/piše: Vladimir Ćuk/
Preturio je mnogo toga preko svojih leđa. Od “promašaja” u Čardžersima, do čoveka bez koga Sejntsi ne bi bili to što jesu danas. Upravo mu se par nedelja pre ovog članka dešava progon zbog izjava.
Niko nije bezgrešan pa ni Dru. Ali izjava Šekila ONila da ne dopusti da mu mediji rasture tim koji predvodi je odlična poruka za Brisa. Vođa treba da ujedinjuje. On je to radio godinama. Ali da bi razumeli ko je Dru Bris, trebamo čačkati malo po istoriji.
ONA IZGLEDA OVAKO…
Dru je rođen u Teksasu. U državi gde je sve veće. Tako je i talenat Drua bio veći od drugih, jer eto da se isprati teksaški imidž. Potekavši iz fudbalske familije, prirodno je bilo da krene istim putem.
Označen je još po rođenju, preko belega, koga su roditelji želeli da bude skinut, pa odustali, bio je nekako predoređen da uspe. Da bude najbolji. Praktično u svakom sportu koji bi počeo da igra bio je fantastičan.
Ko je gledao “Friday Night Lights” mogao je da vidi da je čak i igranje fudbala za srednju školu u Teksasu ozbiljan biznis. Hiljade gledaca, ogromno interesovanje za fudbal (jer je Teksas kao što kažu, ogroman), projekti koji su viđeni da uspeju. Samo ozbiljno talentovana deca dobiju priliku da igraju.
Eto vam dvojica superstarova koji su došli iz tog okruženja. I to kakvih superstarova. Ladejnijan Tomlinson i Dru Bris. Dvojac koji će kasnije biti projektovan da vodi Čardžerse do osvajanja šampionata. Kada imate takav vanserijski tandem, radite i povlačite pametne poteze da bi vam na kraju doneli titulu. Ali...
Ne loša, već glupa odluka odvela je Brisa na jug. Odluka koja je itekako koštala San Dijego. Koštala je jedan izuzetno talentovan tim velikih uspeha. Ali o tome u redovima ispod tj više redova ispod.
MARTI I NJEGOVA TVRDOGLAVOST
Dru je bio jedan mršavi junoša, za koga biste pretpostavili da će ga odbrana iseći na pola kod ozbiljnijeg obaranja. Ali ta ruka. Snaga u ruci Drua Brisa bila je poput siline pucnja kubure Stevana Sinđelića. Na takvu ruku, inteligencija na terenu je bila nešto neviđeno. Neka je Bog u pomoći ekipama koje bi odlučile da ga napadaju. Bile bi žestoko kažnjene.
U seniorskoj sezoni je impresionirao. Tim je završio bez poraza, ali su se pred vratima kuće pojavili samo Kentaki i Perdju. Kentaki je imao Tima Kauča, pa je logično bilo da izabere Perdju. I bi Perdju.
Svi su se pitali da li je to klinac sa jačinom ruke Džona Elveja? Dru im je brzo dao doznanja da je baš taj mršavi klinac igrač koji njima treba. Kalio se u prvoj sezoni, da bi u drugoj pokazao da je baš on igrač koji će ih odvesti do pozitivnog rezultata posle 11 punih sezona. Bacio je 39 tačdaunova.
Od sezone do sezone, Bris je oduševljavao i postao redovan na naslovnim stranama “College Sports” magazina. Kako je ugled rastao i broj zainteresovanih agenata, tako je Bris bio blizu odluke da odustane od poslednje sezone na koledžu. Tada se pojavio Pejton Mening, koje je počeo NFL karijeru kada je Dru došao na koledž.
Mening ga je savetovao da se vrati, rekavši mu: “Samo jednom u životu imaš priliku da budeš student. Ako sada odeš, to je to. Nema nazad. NFL može da sačeka još jednu godinu, a ti ćeš biti mnogo zreliji igrač. I pametniji”.
Dru je sačekao, napravio dosta dobrih stvari i povećao broj upisa u skautske notese. Njegov budući tim je imao dobre pozicije pikove u prve dve runde. Izlazili su iz sezone u kojoj su zabeležili samo jednu pobedu.
Kada su Čardžersi otvoreno rekli da idu na Tomlinsona, njih dvojica, kao rođeni teksašani, šalili su se kao bi bilo fenomenalno iskustvo kada bi završili u istom timu. Sudbina ih je spojila ili bolje rečeno sreća, da je Dru ostao slobodan sve do druge runde. Nisu časili ni časa i odmah su ga pokupili.
Tomlinson je postao starter odmah, dok je zbunjenost svih rasla kada je glavni trener odlučio da Brisa drži na klupi, a na terenu koristi matorog Flutija. Naravno, brzo je usledio hladan tuš za trenera, a blagoslov za Brisa. Marti Šotenhajmer je odmah po preuzimanju kormila postavio Drua za startnog kvoterbeka i upario ga sa nezaustavljivim Ladejnijanom.
