Novopečeni roditelji često razmišljaju o tome kako će svoje slatke muke u vezi sa čuvanjem, podizanjem i vaspitanjem dece ublažiti onda kada dete poraste i bude spremno za vrtić. Nažalost, često ne bude tako. Na samom početku javlja se problem - koji i kakav vrtić odabrati. Na raspolaganju su državni i privatni vrtići.

Da li je državno dobro, pri čemu proizlazi da je privatno loše?

Kada čujemo ili pročitamo reč "privatno" neretko imamo loše mišljenje o nekoj stvari bez obzira imamo li valjane razloge za to. Reč "privatno" nekako iz navike uvek povezujemo sa onim delatnostima za čije je vršenje potrebno više para. Međutim, ne mora da bude tako. Sve se da proveriti, pa i to da li svoje dete poveriti državnom ili privatnom vrtiću, što jeste velika odluka i dilema. I državno, pak, nije ono što je nekad bilo. O tome nam svedoče najbolje školske ustanove i univerziteti, gde i pored epiteta "državni" učenici su ti, odnosno njihovi roditelji ili staratelji koji plaćaju: upis u školu, školsku lektiru, knjige, užinu za odmor... I to tako ide do polaganja ispita na državnim fakultetima koje se naplaćuje bez obzira da li se školovanje studenata finansira iz državnog budžeta ili su to studenti koji imaju status
samofinansiranja.

Kako vidimo finansijske nevolje javljaju se sa prvim koracima deteta i nastavljaju do visokog obrazovanja. Bilo kako bilo, one su neizbežne kao i za ostale stvari sa kojima se suočavamo u životu.

 Najvažnija je upornost u potrazi za vrtićima

Oni roditelji koji su u mogućnosti da biraju kakvo će obrazovanje pružiti svom detetu potrebno je da dobro urade domaći zadatak i raspitaju se o svim uslovima, pogodnostima i manama koje pruža određena ustanova. Svaka nemarnost će snositi posledice iako tako ne izgleda na početku, zato ponavljamo onima koji su u mogućnosti da biraju - nemojte da obrazovanje i vaspitanje deteta trpi zbog novca ili vaše nemarnosti! Ovo važi naravno za sve roditelje, uvek se mogu naći kompromisna rešenja, samo treba biti uporan iako to zvuči kao izlišna fraza.

Razlozi zašto je poželjno da vaše dete ide u vrtić

U nižem uzrastu dete je naviknuto na poznata lica, oseća sigurnost u svom domu, ima vrlo malo kontakta sa drugom decom ili veoma retko. Socijalizaciju deteta ostvaruju upravo dobri vrtići. Dete u takvom okruženju sa vaspitačima i drugom decom razvija osećaj za pripadanje nekoj većoj zajednici, a ne samo svom domu i roditeljima. Ono se socijalizuje, uči da deli, posmatra, sluša. Uči se etičkim vrednostima, usađuje mu se ljubav prema drugim osobama kao i poštovanje prema njima. Uči se da ceni ono što je tuđe, da deli, stiču se drugarstva koja se i kasnije kada deca porastu mogu negovati. U takvoj prijatnoj atmosferi pune topline i nežnosti dete razvija i osećaj za empatiju, maštu i kreativnost. Naravno desiće se i po koja zgoda koja neće biti prijatna i neko će biti kritikovan, možda i kažnjen odlaskom u "ćošak", ali sve će to biti za dobro deteta koje će sutra biti dobar čovek.

Tako da nemojte olako shvatiti problem oko izbora vrtića. Ne postoji pravilo da li ćete postići željene rezultate u državnom ili privatnom vrtiću, ali je pravilo da morate istraživati, biti znatiželjni i radoznali. Morate se informisati. Pogledajte na internetu, ljudi često dele svoja iskustva, možda naiđete na to što vam baš treba. Raspitajte se kod drugih roditelja čija su deca u određenom vrtiću. Pitajte ih za mišljenje i utiske, da li su primetili nešto čudno ili šta im se posebno dopada, a šta ne.

Da li upisati dete u državni ili privatni vrtić?

Poslužićemo se opet starom frazom - ništa nije savršeno, ali zbog toga uvek postoji nešto što će vam manje i više odgovarati. I na kraju odgovor na pitanje da li su privatni vrtići dobra ideja ili ne, odgovora nema. Sami kreirajte svoj odgovor zahvaljujući svom istraživanju. Nije bitno da li je državni ili privatni vrtić bitno je da vi i vaše dete budete zadovoljni i da u vrtiću rade oni koji to zaista vole i koji se deci nesebično daju.