Svako od nas ima sliku savršenog partnera, ali takvu osobu retko ko nalazi. Ono što nam nedostaje kod drugoga često doživljavamo kao poželjno i vredno ljubavi. U tome priroda igra važnu ulogu.

Priroda, naime, sparivanjima suprotstavljenih osobina želi da spreči veće polarizacije i u daljem razvoju naslednih osobina. Na taj način se mogućavaju nova udruživanja, jer se kao posledica javljaju nove mešavine različitih osobina. To dovodi do situacije u kojoj se vrsta rasterećuje od napetosti i polarizacija, ali zato pojedinačno partnerstvo trpi i, u obliku povećanih napetosti, za to mora platiti svoj deo cene, piše Intimate Medicine.

Nekada je bilo drukčije. U partnerskim odnosima koncentracija suprotnosti bila je znatno manja jer je staleški razdvojeno društvo bilo uređeno u još manje jedinice, a ljudi su se venčavali unutar iste društvene celine. Muškarac i žena su mogli da budu u braku samo ako pripadaju istom staležu, klasi, čime su izbegavali neki od mogućih sukoba.

Što se ljudi više "mešaju", to je veća "ponuda suprotnosti" koja deluju poput magneta suprotnih polova.

Tako će, na primer, osećajan sanjar pronaći hladnog i promišljenog partnera, brbljavac čutljivca, ranoranilac spavalicu, društveno biće samotnjaka.

Čak je i statistika na strani tvrdnje da se suprotnosti privlače. Četiri petine svih brakova sklopljeno je prema tom načelu, a samo jedna petina prema suprotnom - "isti traži isto".

Na početku partnerskog odnosa to zadovoljava traženo dopunjavanje, ali na duže staze može da uzrokuje sporove i osećaj da se partneri međusobno ne razumeju.

Veza u kojoj partneri imaju barem nekoliko zajedničkih činilaca: poreklo, društveno okruženje, obrazovanje, starost, profesija, hobi, veroispovest, političko opredeljenje, karakter, temperament, su često harmonične veze bez svađa i sukobljavanja.

Međutim, i partneri koji se razlikuju mogu da imaju kvalitetnu vezu ispunjenu ljubavlju jer suprotnosi mogu biti i konstruktivne i destruktivne.

(MONDO)