SAVET ANTIČKIH ŽENA U KREVETU VAŽI I DANAS: Muškarci ih vređali, bavile se najstarijim zanatom i tražile ljubav

Uloga žene se menjala kroz istoriju, onakva kakva je danas žena u 21. veku, naše pretkinje nisu mogle ni da sanjaju. Od izgleda, mode, navika i ponašanja, sve je poprimilo nove oblike. U svojoj novoj knjizi “Nedostajuće niti”, autorka Dejzi Dan govori o istoriji antičkog sveta očima žene. Govori o njihovoj se*sualnosti I kako su se suočavale sa mizogenim muškim stereotipima.

Antička pesnikinja Sapfa koja je stvarala na Grčkom ostrvu Lezbos u 7. veku p.n.e. zapisivala je ženska osećanja prilikom razgovora sa muškarcem. U jednoj poemi piše da žena tada oseća intezivna osećanja - lepršavo srce, drhteći glas, vatru kroz vene, trenutno slepilo, odzvanjanje u ušima, hladan znoj, drhtanje, bledilo... U drugoj pesmi, Safa je opisala kako je ženu ogrnula cvećem i sa čežnjom se prisećala kako će, na mekom krevetu, "ugasiti svoju želju".

Safine pesme su danas sačuvane u delovima da ih je teško tačno pročitati, ali naučnici su u jednom od papirusa otkrili referencu na "dildo", na grčkom poznat kao olisboi. Oni su korišćeni u ritualima plodnosti u Grčkoj, kao i za zadovoljstvo, i kao takvi su predstavljeni na brojnim slikama na vazi.

Takođe, dokaz o muško-ženskim odnosima predstavljaju razne statute, maženje dva para i dirljivi dodiri. U sravnjenoj Pompeji nakon erupcije vulkana Vezuv, na svu sreću ostalo je i nešto sačuvanih dokaza o kulturi ovog podneblja. U Pompeji, zidovi sumornih prostorija nalik ćelijama u kojima su se se*sualne radnice bavile svojim zanatom prekriveni su grafitima, od kojih su većinu napisali muški klijenti, koji su voleli da komentarišu nastupe imenovanih žena.

Žene iz ugla muškaraca

Muški pisci, uz sve svoje predrasude, pružili su nam danas neke od najzanimljivijih uvida u žene i intimne odnose. Godine 411. pre nove ere, komičar Aristofan je postavio predstavu pod nazivom "Lizistrata", u kojoj žene Atine organizuju se*sualni štrajk u pokušaju da ubede svoje muževe da se dogovore o mirovnim uslovima tokom Peloponeskog rata. Ovo je bio pravi istorijski sukob, vođen između Atine i Sparte i njihovih saveznika tokom tri decenije. Mnoge žene u predstavi su manje nego zadovoljne što moraju da se odreknu svog zadovoljstva. Međutim, postoji trenutak u kojem se predstava okreće u ozbiljnom pravcu i Aristofan nudi ubedljiviji ženski pogled.

Junakinja komedije, Lizistrata, koja organizuje štrajk, opisuje kako je zaista bilo ženama dok je rat buktio u Antičkoj Grčkoj. Bio im je zabranjen pristup u Skupštinu, u kojoj se raspravlja o ratu. I dok je ovako dugotrajan sukob bio pakao za udate žene, još je gori bio za neudate žene, koje su lišene šanse da se udaju. Pa tako, Lizistrata u komediji govori da se muškarci mogu vratiti kući iz rata sedokosi i takvi se i dalje mogu venčati, dok to isto ne važi za device, od kojih će se mnoge smatrati prestarim da bi se venčale i imale potopmstvo. Upravo je ovo bio dokaz kolike su  razlike između muškog i ženskog iskustva rata.

Dokazi na papirusu

Antičke žene su takođe svoje misli zapisivale na papirusu. Kako je izgledao put žene do braka? U pismu Teane, grčke filozofkinje iz Pitagorinog društva (neki kažu da je bila njegova žena), nudi svojoj prijateljici Euridiki bezvremenski savet. Žena, piše ona, treba da odbaci svoj stid zajedno sa svojom odećom kada uđe u krevet svog muža. Ovo u velikoj meri odražava ono što  su mnoge žene govorile jedna drugoj u modernijim vremenima, a čini se da su njen savet sledile i žene u drevnom svetu.

BONUS VIDEO:

 (BBC/MONDO/T.B.)