Superheroj. Ne samo za navijače Iglsa. Ne samo na terenu. Brajan je superheroj života. On je sjajan otac. Sjajan suprug. Sjajan čovek. I to su pravi superheroji.
Oružje X. Vulverin. Sve to što je Hju Džekmen bio u ulozi Marvelovog superheroja, to je bio Brajan Doukins kada izađe na teren. Sejfti sa verovatno najvećim bicepsom među kolegama sejftijima, bio je noćna mora svakog hvatača. Pitajte Aldži Kramplera.
Momak rođen u Džeksonvilu ‘73 ne zna gde bi bio da nije bilo supruge Koni. Ustvari, to nije baš tačno. Zna gde bi bio. Bio bi mrtav.
"Colours of the rainbow a new gift with each new sun,
Green green and sacred from all its drink,
And all its love,
Connie stands with pride here,
She offers thanks with all her heart,
For here in this garden beneath these trees,
She is at one."
- Ksavijer Rud: Pesma o Koni -
Umesto stajanja na travi Tom Benson stadiona u Kantonu, primajući ulaznicu za aleju besmrtnih, mogao je da leži ispod trave. Da nije bilo Koni Doukins, nikada ne bi imali priliku da gledamo devetostrukog Pro Bowl igrača.
Pokretač odbrane Tima Vesta, Reja Roudsa i Endija Rida ne bi bio taj agresivni žderavac na terenu da su stvari otišle u krivom smeru. Doukins je jedan od najvećih odbrambenih igrača koje smo imali priliku da gledamo. Snaga njegovih udaraca dopirala je do najviše postavljenih sedišta na Veterans stadiona, a kasnije Lincoln Financial fielda.
"Na njemu je bio ogroman pritisak kada je draftovan od strane Iglsa. Odlazak u veliki grad, novi grad. Želja da postane najbolji. Očekivanja koja su bila jako visoka. Pritisak nove porodice - sve to je rodilo novog Brajana", rekla je Koni tokom intervjua za York Dispatch.
Svi su se sjatili oko njega. Novac je bilo zajednički sadržalac uže i šire porodice. Iako je uvek bio povučen i introvertan, pa je tako sve čuvao u sebi. I kako obično biva u takvim situacijama, dođe do pucanja.
Ali da se vratimo malo pre. Brajan je posle srednje škole u rodnom gradu, otišao u Južnu Karolinu, tačnije Univerzitet Klemson. Tamo je igrajući na poziciji defanzivnog beka bio starter u sve tri sezone. Ukupno je zabeležio 247 obaranja i 11 presečenih lopti, uz tačdaun.
Tokom ‘13 Klemson je ustanovio nagradu Brajan Doukins za sve naredne studente koje ostvare impresivne rezultate na terenu. Sa Tigrovima je osvojio Peach Bowl, ali i izgubio Gator Bowl u poslednjoj sezoni na koledžu. To je bilo ujedno opraštanje prve zvezde tima sa Tigrovima.
On je postao prvi igrač Klemsona koji je dočekao ulaz u Kuću slavnih. Pričajući na prijemu nije zaboravio svoje trenere, Stokstila i Vesta. Obojica su bili prisutni i mogli ste lepo da vidite suze u njihovim očima. Zašto? Zato što kažu da je Brajan mnogo veći čovek, nego što je to bio kao igrač. A svi znamo kakav igrač je bio.
Na draftu koji je uključio nove Rejvense, Doukins je biran od strane Filadelfije tek u drugoj rundi. Najviše zbog reputacije koledža, najmanje je zbog svog kvaliteta išao tako nisko. Na samom kraju druge runde Iglsi su povukli potez i odabrali buduću legendu koja je postala apsolutni vladar u timu Iglsa.
I tako je stigao u grad bratske ljubavi spreman da ostavi dubok trag. Zarije kandže i pokaže kako jako može da udari. Ali kao što je pomenuto, brzo je krenula druga borba, pored one na terenu. Velika borba sa depresijom.
Ubijale su ga migrene. Umesto lekova ubijao ih je alkoholom. U velikim, baš velikim količinama. Izgubio se onaj graničnik između strpljenja i besa. Postajao je nekontrolisana sila koja oštećuje sve oko sebe.
