Megatron je u svetu stripa vođa Deseptikona, koji su glavni antagonisti Transformersima. Naziv vođe Transformersa nosi i dalje Richard Sherman. Naziv vođe Deseptikona nosio je samo jedan igrač - Kalvin Džonson. Igrao je igru pod svojim uslovima, tako se i povukao. Rano, ali dovoljno dugo da pokaže svoju veličinu.
Svi znate kakve su atlete bili Džeri Rajs, Rendi Mos ili Terel Ovens. Kalvin Džonson je bio veći atleta od njih. Bio je brži, skočniji, inteligentiji (testovi to kažu). Nikada se pre njega, ni posle njega nije pojavio igrač sa takvim fizičkim predispozicijama. Igrač sa takvim intelektom i odlukama koje donosi u sekundi, a budu ispravne.
Njegova brzina, snaga, veličina i skočnost omogućile su mu da je svejedno da li ga čuva jedan, dva ili tri čuvara. On bi samo skočio i uhvatio tu loptu. Njegove neverovatno velike ruke (po čemu mu je Roj Vilijams dodelio nadimak) bile su magnet koji je privlačio sve pasove.
Detroit Lionsi su od ekipe iz podruma došli do toga da ih svi shvataju izuzetno ozbiljno. Celu devetogodišnju karijeru je proveo među Lavovima. Za to vreme propusio je samo devet utakmica, iako je dobijao takve batine na terenu, da je to svojevrsno malo čudo.
Njegov uspeh je mnogo veći od svih gore nabrojanih hvatača. Ako uzmete u obzir da je ostao u ekipi koja je u poslednjih 30 godina jedna od dve ekipe koja je završila sezonu bez pobede, Kalvina treba gledati kroz specijalnu prizmu divljenja. Upravo je on od Detroita napravio ekipu koja može nešto da uradi.
‘85 je Džordžiji donela budući vanserijsku zvezdu. Kojim god sportom da se bavio, Kalvin je bio uspešan. Neverovatna brzina (trčao 4.34 na 40 jardi tokom Draft Combine sa tom visinom je izuzetno impresivno), koordinacija očiju i ruku i kontrola kretnje je bilo nešto što zaista viđate jednom u stotinu godina.
Uvek je bio najviši u razredu, bilo da je osnovna ili srednja škola. Što se tiče njegove visine, nezvanično je najviši hvatač koji je igrao u najboljoj fudbalskoj ligi. Definitivno najviši hvatač koji je pravio brojke koje se danas nalaze u njegovim kolonama.
Od starta je igrao na poziciji hvatača. Izdvajao se značajno visinom, što je pomagalo ne samo njemu, već i hvatačima, koji su imali samo jedan posao. Baciti loptu u pravcu Kalvina i on će je uhvatiti među svim tim odbrambenim igračima. I to će uraditi toliko lako, da bi pomislili kako nije toliko teško igrati hvatača. Posebno kada bi hvatao jednom rukom svojim ogromnim šakama.
Kada biste ga pogledali, lako ste mogli da ga zamislite kao sprintera olimpijskog tima. Ili kao igrača NBA lige. Kao bejzbol udarača. Ma bilo koji sport da ste zamislili, Kalvin bi mogao biti jedan od najboljih u ekipi. Toliko je bio dobar.
Gomila koledža se grabila da ga dovuče u svoj tim. Posle rekordnih sezona u Sandy Creeku, pobednik je bio "Georgia Tech", pored čuvenog Miamija i Notre Dama. Jeste da je sve iznenadio prihvatanjem školarine na GT, ali je procenio da će tamo imati najviše prostora da pokaže šta ume i zna.
Bio je u pravu, jer je trener Čen Gejli bio ofanzivni koordinator nekoliko NFL timova. Pored toga, još jedan faktor odluke je bio jak inženjerski program na "Georgia Techu". Treći faktor je bio taj što ostaje u državi u kojoj je rođen.
Kalvin je postao instant prva zvezda ekipe. Dobio je nagradu za rukija godine, kao i mesto u najboljem timu uhvativši sedam tačdaun pasova uz 837 jardi. Među njima su bila hvatanja koja su odlučila pobednika u poslednjim sekundama meča. Postao je game winner faktor za "Yellow Jacketse".
Svake godine je uvećavao brojke. Postao je najbolji nacionalni hvatač. Posle treće sezone, sa malo prostora za nova dokazivanja, prijavio se na draft. Detroit Lionsi, kojima je bila neophodna ofazivna snaga, birali su Kalvina za drugog mesta.
