Prof. dr Danijela Tiosavljević, psihijatar, otkriva kada je virtuelni intimni odnos prihvatljiv, a kada postaje poremećaj i upozorava na trend koji za sobom ostavlja traume.
Živote smo preneli na društvene mreže, koristimo veštačku inteligenciju i samim tim se odvajamo od stvarnosti. Nova generacija beži u virtuelni svet koji može da ima opasne posledice po zdravlje, ističe u emisiji "150 minuta" na Prvoj prof. dr Danijela Tiosavljević, psihijatar. Virtuelnom intimnom odnosu sve više ljudi pribegava, a da li je prihvatljiv ili nije? Jeste poželjan, prema rečima psihijatra, ali samo u određenim situacijama.
"Virtuelna realnost može da bude polje koje ljudi posećuju iz radoznalosti. Ono može koristiti osobama koje su na bilo koji način trajno i značajno oštećene da uspostave erotski odnos sa drugim. Takođe i u periodima apstinencije, kada osoba nema partnera, ali samo povremeno i privremeno. Ipak, ako ona postaje preferirani ili isključivi način postizanja se**ualnog zadovoljstva, ako se takva aktivnost nalazi u se**ualnim fantazijama osoba koje nagone tako zadovoljavaju, onda možemo da govorimo o parafiliji, odnosno poremećaju se**ualne preferencije, sklonosti i osobi kao se*ualno devijantnoj ličnosti", otkriva dr Tiosavljević.
"Ovo je polje koje ima tamnu stranu i koje može da izazove nastanak određenih neurotičnih simptoma ili ostale vrste psihopatologije, da ih razbukta, pojača i da osobu, kojoj je potrebno rešenje problema, zarobi sopstvenom psihopatologijom. Ovde je sve pitanje motiva i mere upotrebe, jer od njih zavisi da li će nešto biti štetno ili ne", kaže psihijatar.
"Cyber grooming" - opasan trend
Danijela upozorava na "cyber grooming", opasan proces u kom se deca nagovaraju da učestvuju u interakcijama se**ualnog sadržaja putem interneta ili telefona. "Cyber grooming je sintagma koja označava se**ualnu eksploataciju maloletnika onlajn putem. Postoji veoma popularna aplikacija unutar koje deca u virtuelnim striptiz klubovima nude, odnosno, obavljaju simulirane se**ualne aktivnosti sa odraslima. Dakle, ne moram mnogo da objašnjavam da je u pitanju veoma opasna, povređujuća i traumatizujuća aktivnost za decu", kaže dr Tiosavljević.
Koliko je internet opasan?
"Starije generacije zapravo nisu ni upoznate sa tehnikama virtuelne realnosti. Jedno istraživanje je pokazalo da dve trećine roditelja dece starosti od 5 do 10 godina, ne znaju ništa o virtuelnoj realnosti. I ja sam se skoro upoznala sa terminom i značenjem pojma metaverzuma kao jedne globalne i komplikovane sfere koja se sastoji iz multisfera virtuelne realnosti, koje zadovoljavaju od radnih potreba, do druženja, putovanja, slušanja koncerata, ali sve u virtuelnom svetu", kaže psihijatar i dodaje:
"Roditelji nisu upoznati sa tim, što nosi još veću opasnost po zdravlje dece. Ova sfera interneta, koliko se preporučuje, ima i mogućnosti velike zloupotrebe koja ostavlja ogromne posledice na psihičko i fizičko zdravlje. Kao neko ko se bavi ljudskom prirodom i ljudskom dušom, razmišljala sam o ovom fenomenu. Smatram da je sama virtuelna realnost konstruisana iz neke potrebe za kompenzacijom usamljenosti savremenog čoveka", objašnjava psihijatar i otkriva zašto je usamljenost sve više prisutna.
"Ovo postmoderno društvo je ono koje pojedincu nameće kao imperativ rad na sebi, postići što više, imati što više moći i što više uticaja. Taj put ka samorealizaciji zahteva ulaganje značajnog vremena u rad na sebi, a to znači uzimanje vremena od kontakta sa drugima. To je put koji vodi u usamljenost. Usamljenost je, što mnogi ne znaju, zapravo psihopatološki fenomen, čak i nedovoljno istražen. Usamljenost ima više kategorija - usamljenost na socijalnom, kognitivnom i emotivnom nivou. Na tom putu nemate vremena da ulažete u sve", objašnjava prof. dr Danijela Tiosavljević, psihijatar.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)