Sudeći prema nekim poslednjim otkrićima, oko 40 odsto ljudi pogrešno veruje da se seća događaja iz prve dve godine života. Međutim, ta uverenja su uglavnom nastala nakon gledanja fotografija iz detinjstva ili je priča u glavi "sklopljena" slušajući sećanja starijih na taj period ili događaj, kažu naučnici.

U najvećoj studiji ikada koja se bavila ranim sećanjem, 6.641 osoba ispitana je o svojim prvim uspomenama. Učesnici studije su rekli da uspomene ne bi trebalo da budu povezane sa njihovim fotografijama, porodičnim pričama ili nekim drugim izvorom direktnom iskustva.

Autori studije su rekli da oko 60 odsto ljudi svoje prve uspomene ima iz perioda kada su imali koji mesec više od tri godine - što se poklapa sa rezultatima istraživanja koja pokazuju da se tada formiraju delovi u mozgu odgovorni za sećanje.

Međutim, oko 39 odsto ispitanika tvrdi da se seća nekih događaja iz perioda kada su bili stari samo dve godine, a oko 893 ljudi kaže da se seća prve godine života. Ta sećanja se odnose na trenutak kada su prohodali, kada su "hteli nešto da kažu mami, ali nisu znali da govore", a neki se sećaju i svoje prve izgovorene reči.

Analizirajući uspomene, autori studije su utvrdili da se 52 odsto uspomena pre druge godine života odnosi na to da se ljudi sećaju kako su ležali u dečjim kolicima.

Oko 30 odsto se odnosi na porodične veze, poput toga da se sećaju kada su roditelji odlazili na odmor, a 18 odsto se seća da je bilo tužno.

Za "moguća" sećanja iz perioda kada su bili stariji od dve godine oko 20 odsto ljudi kaže da se seća svojih igračaka, 16 odsto se seća rođenja mlađeg brata ili sestre, 15 odsto se seća škole, a 11 odsto letovanja.  

"U našoj studiji smo tražili ljudima da prizovu svoja prva sećanja, događaje kojih se zaista sećaju, tražili smo od njih da budu sigurni da to nije priča nastala iz fotografija ili onoga što su im roditelji ispričali", kaže koautor studije profesor Martin Konvej.

"Kada smo analizirali odgovore učesnika, shvatili smo da prve uspomene sežu dosta rano i da su najčešće vezane za period kada se deca još uvek voze u kolicima. Ovaj tip sećanja može da nastane iz rečenice koju je ta osoba od nekoga čula, nešto kao 'tvoja mama je imala velika zelena kolica'. Zatim osoba zamisli kako bi to izgledalo i vremenom ti fragmenti postaju uspomena. Zatim osoba počinje da dodaje stvari poput igračaka i slično".

Ono što je važno, kaže profesor, je da ljudi ne shvataju da je veliki deo tih uspomena zapravo izmišljen.

"Do uzrasta od pet, šest godina, ne možemo da stvaramo prave uspomene, poput odraslih ljudi, zbog načina na koji se mozak razvija", tvrdi profesor.

Dakle, uspomene koje imate do druge godine života su najverovatnije izmišljene i sklopljene na osnovu fotografija i priča, a događaji kojih se sećate od druge godine života su verovatno istiniti.