Podizanje dece je divno. I komplikovano. A jedan od najtežih momenata je pitanje discipline. Nema ničeg divnog u deci koja su sistemski neposlušna, koja divljaju i nemaju poštovanja ni prema kome i ni prema čemu, a takve dece je sve više.

Nema lakog načina da to izbegnete, ali ovo je dobra osnova:

Budite smireni. Nijednu situaciju nećete rešiti lakše i brže ako ste nervozni i uznemireni. Ako dete divlja i neposlušno je, dajte sebi minut dva da se smirite pre nego što mu se obratite. Udahnite duboko, izdahnite, nakratko izađite iz prostorije, a onda kad se vratite, smireno i odlučno razgovarajte sa detetom. Važno je da se detetu ne obraćate dok ste besni jer će onda od svega što kažete zapamtiti samo to koliko ste bili ljuti.

Disciplinu sprovodite nasamo. Jako je važno da dete ne kritikujete pred "publikom". Ako ste u gužvi, u parku, u gostima, odvedite dete u drugu sobu, ili se izdvojte malo. Stavite se u tu situaciju, ni vi ne biste voleli da se vaše greške analiziraju u javnosti, zar ne? Uz to, dete će pažljivije slušati šta mu govorite ako nije dodatno postiđeno i uznemireno time što ga grdite pred drugima.

Budite pristojni i ljubazni. Koliko god vam bilo teško da ne vičete i ne besnite… ne zaboravite "širu sliku". Vi ste odrasla osoba, vaša je dužnost da dete vaspitate, ali to nećete postići izlivima besa već doslednom disciplinom i strpljenjem. Ako vi izgubite kontrolu, vičete i besnite, šaljete detetu poruku da je takvo ponašanje legitiman način rešavanja problema. A nije.

Budite dosledni. Pravila su pravila, i morate da ih se pridržavate i kad ste umorni, i kad vas boli glava i kad ste divno raspoloženi i naspavani. Ono što je u vašoj kući zabranjeno, mora biti zabranjeno uvek. Ono što je dozvoljeno, mora biti dozvoljeno uvek, nezavisno od vašeg raspoloženja.

Nikad ne pribegavajte fizičkom kažnjavanju. Postoji toliko razloga zbog kojih ne bi trebalo NIKAD da udarite dete, da ne znamo odakle bismo krenuli… Ali, suština je u tome da je to (osim što je ponižavajuće i za vas i za dete, divljački i nedopustivo), krajnje neefikasno. Sila nije ono što će dete ubediti da se lepo ponaša, možete samo da postignete kontraefekat. Uz to, ako udarite dete, vi ga učite da je dozvoljeno i prihvatljivo udarati druge ljude, ako onaj ko udara proceni da je druga osoba to zaslužila. Sad razmislite sami na koliko je nivoa to pogrešno...

Vodite računa o uzrastu deteta. Vaša pravila moraju biti ona koja odgovaraju vašem detetu, vašoj kući i porodičnoj organizaciji. I nikad nemojte sebo dozvoliti da upadnete u zamku poređenja sa drugim mamama i drugom decom.

I najvažnije… Uvek dajte deci priliku da pokušaju ponovo. Ako viču i besne, skrenite im pažnju da tako nema šanse da dobiju bilo šta. Niti da postignu bilo šta. A onda im kažite da pokušaju ponovo, lepo i ljubazno da traže ono što žele. I ako je to nešto što im uobičajeno dozvoljavate, dozvolite im i ovaj put. Ako nije, lepo i ljubazno im objasnite da - ne dolazi u obzir.

Kako da preživite dečje napade besa