Mnogi ljudi veruju da je obožavanje najviši mogući stepen ljubavi prema nekom, tako da izjavu: "Obožavam te!" shvataju kao izraz velike i snažne ljubavi. Tražeći pravu ljubav, mnogi u stvari traže nekoga ko će ih obožavati.

Ma koliko osoba koja je predmet obožavanja bila nekome posebna i vredna, ma koliko imala stvarne kvalitete, ona ipak nije božanstvo, već samo čovek. Obožavalac ne vidi i ne doživljava drugog onakvog kakav stvarno zaista jeste zato što je njegov doživljaj drugog zasnovan na nesvesnoj idealizaciji i idolizaciji. Iz tih razloga je obožavani drugi veoma važan osobi koja obožava.

Kako obožavanje dovodi do veoma snažne i čvrste emocionalne veze koja može preći u opsednutost, takav emocionalni odnos zaista liči na veliku ljubav. Ali ljubav se razlikuje i od zaljubljivanja i od obožavanja upravo po tome što je ona emocionalni odnos zasnovan na poznavanju druge osobe onakve kakva ona u stvarnosti jeste.

Kada volimo, tada drugu osobu prihvatamo i cenimo upravo zbog toga što je realistično sagledavamo. I zato ne samo da ne možemo govoriti o obožavanju kao krajnjem stepenu ljubavi, već ono nije ni vrsta stvarne ljubavi, piše "Politika".

Pogrešnom izjednačavanju ljubavi i obožavanja doprineli su masovni mediji. Već stotinak godina industrija zabave koristi medije da bi stvorila što veće tržište tako što odabrane pojedince prikazuje milionima ljudi na način koji je specijalno oblikovan da u masama podstakne idealizaciju i idolizaciju.

Ovako nastale "zvezde" milioni obožavalaca doživljavaju kao nedostižni model uspeha u životu i konačne sreće, kao neko koga treba u svemu oponašati tako da vlastiti život bude što sličniji životu zvezde. I dok je uzor moguće dostići, idola je nemoguće, upravo zbog provalije koja postoji između čoveka i božanstva. Pa ipak je sve više mladih koji sanjaju o tome da i oni jednog dana postanu zvezde i da kao konačnu potvrdu sopstvene vrednosti dožive ljubav miliona.

Sve je više porodica u kojima je obožavano dete zvezda roditelja. Nemajući više garanciju da će njihova međusobna ljubav trajati, roditelji je usmeravaju ka odnosu u kome ona postoji, ka detetu.

Obožavanje deteta ima nekoliko veoma loših posledica. Pored naduvane slike o svojim kvalitetima i samoobožavanja, dete poistovećuje ljubav i obožavanje. Veruje da ako ga neko zaista voli, da taj mora da ga obožava. I zato osobe koje su u detinjstvu bile obožavane često imaju problem da kao odrasle ostvare zadovoljavajuću ljubavnu vezu. Nekako je ponestalo onih spremnih da vole na isti način na koji su činili roditelji.

(MONDO)