Geri Pejton nadimak "Rukavica" dobio je tokom finala Zapadne konferencije 1993. kada je zaključao Kevina Džonsona, koji je bio nerešiva enigma za protivničke odbrane. "Držao si Kevina Džonsona kao rukavica loptu za bejzbol", rekao mu je rođak nakon utakmice. Od tada je ostao nadimak po kome ga svi znamo.
Rođen je 1968. u Ouklendu. Kraj u kojem je rastao bio je jako sličan gomili priča koje smo toliko puta slušali. Mladi Afroamerikanci koji su odrastali u siromašnim krajevima bili su svedoci redovnih ubistava, prodaje tela za gram heroina ili kreka, nasilja, tuča, krađa… Sve je to delovalo kao redovna pojava.
Sve to je bila više nego dovoljna motivacija da pronađe put koji će ga izvesti iz siromaštva i prizora koje nijedno dete ne bi želelo da gleda. Košarka je bila taj izlaz.
Igrajući košarku u Skyline srednjoj školi, u tandemu sa Gregom Fosterom, počeo je da pokazuje delove svog velikog talenta. Nije bilo dobar đak, ali je na njegovu sreću imao oba roditelja pored sebe. Otac je vršio jak uticaj na njega kako bi ga vratio na pravi put. Taj put podrazumevao je, pored košarke, knjigu.
Još od mlađih dana voleo je trash talk. Voleo je da sebe prikaže kao ležernog na terenu, a daleko od toga da je takav zaista bio. Tablica na kolima njegovog oca ima ovakav ispis "MR MEAN". Stari Al Pejton kaže da je uvek bio zao na terenu. "Učio sam ga da ima takav izgled. Pristup. Pokreti. Kada sam ja igrao, voleo sam da budem loš na terenu, zao", kaže Gerijev otac.
"You talkin’ to me,
You talkin’ to me!"
Sigurno se sećate čuvene linije teksta Roberta De Nira, koji glumi Trevisa Bikla u kultnom filmu "Taksista". Ova linija teksta bila je vodilja Geriju Pejtonu kroz najveći deo njegove rane karijere. Pre nego što će se malo smiriti.
Da li uopšte treba da predstavlja čudo, da klinac iz geta, mali Geri Pejton, postane najbolji bek NCAA lige? Doneo je svoj bezobrazluk i kul izgled na zelene površine Korvalisa. Preselio se malo severnije kada je izabrao koledž, u Oregon Stejt.
Očevi saveti su ga pratili i tamo. Kada bi popustio u školi, otac bi pravovremeno reagovao kako Geri ne bi ugrozio stipeniju i proćerdao talenat. Postao je elegantni kradljivac lopti, ubistveni pas igrač, arogantni lider - u to vreme možda i najbolji koledž igrač.
Nije ni uvek sve bilo sjajno tokom koledža. Loše ocene, na koje je otac reagovao, i još lošije ponašanje pretilo je da uništi Pejtona. Svi su bili na udaru. Profesori, školski drugari, treneri - svi su bili žrtva trash talkinga. Pravoremena reakcija "Zlog Ala" sprečila je eskalaciju.
"Ako ovaj mali ikada iskoči iz sistema, mlatnite ga posred glave i recite da je to od mene", poručio je stari Al profesorima kada više nije mogao često da posećuje koledž, kako bi ispravljao greške koje je činio njegov sin.
Gledajući njegovu priču, rekli biste da je jako slična priči mladog Stefona Marberija. "Dajte nekoga ko može da me čuva", rekao je tokom utakmice protiv Stenforda kada su ih dobili sa 17 razlike. Istu rečenicu znao je da izgovorio Marberi svojim protivnicima.
Nije mu čak bilo potrebno da bude najbolji na terenu, da bi uputio uvrede protivniku. "Zaboravite na ovu utakmicu", rekao je pred kraj utakmice igračima Vašingtona kada je bilo izvesno da će Oregon pobediti. "I onako ste poslednji. Nije vam ni važno", ali dok je to pričao imao je u statistici više izgubljenih lopti od poena.
