većina igrača napravila solidne karijere, neki od njih jako dobre. Takvi su bili Šek, Zo, Sprivel, Ori, Guljota, LaFonzo Elis… Može se reći jedna jako kvalitetna draft klasa. Alonza su pokupili Hornetsi. Sezonu pre toga su doveli Lerija Džonsona koji je već imao status NBA zvezde. Sa svojih 208 cm Alonzo nije bio klasičan centar u pravom smislu reči. Više je mogao da prođe kao četvorka. Ovo nije smetalo Hornetsima koji su želeli izuzetno pokretljivog igrača na poziciji pet i tako je izbor pao na Alonza.

Već u ruki sezoni postao je drugi strela tima, ispred neprikosnovenog potrošača lopti, Kendala Gila. Hornetsi su imali dve mlade zveri željne i gladne pobeda. Skalpovi velikih su počeli da padaju. Zo i Leri su polako postajali strah i trepet. Kad na to dodate Gila, Karija, simpatičnog Bougza i Njumana dobijate ekipu spremnu da mnogima pomrsi račune. Te sezone stigli su čak do polufinala istoka, iako su samo sezonu pre davno izgubili sve šanse za plejof. Ego je počeo jako da radi kod Lerija Džonsona. Alonzo je pretio da mu preuzme slavu.

  Alonzo, Leri i Kendal su se poigravali sa veteranima, velikim šampionima Seltiksa. Zo je bio najbolji igrač te serije sa 24 poena, 10 skokova i 5 blokada u proseku. Ostavio je iza sebe Džonsona. Protiv Niksa je odmerio snage sa svojim idolom, sa čovekom koji je započeo eru dominantnih centara sa Džordžtauna. Petom Juingom. U tom duelu, Zo je pokazao da nikako nije samo jedan ruki. U dosta napetoj seriji, Niksi su dobili četvrtu utakmicu sa košem razlike posle zaustavljanja Morninga. Iskustvo je bilo na strani Niksa, snaga i ne toliko. Iako su imali sa jedne strane Mejsona i Ouklija, na drugoj su bili Zo i Leri, ništa slabiji od svojih kolega iz Njujorka. Na kraju je presudila duža klupa i znanje na klupi. To znanje na klupi će kasnije postati čovek koji će preokrenuti karijeru Alonza.

U sezoni 93/94 koja je bila prepuna povreda, pre svih Džonsona i Morninga, Hornetsi su uspeli da stignu tek do jednakog broja pobeda i poraza. Ali tada polako kreću loše vibracije. Hornetsi su ponudili poboljšan ugovor Morningu želeći da ga dugoročno vežu za Stršljenove.

Kada je to došlo do Lerija Džonsona, situacija je eskalirala. Zatražio je još bolje uslove za sebe što bi značilo najviši ugovor u istoriji lige. Zanimljivo u svemu tome je što je Alonzo već tada bio korisniji igrač za tim od Lerija. Leri je potpisao ugovor na 12 godina sa čitava 84 miliona dolara.

Tadašnji predsednik Šin navodi da su Alonzo i njegov agent Delk bili isuviše napadni na sastanaku. Navodno su mu ponudili ugovor na deset godina i čitavih 111 miliona dolara. Ostaje nejasno zašto su odbili ponudu, ako su je zaista odbili i ako je zaista bila takva. Šin je oduvek izbegavao odgovor na direktno pitanja i uvek se vraćao na to da su bili neprijatni na sastanku. Sa druge strane, Zo napominje da je želeo da igra za manje novca samo da bi ostao u Šarlotu. Da li je manje novca značilo i manje Lerija Džonsona, ne znamo i verovatno nećemo saznati, ali uzimajući u obzir tuču koja je izbila između njih dvojica na utakmici Niksa i Majamija, reklo bi se da upravo uslov bio odlazak Džonsona.

