Osnovna pravila prilikom kombinacije hrane i vina uglavnom datiraju iz 19. veka, za šta su zaslužni francuski kuvari koji su putovali širom Evrope, predstavljajući drugim nacijama francuski stil življenja. Od tog doba se zna da šampanjac ide dobro uz ostrige, belo vino sa plodovima mora, a crno sa crvenim i mesom divljači.
Ta pravila su, međutim, mnogo puta tokom dugog niza godina kršena – zbog prirode određenih jela, kao i veće dostupnosti raznovrsnih vina, što dozvoljava mnogo slobodnije interpretacije. Na primer, belo vino ide uz ribu, piletinu, salate, testeninu… Ali, uz testeninu sa mesom i jakim začinima, bolje će ići crno.
USKLADITE JAČINU HRANE I VINA
Osnovna stvar o kojoj treba voditi računa jeste da jačina vina treba da odgovara jačini hrane. Za jače meso se preporučuje crno vino, kao i uz jače sireve. Mnogi praktični pristupi kombinovanja hrane i vina postoje da bi se izbegao moguć nesklad između njih. Oni treba da se međusobno dopunjuju, da podstiču ukus jedno drugom. Tako se ukus izuzetnog vina mnogo bolje izdvaja kada nije u “pratnji” sofisticiranog jela.
Jednostavnije jelo će bolje istaći superioran kvalitet vina, umesto da se bori sa njim. U nekim slučajevima, zvezda večeri je baš vino. Tada uz njega treba služiti laku, ne previše začinjenu hranu, koja neće ometati oslobađanje svih ukusa i pune arome. Određena vina i jela su se našla tokom godina i predstavljaju posebno dobru kombinaciju. Uglavnom su to hrana i vino iz iste regije. Crno vino se pije uz hranu kao što je meksička ili indijska, a belo uz grčku ili kinesku kuhinju. Skoro sva lokalna jela idu najbolje uz vina iz istog regiona.
KOJE VINO IDE UZ KOJE JELO
APERITIV: kao aperitiv, uobičajeno je poslužiti: suvo penušavo vino, šampanjac, poluslatko penušavo vino, belo suvo i/ili slatko vino – šeri, porto, bermet ili prošek.
PREDJELO: nećete pogrešiti ako poslužite belo vino: suvo, polusuvo,lagano slatko. Jela od ribe takođe idu uz bela vina – suva,kao i suva penušava vina.
PRŠUTA I SUHOMESNATI PROIZVODI: ova hrana se poslužuju roze svetlim i suvim vinima, ali ni belo suvo vino nije loš izbor.
JAJA: pripremljena na različite načine ili poslužena sa pršutom i sirom, obavezno se poslužuje belo suvo ili ružičasto vino, a kao mogućnost – tu je i lagano crno vino.
MESO: belo meso i ono lagano ispečeno na roštilju upotpunjuje se sa crnim suvim i mladim vinom. Ukoliko se radi o tamnom mesu, domaćoj i lovnoj divljači, ne izbežna su izrazito puna i jaka, stara vina.
SIR SA TESTENINOM: Sirevi sa mekanom testeninom zahtevaju roze i crno mlado vino, dok se sirevi sa tvrdom testeninom, ribani ili prevreli, poslužuju u kombinaciji sa starim crnim vinom.
DEZERTI: uglavnom idu prema izboru slatkih, likerskih i penušavih vina.
VOĆE: uz voće, neizbežan izbor su belo slatko, penušavo i likersko roze vino. Uz voće se poslužuju i slatki bermet, kao i likersko crno staro slatko vino.