Čak ni najgora utakmica u koledž karijeri nije mogla da ućutka ta brbljiva usta. I niko se nije usudio da to to uradi. Poštovanje koje su mu ukazivali igrači i treneri nikako nije bilo u propociji sa njegovim ponašanjem.
Ovde sad dolazimo do onog momenta o postavci nekoga kao osobe. "Mr Mean" junior je takav došao na koledž. Svi su ga znali kao takvog. Na sve to je dodao fantastične partije. Svi su ga takvog prihvatili. Sjajne igre su samo zakucale Pejtona kao takvog.
Poštovanje je zaradio tako što su njegov trash talk svi shvatali kao način nadmetanja, psihološke igre sa protivnikom. Nije upadao u tuče, nije ih izazivao. Na terenu se borio do poslednjeg atoma snage. Nije pričao, a onda igrao "mekano". Uvek je bio čvrst.
Timski gledano, "Dabrovi" nisu napravili neki uspeh. Individualno, Pejton je enormno napredovao po završetku sofmor sezone. U poslednjoj sezoni među "Dabrovima", u ekipi gde je bio jedina zvezda, beležio je preko 25 poena, skoro 4 krađe i 8 asistencija po meču.
Lajonel Simons je pobedio u nagradi za koledž igrača godine. Momak koga su povrede sprečile da napravi dobru karijeru. Simons je pokupio sva priznanja, iako se mnogi iz sportske javnosti nisu slagali sa tim. Simons i Leri Džonson su bili igrači koji nisu igrali dobro velike utakmice. Isto tako, da ste ih sklonili iz timova, isti ti timovi bi bili prilično dobri.
Da ste Pejtona izvukli iz Oregona, dobili bi toliko loš tim, da bi sve svaka pobeda smatrala malim čudom. Pejton je sve saigrače činio znatno boljim. Pravio je od njih upotrebljive delove mašinerije na terenu. Ostaviti Pejtona bez nagrade bio je greh.
Na sve to, ostavili su ga bez nagrade za najboljeg defanzivca i istu dodeli Stejsiju "Plastic Man" Ogmonu. Istina, Ogmon je bio defanzivna sila, ali je ispalo da je atraktivnost blokada više cenjena od atraktvinost ili bolje rečeno neatraktivnosti ukradene lopte.
Kompenzacija je bila smeštanje u prvu petorku koledž ekipa u kojoj su pored njega bili Derik Kolmen, Leri Džonson, pomenuti Simons i Mahmud Adbul Rauf, tada pod imenim Kris Džekson.
Kao član najbolje petorka, Pejton je ušao u NBA liga kao drugi pik na draftu 1990. Neki od velikih talenata kao što su Simons i Bo Kimbl, doživeli su povrede koje su ih sprečile da svoj veliki talenat pretoče u odlične karijere.
Korvalis je bio mnogo mirniji od Pejtonovog rodnog grada i dela u kome je odrastao. To je sve smirilo njegov karakter, smanjilo trash talk na podnošljiv nivo i donelo neke novine u njegov život, kao što je redovno spavanje i ishranu. U Korvalisu je velki događaj bio kada bi neko ukrao lopticu za bilijar, dok bi to u kraju gde je rođen bilo predment sprdnje.
Sve to ga je dobro spremilo za izazove u NBA ligi. Sijetl je sezonu pre doveo Šona Kempa, srednješkolsku senzaciju. Pejton i Dejna Beros su bila dva mlada pleja koji su se borili za minutažu. Dolaskom Pejtona, Beros je pomeren na poziciju šutera. Nejt Mekmilan i Pejton su ostali da popunjavaju plejmejkerska mesta.