Koni se seća kao da je juče bilo. Brajan je došao kući nakon treninga i posete lokalnom baru. Kada je ušao supruga ga je pitala gde je do sada. Brajan je u sekundi izgubio razum, zaleteo se toliko jako u ulazna vrata stana da ih je probio glavom.
"Bila sam izuzetno uplašena, jer nikada pre toga nisam videla takvu njegovu stranu ličnosti. Tada sam rekla da je sve u redu, ali da hitno moramo nešto da uradimo", svedoči Koni u događaju koji ih je naterao da se posvete rešenju problema.
Čovek koji je bio svesrdni pomoćnik Koni bio je defanzivni koordinator Iglsa, Emit Tomas. Jedino je on mogao da dopre do njega. Jedino je njega slušao. Jedino je njega posmatrao pod punim autoritetom.
Doukins kaže da je bio vrlo blizu da sebi oduzme život i da je jako dugo smišljao načine kako da to uradi, a da Koni i deca ostanu sa parama na računu. Tada Koni i Emit Tomas postaju roditelji novorođenom Brajanu. Tomas ga je ubedio da mu je potrebna stručna pomoć. Jedino on je mogao da ga natera na to.
Koni je bila tu od početka sunovrata, "smrti" starog Brajana i rođenja novog. Oni su zajedno još od koledža, punih 26 godina braka. Uticaj koji je imala na njega i njegovu karijeru je ogroman. Uticaj koji je pomogao Brajanu da napravi toliko impresivnu karijeru.
Jedini je igrač u istoriji koji je imao više od 25 presečenih lopti, sekova i forsiranih famblova. Jedini. Od toliko velikih igrača. Pet puta zaredom je vodio Iglse do plejofa. 15 sezona zaredom je imao više od jedne presečene lopte. Stanuje na 20. spratu večne liste najboljih obarača lige. Od defanzivnih bekova, samo su Rodni Herison i Barber napravili više sekova.
Njegov dugogodišnji prijatelj i saigrač, Troj Vinsent, kaže da je ta ogromna energija koju je unosio na teren dolazila upravo od porodice na čelu sa Koni. "To je prava devojka. Ona je moj veliki prijatelj. Njen sam obožavatelj. Reći će vam kako mu je spasila život i verujte sve je u pravu", rekao je Endi Rid. Moguće je da voli Koni više od čizburgera.
Svaku utakmicu je analizirao kod kuće sa suprugom. Znala je jako često da mu prigovara zašto je promašio obaranje. Doukinsu je bilo jako zabavno što se supruga toliko intresuje za njegove igre, plej akcije i odluke na terenu. Mogla je bez problema da zauzme mesto u stručnom štabu.
Brajan je odigrao 13 sezona za Filadelfiju i postao istinska legenda franšize. Miljenik navijača iz grada ljubavi nikada nije prestao da bude Orao u srcu. Gnezdo iz koga je odleteo ‘09 ostalo je prazno fizički, ali nikada duhovno.
Brajan je za Filu kao ruki počeo sve osim jedne utakmice. U svojoj ruki sezoni presekao je čak 3 lopte uz 74 kombinovana obaranja uz jedan sek. Tokom boravka među Orlovima biran je sedam puta na Pro Bowl.
Još daleke ‘02 postao je prvi igrač u istoriji lige koji je zabeležio bar jedan sek, presečenu loptu, forsiran fambl i pas za tačdaun na meču. Zajedno sa Čarlsem Tilmanom postao je prvi igrač koji je zabeležio više od 35 presečenih lopti i isforsiranih famblova u istoriji lige.
Postoji jedan detalj u karijeru Doukinsa i razloga zašto nije vezao pet uzastopnih Pro Bowl učešća. Propustio je ‘07, a razlog je bio sledeći. Supruga je nosila blizance. Rizična trudnoća koja je uslovila da se Koni porodi čak dva meseca ranije. Postojao je rizik da će deca biti rođena sa Daunovim sindromom. Da bi ispitali, postojao je rizik da jedno dete ne preživi. Brajan i Koni su rekli ne.