U poslednjoj sezoni njih dvojice lako su stigli do plejofa, ali na njihovu nesreću naišli su na Džordanove Bulse u prvoj rundi plejofa. Da bi izbacili Bulse bilo je potrebno mnogo više od raspoloženog Alonza i Lerija, pre svega Hersi Hokins i Del Kari. Igrao se sa Lukom Longlijem, posebno u skoku gde je dominirao na parketu, sa čak 20 skokova u utakmici broj 2. Posebno je bila impresivna prava utakmica, gde je Alonzo postigao 32 poena, 13 skokova, 2 ukradene lopte, 3 asistencije i čak 7 blokada. Na njegovu žalost, Džordan je ubacio 48 poena uz 9 skokova i 8 asistencija.

Nakon te sezone stigao je odgovor na upite Hornetsa o potencijalnom trejdu Morninga. Pet Rajli je napustio Nikse i spustio se daleko od Njujorka. Destinacija je bila Florida, tačnije Majami. Hit je imao veliku zvezdu, Glena Rajsa, međutim svi pokušaji da nešto konkretno urade bili su udarci u zid, jedan za drugom dok nisu bili nokautirani. Sudija je brojao sekunde i taman kada je trebao da bude sviran poraz, Rajli je reagovao. Ponudio je dobar paket Hornetsima. Jedan od najčistijih šutera, Glen Rajs, zajedno sa Metom Gajgerom i Kalidom Rivsom stigao je Hornetse. Bilo je uključeno još manje poznatih igrača i pik prve runde, ali uglavnom Alonzo je napustio zeleni dres i zamenio ga vrelim dresom Majamija.

Sezona 95/96 je pokazala da Hornetsima mnogo više nedostaje Zo, nego što bi im nedostajao Leri Džonson. To su Hornetsi naučili tek sezonu kasnije. Alonzo je stigao u sredinu gde je igra trebala da se gradi oko njega. Gde bi odbrana bila koncipirana na usmeravanju u reket gde bi Alonzo čekao na smeču. Velika mana Alonza je bila sklonost povredama, jer je tokom dugogodišnje karijere odigrao… NIJEDNU kompletnu sezonu.

Rajli je krenuo sa jednim timom, dok je na polovini sezone usledio trejd koji je promenio pravac franšize. Kako se raspao dinamični trio Run TMC u Voriorsima, tako su delovi tog trilinga asova postali materijal za trejd. Kralj ubistvenog krosovera, Timi Hardavej, stigao je u paketu sa problematičnim gangster košarkašem, Krisom Getlingom u Majami. U suprotnom pravcu otišli su Bimbo Kols i Kevin Vilis. I pored mnogo tumbanja u ekipi kojima su uzrok bili novi trejdovi gde su poslali veliki potencijal Bilija Ovensa u Kingse za Volta Vlilijamsa, Rajli je polako pravio ekipu kakvu je zamišljao. Konekcija Hardavej — Morning je trebala da bude oslonac i glavni motor mašine Majami Hita. Reks Čepmen je bio sigurna šuterska opcija. Mladi Kurt Tomas i Vošon Lenard su bili zalog za budućnost.

U prvoj rundi, Alonza je ponovo sačekao neprijatan susret sa Bulsima. Čikago je bio još jača ekipa nego godinu pre, sa dodatkom Denisa Rodmana i Rona Harpera. Defanzivni potencijal Bulsa je probijao plafon. Raspoloženi u ekipi Hita su bili samo Morning i Hardevej. Ostali su potpuno podbacili.

Dolaskom Dena Majerlija, koji je doneo dodatnu dubinu u igru, ali i veliki plejof iskustvo, Majami je postao mnogo ozbiljniji kandidat. Džamal Mešburn je stigao na polovini sezone putem trejda. Vošon Lenard je postajao sve ozbiljniji igrač. Linija Hardavej — Morning je radila savršeno. Punili su koš rivala, dok su na drugoj strani bili najjače defanzivne karike ekipe. U plejofu su stigli do finala konferencije, gde su ih nažalost čekali Bulsi.