U startu je imao dosta problema sa trenerom Džonsom koji mu je pretio da će sve minute dati Mekmilanu, ako se ne pokaže dobro na terenu. Govorio mu je da ga stavlja u igru samo zato što je drugi pik. Kada sad pogleda, Geri shvata da je sve to radio kako bi smirio njegov temperament koji je bio previše napadan za rukija.
Pejton je imao samo jednu konfliktnu situaciju kao ruki i posle toga je prestao da pravi probleme na treninzima. Dodeljen mu je Ksavijer Mekdenijel kao mentor. Pejton je odbijao da radi šta mu stariji saigrač priča. Kada je prevršio meru, Ksav ga je uhvatio za vrat dok su svi bili na terenu i poručio: "Ako treba da te izmlatim svaki put, neće mi biti teško. Sve dok ne počneš da slušaš". I počeo je da sluša.
Mekmilan i Pejton postali su defanzivni oslonci Soniksa. Sijetl je bio tih godina ekipa koja je bila redovni učesnik plej-ofa. Dolazak Džordža Karla doneo je forsiranje mladih zvezda Soniksa. Karl je stigao na sredini sezone, kao treći trener koji je trebalo da vrati Sonikse na pravi put.
Pejton i Kemp su dobili minutažu i "cementiranje" u prvoj petorci ekipe. Zajedno sa iskusnim Rikijem Pirsom, Derikom "Heavy D" Mekijem i Majklom Kejdžom. Karl je doneo drugačiju filozofiju u igri koja je donela ekspresni rezultat.
Prijateljstvo koje se rodilo između Kempa i Pejtona traje i danas. Veliko poštovanje vlada između njih dvojice. Pejton je u jednu emisiju došao u majici na kojoj je bila slika Kempa kako zakucava preko Džordana. Kemp je mnogo puta pomenuo kako je Pejton zaslužan za to što totalno nije skrenuo sa puta i da bi danas možda bio ispod zemlje da nije bilo Gerija.
Veliki prijatelji dolaze do finala konferencije u sezoni 1992/1993. Prvo su savladili favorizovane Džezere, gde je Kemp pokazao, u duelu sa Karlom Melounom, da izrasta u novu zvezdu lige na poziciji krilnog centra. Pejton je išao u direktni duel sa kraljem asistencija, Džonom Stoktonom.
Na red su došli Rokitsi, predvođeni Hakimom. Soniksi su uzeli još jedan skalp favoritu pobedivši u sedam utakmica. Skoro svaka autsajderska priča se tako završava, pa je i ova. Ponovo sedam utakmica. Finale konferencije sa Sansima i Barklijem u liderskoj ulozi.
Pejton protiv Džonsona. To je bio prvi put da je Kevin Džonson odigrao lošiji plej-of od regularne sezone, što za njega nije bilo svojstveno. Sve ostale serije u plej-ofu 1993. Džonson je odigrao odlično. Sve osim serije kada ga je čuvao Pejton. Tada je stigao i nadimak.
Rekordna sezona 1993/1994. donela je rezultat sa samo 19 poraza. Dolazak Detlefa Šrempfa dodatno je ojačao sastav i doneo dubinu u napadu. Potpuno iznenanđenje za tim koji je postao legitimna sila u ligi, bilo je ispadanje od Nagetsa u prvoj rundi. Mutombo je zaključao reket beležeči preko 6 blokada u seriji i preko 12 skokova. Kada su svi očekivali odlazak do finala, Soniksi su stali. Ista sudbina ih je čekala u sezoni 1994/1995.
Promena imena arene i promena logoa donela je najbolju sezonu u istoriji Soniksa. Na Istoku su Bulsi odigrali sezonu sa samo 10 poraza. Na Zapadu su glavnu reč vodili Soniksi sa 18 pobeda i tako oborili rekord od pre dve sezone.
