Da li su sada mame ipak pod najvećim pritiskom (ANKETA)

Pre samo nekoliko nedelja, mučile su nas uobičajene svakodnevne brige, ali smo generalno živeli relativno mirno. A onda smo se odjednom, praktično preko noći našli u potpuno novom "režimu", u kojem sve mora da se drži u ravnoteži istovremeno: i porodica, i kuća i emocije… i posao.

Probudimo se, spremimo i uobičajeni dan počinje… Sada, kada smo svi u okvirima svog doma, pokušavamo iz sve snage da se snađemo i izdržimo u ovom novom "normalnom", piše YU mama.

Kod nekih srećnika koji rade od kuće, novo normalno uključuje balansiranje posla sa emocijama usled socijalne distance. Majke, međutim, imaju mnogo više od toga.

Godinama unazad diskutuje se o tome da su žene u stvari te koje celu porodicu održavaju na mestu, i koje su, definitivno, emotivno preopterećene. Ipak, promene koje je donela pandemija čine to opterećenje još većim.

Guverner Kalifornije Gavin Njusom je shvatio ovo, te je rešio da se zahvali svim ženama, naročito majkama i profesorkama, što na leđima nose takav teret. "Samo želim da iskažem duboko poštovanje svim majkama, profesorkama, svim onim ženama koje brinu o deci. Znam koliko je to stresno. Verujte mi, znam", rekao je.

"Majke već nose ogroman teret održavajući svoju porodicu. One pored toga i rade, mnoge od njih su i profesori, pa moraju da organizuju dobru edukaciju sa distance, moraju da se bore sa stresom i anksioznošću, dok se uz to brinu o deci koju obožavaju i kojoj žele da pruže sve potrebno", istakao je Njusom.

I zaista ne greši. To je neverovatno teško. Mnogo je teže nego u normalnim uslovima, naročito kada i ne vidimo kraj svemu ovome.

Mame rade ogroman posao - pomažu deci u učenju, kuvaju, čiste, zabavljaju decu, pripremaju namirnice, brinu o zdravlju voljenih i uz sve to se trude da na što bolji način obavljaju svoj posao. Naravno, i očevi učestvuju u svemu. Ipak, u društvu smo gde je potpuno jasno da mnogo veći emotivni teret nose majke nego očevi, u velikoj većini slučajeva.

Međutim, u ovakvim momentima čini se da su oni fokusirani na svoj posao, dok majke balansiraju sve kućne poslove, neprestanu brigu o deci sa sopstvenim poslom koji traži posvećenost. Ovo je zaista stresno i frustrirajuće.

Pitanje do kada će sve trajati, ali i strah da će se samo pogoršati dovoljno je teško svakome od nas. Kada na sve to dodamo ostale potrebe za produktivnošću na poslu, ali i sreću i dobrobit porodice, to zaista preopterećuje emocije.

Jedna činjenica, koja makar malo može olakšati sve ovo, jeste to da niste same, niste samo vi, nije samo vaša porodica, i nije samo vaša kuća. Svi se osećamo tako, svi smo u ovome zajedno.