Razvedeni muškarci odgovarali su na pitanja šta bi voleli da su uradili drugačije.
Stručnjaci razvod upoređuju sa osećajem gubitka voljene osobe, a neka istraživanja došla su do zanimljivih rezultata: da su najčešće pred razvodom ljudi koji rade u kazinu, barmeni i stjuardese.
Ipak, razlozi za razvod mogu biti brojni: nedostatak strasti, finansijska situacija, nedovoljno komunikacije i slično. Još interesantniji podatak je da se svaki 4. muškarac kaje što se razveo. Želeli da poverujete ili ne, jedno je istina: voleli bi da su mnoge stvari uradili drugačije. Koje?
Nekoliko razvedenih muškaraca odgovorilo je upravo na to pitanje. Ovo su njihova iskustva:
Voleo bih da sam se otvorio svojoj ženi
"Upoznao sam svoju ženu kada sam bio veliki šmeker u svom poslu. Imao sam novac, skup auto, samopouzdanje, sve. Nakon što smo se venčali, ostao sam bez posla, ali bio sam odlučan u nameri da ona nema nešto manje od onoga što sam imao kad smo se upoznali. Imao sam prilično dobru "fasadu", ali sam se mučio iznutra, posebno sa svojim identitetom. Znam da joj je bilo jasno da sa mnom nešto nije uredu i često je pokušavala da razgovara sa mnom, ali ja sam joj uvek odgovarao sa: 'Ne, dobro sam. ' Na kraju joj je to dosadilo, a nakon toga je sve otišlo, da ne kažem gde".
Voleo bih da nisam dopustio da se sroza se*sualni život
"Naš se*sualni život je praktički nestao nakon što smo dobili decu. Jednostavno ga nije bilo. Neko vreme niko od nas nije o tome razgovarao, iako smo oboje bili toga svesni. A onda je, jednog dana, konačno to spomenula. Deo mene je zapravo bio srećan što je to učinila. Onda smo počeli da razgovaramo kako to da popravimo, ja sam se uvredio. Mrzeo sam ideju da nisam dovoljno muževan. A tako uvređen nisam želeo ni da probam da rešim problem, ni zbog nje, ni zbog nas".
Voleo bih da sam slušao prijatelje
"Prijatelji su me duže vreme pitali da li sam siguran da želim da se oženim svojom bivšom ženom. Znali su da je volim, ali jednostavno nisu bili sigurni u nju kao osobu. Ipak, svi su oni sjajni momci, pa su njihove brige uvek bile izražene vrlo taktično i brižno. Međutim, bio sam toliko zaljubljen da njihova pitanja i upozorenja nisu ostavila trag kod mene. Tri godine nakon venčanja, saznao sam da me vara i razveo sam se. I na to su me upozorili. Nisu konkretno znali da me vara, ali bili su sumnjičavi. Trpeli su je jer su znali da je volim, a za sve što se dogodilo - sam si sebi kriv jer ih nisam slušao".
Voleo bih da smo se uselili pre venčanja
"Kažu da brak menja ljude, ali ja mislim da je zajednički život ono što zaista izvlači ono najgore u ljudima. Moja bivša i ja smo počeli zajedno da živimo tek nakon venčanja. Provodili smo vreme jedno kod drugoga, pa smo mislili da znamo u što se upuštamo s međusobnim ljutnjama, lošim navikama i sličnim stvarima. Ali, čoveče, bilo je puno drugačije kad je zajednički život postao trajna stvar. Trebalo je da imamo probni period".
Voleo bih da sam otišao na terapiju
"Supruga me je molila da odem na terapiju desetak puta, da rešim neke probleme koje sam imao. Onda, kad to nisam hteo, zamolila me je da idemo kao par. Osećao sam se tako posramljeno, valjda. Nisam mogao da prođem kroz to. Nije stvarni čin odbijanja terapije osudio moj brak, ali mislim da je rezultirao mnogim problemima koji su mogli da se reše uz pomoć stručnjaka. Šta sam, zapravo, mogao da izgubim?".
(MONDO)