Najveće pojačanje je bilo odlazak Kendala Gila, koga je zamenio Hersi Hokins, što se ispostavilo kao pravi potez uprave i trenera. Sijetl je postajao odbrana koju niko nije smeo da zanemari. Protivnici su pravili najviše grešaka upravo protiv njih. Pored toga bili su najprecizniji tim lige. Kemp i Pejton postali su dinamični duo koji je bio gotovo nezaustavljiv.
Pejton je sezonu završio kao najbolji kradljivac lige, ispred Mukija Blejloka. Kemp i Pejton su završili u drugoj najboljoj petorci lige. Prva defanzivna petorka lige više nije bila upitna za Pejtona. Mutombo mu je ispred nosa odneo titulu najboljeg defanzivca lige, ali je Pejton istu pokupio već sledeće sezone i tako se upisao u istorijiu lige.
Prvi deo sezone je odigrao sjajno, ali posle All star pauze bilo je briljantno. Da nije bilo 9 poraza sa manje od tri poena razlike, Soniksi bi napravili pravu senzaciju. Sve je funkcionisalo perfektno. Bili su pravi tim predvođen Pejtonom i Kempom.
Pejton je uvek bio vođa tima, otkada se ustalio u prvoj postavi. Kemp je bio sirova snaga koja je Pejtonove lopte surovo pretvarala u poene, najčešće silovitim zakucavanjima. Iz utakmice u utakmicu su rasli kao tim i tandem.
Plej-of su počeli zagrevanjem protiv Kingsa gde je jedina pretnja bio Mič Ričmond. Protiv Oladžuvona i Drekslera je trebalo da ih čeka teži posao, ali su Soniksi izvadili metlu i očistili rivala. Uzastopni šampioni lige pali su pred mladim tandemom koji je polako svojom atraktivnošću osvajao ligu.
Put ih je ponovo odveo na Jutu, gde su obojica imali težak zadatak. Kemp nije uspeo da limitira Melouna. Poštar je radio sve na terenu. Tu na scenu stupa Pejton. Limitirao je Stoktona toliko da je ovaj odigrao jednu od najlošijih serija u plej-ofu. Sedmu utakmicu je praktično izgubio Meloun promašenim bacanjima i izgubljenom loptom. Tako su Soniksi otišli u finale sa strašnim Bulsima.
Pejton se probudio tek od treće utakmice i dolaska u Sijetl. Osim buđenja Pejtona, ništa značajno se nije desilo u trećoj utakmici osim trećeg poraza u seriji. Soniksu su bili na ivici provalije. Suočavali su se sa konačnim porazom u samo četiri utakmice finala.
Soniksi su zbili redove i kroz sjajno defanzivno postavljenu utakmicu, potpomognutu odličnim procentima šuta, dobili četvrtu utakmicu i tako pružili gram nade da seriju mogu učiniiti zanimljivom. Usledila je još jedna pobeda na domaćem terenu.
Ponovo su iscrpeli Džordana promenama u odbrani. Leteći Majk je ostao na nekih dvadesetak odsto šuta iz igre. Bulsi su se vratili nazad u svoj grad spremajući utakmicu broj 6. Soniksu su uključili mlazni pogon i nisu nameravali da stanu.
Junajted centar je morao da obori Sonikse i ne dozvoli povratak serije u kišni Sijetl. Tada je na scenu stupio Denis Rodman u svom punom sjaju. Nastavio je da provocira Kempa i skuplja skokova kojih je na kraju bilo 19. Od toga je skupio čak 11 ofanzivnih.
Na sve to treba dodati obnovljenu povredu spiritualnog lidera Soniksa, Nejta Mekmilana. Izlazak Kempa usled penala, pet minuta pre kraja, nije dao previše nade Soniksima. Pejton se borio, zajedno sa Šrempfom, ali nije mogao mnogo. Iskustvo i veći broj zdravih igrača, kao i preciznost Kukoča i Pipena iza linije za tri donelo je titulu Bulsima.