Na sreću sve je bilo kako treba, ali je Koni trpela velike post-porođajne bolove. Brajan je i pored novca koji nosi mogućnost angažovanja mini bolnice u kući Doukinsa, ostao pored supruge sve vreme. Propustio je dobar deo priprema i trening kampa, pa je tako zbog povreda propustio skroo pola sezone.
Ostajao je budan noću kako bi hranio bliznakinje i menjao pelene. Onda bi legao u šest ujutru, budio se u podne, trenirao naredna dva sata, kada bi otišao po stariju decu u školu. Onda bi pomagao oko spremanja obroka, dremnuo bi do deset uveče i onda ponavljao sve dok se Koni nije potpuno oporavila.
Čovek koji je imao milione na računu u banci. Čovek koji je prvo bio glava porodice, pa tek onda čuiveni igrač Filadelfija Iglsa i velika zvezda lige.
Nakon tih dešavanja i povrede, performans Brajan je opao u svim kategorijama. Mnogi nisu znali kroz šta je prošao, čak ni oni "najtvrđi" fanovi. Neki su delovali prilično nezadovoljni njegovim partijama, ali ako on nije zaslužio kredite, ko je onda?
Tokom 13 sezona sa Iglsima, Doukins je bio učesnik u 8 plejofova. Igrao je u pet konferencijskih finala, od kojih je izašao iz jednog kao pobednik, kada su ‘04 bili finalisti Super Bowla u kome su izgubili od Nju Inglanda.
U istom plejofu desila se situacija koja je sigurno ona koju svi navijači File pamte. Ali će je zauvek pamtiti Krampler. Čovek od 190 centimera i skoro 130 kilograma te noći je pao kao kegla. Krampler je bio jedan od boljih tajtendova lige.
U finalu konferencije susreli su se sa Iglsima. Majk Vik je uputio pas ka Krampleru koji je imao otvorenu priliku da ide do kraja. Ono što nije video i čemu se nije nadao je praktično stvaranje Doukinsa ispred njega. Takav udarac je najviše osetio Krampler, ali i svi na terenu, oko njega, kao i oni pored malih ekrana. Krampler je jedva došao do daha. Udarac je bio brutalan.
Ali ako pitate Doukinsa, on će vam reći da je udarac koji pamti onaj koji je poslao na travu Freda Lejna. Fred, koji je tada nastupao u dresu Pantersa, bio je žrtva Vulverina mnogo pre Kramplera. Kada se već spremao da proslavi tačdaun, stvorio se Doukins, kao i uvek, te odneo Lejna van terena. Lejn je poleteo kao da je težio 50 kilograma, a ne mnogo više.
Takvih udaraca ima mnogo. Te udarce, ta krvoločna obaranja osetili su mnogi, počev od Majka Vika, preko Big Bena, pa do Džamala Luisa koga je praktično podigao pola metre od zemlje i vratio na istu, ali ležeći na leđima.
Momenat kada je usled strašne infekcije uha izašao na teren protiv večitog rivala Dalas Kaubojsa će ostati urezan svim navijačima u sećanju. Odbio je da odmara presudni meč. Napravio je dva fambla od čega su oba vraćenja za tačdaun i pobedu 44-6.
Na početak svake utakmice prolazio je kroz tunel nenormalno motivisan. Izlazio je u stilu žderavca, srodio se potpuno sa nadimkom koji su mu dodelili. Endi Rid je odbranu bazirao i formirao oko Brajana tokom svih 10 godina koje su proveli zajedno.
Saigrač Doukinsa, Džeremaja Troter, jednom prilikom je rekao: "On je najžešći udarač u timu. On udara kao lajnbeker. On povređuje ljude. On ih nokautira. On nokautira sam sebe od siline udarca. On nokautira sve nas".
Veliko prijateljstvo sa Džimom Džonsonom, defanzivnim koordinatorom Iglsa bilo ja zaista jako čvrsto. Poštovanje između njih dvojice je bilo nešto što nije bilo čest slučaj na NFL terenima. Obožavali su jedan drugom. Doukins je obožavao defanzivne trenere ekipe.