Pridružio se talentovanom napadu Lionsa koje je predvodio veterna Džona Kitna (koga nisam mogao da podnesem, inače). Koliko god da je napad radio nešto, odbrana Lionsa je bila užasna, tragična, nepostojeća.
Tako su sofmor sezoni Kalvina stigli do neslavnog rekorda kada su izgubili sve utakmici u sezoni. Posle njih su samo zauvek izgubljeni Brownsi ponovili ovaj "uspeh". Prirodno, Rod Martinelli je dobio otkaz. Jedino pozitivno bilo je što je Megatron prebacio 1000 jardi uhvativši 12 tačdaun pasova, od ukupno 16 timskih. 75% je doneo Megatron.
Bilo je jasno da je velika mogućnost da jedan vanserijski talenat krene da propada. Detroit je morao nešto da uradi kako ne bi izgubio jedinstveni dragulj koji je postojao u njihovim redovima. Kao najgori tim birali su prvi, pa su doveli koledž zvezdu, Metjua Staforda na mesto Džona Kitne. Staford je vremenom postao veliki prijatelj sa Kalvinom. Međutim, povrede Stafforda nisu dozvolile da ovaj tandem pokaže sve što zna.
I dalje se nije mnogo toga promenilo. Lionsi su bili gubitnički tim sa igračem koji bi bilo koji drugi tim napravio glavnim favoritom za titulu. Kalvin je nastavio da pravi sezone sa +10 tačdaun hvatanja i preko 1000 uhvaćenih jardi. Ali je opet nedostajala odbrana. Nije da Lionsi nisu radili na tome. Posebno kada su doveli Juliana Petersona i birali Ndamukonga Suha.
Prva sezona koju su kompletno odigrali Stafford i Džonson rezultirala je skorom 10-6. Kalvin je uhvatio preko 1600 jardi uz 16 tačdauna. To je ujedno bio i njegov rekord karijere u broju uhvaćenih lopti koje su završile u end zoni. Lionsi su postali četvrti napad lige te sezone. Bili su apsolutno fenomenalni.
Te sezone su pod Džimom Švarcom stigli do plejofa. Stafford je bio van svoje regularno sezonske forme u plejofu. Kalvin je u prvom plejofu odigrao jednu od čarobnih partija. U ubedljivom porazu od Sejntsa, Megatron je uhvatio 211 jardi uz 2 tačdauna. Samo još jednom su igrali plejof tokom njegovog boravka, u sezoni 2014.
Dve sezone pre poslednjeg plejof učešća, Kalvin Džonson je napravio jedinstvenu sezonu 2012. Tada je uhvatio 122 pasova koji su napravili proizvod - rekordan broj jardi u istoriji na poziciji hvatača. Kalvin je skupio 1964 jarde i tako oborio rekord najvećeg, a on je Džeri Rajs. Sve ovo je još veći rezultat kada se sagleda kvalitet tima u kojem je igrao.
Sada dolazimo do tog prelomnog trenutka. Kalvinu je bilo dosta svega. Potrošio je mnogo živaca, primio mnogo udaraca, doživeo mnogo pomračenja uma, da bi i dalje trpeo nesposobnu upravu. Kada je želeo da napusti nesretni Detroit, uprava mu je jasno poručila da žele da odradi ugovor do kraja.
Iako bi na taj način oslobodili značajan deo "seleri kepa", bili su jako tvrdoglavi. Kalvin Džonson je sa 30 godina rešio da se povuče.Naveo je kao razlog zdravlje i pokazivao svoje unakažene prste. Taj ugovor posle rekordne sezone, koji je iznosio 132 miliona za osam godina vernosti, od čega 60 miliona garantovanih koštao ga je karijere.
"Više nisam video promil šanse da ću tamo osvojiti Superboul. Za sve ono što sam uložio u ovaj tim, nisam zaslužio zatvor. Ne vredi da dobijam batine svake nedelje, da udaram u zid i da nigde ne stižem", rekao je Džonson. "To je definicija ludosti. Ja nisam ludak".
Sigurno da je uticaj na zdravlja bio jedan od faktora zašto se povukao, ali je mnogo veći faktor bio taj ugovor. Nekoliko puta je govorio o bolovima koje je trpeo. Posle svake utakmice, ali i često treninga, pušio bi marihuanu kako bi smanjio bolove. To je radio jako dugo
Devet od dvadesetak povreda glave koje je imao nisu uopšte bile evidentirane u listi Lionsa. Tokom najbolje sezone u karijeri je javno izašao sa tim da neke povrede nisu upisivane. Na to su, iz Detroita, odgovorili da to nije bio potres mozga. Kalvin je nakon povlačenja detaljno opisivao te situacije i naveo da možda njima nije bio potres mozga, ali da je on par sekundi bio bez svesti, a da je samo crno bilo ispred očiju.
