Običaj "gostinjska obljuba" je nasleđe koje se prenosilo s kolena na koleno sve do 20. veka, a predstavlja najgori čin za žene.
Ako ranije niste čuli za jeziv običaj po imenu crna svadba, svakako ste se upoznali sa njim kroz istoimenu seriju koja je nedavno emitovana na domaćoj televiziji.
U našem narodu postoji pregršt zastrašujućih i surovih običaja, poput strndžanja, snohačenja, levirata i drugih, a postoji još jedan koji se vezuje za određenu vrstu "gostoprimstva", a uključuje ženske članove domaćinstva.
Zapravo, nekada su naši preci u svoje domove primali ne samo rodbinu, komšije i prijatelje, već i potpune neznance i gostili ih danima. Gostoprimstvo je bilo veoma važno, a dobar domaćin je bio u obavezi da ga ukaže i putnicima, onima kojima je bilo potrebno prenoćište. Ali nisu samo topla postelja i obrok ono što su ovi nezvani gosti dobijali od domaćina. On je bio u obavezi da im stavi na raspolaganje bukvalno sve što mu pripada - pa i ženu, ćerke, unuke...
Verovalo se da odbijanje gostoprimstva predstavlja veliki greh, a koji povlači i odgovarajuću kaznu - božju. Kako su bili izuzetno pobožni, ali i sujeverni, domaćini su strahovali da bi taj "putnik namernik" koji im je došao u goste mogao da bude neki božji izaslanik, pozvan da ih testira i kazni ako mu ne ukažu gostoprimstvo.
U gostoprimstvu se u nekim narodima i preterivalo. Kao što je običaj gostinske obljube, gde se gostu podvodila i neka od žena iz domaćinstva. Zapravo, domaćin je bio dužan da ponudi žensko čeljade is svog domaćinstva na "korišćenje", ne bi li ga umilostivio i obezbedio sebi "poene" kod Boga.
Ovaj običaj gde su se žene ustupale neznancima na "telesno uživanje" se zadržao do 20. veka u pirotskom i dimitrovgradskom kraju. Žena nije smela da se buni, a kada bi se pobunila niko joj ne bi verovao.
Domaćin je posebno morao da garantuje bezbednost svakom tom gostu. I to ne samo od ukućana, nego i od okoline. Čak je u slučaju ubistva gosta, domaćin bio obavezan da ga osveti, nezavisno od toga da li ga je ranije poznavao.
MONDO