Nakon poraza od Bulsa stigli su turbulentni dani koji su poneli prvu "žrtvu". To je bio Šon Kemp. Posle još jedne dobre sezone i prvog mesta u diviziji, eliminacija od strane Hjustona u polufinalu označila je i kraj saradnje. Kraj jednog fantastičnog tandema koji je Sonikse napravio poznatima širom sveta.
Pejton je postao lider franšize i glavni igrač tima oko koga se gradila ekipa. Problemi koji su dolazili sa ugovorom Šona Kempa bili su rešeni trejdom koji je uključio tri ekipe, pa je Kemp završio u Kavsima. Na njegovo mesto je stigao Vin Bejker. Profilisan kao bolji strelac, ne toliko atletski obdaren, uklapao se u viziju Džordža Karla.
Dolazak Pola Vestfala na mesto Džordža Karla, trebalo je da donese promenu filozofije u igri. Pol je pravio mala čuda sa Sansima i tako su nešto priželjkivali u Soniksima. Vin Bejker nije bio Kemp Pejtonu. Pejton je postao zaista jedina zvezda u Soniksima.
Kada je mladi Rašard Luis raširio krila svog snagom, potisnuo je Bejkera u stranu. Atletski superiorniji, modernije krilo, više je odgovarao Pejtonu. Nejt Mekmilan je postavljen na mesto trenera, pokušavajući da spase sezonu kojoj spasa nije bilo.
Pejton već ulazi u veteranske godine, kada mu odlazak izgleda ni blizu, ni daleko. Više je do Soniksa nego njega. Tada Sijetl vuče potez koji šalje legendu kluba u Bakse u zamenu za Reja Alena. U istom paketu se našao Dezmond Mejson, sjajni zakucavač. Sve ostalo vezano sa Sonikse je istorija.
Pejton je okrenuo novi list u knjizi "Defanzivna rukavica". Tamo se susreo sa starim poznanikom, Džordžem Karlom, koji je znao šta može da očekuje do dojučerašnjeg lidera ekipe Soniksa. Zajednički su izvukli sezonu i odveli Bakse u plej-of. Veteranski par plejmejkera, Geri Pejton i Sem Kasel bili su najbolji strelci ekipe.
U plej-ofu su ispali od Netsa predvođenih novim dinamičnim tandemom Kenjon Martin - Džejson Kid, pandan tandemu koji je upravo Pejton formirao sa Kempom. Ovu seriju karakteriše najlošije šutersko izdanje Pejtona koji je od 15 upućenih šuteva za tri poena pogodio samo jedan. Ipak je na kraju bio najbolji igrač ove serije na strani Baksa.
Na kraju sezone dres Baksa zamenio je dresom Lejkersa i vratio se na zapadnu obalu, blizu kraja gde je odrastao. Lejkersi su formirali All star ekipu u kojoj su O’Nilu i Brajantu dodali Melouna i Pejtona. Pejton i Meloun su tada igrali za čoveka koji im je "ukrao" titule, Fila Džeksona.
Gubitak titule u finalu, protiv Pistonsa, Pejton je nadoknadio samo dve sezone kasnije. Takvu sudbinu nije doživeo Karl Meloun čija je povreda dobrim delom uticala na gubitak finala od Detroita u sezoni 2000/2001.
Lejkersi su promenili gotovo pola tima, a među veteranima koji su napustili Stejpls centar je bio i Geri Pejton. Prešao je u redove najljućeg rivala, Boston Seltikse. U jednom mladom, talentovanom timu, Pejton je bio jedini igrač preko 30 godina koji je imao aktivno učešće u ekipi.
Predvodio je tim u broju asistencija hraneći loptama Pola Pirsa, Entuana Vokera i Rikija Dejvisa. Posle razočaravajućeg poraza od Pejsersa u plej-ofu, Deni Ejndž je rešio da se zahvali Pejtonu. Ovo je sačekao Rendi Fund u tandemu sa Petom Rajlijem. Već se pričalo da Rajli namerava da sedne na mesto Stena Van Gandija, koga je upravo on postavio za trenera.