"Bum, udario bi u zemlju baš jako. Video sam zvezde. Nisam mogao jasno da vidim teren", rekao je Džonson. "Ali sam znao da ću za neki minut opet biti dobro. Zato što je tako bilo svaki put pre toga."
Megatron nije ljut na Lionse. Ravnodušan je prema svemu. Ravnodušan je prema fudbalu. Smatra da liga treba da vodi mnogo više računa o igračima, što sada i čine. Ali to su trebali mnogo ranije da urade. Tada bi ovaj čovek i dalje igrao na NFL terenima.
U porodičnoj kući koja se nalazi u Mičigenu, imao sobu koja je zatrpana uspomenama. Ako ga sada pitate, on čak ne zna šta se tamo nalazi. Zna da su tu Upper Deck kartice koje se skupljao kao klinac. Tu je Biletnikoff trofej koji je osvojio na koledžu kao najbolji hvatač. Tu je i gomila drugih stvari na koje više ne obraća pažnju.
Stvari su tu da podsete na posao kojim se bavio. Posao u kome je bio nenadmašan, ali posao u kome je njegov poslodavac bio ispod svakog proseka. Lionsi nisu dobili plejof utakmicu još od dana velikog Berija Sandersa. Ravno 29 godina. Kalvin je bio prva velika zvezda posle Sandersa, ali oni to nisu znali da iskoriste.
Džonson nikada nije čovek sa egom, što bi bilo možda i prirodno za takvu zvezdu. Nekoliko puta je naglasio da je za njegov veliki uspon u ligi zaslužan, Šon Džeferson, trener hvatača Lionsa. "On je najbolji trener u ovoj ligi", rekao je Kalvin. Kada Džefersonu nije produžen ugovor, to je bio jako veliki emotivni udarac za Džonsona.
Negde od tog momenta je postavljao sebi pitanje da li ova organizacija uopšte poseduje pobednički mentalitet. Odgovor je stigao u vidu povlačenja. On je poslednji idealni igrač u najmanje idealnom NFL okruženju. U godini kada je oborio rekord velikog Džerija Rajsa, povredio je stopalo, članak i oba kolena. Jedan prst mu je bio savijen pod 90 stepeni.
Lionsi nisu džentlemenski postupili. Koltsi su Endrjuu Laku dali 32 miliona bonusa kada je rekao da se povlači, u nadi da će se vratiti. Održali su dobre odnose. Lionsi to nisu uradili. I tako su zapečatili odnos njih i Megatrona. Pogrešili su. I to nikada nisu ispravili, niti imaju želju to da učine.
Da li bi igrao duže da su Lionsi pobeđivali?Verovatnoća je velika. Da li bi igrao i danas da je promenio tim? Verovatno da bi. Da li bi postao najbolji ikada u tom scenariju? Moguće. Džeri Rajs je imao Džoa Montanu. Kalvin to nije imao. Imao je Staforda, ali je to daleko od Montane.
Povukao se sa isto godina, u istom dresu, kao Beri Sanders. Slučanost ili ne, čini se da jeste samo slučajnost. Danas ne prati i ne gleda fudbal. Fokusiran je na treniranje dece. Fokusiran je na lobiranje da se legalizuje marihuana širom Amerike u medicinske svrhe.
U eri dominacije pas igre nad trčanjem, Kalvin Džonson ima samo trojicu ispred sebe po prosečnom broju uhvaćenih jardi. Prvi je Hulio Jones koji je možda najbliži Džonsonu kada ga gledate na terenu. Od igrača koji su se penzionisali, Kalvin je prvi po prosečnom broju jardi.
Nije postojao igrač u ligi koji je po fizikalijama da parira Megatronu. Čak ni Optimus Prime, čuveni Ričard Šerman. Jednom je Nejt Burleson rekao da je Kalvin uhvatio bar 10 pasova tokom sezone koje niko drugi ne bi mogao. Zaista je bio jedinstven igrač.
I sam kaže da mu se život neće prekinuti ako ne pokuca na vrata Cantona, a ona ostanu zatvorena. Bio je prava zver u svoje vreme. Životinja koja je izumrla sa njegovim povlačenjem. Bio je najbolji, bez ikakvog dvoumljenja. Možda i najbolji koga smo ikada gledali.