Ispovest devojke koja je otkrila da je maštala o ubistvu muškaraca s kojima je spavala zapalila je Internet. Iza nje se krije jedan zabrinjavajuć podatak - ovo uopšte nije retkost!
"U dvadesetim godinama, često sam menjala partnere. Stalno sam imala veze za jednu noć. Upoznam tipa, odemo kod njega, i nakon što završimo 'posao', pobegnem što brže mogu. Nisam ostajala da ćaskamo, pijemo kafu niti se bolje upoznajemo. Trudila sam se i da ne prespavam kod njih", priča Džesika.
"U retkim situacijama u kojima bih prespavala kod tih mladića, svaki put sam se budila u pet ujutru u panici. Počela bih da skupljam po mraku svoje stvari, gde su mi gaće, gde majica, a onda bi mi glas u glavi rekao - možeš da ubiješ ovog dečka", priča ona.
"Šta te sprečava? U jednom brzom, efikasnom potezu možeš da mu okončaš život. Nije nemoguće da to uradiš - tako mi je ponavljao glas u glavi. I nije bio ograničen samo na muškarce. Pila bih kafu sa drugaricom i zamišljala kako je polivam vrelom kafom. Izveštavala sam sa modnih revija i zamišljala kako manekenki zabijam štiklu u oko", nastavlja Džesika svoju ispovest.
Ne, Džesika nije psihopata, ubica, neko ko se raduje krvoproliću. Ona ima opsesivno-kompulzivni poremećaj koji pogađa oko 2,3 odsto stanovništva. Ali se ponekad manifestuje i kao retki oblik koji podrazumeva stalne, uporne i ničim izazvane misli o nasilju. Najčeće zamišljamo kako povređujemo one do kojih nam je stalo.
Čak 85 odsto ljudi koji ni nemaju opsesivno-kompulzivni poremećaj povremeno imaju ovakve nasumične nasilne misli. Ali kada se to dogodi nekome ko ima OKP, situacija postaje vrlo teška za onog ko pati od ovog poremećaja.
"Što se više trudiš da izbaciš te uvrnute misli iz glave, to su one upornije. Kao kada radiš za računarom i iskoči neka reklama, ti je ugasiš a iskoči još njih stotinu", objašnjava Džesika.
"Kompulzija u ovom obliku OKP-a može bitno izmeniti ponašanje. Veliki je stres stalno ubeđivati sebe da ne, vi niste poremećeni ubica. Tešlkoo je i poverovati da niste ako stalno imate ovakve misli. Dok ljudi sa uobičajenim OKP-om imaju umirujuća ponašanja kao što je ponavljanje određenih aktivnosti ili rečenica, ljudi sa ovakvim oblikom će bukvalno morati da se odupiru želji da odu nazad na mesto gde su imali ovakve misli da bi se uverili da nisu nekoga iskasapili", upozorava psihoterapeut Džon Heršfild.
"Moj problem je kulminirao kada sam se zaljubila. Majkl je bio savršeni muškarac. Bilo nam je predivno, a ja sam iznutra gorela od potpuno ludačkih misli. Šta ako ga gurnem sa ivice kanjona? Šta ako ga zadavim dok spava? Konačno sam eksplodirala kada smo otišli na odmor van grada. Pored kreveta je bio neki lovački nož i više nisam mogla da izdržim. Sve sam mu ispričala", rekla je ona.
Džesika je na kraju našla pomoć, utvrdila koje rutine njoj olakšavaju OKP i kako da se odbrani od misli. Za nju, upalila je terapija, forsiranje skretanja misli, i razgovor sa bliskim ljudima uključujući i Majkla jer joj je najteži deo bio ćutanje o problemu. Ako i vi imate slične misli, znajte da niste sami i da će vam biti mnogo lakše ako ih podelite s nekim ili potražite pomoć psihologa.
(MONDO)