Ovo je bio jedan od plejofova koji je dugo pamte. U prvoj rundi su izbacili Orlando u pet utakmica (igrala se prva runda na tri dobijene utakmice). Peni Hardavej je igrao nestvarnu seriju, ali je njegov individualni kvalitet bio premalo za timsku igru Majamija, gde je čak sedam igrača imalo dvocifren košgeterski učinak.

U polufinalu je zakazan duel ljutih rivala. Na jednoj strani su bili Niksi, na drugoj Hit. Rajli je ovog puta sedeo na klupi Majamija. U dresu Niksa je bio bivši saigrač Alonza, Leri Džonson. Od starta serije se videlo da postoji sukob koji tinja između njih dvojice. Svi su očekivali da se desi eskalacija sukoba, ali je ovog puta prošlo “samo” sa velikom borbom u sedam utakmica iz kojih je Majami izašao kao pobednik. Jako loš učinak Džonsona i Starksa označio je kraj nadanja Niksa da bi mogli do finala konferencije.

Niko nije sumnjao da će u finalu čekati Bulsi. Trebalo je zaista mnogo da se prekine dominacija Džordana i Čikaga. U pet utakmica Bulsi su obezbedili novo finale, na putu do nove titule. Odbrana koju su tada Bulsi igrali bila je previše i za Morninga. Alonzo je bio defanzivni jako dobar u ovoj seriji sa 10 skokova i 3 blokade po meču. Prvi juriš Majamija je zaustavljen.

Sezona 97/98 je počela solidno. Bilo je serija pobeda, Alonzo je postao prvi strelac ekipe, skakač i bloker. Nakon All star pauze Majami je zabeležio samo 6 poraza. Sa tri poraza Niksa u poslednje četiri utakmice regularne sezone, zakazan je duel ljutih rivala. Ovo je značilo da će se u borbi za polufinale istoka susresti Alonzo i Leri, ponovo. Isto kao i prethodne godine nešto je u vazduhu mirisalo na sukob. Utakmicu broj 5 u prošlom plejofu je obeležila tuča Pi Džej Brauna i Krisa Čaldsa. U istoj seriji Čarls Oukli je posle sukoba sa Alonzom isključen.

Majami je vodio sa 2:1 u seriji. Utakmica broj 4 se održala u Medison Skver Gardenu. Niksu su imali pet poena prednosti. Majami je imao poslednji napad koji teško da je mogao da promeni ishod utakmice. Pobeda Niksa i izjednačenje u seriji je bilo gotovo sigurno. Morning je napravio blok na Džonsonu. Timi Hardavej je šutirao za tri, Alonzo je u jurišu na skok ušao u klinč sa bivšim saigračem. Usledila su dva sitne udarca obojice, da bi Zo odgurnuo Lerija i uputio udarac koji ga je promašio. Razmenili su po tri udarca od kojih je svaki promašio ovog drugog. Na svu sreću. Umešao se čuveni telohranitelj Čarls Oukli i razdvojio ih. Tu je najviše stradao sićušni Džef Van Gandi koji se jedini našao na podu. Dugo posle toga mu je trebalo da vrati svoju paučinastu frizuru na mesto.

U petoj utakmici nije bilo Džonsona i Morninga. Ovo je bio mnogo veći hendikep za Majami, jer je reket ostao bez svog stalnog zaštitnika. Pi Džej Braun je košgeterski i skakački donekle nadoknadio Alonza, ali odbrambeni potencijal nije bio ni blizi. Alan Hjuston i Džon Starks su zatrpali koš Majamija. Niksi su odneli pobedu, kada su svi očekivali da Majami opet juri ka finalu sa Bulsima.