Godine su prolazile, Marti je svog omiljenog kvoterbeka držao na liderskoj poziciji pokušavajući da napravi nešto od ekipe. Njegova tvrdoglavost i konstantna upornost generalnog menadžera da postavio Filipa Riversa kao startnog kvoterbeka, rezultirala je odlaskom Šotenhajmera, ali i odlaskom Brisa.
Kombinacija loših osobina trenera i glavnog menadžera dobro je protresla Boltse. Toliko da je umalo koštalo Brisa karijere (Voren mu je pri udarcu gadno povredio rame). Povreda je došla u trenutku kada je izlazio iz ruki ugovora i kada ga je čekao mnogo unosniji, te verovatno trejd Filipa Riversa.
POVREDA KOJA JE MOGLA DA GA KOŠTA KARIJERE
Bris je skrhan fizički i psihički, napustio San Dijego, tim u kome je trebao biti nosilac igre u narednim godinama. Sebičnost Martija i dečije igre koštala su Brisa. Trener nije ništa izgubio. Prešao je mlađeg i zabeležio najbolju sezonu među Boltsima.
Povreda ramena bacačke ruke je gadna povreda. Koštala je Čeda Peningtona dobre karijere. Prilikom operacije, hirurg je rekao da je ovo najteže povreda koju je video kod profesionalnog sportiste. Tokom same operacije je otkrio niz mikro povreda koje su otežavale potencijalni oporavka i povratak na teren.
Kada je većina doktora dala samo 25% šansi da povrati potpunu snagu u ramenu, doktor koji će uraditi rehabilitaciju je jedini prognozirao kompletan oporavak. Ali jedan doktor naspram ostalih je bilo malo za generalnog menadžera da bi bio spreman da se kladi na Drua.
Sejnsti su posle Uuagana Katrina koji je samleo državu, bili spremni da se klade, jer kada igraš igru života protiv uragana, šta je povreda ramena u poređenju sa tim. Stigao je trener Šon Pejton, koji kao i Dru, dan danas vodi tim. Dolfinsi nisu bili spremni da mu daju garancije da će biti starter, ali mudri Pejton jeste.
Jedini uslov je bio da dođe zdrav i prav na trening kamp. Tako je i bilo. Sa izgradnjom Nju Orleansa, građeni su novi Sejntsi. Već u prvoj sezoni ih je doveo do skora 10-6, a u četvrtoj do Super Bowla što je mnogima bila nemoguća misija. Uzdigao se kao feniks, zajedno sa gradom koji je bio sravljen sa zemljom. Ima tu neke simbolike zašto je baš sve počelo tamo.
Ostalo je istorija. I to jako lepa istorija. Osam puta je sa Sejntsima igrao plejof uz mudru ruku Šona Pejtona na klupi. Eto, menadžer Smit nije krivac što je Bris napustio Boltse, Marti je taj čovek. Njegova tvrdoglavost je dovela do toga da tandem Bris - Tomlinson zasija punim sjajem. Budalaština u nevažnoj utakmici je promenila tok istorije.
STATUS SVECA
Dugo je trebalo Brisu da od statusa otpisanog i “propalog talenta” dođe do statusa obožavane figure. Koristio je svaki trenutak da pokaže koliko mu je važno što je došao u Big Easy i koliko mu prijaju ljudi, atmosfera, grad. Ali to navijačima nije bilo dovoljno. Tražili su potvrdu na terenu.
Ako se može reći, a može, Sejntsi su u tom momentu imali veoma obećavajuć ofanzivni potencijal. Djus Mekalister i ruki, Redži Buš, su predstavljali jaku trkačku mašineriju. Buš je pritom bio jako spretan u ulozi hvatača. Po krilima je leteo stari, dobri Džo Horn, zajedno sa Hendersonom i mladim Kolstonom, koji je pretio da preuzme slavu Horna.
Dru je znao da će njegova ruka biti dosta upotrebljena. Dokazao je da može i to da može puno. U prvoj sezoni sa Sejntsima izabran je na Pro Bowl i All Pro postavu. To mu je bio i jedini izbor u All Pro postavu gde leži uporno potcenjivanje Drua Brisa kao fenomenalnog kvoterbeka. Sve do sada, samo dva puta nije biran na Pro Bowl, a propustio je samo osam utakmica (uključujući prethodnu sezonu kada je propustio čak pet od tih osam).
Povreda je bila daleka prošlost. Dru je krenuo kao teksaški bušači koji tragaju za naftom. Jako, uporno, duboko u polje, bacajući pasove koje su izluđivali protivničke odbrane. Superdom je bio njegovo mesto novog rođenja. Od igrača u koga skoro niko nije verovao postao je lider u broju bačenih jardi kroz vazduh. Greh bi bio ne pomenuti ofanzivnu liniju, koja ga je itekako dobro čuvala.
Kakve su sezone Sejntsi imali predvođeni Druom je za pamćenje. Ko se od navijača u Nju Orleansu nadao da će igrač kojeg su otpisali i nudili “mlake” ugovore, voditi Sejntse do takvih rekorda. Ako se ja toga sećam, sigurno se oni sećaju bolje.
