Zaljubljenost podrazumeva privlačnost, zaslepljenost, opsesiju drugom osobom, želju za "posedovanjem". Upoznamo nekoga, ta osoba nam se dopadne, ako se dopadnemo i mi njoj, provodimo vreme zajedno, držimo se za ruke, grlimo se, ljubimo i ispod površine… razvijaju se osećanja.

Žudimo za tom osobom kad nismo zajedno, i van sebe smo od sreće kad dočekamo toliko željeni susret. Taj osećaj dešava se jer naš mozak oslobađa hemikalije kao što su dopamin i oksitocin, kad se zaljubimo i kad smo u društvu osobe koja je predmet našeg obožavanja. Ali, ovaj hemijski talas ne traje predugo…

Ljubav je dublja. I trajnija.

Kad volite nekoga, želite da vidite da ta osoba "raste", ohrabrujete je da dosegne najbolju verziju sebe. Ulažete vreme i trud da negujete vaš odnos. Ljubav zahteva posvećenost. I kad volite nekoga, to podrazumeva da tu osobu volite bezuslovno, ne očekujući ništa zauzvrat, dok je zaljubljenost zasnovana na privremenoj privlačnosti i našim očekivanjima od osobe koja nam se dopada.

Voleti nekoga znači uložiti sebe u dobrobit osobe koju volimo.

I to je osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi. A evo i još nekih, koje će vam možda pomoći da lakše definišete ono što osećate.

Zaljubljenost može da se desi i bez naše namere, ali voleti nekoga uvek je pitanje izbora

Zaljubljenost je stvar trenutka, osetimo privlačnost ili požudu i ta osoba postaje predmet naših misli. Upoznamo nekoga, osetimo navalu određenih hormona i neurotransmitera u telu, i to nas "prevari", navede nas da pomislimo da volimo tu osobu, ali taj osećaj ne traje dugo. Ljubav prema nekome nikad nije zasnovana na tom koktelu hormona, to je svestan izbor koji pravimo, to je želja da doprinesemo razvoju te osobe, želja da osetimo da je ta osoba srećna, potreba da je motivišemo da ostvari sve svoje potencijale, bez ikakvih uslovljavanja.

Voleti nekoga znači stavljati ga na prvo mesto

Kad smo zaljubljeni, fokusirani smo na ono što možemo da dobijemo od te osobe. I sa tom osobom smo sve dok ona ispunjava naše potrebe, ali kad volimo… osoba koju volimo je na prvom mestu. To znači da smo spremni da damo sve od sebe za njeno dobro. Ljubav, to je bezuslovno davanje. Partnera prihvatamo onakvog kakav zaista jeste, ne pokušavajući da promenimo njegovu prirodu, ne pokušavajući da ga kontrolišemo, ne osuđujući njegove postupke, i, što je možda najvažnije, ne pokušavajući da ga uklopimo u sopstvena očekivanja.

Zaljubljenost je zasnovana na našoj opčinjenosti drugom osobom i ne traje dugo, ljubav je trajna

Zaljubljenost se rađa iz privlačnosti, strasti ili opčinjenosti. Upoznamo nekoga, zbližimo se i naše telo preplave "ljubavni" hormoni, razvijamo površna osećanja, ali ih često mešamo sa ljubavlju. Ali, zaljubljenost je kratkog daha.

Ljubav je postojana i trajna, jer je zasnovana na svesnoj odluci da ostanemo sa određenom osobom i kad nas zaljubljenost prođe, jer tu osobu volimo u potpunosti, onakvu kakva jeste, i spremni smo da uložimo vreme i napor da taj odnos negujemo, a osobi koju volimo pomognemo da postane najbolja verzija sebe.

Zaljubljenost je sebična, ljubav nije

U neku osobu se zaljubimo zbog onoga što od nje dobijamo, zbog toga što čini da se sami sebi više dopadamo i pomaže nam da prevaziđemo usamljenost. Ali, zaljubljenost prolazi čim od druge osobe više ne dobijamo to što želimo.

Ali kad volimo nekoga, istinski, preplavi nas želja da damo toj osobi najbolje od sebe. Prava ljubav podrazumeva da nam je dobro osobe koju volimo važnije od sopstvenog. Čak i ako je za nju bolje da ne bude sa nama u vezi…

Zaljubljenost ima veze sa "svojinom", a ljubav je… partnerstvo

Zaljubljenost budi posesivnost, vi drugu osobu vidite kao način da zadovoljite svoje potrebe i želite je jer vaša sreća zavisi od nje. Zaljubljenosti je najvažnije "ja", a ne "mi".

Ljubav podrazumeva "timski rad". Želite da delite iskustva sa osobom koju volite, da rastete i napredujete zajedno. Ljubav je… kad u vašim mislima "ja" postane "mi".

Trideset razlika između zaljubljenosti i ljubavi

Ona je ona prava

On je onaj pravi