Iako većina nas neće nikada uraditi salto unazad ili postaviti rekord u veleslalomu, ono što možemo da uradimo jeste da dominiramo u segmentima koji su nam bitni (u kancelariji, teretani ili spavaćoj sobi) tako što ćemo početi da primenjujemo ove jednostavne strategije.
Psihologija sporta, nekada otpisivana kao takozvana nju ejdž oblast, postala je veoma aktuelna tokom poslednjih nekoliko godina – zapravo, mnogi sportisti danas imaju i svog sportskog psihologa na platnom spisku.
Svi sportovi se u najvećoj meri igraju glavom. Sportski psiholog Džozefom Parent, pisac popularne knjige Zen golf: Savladavanje mentalne igre objašnjava kako je trening koji niko zapravo ne vidi – onaj koji se odvija unutar sportiste – podjednako važan kao fizičko vežbanje.
ZAMIŠLJAJTE
Da li ste primetili kako vrhunski sportisti nikada ne izgledaju zatečeno u značajnim trenucima? Najčešće, razlog tome je činjenica da su to već doživeli – u stvarnosti ili u svojim mislima.
„Studije su pokazale da koristimo iste delove mozga kada razmišljamo o nečemu i kada to zapravo radimo,“ reči su sportskog psihologa, doktora Šejna Marfija. Prema tome, vizuelizovanje dobrih rezultata vam može dati samopouzdanje koje biste imali i da ste takve rezultate već ostvarili. Treba da napravite prezentaciju na poslu? U danima koji predstoje velikom događaju vežbajte sledeće: Zatvorite oči i zamišljajte svaki deo govora, zamišljajte smeh (koji ste namerno izazvali) i publiku koja vas na kraju nagrađuje gromoglasnim aplauzom. Tako ćete biti mnogo opušteniji kada dođe vreme za taj događaj. Zapravo, osećaćete se kao da ste to već radili. Jer, na neki način, i jeste.
DEKONCENTRIŠITE SE
Tokom treninga, sportisti su svesniji svakog svog pokreta. Ali pod pritiskom takmičenja, preterano analiziraju sve što rade (zamah u teniskom meču ili figuru u klizanju) i to ih dovodi do neodlučnosti i stegnutosti. Šta je rezultat? Skupe greške. Jedan od načina da smirite preterano aktivan um jeste da koristite takozvane taktike diverzije, kaže dr. Sian Bejlok, psiholog na čikaškom univerzitetu. Na primer, pre izvođenja slobodnog udarca, neki košarkaši sebi odvlače pažnju tako što se skoncentrišu na logo na lopti. A dr. Bejlok savetuje golfere da broje unazad po tri, počev od 25 – nekoliko sekundi pre nego što treba da zadaju važan udarac. Pokušajte da primenite tu tehniku kada vas preplavi talas nervoze sledeći put kada bude trebalo da uradite nešto značajno.
PRONAĐITE PRAVE REČI
Sportski psiholozi savetuju svoje sportiste da pronađu nekoliko reči ili fraza koje će im pomoći da se odmah skoncentrišu. „Ključne reči vam pomažu da se povežete sa onim što želite da osetite,“ kaže dr. Vejn Halivel sa Univerziteta u Montrealu. Zapitajte se “Kako želim da se osećam?” Ukoliko želite da ostanete otvoreni za komunikaciju na sastanku na slepo, neka vaša ključna reč bude otvoreno; a ukoliko želite da istrčite 5 kilometara, odaberite reč staloženo.
IGNORIŠITE HEJTERE
Sportisti uvek pokušavaju da psihološkim trikovima izbace jedni druge iz igre, a ponekad i vaši suparnici mogu biti podjednako zastrašujući i bezobzirni. Ako dopustite da negativne misli prodru do vas, postaćete napeti, tako da dr. Nikol Detling Miler, profesorka na Univerzitetu u Juti, savetuje svoje sportiste da to shvataju kao kompliment. „Ukoliko ciljaju na vas, velika je verovatnoća da su ljubomorni,“ kaže ona. „Vladajte situacijom. Recite sebi, Mora da nešto radim dobro, čim sam im meta!“
IZBACITE TO IZ SISTEMA
Redovna meditacija će ojačati vaš um i osloboditi vas stresa.
Mnoge zvezde sporta – uključujući i NBA šampione LA Lejkerse – vežbaju meditaciju, jer im pomaže da održe koncentraciju. Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Viskonsinu pokazala je da su osobe koje su se bavile meditacijom tri meseca uspele da u velikoj meri poboljšaju svoju koncentraciju.
Prema rečima dr. Šejna Marfija, možete se opustiti i poboljšati koncentraciju ukoliko svakog dana budete radili sledeću vežbu:
Skoncentrišite se na disanje. Udišite na nos, duboko i dugo, a izdišite sporo na usta.
Sada zamislite da ste u Zen bašti i da sedite pored potoka. Zamišljajte zvuk zvončića koji se pomeraju na vetru, i osetite lagani povetarac na obrazima.
Zamišljajte kako se sav stres u vama gomila u loptu koja postaje sve manja i manja, dok potpuno ne nestane.
Sada opuštajte telo, jednu po jednu grupu mišića. Prvo stegnite sve mišiće u vratu i ramenima, i zatim ih opustite. Stegnite pesnice, pa ih ispružite. Tako činite sve do stopala, a onda stegnite prste na nogama i ispružite ih.
Vizuelizovanje dobrih rezultata vam može dati samopouzdanje koje biste imali i da ste takve rezultate već ostvarivali.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.