MAŠINA ZA PROIZVODNJU TAČDAUNA
466 jardi protiv Lajonsa u Wild card utakmici, gde su na drugoj strani plesali Staford i Megatron. Dru ih je rasturio svojim topom u ruci. I treba voditi računa da nikada nije imao ekipu sa superstarovima. On je od njih pravio superstarove. Ni Kolston, ni sada Tomas, ni Grejem, pa Kamera, ne bi bili tako dobri da nisu imali Drua koji ih hrani loptama.
Tačno je, Sejntsi su gubili u plejofu, par puta na famblovima Drua Brisa. Ali ko normalan može da ga krivi. Da li zaista može da se potre sve što je uradio za ovu franšizu sa dve loše odluke i dve ispuštene lopte. Zaista ne može i ne sme.
I sve da padne u vodu, uvek će iznad vode stajati Lombardi trofej. Sezona sa tri poraza. Rejting 110 u sezoni, čak 117 u plejofu. Pa fantastično, šta drugo reći. Na samom kraju sezone su vezali tri poraza, kada realno ništa nisu ni značila. Lako su mogli do perfektne sezone.
Gazili su rivale bez milosti, a kao šlag na tortu došla je ubedljiva pobeda protiv Brejdijevih Patriota, gde je Dru bacio čak pet tačdaun pasova, bez greške. Došao je tada do maksimalnog pas rejtinga. I opet bez izrazitih zvezda u timu. Buš je već tada postajao odsutan. Odbrana dobra, jaka, ali bez velikih imena, eto Vilma, Smit, Šarper i Harper (rimuje se).
Prvo je ispratio Kurta Vornera u penziju, onako lagano. Pa je odneo pobedu u rovovskoj bici protiv Breta Favra. Ovog puta nije pao ispred Minesote, ali oni im jesu bili dosta nezgodan rival uvek. Pamte se dobro sve utakmice Sejntsa i Vikingsa.
I onda je na kraju došao okršaj dve mašine za bacanje tačdauna i pasova. Dru Bris protiv Pejtona Meninga. Otac braće Mening, Arči, bio je vladajuća legenda Nju Orleansa. Posle ovog finala to je postao Dru Bris. Odneo je pobedu protiv porodice Mening, pritom ponevši najvredniji trofej koje igrač može dobiti.
Bris nikada nije dobio MVP nagradu. Jednom je bio iza bivšeg saigrača i zemljaka, Tomlinsona. Zar nije to nepravda? Kakve je sezone igrao Dru i da nijednom nije nagrađen pošteno za svoj trud, rad i zalaganje na terenu.
BRISUS ILI BR(J)UDA
Dru je u još jednoj stvari majstor svoje vrste. To je umetnost kratkih pasova. Tu je sada negde i Mahoms, ali je dug put do Brisa. Toliko mu brzo radi mozak i toliko ima dobar pregled igre da šahovski odigra virtuelni pas kojim kao da naslika nastavak kretnje saigrača. Tako je često ove, ali i prethodnih sezona, omogućio Sejntsima da osvoje mnogo jardi nakon hvatanja.
Sve ovo napisano iznad mu niko ne može osporiti. Sa ovoliko godina i pređenih kilometara loptom kroz vazduh, deluje da se ne troši. Isti je atleta kao što je bio, samo je krštenica više požutela.
Dru Bris je jedan veličanstven kvoterbek. Tačka. Drži rekorde po broju bačenih jardi u sezoni, gde u top 10 on ima čak četiri sezone. Mening mu je pobegao za jard 2013 kada je igrao za Bronkose. Ubedljivi je lider po ukupnom broju bačenih jardi kroz karijeru, gde beži nekih 3,000 jardi Tomu Brejdiju.
Dru je borac. Dru je šampion. Dru je onaj dobri momak iz komšiluka koji želi svima da pomogne i koji uvek ima razvučen osmeh kada vam poželi dobar dan. Ali nekad komentarom pogodi u živac, kao sada, u ovoj osetljivosti i naelektrisanoj atmosferi u Americi.
Brzo se zaboravilo šta je sve Bris uradio za Nju Orleans. Brzo su se zaboravile staze uspeha kojima je poveo Sejntse. Čak su izvikivali pogrdne rečenice na skupovima protiv nasilja nad afroamerikancima. Nije pomoglo ni izvinjenje cele porodice Drua Brisa.
On je njihov svetac ili je bio. Njihov Br(Isus) kome su se bukvalno klanjali. Da li i dalje ima taj status? Videćemo vrlo brzo. Ali svi znamo kako je po predanju prošao Isus. Omražen od većine. Kamenovan, bez razloga. A onda je otišao. Otići će i Dru, ali u penziju.
Nakon toga će svi u Nju Orleansu shvatiti da su imali najboljeg među njima. Dru će im oprostiti, čak i da oni njemu neće.