Ako ste svaki put krišom zakolutali očima kad vam je drugarica ushićeno rekla da je "zaljubljena" posle prvog izlaska, niste jedini. Mnogo je ljudi koji misle da je potrebno vreme za tako nešto, ali… na ovom svetu imate i čitavu armiju romantika koji veruju u ljubav na prvi pogled.

Pa koliko nam vremena treba da se zaljubimo? Možda ćete biti iznenađeni… Nauka kaže da je, fiziološki, dovoljna samo petina sekunde (!) da svi ti hormoni počnu da kolaju našim telom, stvarajući divan osećaj… i gotovo - zaljubiljeni smo.

Deluje zastrašujuće? Ili ohrabrujuće?

Nezavisna psihološka istraživanja pokazala su da muškarci čekaju u proseku nešto manje od tri meseca (88 dana) da kažu novoj partnerki da je vole prvi put, a čak 39 odsto njih će to reći već u prvom mesecu veze. Žene su, s druge strane, malo uzdržanije, i u proseku im je za to potrebno oko četiri i po meseca (134 dana).

Ako u međuvremenu imate i seksualne odnose sa tom osobom, možete očekivati da se ova osećanja ispolje i brže, pošto se tokom orgazma luče i hormoni koji su "zaduženi" za osećaj bliskosti, naročito kod žena.

ljubav na prvi pogled

Zašto ne možemo da biramo u koga ćemo se zaljubiti? Pa, "naštelovani smo" tako, da se zaljubljujemo, kaže nauka.

"Mozak je prirodno fokusiran na reprodukciju, čak i kad toga niste svesni", kaže dr Loreta Breuning, sa Univerziteta Kalifornije. "Primarno je preživljavanje, a reprodukcija je tu ključ", objašnjava ona.

Nije naročito romantično, zar ne?

Ali, bez obzira na uzroke, zaljubljivanje je uvek divno. Visok nivo hormona koji su "zaduženi" za dobro raspoloženje kulminira u osećaju euforije koja može da se uporedi sa osećajem koji izaziva kokain, pokazala su istraživanja.

Povezane vesti

Kako se to dešava? Pa, prvo "udari" dopamin. Hormon zadužen za očekivanje nagrade koja će zadovoljiti naše potrebe.

Recimo, uđete u kafić ili na neko mesto gde biste mogli da upoznate potencijalnog partnera. "Skenirate" prostoriju, primetite nekoga ko vam se dopada i pomislite, "OK, moramo da se upoznamo večeras".

A onda, ako imate sreće, jer ova faza ipak ne nastupa svaki put, inače ne bi bilo toliko nesrećnih ljubavi, uzbuđenje se smiruje.

Euforiju i zaljubljenost polako smenjuje ljubav koja se rađa. Poslednji deo slagalice čine oksitocin i vazopresin, koji nas povezuju, istinski, sa osobom koju smo zavoleli.

Društvena izolacija je bila ozbiljna opasnost u davna vremena.

A naš mozak po nekim pitanjima i dalje funkcioniše po tim starim evolutivnim obrascima, i zato nam oksitocin pomaže da se povežemo s potencijalnim romatičnim partnerom i da izgradimo poverenje, od kojeg počinje - ljubav.