Žene privlače potencijalni partneri koji imaju pokazuju "dobronamerni seksizam", uprkos tome što takvo ponašanje ima loš uticaj na njih, pokazala je nova studija.

Istraživanje je sproveo Pelin Gal sa Univerziteta u Ajovi i Tom Kapfer sa Univerziteta u Kentu, a zasnovana je na dvema kategorijama seksizma: neprijateljskom i dobronamernom seksizmu.

Prema definicijama, neprijateljski seksizam se odnosi na negativnu prirodu ponašanja muškaraca, i podrazumeva "klasičnu definiciju predrasuda".

Dobronamerni seksizam, sa druge strane, podrazumeva da muškarac ženu vidi na stereotipan način, u smislu da je nejan uloga ograničena - ona je "za kuću", nežna i brižna, objašnjavaju psiholozi.

U novoj studiji, istraživači su zaključili da žene privlače muškarci koji ispoljavaju dobronamerni seksizam, jer takvog muškarca doživljavaju kao nekog ko je spreman "da uloži".

Istraživanje je obuhvatilo više od 200 studentkinja kojima su čitani profili muškaraca koji predstavljaju dobronamerni ili neprijateljski seksizam, a onda su one ocenjivale te muškarce u raznim kategorijama, između ostalog i koliko ih smatraju atraktivnim.

Sudeći prema autorima studije, žene privlače muškarci koji imaju osobine dobronamernog seksiste je su "spremni da ulože u vezu tako što su zaštitnički nastrojeni, posvećeni i žele sve da obezbede".

Ipak, sa feminističke tačke gledišta, ova studija je podigla dosta prašine. Harijet Minter, novinarka koja se zalaže za prava žena smatra da nema ništa dobronamerno u seksizmu.

"Seksizam je, kao i svaki drugi - izam zasnovan na moći i na statusu dominantnog partnera. Tako da je fraza dobronamerni seksizam, za mene, kontradiktorna".

Ona dodaje da su atributi koji se danas smatraju dobrim promenljivi, a da je studija pokušavala da utvrdi kakva su "pravila zabavljanja u 21. veku".

"Mislim da je pitanje kako muškarci da se ponašaju da bi privukli žene zbunjujuće za muškarce. Odgajani su u porodicama u kojima se uglavnom muškarac vidi kao neko ko treba ženi sve da obezbedni, a njeno je da bude brižna. Sada se zabavljaju sa ženama koje kažu da ne žele takav model ponašanja, a ipak vole kada ih muškarac izvede na večeru ili kada on želi da se stara o deci".

Novinarka dodaje da je to nova teritorija i za muškarce i za žene, "pa pretpostavljam da su autori studije samo hteli da utvrde kakva su pravila igre u 21. veku".

Uprkos otkrićima sutora, Minterova smatra da takvo ponašanje dobronamernog seksizma nije opravdano.

"To doprinosi patrijarhalnom narativu koji i dalje postoji kada je reč o interakcijama muškaraca i žena. Ne izvodiš nekoga na večeru zato što si dobronameran, već zato što ti je stalo do nekoga i želiš to da uradiš, bez obzira na to kog je osoba pola, da li ste u romantičnoj vezi, i najvažnije, bez pretpostavki šta to znači za tvoj status u poređenju sa drugima".

"Seksizam postoji kada jedna strana smatra da joj pol daje bolji ili viši status nego drugoj osobi, kada se na određen način ponašaš prema ženi jer misliš da je to tvoja dužnost kao muškarca, umesto kao ljudskog bića", insistira ona.

Umesto tvrdnje da ih seksizam privlači, Minterova veruje da žene privlači muškarci koji su „ljubazni, pažljivi i imaju dobre manire“.

"Ništa ne sprečava muškarca u tome da ženu izvede na večeru, to nije seksizam. Seksizam je kada je izvede na večeru, a onda smatra da mu ona zbog toga nešto duguje. A to nikome nije privlačno".