Pitali smo porodičnu psihoterapeutkinju zbog čega sve više Srba danas samuju, a brakovi "pucaju".
Prema popisu stanovništva iz prethodne decenije, zabrinjavajuća statistika pokazala je da gotovo 50 odsto stanovnika Srbije nema partnera. Zbog čega je to tako? Zašto smo sve više sami? Šta je sve uticalo na to da radije biramo samoću nego društvo, iako smo socijalna bića? Na ova i ostala pitanja odgovore nam je dala porodična psihoterapeutkinja i specijalista za rad sa parovima Ljubica Kuridža.
"Godine nakon 2000-te tj. novo stoleće već na njegovom početku prozvali su "vekom otuđenosti". Dakle, osudili su ga na usamljenost. Da li to mora nužno ostati tako?! Na nama je. Naime, savremeni način života, naročito u urbanim sredinama nosi sa sobom dinamiku koja je "200 na sat". Brzo živimo, imamo mnogo obaveza, ambiciozni da postignemo, stvorimo, pokažemo se, budemo viđeni…U svemu tome smo se, rekla bih, malo izgubili. Čovek je društveno biće i ne može bez interakcije sa drugima. Naša iskonska potreba za drugim ljudima će, verujem, naći svoje mesto. Svaka tranzicija uzima svoj danak pa tako i ova globalna digitalizacija. Ali, snalazimo se već i u tome", započela je Ljubica za MONDO.
Isto tako, parovi u današnje vreme na prvu veću svađu "dižu ruke" od braka i olako se odlučuju na razvod. Prema poslednjoj statistici, u Srbiji, više od 9.000 brakova u Srbiji tokom jedne godine završi se razvodom. Zbog čega brakovi najčešće "pucaju" i koje je rešenje da se "spasi" jedan brak?
Porodična psihoterapeutkinja Ljubica za MONDO otkriva da se doba konzumerizma, kada je sve za brzu i kratku upotrebu, oslikava i u međuljudskim odnosima. Svi smo postali lako zamenljivi.
"Brakovi se završavaju razvodom iz mnogih razloga i ne mislim da je svaki odnos 'osuđen' na celoživotni. Neke partnerske veze napropsto nemaju potencijala da se razvijaju, da budu otporne na krize na način da ih pretoče u razvojne, iz kojih su izašli iskusniji, pametniji... Umesto toga, odsustvo razumevanja za drugog, nedostatak fleksibilnosti, fokusiranost na sebe i svoje potrebe su najčešći razlozi zašto veze ne opstaju. Pomenuću i to da je svest o nasilju znatno podignuta te je i to signal da se odnos trajno napusti", istakla je Ljubica Kuridža.
Ulazak u brak nema granice, neki uđu ranije, neki kasnije. Pravo pitanje je kada je osoba spremna da uđe u brak? Koja pitanja treba da postavi sebi pre nego što kaže sudbonosno "da"?
"Odličan uvod jer je za dobar brak i/ili partnerski odnos ključno dobro poznavanje ličnih, ali i granica koje par postavlja ka drugima, ka spoljnom svetu. Pitanja tipa: ko sam ja, ko sam pored tebe, kakvi smo mi kao par, koje su naše zajedničke vrednosti, gde ćemo živeti, kako ćemo organizovati život, kako ćemo voditi domaćinstvo, imamo li zajednički budžet, kako raspolažemo zaradama, koliko ćemo imati dece, kako ćemo se ophoditi prema prijateljima, porodicama porekla, kako donosimo važne odluke, kako odgajamo decu, kako obeležavamo praznike, kako letujemo, kod koga idemo i ko nam dolazi…Ovo su zapravo elementarna, životna pitanja, koja govore o kvalitetu nekog odnosa", dodala je.
Da li postoje idealne godine za brak?
"Godine života nisu odraz zrelosti. Spremnost da se sa nekim deli život, spremnost da rastemo, učimo, da možemo da otvoreno razgovaramo na sva gore pomenuta pitanja pokazuju jesmo li spremni za zdravo, zrelo partnerstvo. Brak ili vanbračna zajednica se ne razlikuju po kvalitetu odnosa već po formi. Izvod iz matične knjige venčanih često ljude navodi na pomisao da je to trajna zajednica, 'dok nas smrt ne rastavi', pa otuda iz svojih ličnih uverenja bivaju otporni na promene ( 'tako je - kako je'), uplašeni ili već nešto treće", objasnila je.
I da li je brak neophodan da osoba bude (postane) celovita? Da li je on presudan?
"Dobar partnerski odnos, rekla bih, ne brak kao takav, značajan je za naše iskustvo, za razvoj, za zrelost, za zadovoljstvo, za razmenu… Da li ćemo biti sami ili u partnerstvu je često i izbor. I da, može se živeti kvalitetan život I biti zadovoljan/a iako nismo našli para", istakla je porodična psihoterapeutkinja i specijalista za rad sa parovima Ljubica Kuridža.
Kako detinjstvo utiče na brak? Odnosno, kako brak roditelja/odgajitelja utiče na naš brak, tačnije da li njihov brak može da se preslika na naš?
"Stil emocionalne privrženosti koji smo izgradili iz iskustva sa našim roditeljima/odgajiteljima utiče na to kako biramo prijatelje pa i emocionalne partnere. Iskustvo naših roditelja nam pomaže da naučimo kako treba ali i kako ne treba, donoseći rane odluke kao deca, iskustveno, šta nam se dopada a šta ne. Možemo da pogrešimo i 'slučajno repliciramo' odnos naših roditelja u odraslom dobu birajući partnere koji podsećaju na naše očeve ili majke ali isključivo kao 'poznato ponašanje' u kojem se, čini nam se, snalazimo, iako nam se suštinski ne dopada. Ili da, na nesvesnom nivou, pokažemo, kako bi trebalo, ispravljajući njihove greške", objasnila je.
Za kraj, pitali smo Ljubicu da li postoji i koja je tajna "srećnog braka" po vašem mišljenju?
"Ako su partneri dobri prijatelji, pre svega; poštuju jedno drugo, povezani su ljubavlju, međusobno se intimno privlače i imaju poverenje jedno u drugo - oni su srećan par", zaključila je Ljubica.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Teodora Boškovski)