Van Gandi je izgubio konferencijsko finale od Pistonsa. Ispostaviće se da će Van Gandi reći da mu je potrebno vreme sa porodicom i da će ga Rajli zameniti na klupi. Vejdu je bila potrebna pomoć i da mu se skinu plejmejkerske dužnosti. Pejton je bio idealan izbor.
Istovremeno je iz Memfisa doveden Džejson Vilijams kao starter na mestu pleja. Obojica su stigli kao želja Šekila O’Nila. Pejton kao neko u čije je kvalitet itekako siguran, pritom su bili saigrači u pokušaju juriša na titulu. Vilijams kao davnašnja želja O'Nila da zaigra sa nekim ko kreativno razigrava saigrače.
U sezoni 2005/2006. veliki broj igrača nije odigrao sve utakmice regularnog dela, među njima veliki broj startera. Mali broj ljudi je verovao da takav Majami može da stane na crtu Pistonsima i pobedi. Posebno što je Majami trebalo da uigrava novi plejmejkerski par.
Nošeni Vejdom, rivali su redom padali. U finalu konferencije savladali su Pistonse sa probuđenim Šekom koji je dominirao nad centarskom linijom Pistonsa. U finalu je tridesetsedmogodišnji Pejton bio velika podrška mlađem delu ekipe. Motivacija koja je stizala od njega posebno je značila Vejdu koji je odigrao jednu od najboljih predstava u finalima.
Pejton je svoju odbrambenu rukavicu ukrasio prstenom za kojim žudi skoro svaki igrač koji je kročio na NBA parkete. Čak u poznim godinama, Pejton nije padao u jednom, najjačem segmentu njegove igre. Odbrani i ukradenim odbranama. Za to nije bilo starosti. To nikada nije prestajalo da radi u njemu.
Posle sezone 2006/2007. koja je po broju povreda bila znatno gora od šampionske, ekipa Hita nije uspela da odbrani osvojenu titulu. Pejton je nakon te sezone proglasio povlačenje iz košarke. Mogao je miran da ode u penziju. Kruna karijere u vidu titule je stigla. Nagrada za sve njegove odbrambene minijature koje su nas uveseljavali tokom sezona koje je odigrao.
Pored svih statističkih dostignuća, posebno se izdvaja broj tehničkih grešaka gde suvereno drži drugo mesto iza neprikosnovenog Rašida "Lopta nikada ne laže" Valasa. Trash talk koji je znatno smanjio u veteranskim godinama, uvežban na betonskim terenima Ouklenda, napravio je sliku Pejtona kao grubijana i ego manijaka.
"Naučio sam da možemo da budemo najbolji prijatelji pre i posle utakmice. Kada počne meč, onda je sve to samo posao. Nema za***ancije", rekao je Pejton kada su ga pitali zašto toliko voli da ulazi u glavu protivnicima.
Pomenuću dva događaja, dve kratke priče o Pejtonu. Jedna se tiče dileme da li odabrati njega ili Džejsona Kida u idealnu petorku devedesetih. Džordž Karl bi uvek odabrao Pejtona, ne zbog toga što ga je trenirao u dve ekipe, već zato što je gotovo uvek u tom duelu, Pejton izlazio kao pobednik.
Oni su se znali još iz Zaliva, gde je Kid bio najveća srednjoškolska zvezda. Velika. U rangu Lebrona Džejmsa. Pet godina stariji Pejton je igrao protiv Kida u to vreme i toliko ga je kinjio da je mekan, da ne može da postigne koš preko njega (nije ga postigao), da je Kid pokunjen išao kući.
"Razmišljam da prestanem da igram košarku. Previše sam slab za to. Nisam za ovaj sport", rekao je roditeljima kada je došao kući i zaplakao. Pejton mu je toliko ušao u glavu da ga je potpuno paralisao, iako je to bio samo slab dan enormno talentovanog momka.