Sezona 98/99 je bila individualno na još višem nivou za Zoa. U skraćenoj sezoni zbog lockouta, Alonzo je odigrao svoju najbolju godinu od dolaska u ligu. Beležio je skoro 4 blokade po utakmici. Tome je dodao još 12 skokova i 20 poena po utakmici. Bio je apsolutni lider Hita. U plejofu su ponovo išli na dobro poznate i omražene rivale. Ovo je već postala tradicija. Prisustvo Sprivela u Niksima, pored Džonsona, moglo je da znači da će doći do novog incidenta. Na sreću nije. Niksi su odneli pobedu u pet utakmica, identično kao sezonu pre. Alonzo je bio jedini raspoložen u Majamiju. Timi Hardavej je debelo podbacio.

Niksi su kao osmi tim na istoku izbacili prvoplasirani Majami. I pored indisponiranog Hardaveja, Alonzo je do kraja držao Hit u igri. Peta utakmica je izgubljena sa pola koša razlike. Teri Porter, koji im se pridružio pred kraj karijere, pogodio je dva slobodna bacanja za tri poena razlike 58 sekundi pre kraja. Sprivel je promašio u sledećem napadu, ali je Alonzov idol, Pet Juing uhvatio ofanzivni skok. Alonzo ga je odmah faulirao. Juing je bio oba puta siguran.

Timi Hardavej je već posle 10 sekundi naivno izgubi loptu u napadu. Hvatanje za glavu nije pomoglo. Alonzo ga je hrabrio, ali je sve bilo uzaludno. Teri Porter je “zaključao” Sprivela i izbio loptu u aut 4 sekunde do kraja. Elitna odbrana. Loptu je posle dva izlaska iz bloka dobio Alan Hjuston koji je iz skoka uputio šut. Lopta se tri puta odbijala i na kraju upala u koš kada je na satu stajalo 00:00. Majami je još jednom poražen od “autsajdera” i to najljućeg rivala.

Ovo višegodišnje rivalstvo je zaista preraslo u pravi front. U sezoni 99/00 Alonzo je ponovo bio fantastičan. Timi Hardavej je već počeo da pada u formi. Nekako se osećalo da je kraj karijere blizu za kralja krosovera. U prvoj rundu su izvukli “metlu” i očistili Pistonse koji su pritom ostali bez Grenta Hila zbog povrede. Međutim, Majami je ušao u plejof bez Timija. Alonzo i Mešburn su vodili tim do novog duela sa Niksima. Četiri sezone zaredom.

Timi se posle povrede i propuštanja prve runde vratio u pogon. U četiri od sedam utakmica Alonzo je bio najbolji strelac u obe ekipe. U isto toliko najbolji skakač. Juing sa 37 godina nije mogao da isprati znatno mlađeg kolegu. Tim Hardavej je ponovo debelo podbacio. Morning i Mešburn nisu bili dovoljni. U napetih sedam utakmica, Niksi su ponovo izašli kao pobednici. Posebno je upečtaljivo to što su Niksi odlučujuću utakmicu dobili sa pola koša razlike. Identično kao sezonu pre toga. Izuzetno kvalitetna partija Morninga sa 29 poena, 14 skokova i 5 podeljenih blokada nije bilo dovoljno da krenu na Pejserse u finalu.

Majami je imao čak tri prilike za pobedu. Prvo je Mešburn promašio šut za dva, pa ukrao loptu Krisu Čajdsu. Nakon toga je pokušao Timi Hardavej. Promašeno polaganje je ispravio Alonzo, uhvativši ofanzivni skok. Na kraju je Klarens VIterspun pokušao, ali je lopta odlučila da ne prođe kroz obruč.

Tada kreću prvi problemi. Alonzo je uočio da je konstantno umoran i iscrpljen. Ustanovljena mu je sledeća dijagnoza — fokalna segmentalna glomeruloskleroza. To je značilo nemogućnost bubrega da prerađuje toksine. Bolest je bila neizlečiva i ustanovljeno je da pogađa uglavnom pripadnike negroidne rase. Medicinski tim Majamija je pomogao Morningu da igra tokom naredne dve sezone, koliko - toliko. U novembru ‘03 boleste je došla do stadijuma kada više nije mogao da se takmiči. Nije mogao ni da trenira.

