Statistički podaci o broju namerno prekinutih trudnoća u Srbiji nisu pouzdani jer privatne ginekološke ordinacije ne dostavljaju podatke, a mnoge te intervencije obavljaju i bez dozvole Ministarstva zdravlja.
Rukovodilac Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu Gradskog zavoda za javno zdravlje Jasna Ristić, rekla je agenciji Beta da se zbog loša statistike o namernim prekidima trudnoće stvara lažna slika da se iz godine u godinu smanjuje broj pobačaja.
"Od 1980-ih godina se, prema statistici, konstantno godišnje za deset odsto smanjuje broj namerno prekinutih trudnoća i sa oko 30.000 obavljenih kiretaža godišnje u Beogradu pre tridesetak godina, došli smo na oko 8.000", navela je Ristić.
To, prema njenim rečima, ne znači da se manje radi taj zahvat, već da se obavlja u privatnim zdravstvenim ustanovama koje često nemaju dozvolu za to ili ukoliko je imaju, ne dostavljaju podatke.
Ristićeva je navela da se u Srbiji na prekid trudnoće najčešće odlučuje starije žene, udate ili razvedene, koje imaju željeni broj dece i kojima je to - vid kontracepcije.
"Udate ili razvedene starije žene odlučuju se na kiretažu kao vid kontracepcije. Njima je tako lakše, pa to urade i po 15 i više puta. U razvijenim zemljama, međutim, trudnoću češće prekidaju mlade osobe", navela je Ristić.
Prema njenom mišljenju, problem sa lošom statistikom je i u neadekvatnoj inspekcijskoj službi.
Šef odseka zdravstvene inspekcije Beograda Jelica Radović rekla je agenciji Beta da je odavno propisana obaveza svih ginekologa da dostavljaju podatke o obavljenim kiretažama i da je teško utvrditi da se to radi u privatnim ordinacijama koje nemaju dozvole.
"Ta obaveza je propisana odavno i odnosi se na celokupno zdravstvo. Pretpostavljam da u praksi ima onih koji obavljaju prekid trudnoće bez dozvole, ali to je teško utvrditi jer se nigde ne evidentira", kaže Radović.
Ona je navela da inspekcija o obavljenim kiretažama u ordinacijama koje nemaju dozvole saznaje samo "ako neko to javi ili ako pacijentkinja zbog komplikacije dođe u drugu ustanovu".
Kazne za vlasnike tih ordinacija su od prekršajnih prijava do zabrane rada. Ministarstvo zdravlja je izdalo oko 50 dozvola ginekološkim ordinacijama za obavljanje prekida trudnoće.
Prema statistici, dnevno više od 500 žena u Srbiji prekine trudnoću, odnosno: godišnje se obavi između 150.000 i 200.000 kiretaža.
(Beta)
Rukovodilac Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu Gradskog zavoda za javno zdravlje Jasna Ristić, rekla je agenciji Beta da se zbog loša statistike o namernim prekidima trudnoće stvara lažna slika da se iz godine u godinu smanjuje broj pobačaja.
"Od 1980-ih godina se, prema statistici, konstantno godišnje za deset odsto smanjuje broj namerno prekinutih trudnoća i sa oko 30.000 obavljenih kiretaža godišnje u Beogradu pre tridesetak godina, došli smo na oko 8.000", navela je Ristić.
To, prema njenim rečima, ne znači da se manje radi taj zahvat, već da se obavlja u privatnim zdravstvenim ustanovama koje često nemaju dozvolu za to ili ukoliko je imaju, ne dostavljaju podatke.
Ristićeva je navela da se u Srbiji na prekid trudnoće najčešće odlučuje starije žene, udate ili razvedene, koje imaju željeni broj dece i kojima je to - vid kontracepcije.
"Udate ili razvedene starije žene odlučuju se na kiretažu kao vid kontracepcije. Njima je tako lakše, pa to urade i po 15 i više puta. U razvijenim zemljama, međutim, trudnoću češće prekidaju mlade osobe", navela je Ristić.
Prema njenom mišljenju, problem sa lošom statistikom je i u neadekvatnoj inspekcijskoj službi.
Šef odseka zdravstvene inspekcije Beograda Jelica Radović rekla je agenciji Beta da je odavno propisana obaveza svih ginekologa da dostavljaju podatke o obavljenim kiretažama i da je teško utvrditi da se to radi u privatnim ordinacijama koje nemaju dozvole.
"Ta obaveza je propisana odavno i odnosi se na celokupno zdravstvo. Pretpostavljam da u praksi ima onih koji obavljaju prekid trudnoće bez dozvole, ali to je teško utvrditi jer se nigde ne evidentira", kaže Radović.
Ona je navela da inspekcija o obavljenim kiretažama u ordinacijama koje nemaju dozvole saznaje samo "ako neko to javi ili ako pacijentkinja zbog komplikacije dođe u drugu ustanovu".
Kazne za vlasnike tih ordinacija su od prekršajnih prijava do zabrane rada. Ministarstvo zdravlja je izdalo oko 50 dozvola ginekološkim ordinacijama za obavljanje prekida trudnoće.
Prema statistici, dnevno više od 500 žena u Srbiji prekine trudnoću, odnosno: godišnje se obavi između 150.000 i 200.000 kiretaža.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.