Od povrede kolena koja mu je ozbiljno ugrozila karijeru, pa do odmeravanja dužine cevi pištolja za Džavarisom Kritentonom, Gilbert Arenas nikada nije uspeo da razvije ogromni potencijal koji je nesumnjivo posedovao.
Rođen nekih mesec dana pre mene, iste godine (1982) na Floridi, nije imao detinjstvo kakvo bi deca poželela. Majka, još uvek tinejdžerka, nije bila spremna za roditeljstvo. Trudeći se da obezbedi koliko toliko kvalitetno detinjstvo za sina, upala je u loše društvo, pa je vrlo brzo završila u zatvoru.
Tada se pojavljuje otac, koga do tada nije bilo. To što je on čitavo detinjstvo proveo bez svog oca, podstaklo ga je da ne dozvoli da se takav slučaj desi malom Gilbertu. Preuzeo je brigu o dvogodišnjem sinu koji sve do dvadesete nije video majku.
Mali Gilbert je imao jako zanimljivo detinjstvo. Kako je zbog povrede završio sportsku karijeru, otac je na osnovu izgleda postao model koji se pojavljivao u mnogim poznatim reklamama. Čak se pojavio i u "Porocima Majamija". Slavu je želeo da gradi na najboljem mestu za šoubiznis - Los Anđelesu.
U Tojotu RX-7 spakovali su se otac i sin. Krenuli su u osvajanje zapadne obale. Kako su stanovi bili dosta skuplji od onih u Majamiju, tri noći su spavali u kolima. Dok je tražio poslove koji bi im obezbedili stabilnost, nije mogao da ne primeti da mali Gilbert dribla loptu već sa sedam godina. Kada je njegov budući šef to video, odmah mu je ponudio posao, budući da je bio veliki fan košarke.
Senior je čak stigao do uloge u sapunici "Days of Our Lives", koja se pominje kao posao Džoija u seriji "Friends". Ređale su se uloga za ulogom, pa je tako stigao do scene u kojoj je tukao sa legendarnim Žan Klodom van Damom.
Mali Gilbert je imao dosta vremena, a mnogo neiskorišćene energije. Koristio je tako što je s vremena na vreme obijao komšijske kuće, automobile i ostale sitne krađe. U školi mu je išlo jako dobro, totalno suprotno od onoga što je pokazivao van škole. Bio je veliki šarmer, što su iskusili i profesori. Ali je i dalje bio problematičan.
Već sa 11 godina je postao poznata faca na lokalnim basket terenima. Tu je naučio da igra jaku košarku. Jednom je čak izašao sa slomljenim prstom i to u utakmici protiv oca. Isti je kasnije bio na terenu. Jak. Čvrst. Ulica ga je oblikovala.
Igrao je Park League u timu svog oca, ali gotovo da nije imao minutažu. Otac je rekao da je cilj pobeda, a ne minuti za mlađeg Arenasa. Gilbert je promenio ekipu i u prvoj utakmici ubacio 15 poena protiv oca u pobedi njegove nove ekipe.
Kada su počeli da igraju igrice, Gilbert je namerno pogrešno objasnio koje dugme je za koji pokret. Urnisao je oca tokom video igre. Kada je stariji to primetio toliko ga je jako udario u ruku da više nisu igrali igrice jedan protiv drugog. I danas igraju pikado, domine i kuglanje. I dalje su ostali žestoki takmičari.
U srednjoj školi je bio dobar, ali se više zabavljao nego što je ozbiljno igrao. Sve do momenta kada ga je trener odvojio u ćošak i rekao da je prešao granicu. Bilo je ili da eu uozbilji ili da greje klupu. Od tog trenutka GIlbert ustaje sa prvim suncem i trenira pre svih. Trenirao je po šest sati dnevno.
Polako je postajao najbolji igrač u srednješkolskoj ligi. Sa prefinjenim potezima bio je nezaustavljliv u igri jedan na jedan. Igrao se sa defanzivcima. Jednako je bio ubitačan spolja i u napadu reketa. Ali ne samo to, bio je defanzivni demon na drugoj strani terena. Imao je sve što bi jedan trener poželeo. Howard Levine je uživao u igrama svoje prve zvezde.