U Kidovoj ruki sezoni igrali su protiv Sijetla. Džejson je blokirao Pejtona i uzviknuo da nosi tu loptu odatle. Istog momenta je znao da je pogrešio. Pejton mu je ubacio 11 poena uzastopno, uništavajući ga sa niskog posta, što je bila jedna od omiljenih Pejtonovih igara gde je dominirao nad ostalim plejmejkerima.
Kid je pogledao ka klupi gde su svi mrdali glavnom levo - desno znajući koliko je Kid pogrešio. Pejton je na kraju utakmice prišao sa karakteristično nagnutom glavom u stranu i velikim osmehom. "Jesmo ok?", pitao je Kida. Naravno da je Kid naučio lekciju.
Na kraju pogledajte ovaj video. Tu su najbriljantnije situacije Gerija Pejtona.
Jednom prilikom je naterao Kendrika Perkinsa, kada je ovaj bio klinac od 18 godina, da u pola noći, kada su sve prodavnice zatvorene, pronađe bocu likera koji Pejton voli. Na kraju je Perkins pronašao klub, gde je morao da plati ulaz, a onda i bocu likera. Odneo je do Pejtona koji je otvorio vrata, uzeo bocu i zalupio mu ista ispred nosa. Perkins nije dobio ni dolar.
Poslednja mini priča - u glavnoj ulozi je najbolji svih vremena, Majkl Džordan. Kada je Pejton ušao u ligu, Džordan još uvek nije dostigao svoj legendardni status. To je bilo pre šest titula koje je Majkl osvojio. U predsezoni, Soniksi su čekali utakmicu sa Bulsima. Pejtona su pitali šta misli o Džordanu, na šta je on odgovorio: "Stvarno me ne zanima ko je Majkl Džordan. Da, čuo sam da je dobar, ali nije on baš takav kakvim ga drugi prave".
Pejton je postigao 19 poena dok je Džordan bio na klupi i svaki put Pejton bi prošao pored klupe i Majka, sa konstantnim dobacivanjem. Mislio je da je već na krovu sveta. Kada je došla prva utakmica regularne sezone, Pejton je dosta pričao pre utakmice o Majku. Džordan je odbio da se rukuje sa Gerijem pre početka utakmice.
"Ostavi ovog j***** rukija meni", rekao je Bi Džej Armstrongu. U toj utakmici Pejton je ostao bez poena, ali sa 5 faulova koji su ga zakucali za klupu. Džordan je utakmicu završio sa 33 poena. Pred kraj utakmice, Majk je prišao klupi Soniksa i rekao Pejtonu: "Znaš šta si govorio u predsezoni? Dobrodošao u NBA". Pejton kaže da Majk nije čak bio ni ljut, samo je žvakao svoju žvaku i smeškao se.
Sve to je bio Geri Pejton. Elitni defanzivac sa ustima punim priče. Rukavicom je poklapao sve koji su mislili da mogu da stanu na crtu Geriju. Čak je i Barkli rekao saigračima da ne uzvraćaju Geriju dok im on sipa tone uvreda.
Geri kaže da je Sijetl njegov grad. Njegov i Kempov. Nije ni za koga želeo da potpiše na više od godinu dana po odlasku iz svoje druge kuće. Tamo gde je kiša skoro stalno padala, njih dvojica su donosili sunce. Geri je bacao loptu, a Kemp je istu zakucavao toliko silno da je skidao tmurnu svakodnevnicu sa očiju stanovnika Sijetla.
Danas Sijetl nema Sonikse. Danas Sijetl ima sve nas koji smo uživali u igrama ovog tandema i koji se još uvek rado sećamo Soniksa. A sećanja ne umiru. I heroji, takođe.
P. S. Za sve koji nisu pročitali kolumnu o Šonu Kempu, potražite je OVDE.