Gde je dobra žurka, tu je Marko Nastić. To ne kažemo mi, već svi dobro poznati beogradski klaberi koji su ljubitelji elektronske muzike.
Prisećajući se svojih početaka, Marko u intervjuu za MONDO otkriva koliko se toga promenilo u odnosu na devedesete, šta mu smeta na srpskoj di džej sceni, ali i koja numera ga obara s nogu van zvuka koji stvara.
Nakon više od 20 godina karijere, Marko 2022. godinu završava velikim priznanjem - dobio je nagradu Ambasador za regionalnog izvođača godine. Kako kaže, ovo je podsetnik, ali i potvrda da nastavi putem koji je gradio.
“Nagrada uvek dobro dođe, naročito pred kraj godine, kao kruna rada. Generalno, decembar mi je uvek intezivan, i fizički i emotivno. Imam osećaj da se sve skupi za kraj godine, tako da je ova nagrada došla u pravo vreme, kao podsetnik da se trud uvek isplati. Veoma sam zahvalan da je moj rad i trud priznat i prepoznat od strane kolega koji su bili deo stručnog žirija i ovo mi je još jedan podstrek da nastavim da idem pravcem kojim sam krenuo. Kada pomislim na svoja dostignuća, iskreno, uvek se zapitam da li je dovoljno i koje segmente u svom radu mogu još da unapredim da bih postigao ono što sam zamislio”, ističe Marko, tvorac najbolje žurke ikada, zvane Retrospektakl.
Ako ste prisustvovali nekoj od njih, onda znate da glavna rečenica koja usledi po završetku glasi: “Pitanje je kada će se sve ovo ponoviti”. Taj trenutak dogodiće se u aprilu 2023. godine.
“Hvala, nisam ni znao da je to prva asocijacija! Ali, stvarno, evo iz mog ugla, iskreno mi je bila najbolja žurka u mojih dvadeset godina karijere, jer ne samo da sam obeležio i proslavio godišnjicu sa 7.000 ljudi u publici i sa kolegama koji su kroz celu moju karijeru bili uz mene, već smo to izveli sa konceptom koji je tada možda i prvi put viđen - na stejdžu sam bio nekih 8 sati i puštao b2b sa 32 kolege i koleginica, a puštali smo najveće hitove elektronske muzike od 2018. godine, pa do 90-ih. Ono što uvek spominjem, jesu nekoliko dana, pa i nedelja posle događaja, kada su mi ljudi na ulici, poznanici, a i one koje ne poznajem, prilazili da se zahvale na nezaboravnom iskustvu. I upravo se nadam tome, da ćemo ispuniti očekivanja i ponoviti taj osećaj u aprilu 2023. Ne mogu još uvek puno da otkrivam, ali ono što mogu da kažem je da radimo specijalnu scenografiju koju će pratiti isto tako specijalan video rad. A line up će biti još veći, pa možete da očekujete čak i preko 40 di džejeva”, otkriva nam Marko.
Na mrežama je nedavno istakao da se rad u ovoj industriji tokom prethodnih nekoliko godina ispostavio kao dosta izazovan. Na pitanje šta to zapravo znači, Marko odgovara: “Čini mi se da je ova profesija postala lako dostupna. Velika je koncentracija ljudi koji se bave di džejingom na različite načine, pa je samim tim nivo igre viši i drugačiji”. Tokom devedesetih nije bilo lako izgraditi prepoznatljivo ime i prezime u ovom žanru, a Marko nam objašnjava zašto:
“Početak je bio težak, jer je di džej kultura tek bila u zaletu i definitivno je bila sinonim reči underground tokom devedesetih, kada je na ovim prostorima vladala folk muzika. Takođe, nije sve bilo dostupno samo na jedan klik, kao sada, već si da bi, na primer, nabavio novu muziku, morao da sedneš u voz, putuješ u drugu zemlju i danima diguješ nove ploče. Ali i to je imalo svojih čari. Mislim da je ono što je najviše uticalo da stvorim svoje ime - specifično miksovanje na tri
gramofona (za koje je bilo potrebno mnogo vežbanja), o čemu su ljudi pričali i prepričavali, a zatim je usledilo čuveno izdanje sa ‘Devil In My Pants’ trakom, koje me je lansiralo u svet”, kaže Marko i ističe da mu se dopada način na koji danas može da iskoristi društvene mreže.
“Meni se dopadaju, jer može da se nađe zaista puno dobrog i kvalitetnog sadržaja.
I naravno, neuporedivo je lakše u odnosu na vreme kada društvene mreže nisu postojale, da plasiraš svoj proizvod i da dopreš do velikog broja ljudi. Ali naravno, sve ima svoje loše strane. Čini mi se da je publika fokusirana na brojke i da nešto prate upravo zbog te popularnosti i broja pratilaca, nevezano za kontent koji se promoviše, a često ti brojevi ne moraju da znače i kvalitet, jer mogu da se zloupotrebe”, tvrdi.
Kaže da “loša žurka” ne postoji, ali to ne znači da nema stvari koje mu smetaju na sceni. Možda ćete se iznenaditi, ali ako pitate Marka, “sitnice” mnogo utiču na atmosferu i vajb dok đuskamo.
“Evo sad kad razmišljam, ima nekoliko stvari koje mi smetaju. Recimo dim, koji nije vezan samo za klubove, nego generalno za sve ugostiteljske objekte. Volim kada ima manje ili nema uopšte dima u klubovima. Ono što bih definitivno voleo da se ukine je SYNC dugme na cd plejerima (smeh). I moram da priznam da
zaista volim kada vidim di džejeve koji rade na gramofonima. Jeste da sam ja odrastao u toj eri, ali kada vidiš di džeja da vrti ploče, znaš da je posvetio vreme, trud i novac da izabere muziku, što je za današnje vreme, gde svi žive brzo i žele sve instant, zaista za poštovanje”, kaže Marko i dodaje:
“Nema loše žurke. Čak i ako je manje posećena, ako se ti ljudi koji su došli kapiraju, može da se napravi odlična zabava. Ono što ja ne gotivim, je kada sam na žurki na kojoj promoter nije razmišljao o line up-u, pa se pomešaju različiti žanrovi. Na primer, publika koja je došla da sluša mene, neće biti zadovoljna di dzejem pre i posle mene, a i obrnuto”, ističe.
Kada su ciljevi za 2023. godinu u pitanju, Marko otkriva da teži pronalasku više vremena za porodicu i studio. Za sada je glavni fokus na Retrospektaklu na koji čekamo do aprila 2023. godine, ali već od februara stižu novi datumi i za Easy Tiger žurku. A za sam kraj, na pitanje da li postoji kafanska pesma uz koju razbije čašu, Marko će nasmejano:
“Stvarno ne znam kada sam bio u kafani poslednji put, ali bih voleo da čujem ‘Aerodrom - Obična ljubavna pjesma’. Znam da nije kafanska, ali je obožavam”.