"Da sada treba da pravim tim, za sejftija bih uzeo Brajana. Samo njega. On može da pokrije obe pozicije lako. Ima čvrstinu, snagu i silinu udarca strong sejftija i pokrivanje terena kao free sejfti. Pored toga, uvek može da pokrije poziciju kornerbeka", rekao je Džim Džonson.
Ceo backfield bila je njegova teritorija. Kandže koje su stalno bile naošterene hvatale su čak i najspremnije rivale. Svi su voleli način njegovog izlaska iz tunela, ali su još više voleli njegovu neustrašivost na terenu. Njegov potencijalni naslednik, tragično preminuli Šon Tejlor, nekoliko puta je navodio Doukinsa kao čoveka na koga se ugleda.
2004 je bila kruna njegove karijere u Iglsima. Ekipa pojačana Terelom Ovensom stigla je do finala, u sezoni u kojoj je Doukins bio dominatni odbrambeni igrač, izabran u prvi tim lige. To je bio njegov pretposlednji izbor u All pro, pre nego što je ga je tog leta ‘06 zadesila situacija koja je gore opisana.
Posle opadanja forma Doukinsa i manjih broja od onih na koje su svi navikli, postao je slobodan agent. Čemp Bejli se pre svih bio oduševljen kada je čuo vesti da među Bronkose dolazi veliki Vulverin. Potpisao je petogodišnji ugovor vredan 17 miliona, iako je imao 36 godina u tom momentu.
Bronkosima je doneo ulogu lidera odbrane, nešto što je izgublljeno od Ala Vilsona. Doukins je doneo još nešto. Bejli je ispričao da je Doukins uvek imao dva ormarića. Jedan je bio njegov, drugi Vulverinov. Tamo je stajala figurica koji je dobio od navijača Iglsa, kao i posteri Vulverina sa raznim pratećim stvarima na kojima se nalazio Marvelov junak.
Sa Bronkosima je, u poslednjojs sezoni, stigao do divizijske runde u kojoj su poraženi od Patriota. Igrao je sve te sezone, čak i kornerbeka u paru sa Čempom Bejlijem. Džon Foks je uživao u bravurama Vulverina. Povreda je sprečila da pomogne Bronkosima u plejofu, ali je odmah nakon završetka sezone odlučio da se povuče, kako je on rekao - dok je još uvek zdrav.
“Ja sam najbolji u onome što radim, a to što radim nije baš toliko lepo”, rekao je Brajan misleći na njegov instinkt nemilosrdnog lovca na terenu. Plašili su se Doukinsa. Čak je i ogromni Džerom Betis rekao da mu nije bilo svejedno kada je video da Doukins ide na njega.
Majkl Vik je rekao da udarce koje je dobijao od Vulverina nikada pre nije osetio. Onaj fambl kada je poleteo i izbio loptu Big Benu bio je kao let iz holivudskog filma. Nije bilo realno. Toliko je jako udarao da su svi izbegavali njegova obaranja, onda kada bi uspeli da vidite da dolazi. Sve što je radio na terenu bilo je snažno, neustrašivo, brzo, ludački dobro.
U Kuću slavnih je ušao 4. februara 2018. godine. U istom danu su u Kanton stigli Rej Luis, Brajan Urlaher, Rendi Mos i Terels Ovens. Među njima Brajan Doukins koji je bio jednako motivisan pri primanju članstva, kao što je bio na terenu.
Razumeo je igru na neki dublji, poseban način. Kao da je pronašao mogućnost da komunicira sa samom igrom. Za njega je sve bila nemilosrdna borba u kojoj je jedini cilj bila pobeda. Još otkada su ga koledži otpisivali, pa preko izbora u drugoj rundi i depresije, Doukins je samo želeo jedno - da pobeđuje. Takav čovek ne ume drugačije.
Brajan Doukins je superheroj. Ne samo za navijače Iglsa. Ne samo na terenu. Brajan je superheroj života. On je sjajan otac. Sjajan suprug. Sjajan čovek. I to su pravi superheroji. Oni su tu oko nas. Kao i ovaj orao koji i dalje jako širi svoja krila.