Morning je u međuvremenu napustio Majami i potpisao za Netse. Vest da neće moći da nastupa zatekla ga je u dresu Netsa. Nije bilo izbora do toga da se urade transplantacija bubrega. Užurbano su se tražili donori. Prosečno vreme čekanja u Americi bilo je između dve i četiri godine. Među ljudima koji su ponudili svoj bubreg bio je idol Alonza, Pet Juing. Džordžtaun veza uz svu volju nije bila dovoljna. Na kraju je donor postao njegov rođak.

Posle operacije i pitanja da li će se vratiti košarci, odgovorio je da je samo fokusiran na oporavak i da novi bubreg postane dobar stanovnik njegovog tela. Alonzo, veliki borac kakav jeste, uspeo je da se vrati na parket i tako obori sve prognoze lekara. Vratio se u dres Netsa. Kako nije dobijao minutažu koju je želeo zatražio je trejd. Trejdovan je u Toronto, ali nikada nije odigrao utakmicu za njih. Izašao je iz ugovora i potpisao veteranski sa Majamijem. Vratio se u svoju kuću.

Pored Šeka kao startnog centra, dobijao je 20 minuta po meču. Ovo je bilo dovoljno da pokaže da nije zaboravio kako se brani teritorija. Sigurno da ni u snovima nije maštao o tome da će posle bolesti da se vrati na parket, a pored toga da postane šampion lige. Dva najbolje plasirana pika sa drafta ‘92 našli su se u istom dresu. Iako je imao nekih 10 minuta u proseku tokom plejofa, sa 1.5 blokadom po utakmici bio je snažna podrška kada O’Nil nije bio na parketu, posebno u duelu sa Pistonsima.

Karijeru je završio u sezoni koja je desetkovala tim Hita. Praktično su svi bili povređeni. Samo je Riki Dejvis odigrao celu sezonu. Rajli je ostao bez svog zaštitnika teritorije, ali je kao utehu imao fantastičnog Vejda.

Kada pitate za upečatljiv momenat sa Rajlijem, Alonzo uvek navodi utakmicu protiv Detroita kada je Rajli ušao u svlačionicu i potpuno potopio glavu u kofu sa ledenom vodom. Kada je posle par sekundi izvukao glavu, rekao im je: “Morate da igrate ovu utakmice kao da vam je to poslednji uzdah na ovom svetu”. Potpuno se uklapao sa kulturom Majamija. Sa upravljanjem Rajlija. Bio je fanatično posvećen treningu i telu. Bio je atleta kakav se retko viđa. Zato ga je Rajli toliko cenio. Zato je gradio tim oko njega i samu franšizu. Zato je i danas u Majamiju na funkciji potpredsednika za razvojni program igrača.

Sa svojih 208 cm je najniži igrač u Top 10 blokera u istoriji lige (kada je reč o prosečnom broju blokada po utakmici). Da je sudbina bila bolje nastrojena prema njemu, sigurno je da bi bio na višoj poziciji od trenutne. Sada je na broju 6.

BIo je igrač koji je nije nikoga plašio. Bio je igrač koji se ničega nije plašio. Neka spektakularna zakucavanja su se upravo desila preko njega. Ali isto tako, neke od spektakularnih blokada su došle od Alonza. Bio je posterizovan, ali je i dobro posterizovao.

Kuća slavnih je dočekala Alonza i dala mu mesto u ekipi besmrtnih. Fajter koji je pobedio sve prognoze. Čovek koji se vratio i osvojio prsten. Čovek koji se često sam borio da Majami postane franšiza koja će se sa respektom izgovarati. Ekipa koje će se protivnici plašiti kada kreću ka Floridi. Ogromno srce Alonza je učinilo mnogo toga, ne samo za Majami, nego i košarku. Sada njegov sin ispisuje neke nove knjige na Džordžtaunu.

Ali knjigu koji se srcem ispisao Alonzo, samo jednom je piše.