Na osnovu predstave o sebi čovek je u mogućnosti i da oseća različita osećanja prema sebi – samoosećanja. Ako želimo da budemo emocionalno pismeni, potrebno je da poznajemo i prepoznajemo neka od ovih samoosećanja, kako kod sebe, tako i kod drugih ljudi.

Samopoštovanje je moguće doživeti kada neko sagledava samoga sebe i kod sebe nalazi neke pozitivne karakteristike koje sam visoko ceni. Kao što poštujemo druge kada ocenjujemo da su ljudi sa određenim kvalitetima koje visoko cenimo, na isti takav način se samopoštujemo kada sebe tako ocenjujemo.

Samopouzdanje je osećanje koje ime osoba koja veruje u svoje sposobnosti. Suočena sa nekim izazovom ili preprekom, ona oseća da jeste sposobna da to savlada, piše "Politika".

Samoljubav ili ljubav prema sebi je osećanje koje je moguće doživeti kada neko za sebe smatra da je kao celovita osoba vredno ljudsko biće. Samoljubav treba razlikovati od samoljublja koje označava negativnu situaciju kada neko preuveličava sebe i svoje osobine, a na račun umanjivanja kvaliteta drugih ljudi.

Samozaljubljenost je osećanje onih koji sebe idealizuju i imaju nerealno pozitivnu sliku o sebi.

Bilo da je neko ponosan na samoga sebe, bilo ne nekoga sa kojim se poistovetio, ponos je osećanje za koje je potrebna publika. Kada je osoba ponosna na sebe, ona veruje da je pred autoritetom ili grupom pokazala neke svoje kvalitete zbog kojih je taj autoritet ili grupa visoko ceni.

Za razliku od ponosa za koji je potrebna publika, samozadovoljstvo je intimno osećanje onih koji smatraju da su u svim važnim aspektima dovoljno dobre osobe.

Reči sujeta i taština doslovno označavaju prazninu, tako da se odnose na lažni ponos, na samozaljubljenost i samopoštovanje koje je rezultat umišljenih kvaliteta. Ne znajući za pravo značenje reči sujeta, ljudi je često pogrešno koriste umesto reči samopoštovanje. Na primer: "Kada mi je to rekla, proradila mi je sujeta".

Samoosećanja uglavnom nastaju u detinjstvu tako što dete upamti doživljaj koji ima kada mu roditelji i druge važne osobe pokazuju neko osećanje. Kada se kasnije seti situacije u kojoj su mu roditelji pokazali ljubav, ono može da oseti ljubav prema sebi.

Kako je pozitivna emotivna slika o sebi važna u kasnijem životu, veoma je važno da odrasli pokazuju deci svoja osećanja prema njima: iz pokazanog poštovanja nastaje samopoštovanje, iz pokazanog zadovoljstva nastaje samozadovoljstvo, a iz pokazanog verovanja u detetove sposobnosti nastaje samopouzdanje.

(MONDO)