Dečje navike koje vas "izluđuju", ali su normalne

Evo koje to dečje navike zbog kojih ponekad "poludite" su sasvim normalne.

Gotovo po pravilu, ovaj period odričnih odgovora znači da je dete počelo da shvata da neke stvari može samo da bira. To se obično dešava kod dece starosti između dve i po i pet godina. Tada počinju da razumeju da su oni "osobe za sebe" i počinju da "traže" svoje mesto u porodici.

Ukoliko je vaše dete u ovoj fazi, budite strpljivi i nemojte da potiskujete detetov buntovnički duh. Pustite ih da neke ne naročito bitne odluke donesu sami i da u nekim situacijama budu nezavisni – recimo, u redu je da dete odluči šta će da obuče u vrtić. Na taj način će dete steći više poverenja u vas i vremenom će sticati samopouzdanje.

Iznova postavlja isto pitanje

Ne samo što ponavlja istu reč, već traži i vašu reakciju. Neka vas ne nervira to što sedmi put odgovarate na isto pitanje jer je ponavljanje najbolji način da dete zapamti kada i kako se koja reč koristi, kakvo je njeno značenje i slično. Istovremeno, postavljajući ista pitanja dete vežba i intonaciju i sluša svoj glas.

Imajte na umu da je ponavljanje "majka znanja", kako kažu, te ohrabrite svoje dete i pričajte mu što više. Period ponavljanja će proći, a vaše negativne reakcije mogu da stvore problem u budućnosti.

Često se budi noću

Dete se obično budilo svakog jutra u isto vreme, a onda je iznenada počelo da se budi u tri ujutru plačući? Što se češće dešava, to je teže da ovoj dečjoj navici stanete na kraj.

Naime, poremećaji u spavanju se obično dešavaju zbog emocija i novih informacija koje je mozak primio u toku dana. Ako dete ne želi da spava, vrlo je verovatno da su krivac za to neke intenzivne emocije koje je iskusilo u večernjim satima. Ponekad i učenje novih veština otežava deci da zaspe – dečji psiholog kaže da deca toliko žele da vežbaju novu veštinu i ono što su naučili, da su spremni da za to žrtvuju san.

Ono što možete da pokušate je da planirate većinu aktivnosti tokom prvog dela dana, do popodne. Nemojte da "šizite" ako dete neće da spava (znamo, lako je reći). Provedite neko vreme sa detetom, verovatno će se brzo smiriti i zaspati.

Ne sluša vas

Treba da obučete dete, date mu doručak i odvezete u vrtić? Ali, ono ima druge planove – trči i baca doručak, vrišti, trči, ne želi da opere zube...

Psiholog Džon Gotman kaže da je dečja neposlušnost zapravo poziv na igru. Za decu je igra glavni način da otkrivaju svet, a ujutru se bude odmorni i puni energije, pa ih ne treba kriviti za to što vam se jutarnji planovi razlikuju.

Šta da radite? Možda je rešenje u tome da ustanete malo ranije da biste stigli barem na kratko i da se igrate. Ako vam ta opcija ne odgovara, barem pokušajte da ih razumete i pustite ih da se poigraju 15-ak minuta.

Plače bez razloga

Recimo da niste dozvolili detetu da gleda crtać, pa je ono počelo da vrišti i plače toliko da niste znali šta da mu radite. Ono što ste verovatno zaboravili je da ste ga juče pustili da odgleda crtać, kako biste vi spremili ručak.

Deca uvek pamte pravila igre (posebno kada pravila idu u njihovu korist) i ne mogu da razumeju zašto se nekad situacija promeni, tj. zašto su juče mogli da gledaju crtać, a danas ne mogu.

Pokušajte da budete dosledni u pravilima koje im postavljate, odnosno postavite pravila i pridržavajte ih se svakodnevno.

Baca stvari

Bebe stalno bacaju cucle, a nešto starija deca olovke, igračke i manje-više sve što uzmu u ruke.

Prvo, bebe su sklone impulsivnom ponašanju i ne mogu da ga kontrolišu jer im mozak još uvek nije sasvim razvijen. Drugo, bacanje stvari je zapravo dobro jer deca tako razvijaju finu motoriku i koordinaciju između oka i ruke. Treće, na ovaj način će deca shvatiti uzročno-posledične odnose – kada nešto bace, to nešto padne, a posledica može biti i da se razbije, polomi, pokvari...

Pokušajte da objasnite deci koje stvari nikako ne bi smeli da bacaju – mališani starosti oko dve godine bi trebalo da to razumeju, oni mlađi, teško.

Ne želi da jede

Vaše dete je oduvek imalo dobar apetit, a sada odbija da jede čak i svoju omiljenu hranu ili jede tek malo, a većinu ostavlja na tanjiru.

Pedijatri kažu da postoji nekoliko razloga za gubitak apetita, poput umora, rasta zubića, ali i želje mališana da se igraju. Takođe, naučnici kažu da bebe vole rutinu, tako da uvođenje novih namirnica u ishranu može teško da im padne.

Pokušajte da ne terate previše dete da jede, već da im postepeno uključujete nove namirnice u ishranu.

Često histeriše

Iznenadna dečja histerija je roditeljska noćna mora. Na početku, plaču da bi dobili šta žele, a onda jednostavno izgube kontrolu nad tim i često plaču. Još je gore kad se to dešava na javnom mestu, a nikako vam ne polazi za rukom da smirite dete.

Razlozi za dečju histeriju mogu da budu različiti – od toga da su umorni, do toga da su ih preplavile emocije, gladni su... U takvim situacijama, za decu je tragedija kad nećete da im kupite novu igračku. Odrasli ljudi mogu da se nose sa emocijama, ali dečji nervni sistem još uvek nije sasvim razvijen, pa im je teže da kontrolišu ponašanje.

Razgovor i pokušaji da privučete pažnju deteta su u ovim situacijama beskorisni. Preostaje vam da na samom početku pokušate da izbegnete taj napad histerije tako što ćete mu ponuditi nešto zabavnije, ili da pustite dete da se isplače i samo smiri. Stručnjaci savetuju da u ovakvim situacijama nikako ne pravite ustupak detetu - na primer, da mu kupite igračku kako bi se smirilo, jer će to očekivati svaki sledeći put kad počne da histeriše.

Kako se vi nosite sa ovim nezgodnim dečjim navikama?