Posle serije odličnih igara i promene škola, Arenas je bio viđen na nekom od prestižnih koledža. Otac i on su posetili UCLA kao ispunjenje sna koji je podrazumevao nošenje dresa Bruinsa. Bruinsi su čekajući Karlosa Buzera, propustili Arenasa. Gilbert se kasnije pobrinuo da dobro zažale zbog svoje odluke.
Gilbert se pridružio na kraju Arizona Wildcatsima koji su pre toga isporučili nekoliko visoko kvalitetnih igrača u NBA ligu, među kojima su bili Majk Bibi i Džejson Teri. Olson je imao zadatak da napravi novi tim u kome su glavne zvezde trebali da budu Gilbert Arenas i Ričard Džeferson. Ruben Daglas koji je bio prvi šuter je sam zatražio odlazak posle jednog "ponižavanja" od strane Arenasa na treningu.
Borili su se za mesto startera. U igri jedan na jedan, Arenas je "uništio" Daglasa toliko jako da je ovaj otišao na New Mexico. U debiju za Wildcatse, Arenas je oduševio sve. Trenere, saigrače i što je najvažnije navijače. Ono što je posebno upečatljivo je igra bez lopte Arenasa - screenovi i otvaranja bili su prava poezija.
Pored toga što je bio najbolji igrač, bio je najveći klovn u ekipi. Redovno je pravio atmosferu u ekipi koja bi razbila mračnu i tešku atmosferu koji je donosio trener Olson. Olsonava žena, na drugoj strani, bila je uključena u rad tima. Totalna suprotnost od muža, trudila se da Gilbert ima osećaj da se nalazi u svojoj kući.
Prva sezone je završena već na početku doigravanja, mahom zbog povreda Džefersona i Vuddsa. Tada je stigla strašna vest - supruga trenera je umrla od posledica tumora. Wildcatsi su celu sledeću sezonu posvetili Bobi.
Došli su do finalnog turnira uz fantastične partije Arenasa. U polufinalu protiv Michigan Statea, bio je izuzetno precizna spolja, šutirajući čak 60 odsto iz igre. Ali su još impresivnije bile krađe kojih je bilo čak šest, uz sedam asistencija. Na toj utakmici je doživeo povredu, udarivši u Zaka Rendolfa što se osetilo itekako u finalu protiv Dukea koje su izgubili.
Iako je jedva ustao iz kreveta tog jutra, ni na kraj pameti mu nije bilo da propusti veliko finale. Stisnuo je zube i odigrao koliko je mogao. Jeste, bio je loš. Jeste, tim je izgubio. Ali je Arenas pokazao koliko srce ima.
Prijavio se na draft, iako mu je trener pričao da je još uvek mlad za NBA ligu. Gilbert kao Gilbert, nije želeo da sluša. Mislio je da nema više šta da pokaže na koledžu. Ono što nije znao bilo je to da je u notesima mnogih skauta bilo napisano da je previše mršav, mlad, neiskusan da bi postao igrač koji pravi razliku. Kao što je UCLA napravio grešku, tako su isto i skauti.
Na dan drafta, ubeđeni u visoku poziciju, Arenasi su napravili žurku. Kada ni posle 20 prozvanih imena nije bilo imena Gilberta upali su u paniku. Stariji je zvao sve žive trenere da pita šta se dešava, dok je mali plakao prvi put nakon svoje devete godine kada je dobio batine zbog obijanja komšijskog automobila.
Tada su stigle koliko-toliko dobre vesti. Na početku druge runde, Warriorsi su uzeli mlađanog Arenasa. Što je najgore, ta draft klasa i nije bila toliko impresivna i zaista čudi da ga je toliko timova propustilo.
Kao na koledžu, Gilbert je sebi napravio plan. Krećem od sredine sezone onako kako najbolje znam. Otišao je i zaključao se u salu. I tamo je vežbao. Treninzi koji su trajali satima i satima. Promenio bi po pet majica. Ruke su ga bolele od količine upućenih šuteva.
