Roditeljstvo je jedan od najtežih zadataka koje život može da vam postavi. I, za razliku od drugih "zanimanja", ovde nemate detaljan "opis posla". A deca na svet ne dolaze sa "uputstvom za upotrebu". Ali, postoji mnogo saveta koji vam mogu pomoći na tom putu. Jedan od savremenih pristupa je i da budete opušteniji i smireniji nego što je bila generacija vaših roditelja.

To znači da bi decu trebalo da vaspitavate bez predrasuda u pogledu emocija koje se javljaju na "obe strane", da prihvatite svaki dan kao dragoceni poklon i uživate u svakom trenutku odrastanja

Donosimo vam nekoliko saveta koji vam mogu pomoći u tome.

Naučite da prihvatite situacije onako kako nailaze. Kad se suočite sa urlanjem, plakanjem, svađanjem ili generalno bilo kojim vidom ponašanja kojim dete iskazuje otpor, prirodno je da osetite frustraciju i počnete da se nervirate. Ali, time samo pogoršavate situaciju. Umesto da počnete da vičete, pokušajte da se izmaknete. Distancirajte se i posmatrajte šta se dešava, ali nemojte u tome učestvovati. Lako se može desiti da ubrzo primetite kako napadi besa odjednom prolaze mnogo, mnogo brže nego pre, sad kad vi više niste zainteresovani da učestvujete u drami.

Nemojte biti suviše strogi ni prema sebi. I vi ste, baš kao i vaše dete, samo ljudsko biće. Oslušnite kako se osećate. I čak i ako vam se ne dopada to što primetite, nemojte sebi suditi previše strogo. Sve što se dešava su samo svakodnevna nova iskustva, nije u pitanju nikakva "viša istina". Kad usvojite ovakav pristup, brzo ćete naučiti da izvučete pouke koje će vam biti korisne u budućnosti, a da ostalo prosto zaboravite.

Recimo… ako vaše dete besni jer nećete da mu kupite igračku, razumljivo je što ćete se verovatno vrlo brzo i vi razbesneti. Ali, umesto da počnete da razmišljate o tome kako se vaše dete ponaša kao razmaženo derište, razmislite zašto vas to toliko uznemirava. Dere se? Pa, prestaće. I to mnogo brže nego što očekujete, čim shvati da nemate nameru da se uopše upuštate u razgovor na tu temu.

Prihvatite ponašanje i osećanja svog deteta čak i kad ga ne odobravate. Kad to uspete da postignete, primetićete da ste mnogo smireniji. Uzmite primer koji smo već pominjali, da dete besni jer nećete da mu kupite igračku. Vrlo često se može čuti očajničko "nije fer" između dranja i plakanja. Umesto da počnete da vičete i objašnjavate detetu zašto nije u pravu, prosto recite "moguće, ali tako sam odlučila". I ostanite pri tome.

Jako je važno da pronađete ravnotežu između ekstrema. Recimo… "ne možeš da dobiješ igračku" možda može da postane "možemo da vidimo da li ćeš tu igračku želeti u vreme kad ti bude rođendan".

Još jedan od načina da održavate ravnotežu je da, kada je to moguće, detetu ponudite izbor. Ali, na način da vi postignete ono što želite. Ako se preganjate oko povrća… Nemojte pitati dete da li želi povrće, nego da li želi jednu ili dve kašike boranije. Ili šta god da je u pitanju u tom trenutku.

Trudite se da živite u skladu sa svojim uverenjima. I nemojte zaboraviti da je svaki roditelj najveći uzor sopstvenom detetu. Zato se potrudite da vaše ponašanje uvek odražava vaša moralna načela, da uvek budete iskreni i dosledni, pažljivi prema drugima.

Znate, možete očekivati od deteta da vas nikad ne laže samo ako vi njega nikad niste slagali...

Ovo NIKAD nemojte da govorite deci

Evo ko je kriv što su deca "nemoguća"

Da li stvarno slušate šta vam deca govore