Konkurencija mu je bio Džejson Ričardson, visoko pozicionirani pik i buduće lice franšize. Ni promena trenera nije uspela da nesumnjivo veliki talenat pretoči u kvalitet. Gilbert je išao svojim zacrtanim putem. Napravio je sebi ključ od sale kako bi mogao da trenira van uobičajenih termina.
Tako je stigla i prilika, kada je Leri Hjuz upao u seriju loših utakmica. Ponuđeno mu je mesto plejmejkera. On je želeo da igra šutera. Ali, minutaža je minutaža. Ruki je sezonu završio kao četvrti strelac među novajlijama, treći asistent i kradljivac u limitiranim minutima. Kada bi bio starter, brojke bi značajno išle gore.
Dolaskom novog trenera i oslobađanjem mesta koje su zauzimali veterani, Arenas postaje prvi plej i prvi kreator igre Warriorsa. Tokom leta je gledao kasete na kojima su bili Majk Bibi i Denom Stodemajer, kako bi pohvatao što više finesa. Sve to ga je spremilo da postane lider tima u svojoj tek drugoj sezoni.
Iako su igrali bolju sezonu, 44 poraza su razbesnela Arenasa. Posebno što je veliki broj utakmica bio rešen već u trećoj četvrtini u korist rivala. Ređale su se tehničke, bes koji je upućen sudijama, a kasnije i upravi. Jedino gde je bio miran je bila svlačionica. Često je znao da u dresu uđe ispod tuša kako bi se ohladio.
Na kraju sezone je dobio nagradu za igrača koji je najviše napredovao. Uspon je bio nestvaran. Od onog mršavog klinca iz notesa skauta, rastao je u zvezdu lige. Zbog svojih ludorija koje su zabavljale saigrače, Džejson Ričardson mu je dao nadimak "Baby Ron Artest".
Zbog pravila kolektivnog ugovora sve je išlo ka tome da će Bay Area izgubiti Arenasa. Mnogi su čak pravili websajtove na kojima bi skupljali glasove podrške Arenasu kako bi ostao među Warriorsima. Na kraju je izabrao Washington Wizardse koji su mu ponudili 65 miliona za ugovor na šest godina.
Tamo se ujedinio ponovo sa Lerijem Hjuzom čije je mesto preuzeo u Golden Stateu. Uz verovanje da će Kvame Braun opravdati poverenje prvog pika, Wizardsi su zamislili novi, mlad tim koji će im doneti pobede. U Wizardsima je Arenas pokazao svu raskoš svog talenta.
Ređao je tripl-dablove. Pick and roll igra je izgledala čudesno. Čak je Kvame Braun odigrao solidnu sezonu. Gilbert je dva puta prebacio granicu od 40 poena. Protiv Lakersa je ubacio čak osam trojki. Postao je velika enigma za sve defanzivce koji su na teži način naučili da je Arenas igrač koji je nepredvidiv i paklen za čuvanje.
Kada je stigao Anton Džejmison, nekadašnji trio Warriorsa je postao aktuelni trio Wizardsa. Njih trojica igraju fantastičnu sezonu i vode Washington do plej-ofa. Polufinale istoka je bio maksimum u tom momentu. Wizardsi su u pet prvih sezona tri puta igrali plej-of. Pre njega, Washington je učestovao samo jednom u plej-ofu za 16 godina!
Arenas je tri puta biran na All star i tri puta u najbolje timove NBA lige. Sve je izgledalo fenomenalno. Wizardsi su počeli da izgledaju kao ozbiljan tim. Arenas je imao dobru podršku od strane saigrača, ali su njegove sezone 2005/2006. i 2006/2007. bile impresivne. Magične.
Beležio je blizu 30 poena u proseku šutirajući efektivnih 50 odsto iz igre. Bio je prava mašina za zatrpavanje protivničkih koševa. Tada je stigla utakmica protiv Lakersa koja je rešena pobedom Wizardsa u sred Staples Centra. Kobi Brajant protiv Gilberta Arenasa.
Kobi je ubacio 45 poena Wizardsima. Ubacio je sedam trojki iz 11 pokušaja. Bio je jako blizu tripl dabl učinka, ali je Arenas ukrao to veče. Ubacio je ravno 60 poena Lejkersima u direktnom duelu sa Brajantom. Toliko je bio nezgodan za čuvanje da je zaradio čak 27 bacanja! Da je bio malo precizniji ovaj učinak bi bio daleko bolji.
Arenas je bio ubeđen da Wizardsima nedostaje samo još jedan kvalitetan igrač kako bi napali titulu. Pristao je na smanjenje plate, ali je uprava bila toliko loša da je taj budžet pokrila dovođenjem Songaile i Dešona Stivensona, koji su bili daleko do igrača koji su pravili razliku.
Od sezone 2007/2008. kreću problemi sa kolenom. Posle sudara sa Džeraldom Valasom, propustio je ostatak sezone. U naredne tri sezone odigrao je samo 47 utakmica. Povreda ukrštenih ligamenata bila je prekretnica koja je vodila ka prevremenom penzionisanju Agenta Zero.
Ako su povrede držale Arenasa dalje od terena i blistavih partija, onda ga nisu držale dalje od nevolja. Tokom Božićnih praznika krenule su priče da je Arenas u svlačionicu doneo tri napunjena pištolja. Kasnije je otkriveno da su Džavaris Kritenton i on izvlačili pištolje zbog kockarskih dugova u igri u koju je bio uključen tada mladi Javal Mekgi. Arenas je želeo da zaštiti saigrača.
"Zapaliću ti auto. Onda ću uzeti aparat za gašenje kako bi izvukao tvoju g***** iz njega. Onda ću te samo upucati", rekao je Arenas Kritentonu na početku razgovora. "Čoveče, doneću pištolje da vidim kako pucaš". Samo dva dana posle desio se poznati incident.
Ovo se desilo samo mesec dana pošto je preminuo dugogodišnju vlasnik, koje je naziv Bullets promenio u Wizards, upravo zbog aluzije na oružje. Kasnije se otkrilo da to nije bio Arenasov prvi put da je uhvaćen sa oružjem. U sofmor sezoni među Warriorsima je bio prvi put.
Kritenton je inače osuđen na 23 godine zatvora zbog ubistva i više ga se niko ne seća po solidnoj i kratkoj karijeri. Gilbert je policiji ispričao da je oružje doneo kako bi ga držao dalje od dece, ali to je bila priča u koju su samo deca mogla da poveruju. Javno se izvinio, ali zbog striktnog zakona u državi podignuta je optužnica.
Osuđen je na 30 dana kućnog pritvora i dve godine uslovne kazne. Ubrzo je usledio trejd u Orlando. Poslednja sezona u ligi mu je bila u dresu Memphisa. Sa 30 godina se povukao. Mnogo rano. Nedorečeno. Prekratko da bi nam pokazao šta sve zna. Ali tu nije bio kraj njegovim ludorijama.
Eto, na primer, nosio je broj patika manji od onog koji je inače nosio, kako mu noga ne bi izgledala preveliko. Tokom predizborne kampanje Baraka Obame, želeo je da tetovira slogan kampanje, jer eto nije to mogao da stavi na majicu, kačket ili tako nešto. Znao je da donese krofne posute bebi prahom, umesto vanilin šećera i podmentne saigračima.
Znao je da iseče odelo na pola, kako bi saigrači morali kući u trenerci. Kada je to uradio Endrju Bleču, ovaj mu je bacio odelo u đakuzi. Odmah zatim mu se Arenas "olakšao" u patike. Objavio bi spisak devojaka izlistan po kategorijama gde je samo jedna devojka bila u kategoriji - Devojke koje poštujem.
Uspon i pad Gilberta Arenasa, koliko god surovo zvučalo, bio je prošaran njegovim ludostima, ali i povredom koja ga je stavila u koš sa Penijem Hardavejem i Grantom Hilom. Jedan od najvećih strelaca tog vremena bio je ludak na pozitivan način. I taj kraj karijere nije shvatio tragično, nastavio je da živi kao i do tada. Uvek nasmejan i željan zabave.
Da je ostao zdrav, sigurno je da bismo gledali Wizardse u njihovom usponu. Da je ostao zdrav, gledali bismo njegov meteorski uspon. Ko zna koliko bi bilo utakmica poput one u Staples Centru. Ali to je sve ono - ko zna šta bi bilo. Agent Zero is out!